Удружење књижевника Републике Српске

Савић Душан

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 04:02:03 +0000

Душан САВИЋ, рођен је 21. августа 1952. године у Бањoj Луци.

Прва прича објављена му је у дневним новинама Политика, марта 2007, потом, бањолучки издавач НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ, објављује збирку кратких прича Седло - Бањалука из кофера успомена. Роман Бечки точак, (издавач Трећи Трг-Београд) објављен је прво на српском (2009), на немачком код аустријског издавача United–p.c. Verlag; Neckenmarkt (2012) на македонском језику, код издавача Алманах из Скопља (2015) и на пољском код издавача K.I.T Stowarzyszenie Żywych Poetów из места Бжег (2019).

Роман је био предложен од стране Амбасаде Републике Србије у Аустрији за књижевну награду Милош Црњански (2010).

Следећи роман Порајмос објављује београдски издавач Лагуна, а исти је био у најужем избору за књижевну награду Мирослав Дерета (2013). Објављен је на македонском и пољском језику (2016). Тренутно су у припреми турско и енглеско издање.

По мотивима романа, у режији Горчина Стојановића, снимљен је кратки играни филм истог наслова (2019).

Роман Међу живима објављује Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево (2015), као и немачко издање, под насловом INTER VIVOS, у едицији аустријског ПЕН Центра (2018).

Нови роман Међустаница Лисабон објављује београдски издавач Дерета (2017) и налазио се у најужем избору за књижевну награду Удружења књижевника Републике Српске (2018).

Сомборска Градска библиотека, Карло Бјелицки, објављује збирку прича Главном улицом (2019).

На конкурсу за кратку причу Симха Кабиљо, Жидовске културне сцене Бејахад из Загреба, добио је своју прву књижевну награду за кратку причу Ел Бахар (2009).

Пише и песме. Прву збирку песама Камење говори објавио је за бугарску издавачку кућу Светулка 44, у Софији (2006).

Поезија и проза су му објављиване у више домаћих књижевних часописа, као и антологија на немачком, пољском, македонском и чешком језику.

Аутор се бави и превођењем. С немачког на српски језик препевао је песме аустријског књижевника Герхарда Блабола.

Књигу Des is´ Wien – То је Беч, као њихов заједнички пројекат, објављује аустријски издавач Verlagshaus Hernals, Wien (2015).

Наслови Душана Савића промовисани су у Београду, Сомбору, Бањалуци, Бечу, у Чешкој Републици (Бероун, Праг, Тетин, Краковец) и у једанаест градова Пољске (Варшава, Краков, Бжег, Освјенћим и други). Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Републике Српске и аустријског ПЕН центра.

Живи и ствара у Бечу и Сомбору.

Лукић Љиљана

ukrs — Mon, 18 May 2020 23:58:08 +0000

Љиљана (Ристе) ЛУКИЋ, завршила је основно и средњошколско школовање у Бијељини а Филолошки Факултет, на коме је и магистрирала, у Београду.

Радила је као професор у Гимназији и као руководилац у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини.

Сарађује у великом броју часописа и листова (преко три стотине и педесет библиографских јединица).

Као књижевник и књижевни критичар објавила је сљедећа дјела: Магнолија на длану – збирка прича (1997); Из књижевног сазвежђа – есеји и критике (1998); Плаво је боја неба – пјесме (1999); Једнога дана пре седам дана – приче за дјецу (2000); Балкон за маштање – приче и приповијетке (2002); Трагање за смислом – књижевне критике (2004); Кључар чудне љепоте – Јован Дучић - књижевноисторијска студија (2008); Приче о медведићима - приче за дјецу (2009); Јован Дучић – Рани радови I (1886-1896) – приређивач Љиљана Лукић (2010).

Сем тога објавила је романе: Јелена Златоносовић (2011); - II издање (2013); Доктор Николо (2015); Звијезда падалица (2015); У трагању за оцем (2016); У небо загледан (2017); Пут у недоглед (2018); и овај најновији роман Бисер на дну мора (2019). Сви ови романи представљају дијелове цјелине у којој доминира сага о господи Златоносовићима и медикусу Николу, али се могу читати и као засебне књиге.

Љиљана Лукић заступљена је као аутор у зборницима: Хорхе Луис Борхес – радови са међународног књижевно-научног скупа у Београду, 1996. године (приредили: Радивоје Константиновић,Филип Матић и Марко Недић) као и више монографија са просвјетном и културном тематиком (двије монографије Гимназије „Филип Вишњић“). Посебно се ангажовала а била је и уредник монографије Народна библиотека „Филип Вишњић“ у Бијељини (1932-1985), објављене 1987. године.

Сарађивала је, и једно вријеме и уређивала, локални лист за књижевност и културу Бразде: била је и сарадник часописа Провинција Међурепубличке заједнице културе Сава. У Семберским новинама, листу грађана Бијељине, објавила је 50 колумни књижевне критике као и низ чланака са подручја просвјете и културе. Активни је члан Градског одбора СПКД „Просвјета“ у Бијељини и члан Редакције (једно вријеме и предсједник Савјета) часописа за књижевност и културу Српска вила (до сада објављено 49 бројева).

У години 2015. проглашена је за једну од три Заслужне жене града Бијељине.

Члан је локалне Редакције Енциклопедије Републуке Српске.

Учествује у жирију најеминентнијих критилара и теоретичара књижевности за додјелу Награде Меша Селимовић.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Добитник је низа награда и признања.

Живи у Бијељини.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Лукић, Љиљана: Паралела између Андрићеве приповетке Аска и вук и Додеове

Коза господина Сегена, „Књижевност и језик“, Београд, 1973, XX, бр.1, стр.16-26.

Бијељанин, Иван (Лукић, Љиљана): Ана мог живота, (прича), „Венац“, Београд, 1975, IV, децембар, 39,
Л.(укић), Љ.(иљана): Мисли великих људи: О умјетницима и умјетности (из циклуса Марсела Пруста “У трагању за изгубљеним временом“ ), „Бразде“, Бије-

љина, 24. септембар 1976, XV, 14, 14.

Лукић, Љиљана: Крањчевићева свеприсутност данас - Уочи седамдесетогодиш-

њице смрти : „Књижевност и језик“, Београд, 1978, XXV, 3-4, 329-331.

Лукић, Љиљана: Стогодишњица смрти Силвија Страхимира Крањчевића:Продор

људског духа у непознато, „Ослобођење“, Сарајево, 16. XII 1978, XXXVI, 10967,11.

Лукић, Љиљана: Крањчевићева свеприсутност данас, „Бразде“, Бијељина, 1. ја-

нуар 1979, 21, 6.

Бијељанин, Иван (Лукић, Љиљана) : Вјечно свјетло – А. Рембоу (пјесма), „Браз-

де“, Бијељина, 1. Јануар 1979, 21, 11.

Бијељанин, Иван (Лукић, Љиљана) : Марина туга (прича), „Венац“, Београд, фе-

бруар 1979, 2, 36-37.

Лукић, Љиљана: Запис из Турске: Љепотица на Босфору, „Ослобођење“, Сара-

јево, 24. фебруар 1979, XXXVII,, 11037, 12.

Бијељанин, Иван (Лукић, Љиљана) : Вити Бор, (прича), „Базар“, Београд, 12. ап-

рил 1979, XVI, 371, 78-79.

Лукић, Љиљана: Алхамијадо књижевност, „Путокази“, Тузла, 1979, 4, 73-80.
Капетанов Весна и Лукић, Љиљана: Литерарна секција у нашој школи од осло-

бођења до данас у: 60 година Гимназије „Филип Вишњић“ у Бијељини 1919 - 1979, Гимназија „Филип Вишњић“ Бијељина, 1979, 142-152.

Лукић, Љиљана: 60 година Бијељинске гимназије: Ријечју и дјелом, „Ослобо-

ђење“, Сарајево, 5. мај 1979, XXXVII, 11105, 9.

Лукић, Љ.(иљана): Пјесничка панорама младих гимназијалаца - Трагања, „Бра-

зде“, Бијељина, 25. мај 1979, 22, 8.

Бијељанин, Иван (Лукић, Љиљана): Олгина тишина , (прича), „Бразде“, мај

1979, 22, 9.

Лукић, Љиљана: У походе Назоровим Постирама: Вјечна јека стиха, „Ослобође-

ње“, Сарајево, 25. август 1979, XXXVII, 11217, 11.

Лукић, Љиљана: Пролегомена за пјесника Драинца - поводом 80-годишњице

рођења, „Бразде“, 24. септембар 1979, 23, 7.

Лукић, Љиљана: Хаику и Запад: Владимир Девиде: Јапанска хаику поезија,

„Лица“, Сарајево, 1979 (?), 6-7, IX (XII),131-132.

Лукић, Љиљана: Поезија Владимира Видрића: Прелудијум за љепоту, „Бразде“,

Бијељина, 25. мај 1980, 24, 13-14.

Лукић, Љиљана: Јевреји и њихова књижевна традиција у Босни и Херцеговини,

„Путокази“, Тузла, 1980, VII, 2, 45-56.

Лукић, Љиљана: У Игњатовићевој Сент-Андреји: Град музеј крај Будима, „Осло-

бођење“, Сарајево, 20. септембар 1980, XXXVII, 116о4, 10.

Лукић, Љиљана: Крањчевићев боравак у Бијељини (1888-1892) и његова поези-

Ја у то вријеме, „Провинција“, Шид, (Шабац) октобар 1980, XI, 36-37, 100-115.

Лукић, Љиљана: Лотос (пјесма) , „Провинција“, Шид, (Шабац) октобар 1980, XI,

36-37, 132.

Лукић, Љиљана: Послије смрти Жан-Пол Сарта: Сартр нам је завјештао наду,

„Бразде“, Бијељина, 22. децембар 1980, 25, 13.

Лукић, Љиљана: Потресна прича: Теби, моја Долорес – књига коју је надахнула

хуманост, „Одјек“, Сарајево, XXXIV, март 1981, 5, 4.

Лукић, Љиљана: 100 - годишњица Гистава Флобера: Усамљеник из Кроасеа,

„Путокази“, Тузла, 1981, VIII, 3-4, 51-57.

Л.(укић), Љ.(иљана): Пјеснику Цесарићу умјесто некролога, „Бразде“, Бијељи-

на, 25. мај 1981, XXI. 26, 12.

Лукић, Љиљана: Стихом задржани сати: Елементи поетике Добрише Цесарића,

„Бразде“, Бијељина, 25. мај 1981, XXI, 26, 13-14.

Лукић, Љиљана: Књига коју је надахнула хуманост, „Бразде“, новембар 1981, XXI, 27, 14.
Лукић, Љиљана: Стихом задржани сати – елементи поетике Добрише Цесарић,

„Одјек“, Сарајево, 15-30. април 1982, XXXV, 8, 20.

Лукић, Љиљана: Вук , (пјесма), „Вукови ластари“ (Билтен), 1982, (IX Књижевни

сусрети), Лозница, 22. И 23. мај 1982, (непагинирано).

Лукић, Љиљана: Стари клавир, (прича), „Бразде“, мај 1982, XXII, 28-29, 11.
Лукић, Љиљана: Из „Циганског романсера“, (избор пјесама посвећених Ф . Г.

Лорки), „Бразде“, XXII, 25. новембар 1982, 30-31, 13.

Лукић, Љиљана: Легенда о дјевојци Слободи: Нада Маринковић: Легенда о

Слободи, „Бразде“, Бијељина, 25. новембар 1982, XXII, 30-31, 16.

Лукић, Љиљана: Уз јубилеј Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини:

Лучоноша просвјете и културе, „Наша ријеч“, Бијељина, децембар 1982, VII, 3.

Лукић, Љиљана: О Исидори, поводом једне књиге, „Ријечи“, Брчко, март 1983,

11, 23-27.

Лукић, Љиљана: Позив на хуманост и братствo свих људи - Приступ проучава-

њу родољубиве поезије Јуре Каштелана, „Бразде“, Бијељина, 25. мај 1983,

XXIII, 32-33, 9.

Лукић, Љиљана: Свједочанство о судбоносним дaнима наше историје

(Славко Мићановић: С Мајевице и Семберије), „Бразде“, Бијељина, 29. новем-

бар 1983, XXIII, 34-35, 9

Лукић, Љиљана: Прологомена за пјесника Драинца, „Ток“, Прокупље, зи-

ма, 83-84, XIV, 6, 20-23.

Лукић, Љиљана: Роман са укусом горчине,( Вилијам Голдинг: Господар мува), „Ријечи“, Брчко, мај 1984, 12, 53-57.
Лукић, Љиљана: Лирика равнотеже и хармоније,( Десанка Максимовић: Слово

о љубави), „Провинција“, Шабац, 1984, 43, 59-66.

Лукић, Љиљана: Пјесник животне снаге (о поезији Блеза Сандрара), „Бразде“,

25. новембар 1984, XXIV, 38, 12.

Лукић, Љиљана: Метафизика постојања (Ернесто Сабато: О јунацима и гробо-

вима), „Повеља“, Краљево, 1985, нова серија (XV), 2-3, 138-141.

Лукић, Љиљана: Смрт као метафора (Данило Киш: Енциклопедија мртвих),

„Значења“, Добој, 17. април 1985, IV, 9, 176-177.

Лукић, Љиљана: Уз 100-годишњицу смрти Виктора Игоа: Титан књижевне ри-

јечи, „Бразде“, XXV, 25. мај 1985. 39, 13.

Лукић, Љиљана: Црвене јабуке, (прича), „Ријечи“, Брчко, мај 1985, 16-17.
Лукић, Љиљана: Поезија и живот (Јарослав Сајферт: Изабране песме, „СКЗ“,

Београд, 1984), „Одјек“, Сарајево, 1-15. јун 1985, XXXVIII, 11, 21.

Лукић, Љиљана: Да ли је ико прочитао Виктора Игоа: Стољеће француског Шекспира, „Ослобођење“, Сарајево, 14. aвгуст 1985, XIII, 13344,
Лукић, Љиљана: У потрази за човјеком (Иван Аралица: Душе робова, „Знање“,

Загреб, 1984), „Значења“, Добој, август 1985. IV, 10. 174-175.

Лукић, Љиљана: Тријумф фантастике, ( Милорад Павић: Хазарски речник, „Просвета“, Београд, 1984) , „Кораци“, Крагујевац, 1985, XX, 9-10, 539-540.
Лукић, Љиљана: Прича о фотографијама, (прича), „Бразде“, Бијељина, 29. но-

вембар 1985, XXV, 40, 9.

Лукић, Љиљана: Метафизика постојања (Ернесто Сабато: О јунацима и гробо-

вима, „Просвета“, „Народна књига“, „Књижевне новине“, „Рад“, „Партизан-

ска књига“, „Свјетлост“), „Израз“, Сарајево, децембар 1985, XXIX, 12, књ. LVIII,

649-652.

Лукић, Љиљана: Смрт као метафора (Данило Киш: Енциклопедија мртвих,

„Глобус“ , Загреб, „Просвета“, Београд, 1983), „Стварање“, Титоград, XII, 1, 107- 108.

Лукић, Љиљана: Лов на патке, (прича), „Ловачки лист“, Сарајево, фебруар

1986, VIII (XXVII), 85, 20-21 (откупљена прича на Конкурсу).

Лукић, Љиљана: Странац у животу (Клод Симон: Ветар. „Ослобођење“, Сара-

јево, 19. фебруар 1986, XLIII, 13529, 9.

Лукић, Љиљана: Странац у животу (Клод Симон: Ветар – одломак из „Ос-

лобођења“ у брошури: Нолитова књига: Нолитова издања у критици - март-

април 1986, 61, 1.

Лукић, Љиљана: Бијељинске „Бразде“, „Значења“, Добој, април 1986, V, 11,

193.

Лукић, Љиљана: Ситни феномени живота (Клод Симон: Ветар, „Савременик“,

мај 1986, 5, 478-480.

Лукић, Љиљана : Поводом смрти Хорхе Луис Бохеса: Стварност или мит,
„Бразде“, Бијељина, 29. новембар 1986, XXVI, 42, (12?),

60. Лукић, Љиљана: Наш интервју: Књижевници су свједоци свога времена –

- интервју са Јаром Рибникар, „Бразде“, Бијељина, 25. мај 1987, XXVI, 43,11.

61. Лукић, Љиљана: Фантазмагорични театар ( Karlos Fuentes: Terra Nostra I i II,

„Ријечи“, Брчко, јун 1987, 15, 74-76.

62. Лукић, Љиљана: Фантазмагорични театар (Karlos Fuentes: Terra Nostra I i II,

„Мост“, Мостар, јун 1987, 68, 104-106.

63. Лукић, Љиљана: Од антиматерије до космоса (Лирика Никите Станескуа),

„Бразде“, Бијељина, 15. децембар 1987, XXVI, 44, 10.

64. Лукић, Љиљана: Од антиматерије до космоса (Лирика Никите Станескуа),

„Мост“, Мостар, фебруар- април 1988, XV, 71-72, 136-138.

65. Лукић, Љиљана: Библиотека као врело напредне мисли у: Народна библио-

тека „Филип Вишњић“ у Бијељини, (Монографија), Бијељина, 1987, 57-61.

66. Лукић, Љиљана: Рад Народне библиотеке „Филип Вишњић“ од ослобођења

до данас 1945-1986, у: Народна библиотека „Филип Вишњић“ у Бијељини,

(Монографија), Бијељина, 1987, 63-203.

67. Лукић, Љиљана: Игра као судбина (Воја Чолановић: Зебња на расклапање,

„Просвета“, Београд, 1987), „Путеви“, Бања Лука, мај-јун 1988, 3, 153-155.

68. Лукић, Љиљана: Два Рембоова естетичка писма, „Мост“, Мостар, јун-август,

1988, XV, 73-74, 41-47.

69. Лукић, Љиљана: Игра као судбина (Воја Чолановић: Зебња на расклапање,

„Бразде“, Бијељина, 1. јул 1988, XXVII, 13.

70. Лукић, Љиљана: Одлука, (прича), „Ријечи“, Брчко, август 1988, 16, 25-26.

71. Лукић, Љиљана: Глас Аманде Павић, (прича), „Ослобођење“,Сарајево,14513,

XLV, 9. (Прича откупљена на Конкурсу „Иво Андрић“).

72. Лукић, Љиљана: А било је вруће љето, (прича), „Провинција“, Шабац, 1988,

XVIII, 52-53, 115-117.

73. Лукић, Љиљана: 80 – годишњица смрти Силвија Страхимира Крањчевића:

Крањчевић у Бијељини, „Бразде“, Бијељина, 30. децембар 1988, XXVI, 46,1-2.

74. Лукић, Љиљана: Поезија Силвија Страхимира Крањчевића из бијељинског

периода (1888-1892), „Бразде“, Бијељина, 30. децембар 1988, XXVI, 46.

75. Лукић, Љиљана: Хумор као метафора (Марио Варгас Љоса:Тетка Хулија и Пис-

карало, „Свјетлост“, Сарајево, 1988), „Одјек“, Сарајево, 15 - 31. јануар 1989,

XLII, 2, 25.

76. Лукић, Љиљана: Поезија Силвија Страхимира Крањчевића из бијељинског

периода (1888-1892), „Путокази“, Тузла, 1989, 11989, XVI, 28-34.

77. Лукић, Љиљана: Старост као метафора (Симон де Бовоар: Старост I,II, „БИГЗ“,

Београд, 1987), „Руковет“, Суботица, 1989, књ. LXXV, XXX, 3,392-393.

78. Лукић, Љиљана: Полемика као судбина (Игор Мандић,Збогом, драги Крлежа,

„Књижевне новине“, Београд,1988), „Мост“,Мостар, април-јун 1989, XVI, 77-78,

107-108.

79. Лукић, Љиљана: Између Сциле и Харибде (Јосип Лешић: Алекса Шантић - Ро-

ман о пјеснику, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1988), „Живот“, Сарајево, мај-

јун 1989, XXXVIII, 5-6, 473-474.

80. Лукић, Љиљана: Гост , (прича), „Фронт Слободе“, Тузла, 25. јул 1989, XLVI, 2922,

10. (Прича откупљена на Конкурсу).

81. Лукић, Љиљана: Космогонија духа (Коља Мићевић: Валеријеве „Свеске“,

„Живот“, Сарајево, јули – август 1989, XXXVIII, 7-8, 135-136.

82. Лукић, Љиљана: Глас Аманде Павић, (прича), „Ослобођење“, Сарајево, 16.

септембар 1989, XLVI, 14815, 10. (Редакција поново објавила причу!)

83. Лукић, Љиљана: Узлет у ружичасте двери, (прича), „Провинција“, Бијељина,

1989, XIX, 54-55, 161-163.

84. Лукић, Љиљана: Игор Мандић, Збогом драги Крлежа, (НИРО Књижевне нови-

не, Београд, 1988), „Република“, Загреб, 1989, XLV, 11-12, 233-235.

85. Лукић, Љиљана: Септембрина, (прича), „Ослобођење“, Сарајево, 30. децем-

бар, 1989, XLVI, 14918, 9.

86. Лукић, Љиљана: Човјек који је јео кашике, (прича), „Руковет“, Суботица, 1990,

XXXVI, 2, књ. LXXVIII, 928-930.

87. Лукић, Љиљана: Септембрина, (прича), „Базар“, Београд, 2. март 1990, XXVII,

656, 60-61.

88. Лукић, Љиљана: Марина туга, (прича), „Просвјетни лист“, Сарајево, 7. март

1990, XLV, 790, 15. (Прича откупљена на Конкурсу)

89. Лукић, Љиљана: Између Сциле и Харибде, (Јосип Лешић, Алекса Шантић - Ро-

ман о пјеснику, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1988), „Ријечи“, Брчко, март

1990, XVII, 17, ?.

90. Лукић, Љиљана: Шопен у купатилу, (прича), „Ослобођење“, Сарајево, 28. ап-

рил 1990, XLVII, 15035, 11.

91. Лукић, Љиљана: Поподневна кафа академика Никодијевића, (прича), „Осло-

бођење“, Сарајево, 30. јуни 1990, XLVII, 15096, 11.

92. Лукић, Љиљана: Варијације о бесконачном (Умберто Еко: Фукоово клатно,

„Белетра“, Београд, 1989), „Одјек“, Сарајево, 1-30. јуна 1989, XLIII, 11-12, 25-6.

93. Лукић, Љиљана: У страном калеидоскопу (Ребека Вест: Црно јагње и сиви со-

ко, БИГЗ – Свјетлост, Београд-Сарајево, 1989), „Летопис Матице српске“, Но-

ви Сад, јун 1990, год. 166, књ. 445, св. 6, 980-981.

94. Лукић, Љиљана: Човјек у вртлогу безнађа (Мирослав Тохољ: Стид, „Просвета“,

Београд, 1989, „Јединство“, Приштина, 14. и 15. јул 1990, , 12.

95. Лукић, Љиљана: Литерарне варијације о бесконачном (Умберто Еко: Фукоо-

ово клатно), „Руковет“, Суботица, XXXVI, књ. LXXVIII, 6, 177-178.

96. Лукић, Љиљана: Најлепше године, (прича), „Политика“ ( за децу), Београд, 4.

октобар 1990, LXXXVII, 27657, 3.

97. Лукић, Љиљана: Ријечи (пјесма), „Просвјетни лист“, Сарајево, 31. децембар

1990, XLV, 806, 14.

98. Лукић, Љиљана: Валери у свјетлу своје духовне енциклопедије, „Руковет“,

Суботица, XXXVI, књ. LXXVIII, 11, 2161-2171.

99. Лукић, Љиљана: Пјесник окрутног XX вијека (Збигњев Херберт: Господин

Когито, „Свјетлост“, Сарајево, 1988), „Провинција“, Бијељина, 1990, XIX,

56-57, 201-203.

100. Лукић, Љиљана: Крхотине смисла живљења ( Светлана Велмар-Јанковић:

Лагум, БИГЗ, Београд, 1990), „Летопис Матице српске“, Нови Сад, децем-

бар 1990, год. 166, књ. 446, св. 6, 925-927.

101. Лукић, Љиљана: Утјеха путовања (прича), „Ослобођење“, Сарајево, 2. март

1991, XLVIII, 15337, 12.

102. Лукић, Љиљана: Метафора о одбрани и трајању, (Мирослав Јосић Вишњић:

Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба, СКЗ, Београд,

1990), „Летопис Матице српске“, Нови Сад, март 1991, год. 167, књ. 447,

св. 3, 492-494.

103. Лукић, Љиљана: На маргинама сјећања: Борисав Михаиловић Михиз: Ау-

тобиографија о другима, („БИГЗ“, Београд, 1990), „Стварање“, Титоград,

мај- јуни 1991, XLVI, 5-6, 522-523.

104. Лукић, Љиљана: У трагању за метафором ( Слободан Новаковић: Филм као

метафора, Институт за филм, Београд, 1990) , „Руковет“, Суботица, 1991,

XXXVII, 4-5, 386-387.

105. Лукић, Љиљана: Артур Рембо – крадљивац пламена, „Руковет“, Суботица,

1991, XXXVII, 11-12, 673-680; 681-687.

106. Лукић, Љиљана: Човек који је јео кашике, (прича), „Глас српски“,Бања Лука,

3. и 4. август 1996, LIV, 8038, 20.

107. Лукић, Љиљана: Одлазак, (прича), „Српска вила“, Бијељина, август 1996,

II, 3, 88-93.

108. Лукић, Љиљана: Узлет кроз љубичасте двери, (проза),„Путеви“, Бања Лука,

октобар 1996, XLII, 1, 54-56.

109. Лукић, Љиљана: Глас Аманде Павић, (прича), „Српска вила“, Бијељина, ап-

рил 1997, III, 5, 63-66. (Прича измијењена у односу на прву верзију).

110. Лукић, Љиљана: „У огледалу“, (прича), „Побједа“, Подгорица, 13. април

1997, LIII, 11255, 10. (Похвала за причу на Конкурсу „Побједе“).

111. Лукић, Љиљана: Стварност или мит (есеј о Борхесу) у књизи: Радивоје Кон-

стантиновић, Филип Матић, Марко Недић /приређивачи/ : БОРХЕС – радо-

ви са Међународног књижевно-научног скупа посвећеног Х. Л. Борхесу,

Београд, 24. и 25. септембар 1996, Београд, Завод за уџбенике и наставна

средства, СКЗ и Југословенско удружење латиноамериканиста, 1997, 205-

- 214. - Библиографски подаци о ауторима: Љ.Л. стр. 415.

112. Лукић, Љиљана: Бранко Радичевић данас (Излагање на Симпозијуму пово-

дом Вишњићевих сусрета), „Српска вила“, Бијељина, децембар 1997, III, 7,

93-103.

113. Лукић, Љиљана: Наша Каћа, (прича), „Српска вила“, Бијељина, мај 1998, IV,

8, 79-85.

114. Лукић, Љиљана: Вук, (пјесма), Билтен Републичког такмичења из српског

језика, Бијељина, 22. 05. 1999, 5.

115. Лукић, Љиљана: У ковитлацу живота, (прича), Календар „Просвјета“, /проф.

др Војислав Максимовић, приређивач/, Српско културно и просвјетно дру-

штво „Просвјета“, Србиње, 1998, 282-284.

116. Лукић, Љиљана: Гејзир, (прича), „Српска вила“, Бијељина, децембар 1998,

IV, 9, 72-74.

117. Лукић, Љиљана: Пред излогом, (прича), „Српска вила“, Бијељина, август

1999, V, 10, 68-72.

118. Лукић, Љиљана: Корпа са цвећем,(прича), „Српска вила“, Бијељина, децем-

бар 1999, V, 11, 96-99.

119. Лукић, Љиљана: Два необјављена писма Јована Дучућа и Алексе Шантића,

Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 2000, књ. 48,

св. 2-3, 473-487.

120. Лукић, Љиљана: Јубилеј, (прича), „Семберске новине“, Бијељина, 1-15. ап-

рил 2000, XXI, 400, 16.

121. Лукић, Љиљана: Рукопис мог оца, (пјесма), „Семберске новине“, Бијељина,

1-15. април 2000, XXI, 400, 16.

122. Лукић, Љиљана: Гимназија у времену од 1963-1975. у: 80 година Бијељинске

гимназије (1919-1999), Гимназија „Филип Вишњић“, Бијељина, „Ђорђевић“

Лозница, 2000 , 183-185. (непотписан (скраћен) мој текст из претходне Моно-

графије).

123. Лукић, Љиљана: Гимназија у времену од 1975/6 – 1990/91. године у: 80 годи-

на Бијељинске гимназије (1919-1999), Бијељина, 2000, 193-261.

124. Лукић, Љиљана: Трагање за смислом (Добрило Ненадић: Деспот и жртва,

„Просвета“,Београд,2000), „Српска вила“,Бијељина,октобар2000,VI,12,131-133.

125. Лукић, Љиљана: Узлет у љепоту (Матија Бећковић: Вера Павладољска, БИГЗ,

Београд, 2000), „Семберске новине“,Бијељина,15. децембар 2000, XXI, 416, 9.

126. Лукић, Љиљана: Тежња за људскошћу (Нада Маринковић: Наследници, „На-

родна књига“, Београд, 2000) , „Семберске новине“, Бијељина, 15-31. децем-

бар, XXI, 417, 10.

127. Лукић, Љиљана: Лирски сигнали ( Мирољуб Тодоровић: Азурни сан, ГНБ

Зрењанин, 2000), „Семберске новине“, Бијељина, 1-15. јануар 2001, XXII, 418, 11.

128. Лукић, Љиљана: Пјесме горке и тужне (Стевка Козић-Прерадовић: Жива бра-

ва, „Глас српски“, Бања Лука; „Ослобођење“, Српско Сарајево, 2000), „Сем-

берске новине“, Бијељина, 15-31. jануар 2001, XXII, 419, 11.

129. Лукић, Љиљана: Меланхолични акорди ( Душко Трифуновић: Бреза на мјесе-

чини, „Кровови“, Сремски Карловци, 2000), „Семберске новине“, Бијељина,

1-15. фебруар 2001, XXII, 420, 10.

130. Лукић, Љиљана: Братство у духу (Дара Секулић, Брат мој Тесла, „Нолит“, Бео-

град, 2000), „Семберске новине“,Бијељина,15-28.фебруар 2001, XXII, 422, 10.

131. Лукић, Љиљана: Трагање за смислом (Добрило Ненадић, Деспот и жртва,

„Просвета“, Београд, 2000), „Семберске новине“, Бијељина, 1-15. март 2001,

XXII, 422, 10 .

132. Лукић, Љиљана: Печат времена (Јованка Стојчиновић-Николић: Оскоруша,

Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука, 2000), „Семберске новине“, Бијељина,

15-31. март 2001, XXII, 423, 10.

133. Лукић, Љиљана: Смисао у бесмислу (Светлана Велмар-Јанковић: Нигдина,

„Стубови културе“, Београд, 2000), „Семберске новине“, Бијељина, 1-15. ап-

рил 2001, XXII, 424, 10.

134. Лукић, Љиљана: Књига као доживљена стварност (Горан Петровић, Ситни-

чарница „Код срећне руке“, „Народна књига“, Београд, 2000), „Ослобође-

ње“, Српско Сарајево, (нова серија), 18. април 2001, LVIII, 438, 12.

135. Лукић, Љиљана: Књига као доживљена стварност (Горан Петровић, Ситничар-

ница „Код срећне руке“, „Народна књига“, Београд, 2000), „Семберске нови-

не“, Бијељина, 15-30. април 2001, XXII, 425, 12.

136. Лукић, Љиљана: Свилено ткање у суровом времену, (Стевка Козић-Прерадо-

вић: На небо касним, „Нолит“, Београд, 2000), „Ослобођење“, Српско Сараје-

во, (нова серија), 2. мај 2001, LVIII,440, 13.

137. Лукић, Љиљана: Пјесме живота и смрти (Ранко Прерадовић: Луднички врт,

( II допуњено издање), ДМП, Београд, 2000), „Семберске новине“, 1-15. мај

XXII, 426, 12.

138. Лукић, Љиљана: Питања о смислу људског постојања (др Владета Јеротић,

Мудри као Змије и безазлени као Голубови, „Гутенбергова галаксија“, Бео-

град, 2000), „Oслобођење“, 6. јун 2001, LVIII, 445, 13.

139. Лукић, Љиљана: Дучић у Бијељини, „Српска вила“, мај 2001, VII, 13, 26-42.

140. Лукић, Љиљана: У трагању за сјенком завичаја (Богислав Марковић: Кућа од

блата, КПЗ, Пљевља, 2000), „Семберске новине“,15-30. мај 2001,XXII, 427, 13.

141. Лукић, Љиљана: Питања о смислу људског постојања (др Владета Јеротић:

Мудри као Змије и безазлени као Голубови, „Гутенбергова галаксија“, Бео-

град, 2000), „Семберске новине“, Бијељина, 15-30. јун 2001, XXII, 429, 15.

. 142. Лукић, Љиљана: Књижевност из компјутера (М. Т. Вид. /Мирољуб Тодоро-

вић/: Тек што сам отворила пошту, „Феникс“, Београд, 2000), „Семберске

новине“, 1-15. јун 2001, XXII, 428, 14.

143. Лукић, Љиљана: У сфери духа (Тања Крагујевић: Пејсажи невидљивог, КОВ,

Вршац, 2001), „Ослобођење“, (нова серија), Српско Сарајево, 4. јул 2001,

LVIII, 449, 12.

144. Лукић, Љиљана: Акорди душе у ријечима времена (Стевка Козић-Прерадо-

вић: Знакови с неба, „Глас српски“, Бања Лука, 2001), „Глас српски“, Бања

Лука, 14. и 15. јул 2001, LVIII, 9524, 22.

145. Лукић, Љиљана: Вијугање кроз маглу (Радован Бели Марковић: Лимунација

у Ћелијама, „Народна књига“,Београд, 2000), „Сембарске новине“,Бијељина,

1-15. август 2001, XXII, 430, 12.

146. Лукић, Љиљана: Умјетник у свом времену(Ласло Блашковић:Мртва природа

са сатом, „Стубови културе“, Београд, 2000), „Ослобођење“ (н.с.), Српско Са-

рајево, 18. јул 2001, LVIII, 451, ?

147. Лукић, Љиљана: Глас Аманде Павић (прича), „Ослобођење“, (н.с.), Српско Са-

рајево, 18. јул 2001, LVIII, 451, 24.

148. Лукић, Љиљана: Поезија свакодневице (Ранко Павловић: Суботе без Илзе,

Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука – Београд, 2000), „Семберске новине“,

15-31. јул 2001, XXII, 431, 13.

149. Лукић, Љиљана: Обзорја дјечијег свијета (Зорица Турјачанин: Свежањ нових

кључева, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука – Београд, 1999), „Змијање“,

ревија завичајног друштва „Змијање“, Бања Лука, август 2001, VII, 13. 18.

150. Лукић, Љиљана: Др Божидар Маџар: Просвјета, српско просвјетно и култур-

Но друштво 1902-1949, Академија наука и умјетности Републике Српске,

„Семберске новине“, 1-15. август 2001, XXII, 432, 12.

151. Лукић, Љиљана: Између видљивог и невидљивог,(Владика Николај Велими-

ровић: Беседе под Гором, „Евро“, Београд, 2001) , „Ослобођење“, 15. aвгуст

2001, LVIII, 455, 12.

152. Лукић, Љиљана: Сјећања која живот значе (Зборник радова у част академи-

ка Славка Леовца), Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања

Лука, Српско Сарајево, 1999), „Семберске новине“,15-31. август XXII, 433,12.

153. Лукић, Љиљана: Ткање лирског сензибилитета (Мирољуб Тодоровић: Азур-

ни сан, ГНБ, Зрењанин, 2000), „Књижевне новине“ (лист за књижевност и

друштвена питања, Београд, 1-15. септембар 2001, LII, 1041.

154. Лукић, Љиљана: Пејсажи људске душе (Стеван Тонтић: Олујно јато, „Глас

српски“, Бања Лука, 2000), „Ослобођење“,19. септембар 2001, LVIII, 460, 13.

155. Лукић, Љиљана: Црне и бијеле птице живота (Ратко Дангубић: Кутија за

мушке ципеле,„Стубови културе“, Београд, 2000), „Семберске новине“,1-15.

септембар 2001, XXII, 434, 12.

156. Лукић, Љиљана : У хаосу живота (Светислав Басара : Краткодневица, „ Глас

српски“ , Бања Лука 2000), „ Семберске новине“,15-31. септембар 2001, XXII,

434, 12.

157. Лукић, Љиљана: Јелена Златоносовић (одломак из истоименог необјављеног

романа), „Српска вила“ , октобар 2001, VII, 14, 70-72.

158. Лукић, Љиљана: Из необичног угла ( Склавинос Савас : Тестамент писан пра-

шином „ Континг“, Градишка, 2001) „ Семберске новине“,1-15.октобар 2001,

XXII, 436, 13.

159. Лукић, Љиљана : Пејсажи људске душе (Стеван Тонтић: Олујно јато , „Глас

српски, Бања Лука, 2000), „Књижевне новине“, Београд, 15-31. oктобар 2001,

LII, 1044, 20.

160. Лукић, Љиљана: Парабола о одрастању ( Сретен Угричић : Бог језика и друге

приче, „Стубови културе“, Београд, 2000), „Ослобођење“, 24. октобар 2001,

LVIII, 465, 13.

161. Лукић, Љиљана: Реконструкција континуитета живота ( Владимир Пиштало:

Миленијум у Београду,„ Народна књига“,Београд,2001),„Семберске новине“,

15-31. октобар 2001, XXII, 437, 13.

162. Лукић, Љиљана: Парабола о одрастању (Сретен Угричић : Бог језика и друге

приче, „Стубови културе“,Београд ,2000), „Семберске новине“,1-15.новембар

2001, XXII, 438, 5.

163. Лукић, Љиљана: Кључар чудне љепоте (Јован Дучић: Повратак у натпис,

„Свет књиге“, Београд; КЗ „Јован Дучић“, Требиње, 2001), „Ослобођење“,

28. новембар 2001, LVIII, 470, 13.

164. Лукић, Љиљана: Кључар чудне љепоте (Јован Дучић:Повратак у натпис, „Свет

књиге“, Београд; КЗ „Јован Дучић“, Требиње, 2001), „Семберске новине“,

15-30. новембар 2001, XXII, 439, 12.

165. Лукић, Љиљана: Одлазак, (прича), „Ослобођење“, 28. новембар 2001, LVIII,

470, 24.

166. Лукић, Љиљана: Необична визија живота (Новица Тадић: Ноћна свита, „Глас

српски“, Бања Лука, 2000), „Семберске новине“, 1-15. децембра 2001, XXII,

440, 13.

167. Лукић, Љиљана: Одлазак (II), (прича), „Ослобођење“, 5. децембар 2001, LVIII,

471, 24.

168. Лукић, Љиљна: Ехо историјске судбине (Анђелко Анушић: Силазак Сина у

сан, „Глас српски“, Бања Лука, 2001), „Семберске новине“,15-31 XXII, 441,12.

169. Лукић, Љиљана: Вијек „Просвјете“ ( др Божидар Маџар: Просвјета, СПКД

1902-1949. АНУРС, Бања Лука-Сарајево,2001), „Ослобођење“, 19. децембар

2001, LVIII, 473, 12.

170. Лукић, Љиљана: Расцвјетана поезија (Ранко Павловић: Небески лан, „Ars

libri“, „Бесједа“, Београд, Бања Лука, 2001) , „Семберске новине“, 1-15. јану-

ар 2002, XXIII, 442, 13.

171. Лукић, Љиљана: Носталгија за завичајем (Давид Албахари: Светски пут-

ник, „Стубови културе“, Београд, 2001), „Ослобођење“, Сарајево, 2. јану-

ар 2002, LIX, 475, 12.

172. Лукић, Љиљана: У конгломерaту свакидашњице,(Владимир Пиштало: Ми-

ленијум у Београду, „Народна књига“, „Алфа“, Београд, 2000), „Ослобо-

ђење“, Сарајево, 9. јануар 2002, LIX, 476, 14.

173. Лукић, Љиљана: У видокругу необјашњивог (Веселин Марковић: Израња-

ње, „Стубови културе“, Београд, 2001), „Семберске новине“, 15-31. jануар

XXIII, 443, 12.

174. Лукић, Љиљана: У видокругу необјашњивог (Веселин Марковић: Израња-

ње, „Стубови културе“, Београд, 2001), „Ослобођење“, Сарајево, 16. јану-

ар 2002, LVII, 478, 14.

175. Лукић, Љиљана: На крилима маште (Милорад Павић: За увек и дан више,

„Дерета“, Београд, 2001) , „Ослобођење“, 23. јануар 2002, LIX, 478, 13.

176. Лукић, Љиљана: Између видљивог и невидљивог (Владика Николај Вели-

мировић: Беседе под Гором, „Евро“,Београд, 2000), „Семберске новине“,

1-15. фебруар 2002, XXIII, 444, 14.

177. Лукић, Љиљана: Необично у обичном (Мирјана Новаковић: Страх и ње-

гов слуга, „Народна књига/Алфа“, Београд, 2001), „Ослобођење“, Сараје-

во, 13. фебруар 2002, LIX, 481, 13.

178. Лукић, Љиљана: Носталгија за завичајем(Давид Албахари:Светски путник,

„Стубови културе“, Београд, 2000), „ Семберске новине“,Бијељина, 15-28.

фебруар 2002, XXIII, 445, 13.

179. Лукић Љиљана: Између јаве и сна ( Јован Н. Ивановић: Мој отац и није

и јесте жив , „Елит“, Београд, 2000/ III издање/), „Ослобођење“,Сарајево,

20. фебруар 2002, LIX, 482, 12.

180. Лукић, Љиљана:На разбоју времена и емоција(Андјеј Макин Музика једног

живота, „Paideia“, Београд, 2001), „Семберске новине“,Бијељина,1-15. март

2002, XXIII, 446, 12.

181. Лукић, Љиљана: Сусрет за незаборав( Данило Николић : Јесења свила, „На-

родна књига/Алфа“, Београд, 2001), „Ослобођење“,С.Сарајево,16.март2002,

LIX, 484, 12.

182. Лукић, Љиљана: Сусрет за незаборав ( Данило Николић: Јесења свила, „На-

родна књига/ Алфа, Београд, 2002), „Семберске новине“, Бијељина, 15-31.

2002, XXIII, 447, 12.

183. Лукић, Љиљана: У царству народног умовања ( Миро Вуксановић: Семољ го-

ра, „Народна књига/Алфа“, Београд, 2001), „Ослобођење“, Сарајево,13. март

2002, LIX, 485, 12-13.

184. Лукић, Љиљана: Неухватљива лакоћа младости (Светлана Шуњеварић-Илић:

Нека друга Ивана, „Елит“ Београд, 2001), „Семберске новине“, Бијељина,

1-15. април 2002, XXIII, 448, 2.

185. Лукић, Љиљана: Из двоструког угла (Ранко Павловић: Јахачи и остали,

„Глас српски“, Бања Лука, 2001 ), „Ослобођење“, 3. април 2002, LIX, 488, 13.

186. Лукић, Љиљана: Парабола о одрастању (Сретен Угричић: Бог језика и дру-

ге приче, „Стубови културе“, Београд, 2000), „Књижевне новине“, Београд,

15-30. април 2002, LIX, 1056, 18.

187. Лукић, Љиљана: Историја у маказама времена (Група аутора: Срби у Мо-

стару, „Свет књиге“, Београд, 2001), „Ослобођење“, 10. април 2002, LIX,

489, 13.

188. Лукић, Љиљана: Расцјетана поезија (Ранко Павловић: Небески лан, „Ars-

libri“, Београд; „Бесједа“,Бања Лука, 2001), „Крајина“, часопис за књижев-

ност и културу, прољеће 2002, I, 2, 210-212.

189. Лукић, Љиљана: Маг писане ријечи (Радослав Милошевић:Земаљско и не-

беско Јована А. Дучића, „Удружење књижевника Српске, Требиње, 2001),

„Семберске новине“, 15-30. априла 2002, XXIII, 449, 12.

190. Лукић, Љиљана: Енигма око датума и мјеста Дучићевог рођења, „Српска

вила“, април 2002, VIII, 15, 101-108.

191. Лукић, Љиљана: У чаробном царству (Ранко Павловић: Златнодолске бај-

ке, „Рад“, Београд, 2001), „Семберске новине“, Бијељина, 1-15. мај 2002,

XXIII, 450, 12.

192. Лукић, Љиљана: Између јаве и сна (Јован Н. Ивановић: Мој отац и јесте и

није жив, „Елит“, (III издање), Београд, 2000), „Књижевне новине“,Београд,

1-15. мај 2002, LIV, 1057, 21.

193. Лукић, Љиљана: У огледалу савремености ( Богомир Ђукић: Сага о крити-

ци, „Задужбина Петар Кочић“, Бања Лука - Београд, 2001), „Ослобођење“,

22. мај 2002, LIX, 495, 13.

194. Лукић, Љиљана: Мементо једном времену (Павле Угринов: Бесудни дани,

„Народна књига/Алфа“, Београд, 2001), „Семберске новине“, 15-31. мај

2002, XXIII, 451, 13.

195. Лукић, Љиљана: Сага о одрастању (Злата Живадиновић: О јагодама и стра-

ху, (II издање), „Рашка школа“, Београд, 2001), „Семберске новине“, 1-15.

јуна 2002, XXIII, 452, 16.

196. Лукић, Љиљана: Дијалог пјесника и свијета дјетињства ( Борислав Гаврић:

Мјесец у здјели, „Прво слово“, Београд,2002),(II из.), „Oслобођење“,12.јун

2002, LIX, 498, 13.

197. Лукић, Љиљана: Од поезије Непребола до Љепоте (Новица Телебак: По-

жар ума, „Она“, Београд 1999), „Семберске новине“,15-30. јуна 2002, XXIII,

453, 12.

198. Лукић, Љиљана: У паноптикуму свакодневнице(Васа Павковић: Последњи

штићеник ноћи, „Глас Српски“, Бања Лука,2002), „Ослобођење“, 19. јун

2002, LIX, 499, 13.

199. Лукић, Љиљана: Живот праћен пјесмом (Добрашин Бриновић:Крик и музи-

ка, СПКД, „Просвјета“, Бијељина,2002), „Семберске новине“,1-15.јула 2002.

XXIII, 454, 12.

200. Лукић, Љиљана: Свакодневица кроз призму метафизике (Мирослав Попо-

вић: Судбине, (II из.), „Нолит“, Београд, 20 ), „Крајина“, Бања Лука, љето

I, 3, 196-201.

201. Лукић, Љиљана: Критичка читанка за дјецу и младе, (Воја Марјановић: Кри-

тике из „Борбе“ и „Политике“, „Теограф“, Београд, 2002), „Семберске нови-

не“, 15-31. јула 2002, XXIII, 455, 15.

202. Лукић, Љиљана: Пропламсаји ума, (Миленко Стојичић: „Причар“, „Глас срп-

ски“, Бања Лука, 2002), „Ослобођење“, 24. јули 2001, LIX, 504, 12-13.

203. Лукић, Љиљана: Маштовите приче и цртежи (Мирољуб Тодоровић: Миш у

обданишту, „Нолит“, „Астимбо“, Београд, 2001), „Борба“, („Свет књиге“),

25. јул 2002, LXXXI, 206, 4.

204. Лукић, Љиљана: Критичка читанка за децу и младе ( Воја Марјановић: Кри-

тике из „Борбе“ и „Политике“, Телеграф“, Београд, 2002), „Ослобођење“,

31. јули 2001, LIX, 505, 17.

205. Лукић, Љиљана: У планетаријуму поезије(Борислав Радовић: О песницима

и о поезији,“Глас српски“, Баеа Лука, 2002), „Семберске новине“, 1-15. ав-

густ 2002, XXIII, 456, 11.

206. Лукић, Љиљана: Дијалог пјесника и свијета дјетињства (Борислав Гаврић:

Мјесец у здјели, „Прво слово“, Београд, 2002), „ Семберске новине“, 15-31.

августа 2002, XXIII, 457, 11.

207. Лукић, Љиљана: Гејзир (прича), „Ослобођење“, 21. август 2002, LIX, 508, 24.

208. Лукић, Љиљана: Историја у маказама времена ( Група аутора: Срби у Мос-

тару, „Свет књиге“, Београд, 2001), „Семберске новине“, 1-15. септембар

2002,XXIII, 458, 12.

209. Лукић, Љиљана: У ужасу свакодневице (Зоран Ћирић: Хобо, „Народна књи-

га“, (II издање), 2002), „Семберске новине“, 15-30. септембра 2002, XXIII,

459, 12.

210. Лукић, Љиљана: Пјесник и завичај (Радослав Љубибратић: Дучић и Треби-

ње, Књижевна заједница „Јован Дучић“, Требиње-Београд,2001), „Сембер-

ске новине“, 1-15. октобра 2001), „Семберске новине“, 1-15. октобра 2002,

XXXIII, 460, 12.

211. Лукић, Љиљана: Уз јубилеј Народне библиотеке „Филип Вишњић“: Лучо-

ноша просвјете и културе, „Семберске новине“, 1-15. октобра 2002, XXIII,

460, 16.

212. Лукић, Љиљана: Носталгија за животом(Гордана Ћирјанић: Претпоследње

путовање, „Народна књига“, (II издање), Београд, 2001), „Семберске но-

вине“, 15-31. октобра 2002, XXIII, 461, 12.

213. Лукић, Љиљана: Лучоноша просвјете и културе II, „Семберске новине“, 15-

31. октобар 2001, XXIII, 461, 15.

214. Лукић, Љиљана: У планетаријуму поезије ( Борислав Радовић: О песници-

ма и поезији, „Глас српски“, Бања Лука, 2002), „Ослобођење“, 30. октобар

2002, LX, 518, 12.

215. Лукић, Љиљана: Из чаробног свијета дјетињства (Ранко Павловић:Пријате-

љи, „Слово“, Бања Лука, 2002), „Семберске новине“, 1-15. новембар 2002,

XXIII, 462, 14.

216. Лукић, Љиљана: Лучоноша просвјете и културе, (III), „Семберске новине“,

1-15. новембра 2002, XXIII, 462, 15.

217. Лукић, Љиљана: Носталгија за животом (Гордана Ћирјанић: Претпослед-

ње путовање, „Народна књига“, Београд, 2001), „Ослобођење“, 6. новем-

бар 2002, LX, 519, 12-13.

218. Лукић, Љиљана: „Просвјетине“ публикације (1902-1949), „Српска вила“,

новембар 2002, IX, 16, 19-24.

219. Лукић, Љиљана: Мисли: Између видљивог и невидљивог (Владика Нико-

лај Велимировић: Беседе под Гором, „Евро“, Београд, 2001), „Ослобође-

ње“, 13. новембар 2002, LX, 520, 12.

220. Лукић, Љиљана: Необично у свакодневном (Владимир Тасић: Опроштајни

дар, „Светови“, Нови Сад, 2001), „Семберске новине“, 15-30. новембра

2002, XXIII, 463, 11.

221. Лукић, Љиљана: Уз јубилеј Народне библиотеке „Филип Вишњић“: Године

плодног рада, (IV), „Семберске новине“, 15-30. новембра 2002, XXIII,463,15.

222. Лукић, Љиљана: У обланди хумора ( Владан Радоман: Београдске девојке

ме никада нису волеле, „Гутенбергова галаксија“, Београд, 2001), „Ослобо-

бођење“, 20. новембар 2002, LX, 521, 12.

223. Лукић, Љиљана: Дечија маштованка( Мирољуб Тодоровић: Миш у обданиш-

ту, „Нолит“, „Астимбо“, Београд , 2001), „Детињство“, часопис о књижевно-

сти за децу, Нови Сад, јесен-зима 2002, XXVIII, , 80-81.

224. Лукић, Љиљана: Од архетипског до модерног (Богислав Марковић: Ђавоља

крв, „Феникс“, Београд, 2002), „Стварање“,Подгорица,август-децембар 2002,

LVII, 8-12, 358-368.

225. Лукић, Љиљана: Трагање за духовним извориштем (Ратко Адамовић: У врто-

вима духа, „Просвета“, Београд, 2002), „Семберске новине“, 1-15. децембар

2002, LVII, 464, 19.

226. Лукић, Љиљана: Уз јубилеј Народне библиотеке „Филип Вишњић“: Године

плодног рада, „Семберске новине“, 1-15. децембар 2002, XXIII, 464, 23.

227. Лукић, Љиљана: Од меланхолије до болног грча (Горан Петровић: Ближњи,

„Народна књига“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 11. децембар 2002, LX, 524,

12-13.

228. Лукић, Љиљана: На путу ка вјечном (Љиљана Хабјановић-Ђуровић: Петкана,

„Народна књига“,Београд, 2001), „Семберске новине“,15-31. децембар 2002,

XXIII, 465, 12.

229. Лукић, Љиљана: Трагање за духовним извориштем (Ратко Адамовић: У врто-

вима духа, „Просвета“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 31. децембар 2002,

LX, 527, 12-13.

230. Лукић, Љиљана: У царству народног умовања: Књига о „Семољ гори“ /прире-

дили: Милош Јевтић и Радован Поповић/, „Народна књига“, Београд, 2002,

95-97.

231. Лукић, Љиљана: У трагању за сјенком завичаја (о прози Богислава Марковића)

у: Богислав Марковић: Грех, „Sеstre Hercfeld“, Београд, 2002, 119-120, (рецен-

зија).

232. Лукић, Љиљана: У трагању за сјенком завичаја (Богислав Марковић: Грех) у:

Двострука парабола: Критике о прози Богислава Марковића, /приредили: Во-

јислав Бубања и Миодраг Мркић), „Феникс“, Београд, 2002, 85-86.

233. Лукић, Љиљана: Из постмодернистичког угла (Љубица Арсић: Икона, „Народ-

на књига/Алфа“, (II издање, Београд, 2002), „Ослобођење“, 8. јануар 2003,LX,

528, 12-13.

234. Лукић, Љиљана: Патња као судбина (Имре Керес: Бесудбинство, „Прометеј“,

„Стилос“, Нови Сад, 2002, „Ослобођење“, 15. јануар 2003, LX, 529, 13.

235. Лукић, Љиљана: Из наше културне баштине:Писмо Алексе Шантића; „Сембер-

ске новине“, 1-15. јануар 2003, XXIII, 466, 13.

236. Лукић, Љиљана: Обзорје дјечијег свијета (Зорица Турјачанин: Свежањ нових

кључева, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука-Београд „Школска књига“, Но-

ви Сад, 1999), „Духовност српска“- часопис за културу, науку и умјетност, Тес-

лић, (издање СПКД „Просвјета“, 2002-2003), 16, 83-85.

237. Лукић, Љиљана: Између наде и ништавила, ( о поетској збирци „Гори говор“,

Мирољуба Тодоровића), „Збиља“, лист за културу, уметност и друштвена пи-

тања, јануар-фебруар 2003, XIII, 91-92, 18-19.

238. Лукић, Љиљана: НИН-ова награда за роман године: Живот кроз визуру сјећања,

(Младен Марков: Укоп оца, „Народна књига“, Београд,2002), „Семберске нови-

не“, фебруар 2003, XXIII, 468, 14,

239. Лукић, Љиљана: Живот кроз визуру сјећања(Младен Марков: Укоп оца, „Народ-

на књига“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 2. фебруар 2003, LX, 532, 15.

240. Лукић, Љиљана: Виловито и плаховито ( Радован Бели Марковић: Кнез Мишкин

у белом Ваљеву, „Народна књига“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 12. јануар

2003, LX, 533, 13.

241. Лукић, Љиљана: Нове књиге: Панто Ст. Секулић: Хроника културних збивања

(„Књижевни и културни видици Семберије“), „Семберске новине“, 15-28. фебру-

ар 2003, XXIII, 469, 15.

242. Лукић, Љиљана: Метафора о смрти и љубави (Драган Колунџија: Век у ратови-

ма и у љубави, „Српска књига“, Рума, 2002), „Ослобођење“,26. фебруар 2003,LX,

535, 13.

243. Лукић, Љиљана: Семберска збивања (Панто Ст. Секулић: Књижевни и културни

видици Семберије, Народна библиотека „Филип Вишњић“, Бијељина, 2002,„Ос-

лобођење“, 19. март 2003, LX, 538, 12-13.

244. Лукић, Љиљана: Између историјског и индивидуалног ( Добрило Ненадић: Саб-

ља грофа Вронског, „Народна књига“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 2. април

2003, LX, 540, 12.

245. Лукић, Љиљана: Између наде и ништавила (Мирољуб Тодоровић: Гори говор,

„Ortus“, Београд, 2002,, „Ослобођење“, 29. април 2003, LX, 541, 13.

246. Лукић, Љиљана: Ехо треперења душе (Андреј Макин: Француско завештање,

„Paideia“, Београд, 2002), „Ослобођење“, 23. април 2003, LX, 543, 13.

247. Лукић, Љиљана: Седамдесет година Народне библиотеке „Филип Вишњић“: На-

родна библиотека „Филип Вишњић“ - врело просвјете и културе, „Српска вила“,

мај 2003, X, 17, 5-17.

248. Лукић, Љиљана: Дијалог пјесника и свијета дјетињства, (Борислав Гаврић: Мје-

сец у здјели, „Прво слово“, Београд, 2002), „Детињство“, Нови Сад, прољеће-

-љето 2003, XXIX, 1-2, 92-94.

249. Лукић, Љиљана: Од архетипског до модерног у роману „Ђавоља крв“ Богислава

Марковића, „Савременик“, Београд, 2003, 101-102, 64-69.

250. Лукић, Љиљана: Дучић – наш савременик (Јован Дучић: Пет кругова /приредио

Иван Негришорац/, „Orpheus“, Нови Сад, 2003), „Духовност српска – часопис за

културу, науку и умјетност), Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“,

Теслић, 2003, 17, 111-114.

251. Лукић, Љиљана: Вишеслојна и питка проза (Ранко Павловић: Како ухватити леп-

тира, „Народна књига“,Београд,2002), „Крајина“, Бања Лука, 2003, II, 6, 245-246.

252. Лукић, Љиљана:Пјесниково озарење (Мирољуб Тодоровић: Гори говор, „Ortus“,

Београд, 2002), „Борба“, Београд, 10. јул 2003, LXXXI, 556, 16 .

253. Лукић, Љиљана: Дучић –наш саговорник (Јован Дучић: Пет кругова, /приредио:

Иван Негришорац/, „Orpheus“, Нови Сад, 2000), „Ослобођење“,23. јул 2003, LX,

556, 16.

254. Лукић, Љиљана: Вишеслојна проза, (Богислав Марковић: Грех, „Феникс“, Бео-

град, 2002, ), „Борба“, („Свет књиге“), 4. септембар 2003, стр.14.

255. Лукић, Љиљана: Седамдесет година Народне библиотеке „Филип Вишњић“: На-

родна библиотека „Филип Вишњић“ – врело просвјете и културе, (Културна и ја-

вна дјелатност (1987-1991) – наставак из претходног броја), „Српска вила“, окто-

бар 2003, X , 18, 12-25.

256. Лукић, Љиљана: Чудесни прозни медаљони (Ранко Павловић: Био једном један

„Књижевна задруга“, Бања Лука, 2003), „Крајина“, Бања Лука, зима 2003 - про-

љеће 2004, III, 9-10, 230-232.

257. Лукић, Љиљана: Трагање за узвишеном љепотом (Ранко Павловић: Трагач из

крилне регименте, „Удружење књижевника Српске“, Подружница Бања Лука,

2003), „Крајина“, зима 2003 – прољеће 2004, III, 9-10, 232-236.

258. Лукић, Љиљана: Пут у лавиринте једног романа (Књига о „Семољ гори“ Мира

Вуксановића /приредили Милош Јевтић и Радован Поповић/, „Народна књига/

Алфа, Београд, 2002), „Духовност српска“, Теслић, 2004, 18, 147-149.

259. Луки,ћ Љиљана: Калауз за „Семољ гору“ (Књига о „Семољ гори“ Мира Вуксано-

вића, /приредили Милош Јевтић и Радован Поповић/, „Народна књига/Алфа“,

Београд, 2002), „Годишњак СПКД“Просвјета“, Шамац, 2003, св. II, 36-39.

260. Лукић, Љиљана: Најраније Дучућево књижевно стваралаштво (1886-1893), „Срп-

ска вила“, март 2004, XIX, 19, 21-37.

261. Лукић, Љиљана: Од непребола до наде – пјесме Филипа Вишњића у: Пјесме Фи-

липа Вишњића: Зарад срца и зарад љепоте, Гимназија „Филип Вишњић“, Бије-

љина, 2004, 11-30.

262. Лукић, Љиљана: У космосу поетике (Мирољуб Тодоровић: Поетика сигнализма,

„Просвета“, Београд, 2003), „ Савременик“, Београд, 2004, 117-118, 108-110.

263. Лукић, Љиљана: На маргинама сновиђења(Дара Стојиљковић: У пролазу, СКПД

„Просвјета“, Котор Варош, 2003), „Босанска вила“, Сарајево, април-септембар

2004, 31-32, 62-64. (Д. С. послала мој текст)

264. Лукић, Љиљана: Узлет кроз ружочасте двери (уз биографску биљешку о писцу),

„Збиља“, лист Удружења књижевика Српске, Бања Лука, септембар 2004, I, 1,

98.

265. Лукић, Љиљана: у: др Миодраг Д. Игњатовић и Миливоје Трнавац: Крилате руке

љубави, /Избор из љубавног поетског стваралаштва просвјетних радника са ау-

топоетичним исказима и критичким коментарима, „Просвјетни преглед“, Бео-

град, 2004, 321-326.

266. Лукић, Љиљана у: „Семберска лира“ (Избор из лирике Књижевног клуба „Јован

Дучић“ у Бијељини. /Избор пјесама, биљешке и коментари Слободан Петровић/

СПКД “Просвјета“, Бијељина, 2004, 132-133.

267. Лукић, Љиљана: Најраније Дучићево књижевно стваралаштво (јануар 1886-сеп-

тембар 1893) – Наставак из претходног броја, „Српска вила“, октобар 2004, XI,

20, 23-37.

268. Лукић, Љиљана: Трагање за узвишеном љепотом (Ранко Павловић: Трагач из

крилне регименте, „Удружење књижевника Српске“, Подружница Бања Лука,

„Крајина“, Бања Лука, јесен 2004, III, 12, 195-199.

269. Лукић, Љиљана: Магма поетске експресије (Стевка Козић-Прерадовић: Granum

salis, „ Удружење књижевника Српске“, Подружница Бања Лука, 2003), „Крајина“,

270. Лукић, Љиљана: Издавачки подухват (Ранко Павловић: Изабрана дјела, Завод за

уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004), „Савременик“, Беогад,

119-120. 78-80.

271. Лукић, Љиљана: Вриједан издавачки подухват(Ранко Павловић: Изабрана дјела,

Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004), „Нова Зора“, ча-

сопис за књижевност и културу, СПКД „Просвјета“, Билећа – Гацко, јесен –зима

2004, , 3-4, 447-453, Биографска биљешка 566.

272. Лукић, Љиљана: Кикице, (пјесмица), „Вечерње новости“, („Дечје новости“, 20. ја-

нуар 2005, LII, 15.

273. Лукић, Љиљана: Занимљива и ријетка књига (Мирољуб Тодоровић: Токови неоа-

вангарде, „Нолит“, Београд, 2004), „Значења“, часопис за науку, културу, умјет-

ност и образовање, Добој, април 2005, XXI, 51, 313-317.

274. Лукић, Љиљана: Вриједан издавачки подухват (Ранко Павловић: Изабрана дјела,

Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево,2004), „Значења“, Добој,

април 2005, XXI, 51, 333-339.

275. Лукић, Љиљана: „Немерљиви терет времена“,„Остало је“, „Рукопис мог оца“,

(пјесме), „Крајина“, Бања Лука – Београд, љето 2005, IV, 15. 373-375.

276. Лукић, Љиљана: Носталгија сјећања (Гордана Ћирјанић: Кућа у Пуерту, „Народна

књига/Алфа“, Београд, 2003), „Крајина“, Бања Лука-Београд, јесен 2005, IV, 16,

202-205.

277. Лукић, Љиљана: Маштованка за децу и одрасле (Стевка Козић - Прерадовић: Па-

метна планета, Књижевна заједница „Васо Пелагић“,Бања Лука, 2005), „Крајина“

Бања Лука-Београд, прољеће-љето 2006, V, 18-19, 221-224.

278. Лукић, Љиљана:Тачка као срж животне филозофије(Ранко Павловић: Срж, „Рад“,

Београд, 2005, „Значења“, Добој, децембар 2005, XXI, 53, 331-335.

279. Лукић, Љиљана: Писање је пут ка трајању(интервју водила Мирјана Лукић), „Наш

гласник“, Бијељина, лист ученика Гимназије „Филип Вишњић“, мај 2006, II, 2, 4-5.

280. Лукић, Љиљана: У огледалу (прича), „Наш гласник“, мај 2006, II, 2, 5.6.

281. Лукић, Љиљана: У потрази за идентитетом (Вида Огњеновић: Прељубници, „Сту-

бови културе“, Београд, 2005), „Значења“, Добој, август 2006, XXII, 56, 455-458.

282. Лукић, Љиљана: Својеврстан метакритички дискурс (Богомир Ђукић: Естетика

приче - Огледи о Ранку Павловићу), „Бесједа-Ars libris“, Бања Лука- Београд,2004)

„Крајина“, јесен 2006, V, 20, 151-155.

283. Лукић, Љиљана:Између стварности и фантастике (Василије Радикић: Зачаране ав-

лије, „Итака“, Београд, 2005), „Српска вила“, октобар 2006, XIII, 24, 166-169.

284. Лукић, Љиљана: Мјера вриједности једног времена (Ранко Рисојевић: Археолог,

Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2005), „Савременик“,

Београд, 2006, 143-144-145, 117-118.

285. Лукић, Љиљана: Матрица снова и сновиђења (Зорица Арсић-Мандарић: Хватач

снова, СКЗ, Београд, 2005), „Багдала“, часопис за књижевност, уметност и култу-

ру, Крушевац, октобар-децембар 2006, XLVIII, 470, 120-129.

286. Лукић, Љиљана: Маштованка за децу и одрасле ( Стевка Козић - Прерадовић:

Паметна планета, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2005), „Значе-

ња“, Добој, јануар 2007, XXIII, 57, 387-390.

287. Лукић, Љиљана: Тачка као срж животне филозофије (Ранко Павловић:Срж, „Рад“,

Београд, 2005), „Књижевне новине“, Београд, март 2007, LIX, 1139, 15.

288. Лукић, Љиљана: Симфонија љепоте ( Дојна Галић Бар: Звона и ветар, „Дерета“,

Београд, 2006), „Савременик“, Београд, 149-150-151, 120-123.

289. Лукић, Љиљана: Индивидуално искуство и традиција у Вишњићевој пјесми „По-

четак буне против дахија“, „Српска вила“, април 2007, XIV, 25, 15-22.

290. Лукић, Љиљана: На маргинама сновиђења (Дара Стојиљковић: У пролазу, СПКД

„Просвјета“, Котор Варош, 2003), „Дара Стојиљковић: Круг –Арена- Ветрови сећа-

ња, књ. III, Бања Лука, јун 2007, 126-129.

291. Лукић, Љиљана: Етно свијет на матрици хаикуа (Стевка Козић-Прерадовић: Сње-

жне крпице, „Artprint“, Бања Лука, 2006), „Значења“, Добој, јун 2оо7, XXIII, 58/59.

517-526.

292. Лукић, Љиљана: Филигранско рашчлањавање романа(Радмила Поповић: Црњан-

ски и Лондон, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево,2006),

„Савременик“, Београд, 152-154 (200), 118-121.

293. Лукић, Љиљана: Јединка у обезљуђеном времену ( Слободан Јанковић: Портрет

једне Анђеле, „Графомаркет“, Лакташи, 2005), „Српска вила“, октобар 2007, XIV,

26, 136-138.

294. Лукић, Љиљана: Индивидуално искуство и традицијата во песната на Вишњик

„Почетак буната против дахијате“, „Корени“, Куманово, септембар - децембар

2007, VI, 23-24, 3795-3803.

295. Лукић, Љиљана: Трагање за сопством (Ранко Павловић: Лов, „КОВ“, Вршац,2007),

„Значења“, Добој, децембар 2007, XXIII, 60, 491-496.

296. Лукић, Љиљана: Јединка у обезљуђеном времену ( Слободан Јанковић: Портрет

једне Анђеле, „Графомаркет“, Лакташи, 2005), „Значења“,Добој, децембар 2008,

XXIII, 60, 523-526.

297. Лукић, Љиљана: У сусрет 170- годишњици јубилеја Прве основне школе у Бијељи-

ни, „Семберске новине“, 27. март 2008, XXIX, 641, 523-526.

298. Лукић, Љиљана: Носталгична евокација младости (Градимир Ђуровић: Париски

палимсест, „Колумбус“, Београд, 2007), „Српска вила“, април 2008, XV, 27, 165-

299. Лукић, Љиљана: Жудња за њежношћу и топлином (Гордана Ћирјанић: Пољубац,

„Народна књига/Алфа“, Београд, 2007), „Свеске“, часопис за књижевност, умет-

ност и културу, Панчево, јун 2008, XVIII, 88, 52-54.

300. Лукић, Љиљана: Носталгична евокација младости (Градимир Ђуровић: Париски

палимсест, „Колумбус“, Београд, 2007), „Савременик“, Београд, 2008, 16, 66-68.

301. Лукић, Љиљана:Неминовност пјесниковог удеса (Ранко Прерадовић:Пламен гла-

ве, Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука, 2007), „Значења“,

Добој, јун 2008, XXIV, 62, 311-344.

302. Лукић, Љиљана: Елегија Босна разапета ( Борислав Гаврић: Озрен располућена

земља, ИП „Младост“, Бијељина, 2007), „Значења“, Добој, септембар2008, XXIV,

63, 373-378.

303. Лукић, Љиљана: Пјесме насмијане (Ранко Павловић: Шта јутро доручкује, Завод

за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2007), „Значења“, Добој,март

2009, XXV, 65, 335-338.

304. Лукић, Љиљана: Раздрагана поезија (Стевка Козић- Прерадовић: Сунчева лекти-

ра, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2008), „Значења“, Добој,

јун 2009, XXV, 66, 407-411.

305. Лукић, Љиљана: Јован Дучић – учитељ у Бијељини, „Српска вила“, октобар 2009,

XVI, 30, 5-12.

306. Лукић, Љиљана: Трагање за суштином (Ранко Павловић: Пјесников прах, Народ-

на библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2008), „Савременик“, Београд,

новембар 2009, 172-173.174, 1о2-105.

307. Лукић, Љиљана: Везе завичаја и душе (Сава Ћеклић: Међу својима, СПКД „Прос-

вјета“, Бијељина, 2009), Календар „Просвјета“, СПКД „Просвјета“, Источно Сараје-

во – Пале, 2010, 528-537.

308. Лукић, Љиљана: Сага о породици и национу (Гроздана Олујић: Гласови у ветру,

СКЗ, Београд, 2009), „Српска вила“, април 2010, XVI, 31, 175-180.

309. Лукић, Љиљана: Трагање за суштином (Ранко Павловић: Пјесников прах, НБ „Сте-

фан Првовенчани“, Краљево, 2008), Годишњак СПКД „Просвјета“, Шамац, окто-

бар 2010, IX, 12, (св.1),

310. Лукић, Љиљана: „Рукопис мог оца“, (пјесма), „Српска вила“, октобар 2010, XVI,

32, 126, 93-97.

311. Лукић, Љиљана: „Тренутак“, „Рукопис мог оца“, „Ријечи“, „Смрт пјесникова“ у:

„Поетска сванућа“, (поетски зборник), „Знање“, Бијељина, 2010, 202-205 (Биљеш-

ка о писцу 202).

312. Лукић, Љиљана: Прича као лијек од заборава (Жарко Команин: Љетопис вјечно-

сти, СКЗ, Београд, 2009), Календар „Просвјета“ СПКД, 2011, /Приређивач: проф.

Др Војислав Максимовић/, СПКД „Просвјета“ Пале, 2011, 574-577.

313. Лукић, Љиљана: Између привида и стварности (Гордана Ћирјанић: Каприци и ду-

же приче, „Народна књига“, Београд, 2009), „Нова Зора“,зима-прољеће 2010/11.

28-29, 251-254.

314. Лукић, Љиљана: Пушкин у папучама, (прича), „Српска вила“, 2011, XVII, 33, 93-97.

315. Лукић, Љиљана: Пролог (одломак из романа „Јелена Златоносовић“), „Српска ви-

ла“, октобар 2011, XVII, 34, 61-62.

316. Лукић, Љиљана: Смрт у Астапову, (прича), „Вечерње новости“, Београд, 3. фебру-

ар 2013, XIX, 37.

317. Лукић, Љиљана: Осамдесет година Народне библиотеке „Филип Вишњић“ , „Срп-

ска вила“, април 2013, XIX, 37, 25-38.

318. Лукић, Љиљана: Ка лавиринту непознатог (Ранко Рисојевић: Ти, фуга живота, „Лу-

ча“, Суботица, мај 2013, XXII, 2-3, 132-134.

319. Лукић, Љиљана: Поезија меланхолије и бола (Ранко Павловић: Монашки сонети),

„Књижевник“, часопис за књижевност, умјетност и културу, „Art Print“, Бања Лу-

ка, 2011, X, 33-34, 286-290.

320. Лукић, Љиљана: Осамдесет година Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бије-

љини, (1932- 2012), „Књижевник“, Бања Лука, X, 33-34, 304-309, /Библиографска

биљешка 344-345/.

321. Лукић, Љиљана: Гост, (прича), „Вечерње новости“, Београд, 29. септембар 2013,

LX, , 22.

322. Лукић, Љиљана: Путовање као опсесија (Радован Вучковић: Пут на Исток, „Чиго-

ја штампа“, Београд, 2012), „Српска вила“, октобар 2013, XIX, 38, 195-203.

323. Лукић, Љиљана: Пушкин у папучама, (прича), „Луча“, часопис за културу, умет-

ност и науку, Суботица, новембар 2013, XXII, 4, 40-43.

324. Л(укић), Љ(иљана): Фрагменти из критика о стваралаштву Љиљане Лукић (По-

водом 40. годишњице књижевног рада), „Српска вила“, април 2014, XX, 39,

26-35.

325. Лукић, Љиљана: Трагична хроника о генерацији која је одрасла за једну ноћ

(Миломир Краговић, Деца Олује, Компанија „Новости“, Београд, 2013), „Српска

вила“, XX, октобар 2014, 40, 219-221.

326. Лукић, Љиљана: Сјетна евокацја пролазности (Ранко Рисојевић, Ноћ на Уни, Завод

за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2014). „Српска вила“,XXI,

мај 2015, 41, 142-145.

327. Лукић, Љиљана: У замци љубави (Мирјана Деспотовић, Снивач, Књижевно

друштво „Свети Сава“, Београд, 2014), „Књижевне новине“,LXVII, мај-јун 2015, 23.

328. Лукић, Љиљана: Између чекића и наковња (прича), „Књижевне вертикале“,

Друштво књижевника Београда, LXVIII?, мај-август 2015, 6, 160-162.

329. Лукић, Љиљана: Феномен књижевног дјела (Цвијетин Ристановић, Вредновање

књижевног текста, „Свет књиге“, Београд, 2014), „Српска вила“ XXI, октобар 2015,

42, 146-148.

330. Лукић, Љиљана: Орфеј у изгнанству (Мићо Цвијетић, Свет и кућа, Српска

књижевна задруга, Београд, 2005), „Српска вила“, XXII, мај 2016, 43,163-165.

331. Лукић, Љиљана: Сашењка (прича), „Књижевне новине“, Београд, LXVIII, мај-јун

2016, 1249-50, 12

332. Лукић, Љиљана: У вртлогу живота (Горан Милашиновић, Лекари, „Лагуна“,

Београд, 2015), „Српска вила“, XXII, октобар 2016, 44, 183-187.

333. Лукић, Љиљана: Старински вез на модеран начин (Стевка Козић Прерадовић; Глас

Андрићграда, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2016), „Нова зора“

Билећа, 55, 181-184.

334. Лукић, Љиљана: Тренутак (пјесма), Зборник „Гарави сокак“, Инђија, септембар

2017 ( Зборник 28. Међународног конкурса. Организатор Књижевни клуб

„Мирослав Мика Антић“)

335. Лукић, Љиљана: Пролог : Од Уранополиса до Ватопеда (одломак из необјављеног

романа „У небо загледан“), „Бокатин дијак“, часопис за језик, књижевност и

духовност, Лопаре, VI, 2017, 11, 31-33.

336. Лукић, Љиљана: Епилог: Николово сновиђење (Из необјављеног романа „ У небо

загледан“), „Савременик“,Београд, бр. 261-262-263, 2017, 72-74

337. Лукић, Љиљана: Од страдања до надања (Поводом 250-годишњице од рођења

Филипа Вишњића), „Књижевне вертикале“, Београд, септембар-децембар 2017,

13, 147-150.

338. Лукић, Љиљана: Бијељина (одредница), Енциклопедија Републике Српске, том I,

А-Б, Бања Лука, 2017, 369-377.

339. Лукић, Љиљана: Трећи Николов сан (Одломак из романа „У небо загледан“),

„Сутра“, часопис за културу, умјетнодт и друштво, Бања Лука, год. 3, 27. Јануар

2018, 4, 3

340. Лукић, Љиљана: Између збиље и сновиђења (Ненад Грујичић, Надисати се душе,

Српски културни центар, Модрича, породица Поповић, Дуго Поље - Модрича,

2016), „Српска вила“, XXIII, мај 2017, 45, 174-179

341. Лукић, Љиљана: Неумитни терет времена (пјесма), „Српска вила“, XXIII, децембар

2017, 46, 12

342. Лукић, Љиљана: Жеља (прича), „Српска вила“, XXV, април 2018, XXIV, 47, 49-51

343. Лукић, Љиљана: Меланхолични ехо живота (Ранко Павловић, Плавет, „Бдење“,

Центар за туризан, културу и спорт, Сврљиг, 2018), „Траг“, часопис за књижевност,

уметност и културу, Врбас, XIV, књ. XVI, св. LV, септембар 2018, 184- 188.

344. Лукић, Љиљана: Меланхолични ехо живота (Ранко Павловић, Плавет, Центар за

туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2018), „Српска вила“, XXIV, октобар 2018, 48,

117-122.

345. Лукић, Љиљана: Градац-Ступањ (одредница), Енциклопедија Републике Српске,

том II, В-Г, Бања Лука, 2018, 369-377.

346. Лукић, Љиљана:Трећи Николов сан (одломак из романа У небо загледан),„Сутра“

часопис за културу, умјетност и друштво, Бања Лука, год. 3, број 4, 27. јануар 2018.

стр. 3

347. Лукић, Љиљана: Епилог: Николово сновиђење, (одломак из романа Пут у

недоглед), „Сутра“, Бања Лука, год. 4,бр.7, 27. јануар 2019. стр. 4-5.

348. Лукић, Љиљана: Николово сновиђење, (одломак из романа Пут у недоглед),

„Змијање“, ревија Удружења грађана „Змијање“, Каћ, год.7, бр. 7, јануар 2019. стр.

14-15.

349. Лукић, Љиљана: Андрић у Синтри (прича), „Књижевне новине“, Лист за

књижевност и друштвна питања, Београд, LXXI, јануар-фебруар 2019, бр. 1281-82,

стр. 13

350. Лукић, Љиљана: Трагање за сопством (Ранко Рисојевић, Мала вјечност, (НБ

„Стефан Првовенчани“, Краљево, 2018), „Књижевне новине“, LXXI, март-април

2019, бр.1283-84, стр. 15

351. Лукић, Љиљана:Путопис као пут до себе (Ненад Шапоња,А Брисел се да преходати

лако, Сајнос, Нови Сад, 1918), Сретања, часопис за књижевност,умјетност и

културу, Бања Лука, II,4, 2019., стр. 273-277.

352. Лукић, Љиљана: Пут у несазнајно (Алек Вукадиновић, У ватри се Бог одмара,

„Конрас“, Београд и Културни парк Ковионица, Кутлово, 2018), „Српска вила“, XXV,

април 2019, бр. 49, стр.119-124.

353. Лукић, Љиљана: Пут у несазнајно (Алек Вукадиновић, У ватри се Бог одмара.

„Конрас“, Београд и Културни парк Ковионица, Кутлово, 2018), Нова зора“, Билећа,

бр. 61/62, прољеће-љето, 2019, стр. 83-87,

354. Лукић, Љиљана: Пут ка звијездама (Оливера Оља Јелкић, Лудвиг, Чигоја, Београд,

2018), „Сутра“, Бања Лука, 4, бр. 9, 27. јул 2019. стр. 18-19.

355. Лукић, Љиљана: Пут у несазнајно (Алек Вукадиновић, У ватри се Бог одмара,

„Конрас“, Београд и Културни парк Ковионица, Кутлово, 2018), „Савременик“,282-

283-284, 2019, стр. 83-87.

356. Лукић, Љиљана: Универзум као пјесникова галаксија (Ристо Василевски: Срце

круга, „Арка“, Смедерево, 2018), „Нова Зора“, часопис за књижевност и

културу,Билећа, 61/62 (прољеће/љето), 2019, 239-243

357. Лукић, Љиљана: Дијете у савременом свијету, (Стевка Козић Прерадовић, Дијете

у компјутеру, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука-Београд, 2019), „Сутра“,

год. 4,бр. 10, 21. октобар 2019,стр.16-17

358. Лукић,Љиљана: Епилог : Николово сновиђење (одломак из романа Пут у

недоглед), „Српска вила“, год. XXV, бр. 50, стр. 128-132

359. Лукић, Љиљана:Путопис као пут до себе (Ненад Шапоња, А Брисел се да преходати

лако, Сајнос, Нови Сад, 2018), „Бдење“, часопис за књижевност, уметност и

културну баштину, Сврљиг, бр. 62, година XVIII, октобар-децембар 2019, стр.

129-134.

359. Лукић, Љиљана: Мајсторство приче и причања (Анђелко Анушић, Легенда о

в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2019),

„Летопис Матице српске“, Нови Сад, год. 195, децембар 2019. књ.504, св. 6, стр.

971-976.

360. Лукић, Љиљана: Магија златних нити поетског ткања (Ружица Комар,Очи сунчеве,

„Свет књиге“, Београд, 2019), Глас Требиња, Требиње,бр. 1112, 31. Јануар 2020,

стр. 33

361. Лукић, Љиљана: Магија златних нити поетског ткања (Ружица Комар, Очи сунчеве,

„Свет књиге“, Београд, 2019), „Багдала“, Крушевац, год. 62, јануар-март 2020,

бр.523, стр. 115

362. Лукић,Љиљана: Отргнуто од заборава (Анђелко Анушић,С Хомером у Олуји, Завод

за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2018), „Књижевне

новине“, Београд, год. LXXII, бр.1293-94, јануар-фебруар 2020, стр. 18

Ристановић Цвијетин

ukrs — Tue, 19 May 2020 21:05:49 +0000

Цвјетин РИСТАНОВИЋ, рођен сам 9. октобра 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Прва четири разреда основне школе похађао у Модрану, а наредна четири у Јањи. Учитељску школу у петогодишњем трајању завршио у Бијељини (1959), Вишу педагошку школу – студијску групу Српскохрватски језик са југословенском књижевношћу и руски језик у Тузли (1966), Филозофски факултет – студијску групу Југославенске књижевности у Новом Саду (1974), постдипломски студиј – Смјер за науку о књижевности на Филолошком факултету у Београду (1978). На Филолошком факултету у Београду одбранио магистарску тезу (1979) и докторску дисертацију (1987).

Просвјетну каријеру започео сам као учитељ у Основној школи у Прибоју (општина Лопаре), а затим сам радио као наставник српскохрватског језика у основним школама у Тињи код Тузле и у Брчком, па као професор српскохрватског језика и књижевности у Економско-трговинском школском центру у Брчком и након тога као професор више школе на предмету Методика српскохрватског језика и књижевности на Педагошкој академији у Тузли.

Године 1994. Изабран сам у звање ванредног професора за предмете Књижевност и Књижевност за дјецу на Педагошком факултету у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву а за предмет Књижевност касније биран и у звање редовног професора. Октобра мјесеца 2006. године пензионисан као редовни професор Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. На Педагошком факултету у Бијељини у више мандата био продекан за наставу, а један мандат и декан тога факултета.

У својству наставника сарадника на Одсјеку за драмску и филмску умјетност Академије умјетности Слобомир П универзитета у Бијељини од октобра 2006. до октобра 2010. године предавао Историју домаће и Исторје свјетске драме.

Био више година члан уредништва часописа за књижевност и културу „Ријечи“, који је прије грађанског рата у БиХ издавао Књижевни клуб у Брчком. Од 1984. до 1988. године био главни и одговорни уредник тога гласила.

Од покретања часописа за књижевност, науку и културу „Српска вила“ (1995), био члан уредништва, а од октобра 2003. до новембра 2017. године био главни и оговорни уредник тога гласила.

Уредио и рецензирао већи број књига и уџбеника за основне и средње школе. Уз бројне рецензије књига и уџбеника, приредио је Читанку за други разред гиманзије и средњих стручних школа, која је и данас у употреби у гимназијама и средњим стручним школама у Републици Српској. За потребе Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву сачинио је два избора из области књижевности за дјецу: Избор из поезије и прозе Десанке Максимовић (1999) и Избор из поезије за дјецу пјесника из Републике Српске (2000). У времену од 2003. до 2005. године приредио је 25 књига школске лектире за ученике од другог до шестог разреда основне школе. Књиге је објавио Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева.

За рад у образовању и култури добио више награда и признања: Седмоаприлску плакету Општине Брчко; Плакету Друштва наставника и професора са подручја Просвјетно-педагошког завода Тузла за изузетне резултате постигнуте у настави Српског језика и књижевности; Златну медаљу „Филип Вишњић“ Општине Бијељина; Бронзану медаљу Савеза аматерских културноумјетничких друштава и организација Босне и Херцеговине; Споменицу СПКД „Просвјета“ Бијељина поводом стогодишњице рада СПКД „Просвјета“; Повељу „Филип Вишњић“ Педагошког покрета Србије и др.

Активно је радио и сада ради у стручним удружењима, установама културе, друштвеним и друштвено-политичким организацијама. Био члан Управног одбора Српске новинске агенције „СРНА“ четири године. Један четворогодишњи мандат био члан Управног одбора Агенције за стандарде у високом образовању Босне и Херцеговине, у који га је именовала Влада Републике Српске као представника српског народа.

Дуже вријеме ради у СПКД „Просвјета“ у Бијељини. У више мандата био члан Општинског одбора тога друштва а у једном мадату и потпредсједник ОО СПКД „Просвјета“. Сада је такође члан Одбора наведног друштва.

Члан Удружења књижевника Републике Српске и Уружења књижевника Србије. Члан је Матице српске са сједиштем у Новом Саду.

Живи у Бијељини.

Библиографија важнијих радова

НАПОМЕНА

Библиографија мојих радова има преко 250 библиографских јединица и њено комплетно навођење захтијевало би много више простора. Стога достављам само списак важнијих објављених радова.

Током дугогодишњег рада у образовним и научно-наставним установама учествовао сам на бројним стручним и научним скуповима. Прилажем важније публиковане радове са тих скупова.

1. Проблем времена у дјелу Борисава Станковића, „Путокази“ (Тузла), број 3-4, 1977, стр. 41-49;

2. Ликови жена у дјелу Иве Андрића, „Провинција“ (Шабац), број 31, 1979, стр. 81-87.

3. Наративна природа мемоара и аутобиографије, „Ријечи“ (Брчко), број 16, 1988, стр. 53-56.

4. Данило Киш о смислу и чину писања, „Путокази“ (Тузла), број 1, 1991, стр. 39-43.

5. Пјесник Филип Вишњић, „Српска вила“ (Бијељина), број 1, 1995, стр. 61-70

6. Бранко Радичевић између сентиментално-романтичне и вуковске оријентације, „Српска вила“ (Бијељина), 1997, III, број 7, стр. 44-54;

7. Лично и колективно у поезији Алексе Шантића, Зборник радова са Научног скупа о животу и дјелу А. Шантића, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука – Српско Сарајево, 2000, стр. 218-228;

8. Књижевност као фактор обједињавања српског духовног простора, Зборник радова са научног скупа „Наука и образовање – битни чиниоци српске духовности“, Филозофски факултет у Бањалуци, Бањалука, 2000, стр. 54-68;

9. О вриједносним критеријумима у критици књижевности за дјецу, „Прилози настави српског језика и књижевности“ (Бањалука), 2001, број 1-2, стр. 177-181;

10. Нове тенденције у вредновању српске књижевности за дјецу у другој половини двадесетог вијека, Зборник радова са научног скупа „Наука и наша друштвена стварност“, Филозофски факултет у Бањалуци, Бањалука, 2002, стр. 248-255;

11. Домети прича за дјецу аутора из Босне и Херцеговине, Савјетовање у оквиру програма Змајевих дечјих игара у Новом Саду, Нова школа (Бијељина), број 1, 2005, стр. 61-74.

12. Наговјештаји постмодерног у романима за дјецу аутора Владимира Стојшина, Савјетовање у оквиру Змајевих дечјих игара у Новом Саду, „Детињство“ (Нови Сад), 2006, XXXII, број 3-4, стр. 3-8;

13. Модели кореспонденције у поезији за дјецу на размеђу XX и XXI вијека, Савјетовање у оквиру програма Змајевих дечјих игра у Новом Саду, „Детињство“, (Нови Сад) 2007, XXXIII, број 1, стр. 3-11;

14. Проблеми вредновања и рецепције књижевности за дјецу, Зборник радова са научног скупа „Књижевност за децу у науци и настави“, Педагошки факултет Јагодина, Јагодина, 2008, стр. 66-75.

15. Андрићева посвећеност умјетности причања, Предавање у Књижевном клубу „Савовање“ у Шамцу, „Српска вила“ (Бијељина), број 3-4, 2011, стр. 28-38.

Објављене књиге:

1. Казивање као огледало живота, „Универзал“, Тузла, 1990;

2. Епик и лирик Петар Кочић (монографија), Учитељски факултет Бијељина – „Графосрем“ Шид, 1995;

3. Српски пјесници за дјецу, Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево 1997;

4. Огледи и прикази, Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево 1999;

5. Простори дјетињства. Огледи о српским писцима за дјецу, Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево 2002;

6. Књижевне теме, „Графопапир“, Шабац, 2003;

7. Критички (п)огледи, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2006;

8. Књижевнокритичка освјетљења, „Свет књиге“, Београд, 2009;

9. Вредновање књижевног текста, „Свет књиге“, Београд, 2014;

10. Свакидашње приче (збирка приповједака), „Свет књиге“, Београд, 2017.

Књиге приређене за школску лектиру ученика од II до VI разреда у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево

Јован Јовановић Змај: ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ И О ДЕЦИ
Станко Ракита: РАДОЗНАЛИ ДЈЕЧАК
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋА
Доситеј Обрадовић: БАСНЕ
Ханс Кристијан Андерсен: БАЈКЕ
Душан Радовић: РАЗБОЈНИК КАЂА И ПРИЦЕЗА НАЂА
Десанка Максимовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЗА ДЈЕЦУ
Љубивоје Ршумовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ
Луис Керол: АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА
Бранко Ћопић: ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ
Кемал Махмутефендић: РОМАН О НОВЧИЋУ
Драган Колунџија: ПЈЕСМЕ (ИЗБОР)
Рене Гијо: БИЈЕЛА ГРИВА
НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ (ИЗБОР)
Гроздана Олујић: БАЈКЕ (ИЗБОР)
Душан Радовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЗА ДЈЕЦУ
Рајко Петров Ного: РОДИЛА МЕ ТЕТКА КОЗА
Мато Ловрак: ДРУЖИНА ПЕРЕ КВРЖИЦЕ
Астрид Линдгрен: ПИПИ ДУГА ЧАРАПА
Ахмет Хромаџић: ПАТУЉАК ВАМ ПРИЧА
Исмет Бекрић: ЈЕСЕН У ГРАДУ
Весна Парун: МАЧАК ЏИНГИСКАН И МИКИ ТРАСИ
Драган Кулиџан: ПЈЕСМЕ ЗА ДЈЕЦУ (ИЗБОР)
Насиха Капиџић-Хаџић: СЈЕНИЦЕ

Ивана Брлић Мажуранић: ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНЕ

Павловић Ранко

ukrs — Wed, 20 May 2020 18:13:29 +0000

Биографија

Ранко ПАВЛОВИЋ, рођенн је 19. јануара 1943. Године у Шњеготини Горњој, код Теслића. Живи и ствара у Бањој Луци. Школовао се у родном селу, Теслићу и Бањој Луци.

Од ране младости бави се новинарством и своје литерарне радове објављује у многим листовима и часписима. Четири године радио је у просвјети, затим готово пола радног вијека у новинарству, као дописник, уредник и директор у Ослобођењу и Гласу српском, а другу половину у издаваштву, као уредник, извршни уредник и директор и главни и одговори уредник издавачке дјелатности у Гласу српском.

Свестран је књижевни стваралац. Пише пјесме, приповијетке, романе, драмске текстове, есеје и књижвну критику за одрасле, затим пјесме, приче, романе и драмске текстове за дјецу. Бави се књижевном критиком и есејистиком.

До сада је објавио деветнаест збирки пјесама, осамнаест збирки приповиједака, пет романа, двије збирке есеја, књигу књижевних критика и десет радио-драма за одрасле, затим осамнаест збирки прича за дјецу, шест збирки пјесама за најмлађе, два романа за младе, десетак играних текстова за дјечја позоришта и петнаестак радио-игара за дјецу.

Завод за уџбенике у Источном Сарајеву објавио је његова Изабрана дјела.

Заступљен у читанкама и лектири за основну школу у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине и Србији, те у многим антологијама и изборима.

Сарадник је многих водећих савремених часописа.

Његове пјесме и приповијетке превођене су на италијански, пољски, мађарски, енглески, румунски, бугарски, њемачки, холандски, шведски, руски, француски, арапски, русински, македонски, словеначки и друге језике.

Награђиван је значајним признањима за књижевност, међу којима су и награде Кочићева, Кочићево перо, Кочићеве књига, Скендер Куленовић, Лаза Костић, Пјесник – свједок времена Сарајевских дана поезије, Гордана Тодоровић, Удружења књижевника Републике Српске за књигу године, Подружнице Удружења књижевника и града Бања Лука за књигу године, Пјесма над пјесмамам, Станко Ракита, Гордана Брајовић, Совица за најбољу књигу за дјецу, Исак Самоковлија, Григорије Божовић, Алекса Микић, Зија Диздаревић, Веселин Маслеша, многе награде на конкурсима за прозу и поезију и друге.

Такође је добитник више награда за новинарство.

Додијељене су му повеље Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске за животно дјело, затим Награда Академије Иво Андрић за животно дјело.

Носилац је Ордена рада са среберним вијенцем предсједника СФРЈ и Плакете Града Бања Лука.

БИБЛИОГРАФИЈА

Збирке поезије:

1. Немир сна, «Паралеле», Добој, 1963.

2. Дамари јасеновачки, Национални парк Козара, Приједор, 1987.

3. Кости и сјене, Слово, Бања Лука, 1997.

4. Небески лан, «Арс Либри» – Београд, «Бесједа» – Бања Лука, 2001.

5. Срж, „Рад“, Београд, 2005.

6. Пјесме (изабране и нове пјесме), Завод за уџбенике, Источно Сарајево, 2004.

7. Дама из Господске, „Арт-принт“, Бања Лука, 2006.

8. Лов, КоВ, Вршац, 2007.

9. Пјесников прах, Нар. библ. „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2008.

10. Монашки сонети, „Арт принт“, Бања Лука, 2011.

11. Између двије празнине, Удружење књижевника Српске – Подружница Бања Лука, Бања Лука, 2011.

12. Дубље од слутње, „Арт принт“, Бања Лука, 2012.

13. Повратак у тачку (изабране и нове пјесме), „Бесједа“ Бања Лука, „Ars Libri“ Београд, 2013.

14. Зрно, „Повеља“, Краљево, 2014.

15. Прелазак у сјенку (изабране и нове пјесме), „Унус мундус“, Нишки културн центар, Ниш, 2015.

16. Лаку ноћ, Љиљана, „Арт принт“, Бања Лука, 2016.

17. Плавет, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2018.

18. Измаглица, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2018.

19. Вински сонети, „Арт принт“, Бања Лука, 2019.

20. Сонетна бројаница (у две – двије руке), са Жељком Аврић, „Прометеј“, Нови Сад, 2019.

Збирке приповиједака:

1. Приче из Вакуфа, «Глас», Бања Лука, 1978.

2. Бљесак у кошмару, «Универзал», Тузла, 1985.

3. Човјек у љуштури, «Глас», Бања Лука, 1988.

4. Преображаји, «Рад», Београд, 1997.

5. Додир, «Ослобођење", Српско Сарајево, 1998.

6. Жута бјелина (избор), «Глас српски» – Бања Лука, «Ослобођење» – Српско

Сарајево, 1998.

7. Суботе без Илзе (изабране и нбове приче), Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд,

2000.

8. Трагач из крилне регименте, Удружење књижевника Српске –

Подружница Бања Лука, Бања Лука, 2003.

9. Био једном један, "Књижевна задруга", Бања Лука, 2003.

10. Приповијетке (избор), Завод за уџбенике, И. Сарајево, 2004.

11. Библиотекар и Књига, Завод за уџбенике, И. Сарајево, 2006.

12. (Д)опричано (избор), Подружница УКС, Бања Лука, 2007.

13. Тринаест нестрпљивих прича, „Прометеј“, Н. Сад, 2007.

14. Небесници, „Нова реч“, Пожаревац, 2012.

15. Откупљивач прича, „Арт принт“, Бања Лука, 2013.

16. Карењина и Вронски у задимљеној крчми, „Прометеј“, Нови Сад, 2015.

17. Мајстори и мајсторије и друге кратке приче, „Албатрос плус“, Београд, 2019.

Романи:

1. Школа јахања, «Глас», Бања Лука, 1990. (друго издање:

«Глас српски», Бања Лука, 1997)

2. Јахачи и остали, «Глас српски», Бања Лука, 2001.

3. Како ухватити лептира, «Народна књига», Београд, 2002.

4. Небеске костурнице, „Прометеј“, Нови Сад, 2011.

5. Громада, „Прометеј“ Нови Сад и Фондација Брано Ћопић Бања Лука, 2016.

Есеји

Журка код Екермана, КоВ, Вршац, 2007.

У дубинама језика, „Арт принт“, Бања Лука, 2017.

Књижевна критика:

Дочитавање, „Унус мундус“, Ниш, 2012.

Дневници

1. Крезуба година, дневничко биљешкаре о 2016, „Арт принт“, Бања Лука, 2018.

Публицистика

1. Бањалука 1969 – 1979. (приредио са Хамидом Хусеџиновићем, „Глас“, Бања Лука, 1980.

2. Бањалучка кућа од снова – пола вијека Дјечијег позоришта Републике Српске (са Предрагом Бјелошевићем и Војиславом Вујановићем), Дјечије позориште Републике Српске, Бања Лука, 2006.

Збирке прича за дјецу:

1. Бајке за лијево ухо, «Освит», Карловац, 1985.

2. Јарац у позоришту, «Свјетлост», библиотека "Млади дани",

Сарајево, 1985.

3. Чистач обуће, «Младост», библиотека "Вјеверица", Загреб, 1985.

4. Кућа на излету, «Глас», библиотека "Јаблан", Бања Лука, 1988, друго издање1990.

5. Кула Кулина бана, «Веселин Маслеша», библиотека "Ластавица",

Сарајево, 1988.

6. Кућа на излету, избор, «Веселин Маслеша» и «Свјетлост»,

Сарајево, 1990.

7. Стефан на Млијечном путу, Крајишко дјечије позориште,

Бања Лука, 1994.

8. У кући духова (избор), «Григорије Божовић», библиотека "Божури",

Приштина, 1998.

9. Воз, тата и новине, «Бесједа», библиотека "Бели слон", Бања Лука,

2000.

10. Златнодолске бајке, «Рад», библиотека "Алиса", Београд, 2001.

11. Пријатељи, «Слово», Бања Лука, 2002.

12. Моћ дивље оскоруше и друге бајке, „Bookland“, Београд, 2005.

13. Свирала од ружиног дрвета и друге бајке, „Bookland“, Београд, 2009.

14. Гитаријада у Јежевици, „Босанска ријеч“, Тузла, 2009.

15. Краљеви на вашару (лектирни избор), „Босанска ријеч“, Сарајево, 2010.

16. Стиже сликар, „Повеља“, Краљево, 2011.

17. Једна Прича и друге приче, Књижевна заклада/фондација „Фра Грго Мартић“, Крешево, 2011.

18. Причинило се у Причину, „Bookland“, Београд, 2014.

19. Машта на туфнице (лектирни избор), „Босанска ријеч“, библиотека „Мали принц“, Тузла, 2015, друго издање (у едицији „Књигометар“) 2016.

20. Пут у читанку (Обновљено, проширено издање збирке „Једна Прича и друге приче“), „Арт сцена“, Бања Лука, 2020.

Роман за дјецу:

1. Тајне Краљевог Града, "Народна књига", библиотека "Петар Пан",

Београд, 2004.

2. Како се испричала Неиспричана Бајка, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2018.

Сликовнице:

1. Чаролије Сина Сунца, «ГрафоМарк», Лакташи, 2001.

2. Племенити Хахај и страшни Хехеј, «ГрафоМарк», Лакташи, 2001.

Збирке пјесама за дјецу:

1. Шта јутро доручкује, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2007.

2. Расти брже, то је лако, “Book“, Београд, 2009.

3. Басновите пјесме, „Арт принт“, Бања Лука, 2010.

4. Кад се уши зацрвене, изабране и нове пјесме (у: Р. Павловић – П. Ђаковић – П. Стевић: Простори игре), Фондација „Бранко Ћопић“, библиотека „Башта сљезове боје“, Бањалука, 2010.

5. Пјесме за причање, „Арт принт“, Бања Лука, 2013.

6. Нова планета, Завод за уџбенике и наставна средства, Iсточно Сарајево, 2014.

Звучне књиге

1. Извор свјетлости и друге бајке, ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лиц Републике Српске, Бања Лука, 2017.

Изведени позоришни текстови за дјецу:

1. Кутија за ослобађање времена, ЦОК театар, Бања Лука, 1991.

2 Љубавни јади Јежа Јежића, Крајишко дјечије позориште, Бања

Лука, 1993. и Луткарски студио "Рода", Бања Лука, 2003.

3. Принц од Бијелог Лука, Дјечије позориште Републике Српске,

Бања Лука, 2000. и 2002.

4. Љубичаста зрака, Дјечије позориште Републике Српске, Б. Лука, 2006.

5. Жутокапа, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006.

6. Племенити Хахај и страшни Хехеј, Дјечије позориште Републике Српске, Бања Лука, 2013.

7. Проклетство метафоре, Театар „ОКО“, Београд, 2013.

8. Упознавање свијета“, Театар „ОКО“, Београд, 2013.

9. Троспратни болесник (по моривима пјесме „Болесник на три спрат“ Бранка Ћопића), Драмска сцена, Прњавор, 2018.

Изабрана дјела:

Пјесме
Приповијетке
роман „Јахачи и остали“
Приче за дјецу

Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2004.

Више од 20 радио-драмских текстова извођених на свим радио-станицама бивше СФРЈ и превођених на више језика.

Тодоровић Аћим

ukrs — Thu, 21 May 2020 15:21:10 +0000

БИОГРАФИЈА

Аћим ТОДОРОВИЋ, рођен је 21. септембра, 1965. године у селу Жеравице, општина Хан Пијесак. Средњу техничку школу завршио у Хан Пијеску, а дипломирао на Факултету за пословно индустријски менаџмент у Београду.

До посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата радио је у Олову и Хан Пијеску.

Са почетком ратних дешавања, као припадник полиције, активно учествује у стварању Републике Српске.

Борац је прве категорије.

Као расељено лице 1992. године досељава у Власеницу гдје формира своју породицу, а послије рата, са супругом гради породичну кућу. Имају двоје дјеце сина и кћерку.

Дуго година је радио у Центар за културу Власеница као Општински организатор културних активности. Био је биран и у два сазива као одборник Скупштине општине Власеница (2004-2008 и 2012-2016. године . У првом мандату обављао је функцију потпредсједника, а у другом предсједника Скупштине општине Власеница.

Обављао је низ функција у јавном друштвеном Животу Власенице, а тренутно ради у Јавној Установи „Народна библиотека Власеница“.

БИБЛИОГРАФИЈА

Аћим Тодоровић пише уз прозна и поетска дјела: есеје, критике, огледе, рецензије, бесједе... итд.

До сада је објавио: два романа, четири збирке поезије и једну монографију:

Замах над животом (2005) поезија,

Људи вучије крви (2009) роман,

На многаја љета (2013) поезија,

Родослов братства Тодоровића из Жеравица (2014) монографија,

Јаук гробне тишине (2016) роман,

На усни кап меда (2017) поезија

Душа мироточи (2019) поезија

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Радове објављује у многим новинама, часописима и зборницима.

Приредио је више књига и зборника самостално и коауторски са другим писцима.

Добитник је већег броја признања и награда за свој рад и књижевно стваралаштво:

Повеља Књижевног клуба „Луча“ Власеница 2013. године. Плакета општине Власеница за стваралаштво у области културе за 2013. годину. Добитник прве награде на манифестацији „Стеријиним стазама“ у Београду 2013. године. Повеља Клуба писаца „Савовање“ из Шамца 2014. године

Повеља Књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте 2014. године, Добитник ордена „Војвода Живојин Мишић“ за његовање и чување традиција Ослободилачких ратова 1912-1918. у Србији 2014. године. Повеља „Дучићева лира“ Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја 2014. године. Повеља Књижевног клуба „Таласи“ из Прњавора 2015. године. Добитник златог одличја у Суботици као пјесник из иностранства 2015. године. Плакета општине Власеница за успјешан развој културе и књижевности и вођење Књижевног клуба „Луча“ 2015. године. Повеља „Моравске тајне“ Народне библиотеке „Душан Матић“ у Ћуприји 2015.године. Добитник специјалне награде „Милутин Мијаиловић“ 2015. годину у Горњем Милановцу, Повеља „Српска кућа“ из Пожаревца 2015. године. Добитник Златног одличја на „Меморијалу Драгутину Кујевићу и петровским таоцима“ у Каменици 2015. године. Повеље „Андрић-граду“ , Вишеград 2016.године. Повеље Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа 2018.године. Повеља Књижевног фонда „Свети Сава“ за учињена благодарна дјела српском народу 2018. године. Добитник Међународне награде за поезију у Италији 2019. године, добитник награде Српске академиje научника и умјетника Србије на „Анастасијиним данима“ 2019. године у Београду. Добитник награде на „Бешеновским приношењима“-манастир Бешеново 2019. године, Повеља на манифестацији „Лирски кругови“ Књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца 2019. године и многих других.

Често је у саставу жирија на књижевним конкурсима и манифестацијама, а неке од његових пјесама су и превођене на стране језике.

Предсједник је регионалног Књижевног клуба „Луча“ са сједиштем у Власеници и оснивач дводневних Међународних „Лучиних књижевних сусрета“.

О Тодоровићевом књижевном стваралаштву до сада су писали еминентни књижевни критичари и књижевници: академик Љубомир Зуковић, проф. др Цвијетин Ристановић, проф. др Иван Златковић, мр Милица Јефтимијевић-Лилић, мр Мирко Бабић, Слободан Гавриловић социолог, проф. Милан Стојановић, проф. Владанка Тривић-Копривица, Ранко Павловић књижевник, Недељко Жугић књижевник, проф. Станка Ћаласан, Милутин Савчић књижевник, Здравка Бабић књижевник, Милорад Куљић књижевник, проф. Валентина Вулић, проф. Ана Стакић, проф. Митар Петровић и многи други.

Рисојевић Ранко

ukrs — Sat, 13 Jun 2020 12:40:41 +0000

Ранко РИСОЈЕВИЋ (1943) књижевник, историчар математике, културни посленик и културни експерт (Compendiums expert).

Завршио Природно-математички факултет, група математика са физиком.

У јесен 1971. године, борави у Бриселу на петомјесечној стипендији белгијске Владе намијењене изучавању белгијске књижевности и француског језика.

1974. године запошљава се у Новинско-издавачком предузећу „Глас“ на мјесту првог стално запосленог одговорног уредника Издавачке дјелатности, гдје покреће више едиција по којима је бањалучко издаваштво постало познато на простору бивше Југославије, нарочито „Преводи“, коју ће изванредно водити Коља Мићевић, „Освјетљења“ и, нешто касније, у сарадњи са Универзитетом у Бањалуци, значајну „Универзитетску библиотеку“.

Сарађује са академиком Владом Милошевићем на објављивању и извођењу његових дјела. Пише његову биографију, „Владо С. Милошевић, један вијек“.

Објављује двије значајне књиге из историје математике (Велики математичари и Славни арапски математичари).

Учествује у два велика издавачка пројекта, „50 књига савремене књижевности народа и народности БиХ“, као аутор предговора за три избора, Ненада Радановића, Бранка Чучка и Томислава Обрадовића, и у едицији „20 књига књижевности за дјецу у БиХ“, предговором за избор Валерије Скрињар Тврз и Нусрета Идризовића. Послије овог посла урадио је избор и написао предговор за изабране приповијетке Ненада Ешпека и сабрао, уредио и написао предговоре за Душана Мутића и Славка Мандића. За загребачко „Око“, пише веће текстове о Јури Каштелану, Мирославу Крлежи, Ивану Франи Јукићу, Мати Џаји и Влади Милошевићу.

1988, године прихвата мјесто директора Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић“ а касније ову библиотеку у свом другом мандату 1999. године трансформише у Народну и универзитетску библиотеку Републике Српске. Двије године прије овога прихватио се истог посла у Галерији ликовних умјетности, коју је трансформисао у републичку институцију која је данас препознатљива као Музеј савремене умјетности РС.

Учествовао је у књижевно-научним симпозијумима САНУ: о Сими Матавуљу, објављен прилог у Радовима САНУ, затим Меши Селимовићу, рад објављен у посебној свесци, као и рад са симпозијума посвећеног стогодишњици Скендера Куленовића.

Учествује на библиотечким семинарима гдје излаже нове погледе на библиотекарство и о томе објављује стручне радове.

Нарочито је значајан допринос НУБ РС дигитализацији периодичних и монографских публикација из Босне и Херцеговине који посао је утемељен по свим свјетским стандардима које прописује UNESCO. По својим дометима, то је најбоље урађен посао дигитализације у БиХ.

Ранко Рисојевић је од 2012. године члан Словенске академије књижевности и умјетности у Варни, Бугарска.

БИБЛИОГРАФИЈА, КЊИГЕ

ПОЕЗИЈА

1. Вид таме, "Свјетлост", Сарајево, 1967.
2. Време и врт, "Свјетлост", Сарајево, 1971.
3. Тако, понекад, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1972.
4. Босанске елегије, "Глас", Бања Лука, 1975.
5. Истрпи ово драгање, "Свјетлост", Сарајево, 1975.
6. Снови о вјечном и пјесме смрти, "Свјетлост", Сарајево, 1979.
7. Озон, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1986.
8. Прах, "Матица српска", Нови Сад, 1988.
9. Брдо, "Светови", Нови Сад, 1991.
10.Врата таме, “Време књиге”, Београд, 1997.
11. Месија, “Рад”, Београд, 1997.
12.Самоћа, молитве, "Глас српски", Бањалука, 1999.
13.Први свијет, "Матица српска", Нови Сад, 2003.
14. Расвит, „Глас српски – Графика“, Бањалука, 2006.
15. Majstorije, “Bosanska riječ”, Tuzla, 2009.
16. Ишчезнуће, КОВ, Вршац, 2011.
17. Ти, Фуга живота, „Слово“, Нови Сад, 2012.
18. Мала вјечност, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2018.

ПРОЗА

1. Умјетност Марије Теофилове, приче, "Свјетлост", Сарајево, 1974.
2. Насљедна болест, роман, "В. Маслеша", Сарајево 1976.
3. Слике за утјеху, поетска проза, "Свјетлост", Сарајево 1981.
4. Велики математичари, биографске приче, "Нолит", Београд, 1981.
друго издање 1987; треће издање 1991.
5. Приче из новина, "В. Маслеша", Сарајево 1982.
6. Дјечаци са Уне, роман за дјецу, "Нолит", Бгд, 1983.
7. Тијело и остало, роман, "Прва књижевна комуна",Мостар, 1987.
8. Приче великог љета, "Свјетлост", Сарајево, 1988.
9. Славни арапски математичари, "Нолит", Београд, 1988.
10. Тројица из Зриковије, роман за дјецу, "В.Маслеша" 1990.
11. Сабаласни шињел, роман, "Рад", Београд, 1993.
12. Шум, кратке прозе, "Светови", Нови Сад, 1995.
13. О души, Медиа центар “Прелом”, Бања Лука, 1998.
14. Иваново отварање, "Задужбина Петар Кочић", Бањалука – Београд, 2000.
Иваново отварање, друго издање, "Звоник", Београд, 2000.
15. Владо С. Милошевић – један вијек, "Академија умјетности", Бањалука, 2001.
16. Фрагменти, "Бесједа-Арс либрис", Бањалука-Београд, 2002.
17.Босански џелат, "Глас српски - графика", Бањалука, 2004.
Босански Џелат, "Бесједа", 2005, друго издање,
18. Археолог, "Завод за уџбенике", Источно Сарајево, 2005.
19. Симана, „Глас српски – Графика“, Бањалука, 2007.
20. Духовни трагови, „Бесједа“, Бањалука, 2008.
21. Господска улица, „Матица српска“, Нови Сад, 2010.
22. Сан и јава и други поступци, СКПД „Просвјета“, Пале, 2013.
23. Minima memorabilia, „Змијање“, Бањалука, 2014.
24. Ноћ на Уни, „Завод за уџбенике“, Источно Сарајево, 2014.
25. Sestre i drugarice, „Lijepa riječ“, Tuzla, 2016.
Сестре и другарице, „Задужбина Петар Кочић“, Бањалука-Београд, 2016.
26. Бескућник, „Прометеј“, Нови Сад, 2018.
27. Кочић и Босна, „Задужбина Петар Кочић“, Бањалука-Београд, 2018.

ДРАМСКА ДЈЕЛА, КЊИГЕ

1. Патуљци и бауци, лутка игра, "Глас", Бања Лука, 1988. прво издање, друго издање 1990.
2. Кочић, са Гојком Бјелцем, Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Издавачка дјелатност, библиотека „Прва извођења“, Сарајево, 1991.
3. Божићна прича или Христово рођење, „Крајишко дјечије позориште“; бањалука, 1994.
4. "Немири и снови младог Андрића", "Сцена", Нови Сад, 1-2, 1993, стр. 125-136. (поговор Јовица Павић: "Бледолики предмет жеља", стр.136-137.
5. Борба непрестана, лутка-игра, у зборнику: Драмски и луткарски текстови намијењени казалиштима за дјецу, "Југославенски фестивал дјетета", Шибеник, 1990.
6. Јолпаз Давидов, Савремена српска драма, Београд, 2013. Удружење драмских писаца Србије, Музеј позоришне уметности Србије, Позориште „Модерна гаража“, 145-162.

ДРАМСКА ДЈЕЛА

1. Цврчак звани маестро, радио-игра, Радио-Сарајево, 1969.
2. Чудесно дугме гусарског капетана,радио-игра, Рад.-Сар, 1970.
3. Оружје, радио-игра,Рад.-Сар,
4. Коцка маште, радио-игра, Рад.-Сар,
5. Скитнице, радио-игра, Радио-Згб,
6. Сузана и њени пријатељи, радио-игра, Рад-Сар,
7. Стари сат, радио-игра, Рад-Сар, преведена и изведена на Радио-Берлину (два пута)
8. Прича о шаху, радио-игра, Рад-Сар,
9. Чувар звукова, радио-игра, Рад-Сар, 1987.
10. Још један од снова љетне ноћи или Балада о Симеону, Народно позориште Босанске крајине, 1972.
11. Јаблан, лутка-игра, Дјечје позориште, Б.Лука, 1984.
12. Патуљци и бауци, лутка игра, Дјечје позориште, Б. Лука 1987; објављено као засебна књига, "Глас", Бања Лука, 1988. прво издање, друго издање 1990.
13. Јазавац пред судом, оперски либрето, према П.Кочићу, музика Владо Милошевић, Сарајевска опера,
14. Кочић, скупа са Гојком Бјелцем, Народно позориште Босанске крајине, Бања Лука, 1990.
15. Поход мјесец, према причама и пјесмама Б.Ћопића, Дјечије позориште, Бања Лука, 1990. и 1997.
16. Борба непрестана, лутка-игра, у зборнику: Драмски и луткарски текстови намијењени казалиштима за дјецу, "Југославенски фестивал дјетета", Шибеник, 1990.
17. "Немири и снови младог Андрића", "Сцена", Нови Сад, 1-2, 1993, стр. 125-136. (поговор Јовица Павић: "Бледолики предмет жеља", стр.136-137.
18. "Божићна прича или Христово рођење", "Дјечије позориште" Бања Лука, 1994. Као представа два пута упризорено, 1993. и 1994. у режији Луке Кецмана.

ПРЕВОДИ СА ДРУГИХ ЈЕЗИКА

1. Р.М. Рилке:Валејски катрени, у књизи ВОЋЊАЦИ, заједно са Кољом Мићевићем, "Глас", Бања Лука, 1986.

ИЗБОРИ

1. Избор из поезије и прозе у 40. тому едиције Савремена књижевност народа и народности БиХ у 50 књига. Предговор и избор Младен Шукало, "Свјетлост", Сарајево, 1976.
2. Поезија, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1988.
3. Избор прича за дјецу, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1990; заједно са Алијом Х. Дубочанином, (Савремена књижевност за дјецу у БиХ)
4. Одбрана свијета, изабрана поезија, "Глас српски", едиција Ауторов избор, Бањалука, 2000.
5. Изабране пјесме (1991-2006), „Међународни центар за мир“, Сарајево и „Плањаx“, Тешањ, 2008.
6. Изабране и нове пјесме – Одабрани и нови песни, „Арка“, Смедерево, „Матица македонска“, Скопје, 2008.

ПРЕВОДИ НА ДРУГЕ ЈЕЗИКЕ, КЊИГЕ

Босниај елегиој, (Босанске елегије), превод на есперанто, Бања Лука, 1986.
Момчињата од кај Уна, (превод на македонски) "Наша книга", Скопје, 1988.
Bosensky кат, (Босански џелат) превод на чешки, „Фори“, Праге, 2010.
Одабрани и нови песни - Изабране и нове пјесме, превод на македонски, „Арка“, Смедерево, „Матица македонска“, Скопје, 2008.
Поезии алесе – Изабране пјесме, превод на румунски, Ацадемиа Интернатионала Ориент-Оццидент, Буцурести, 2011.
Rumore, (Šum), „Šum“, prevod na italijanski, “Stilo Editrice”, Bari, 2013.
Nowhere Land, Izabrana poezija, prevod na engleski, NUB RS, Banjaluka, 2013.
Боснийский палач,: Алетейя, Санкт-Петербург, 2013.
Bosniacki kat, (Босански џелат“), превод на пољски, „Nokturn“, Krakow, 2014.
Der bosnische Scharfrichter ((Босански џелат), превод на њемачки, Institut fur Slaviwistik, graz, 2014.
Босанскиот џелат, (Босански џелат), превод на македонски, „Алманах“, Скопје, 2018.

Љубојевић Аљоша

ukrs — Sun, 14 Jun 2020 09:48:21 +0000

Аљоша ЉУБОЈЕВИЋ, рођен је 1988. године у Сарајеву. Живи и ради у Бијељини. Журналистику је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. До сада је радио као новинар за неколико локалних, националних и региналних медијских кућа, међу којима су БХТ1, РТРС, Радио Слободна Европа, Новинска агенција Републике Српске /СРНА/, веб-сајт Ал Џазира Балканс, Семберске новине, ИН Телевизија Бијељина.

До сада је објавио двије збирке кратких прича - „Без филтера“ и „Знаш ли да је Михаил Каменски запалио Галац“, те освојио неколико књижевних награда за кратку форму. Сарађује са часописом „Српска вила“ који издаје Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Бијељина.

Контакт:

Библиографија

- Добитник награде „Ђура Ђуканов“ /Кикинда/ за најбољу збирку прича у 2016. години за књигу „Знаш ли да је Михаил Каменски запалио Галац“.

- Прву збирку прича ,,Без филтера“ објавио у Београду 2012. године. Књига је представљена на Међународном београдском сајму књига.

- Године 2016. освојио другу награду на ,,Сусретима Зија Диздаревић’’ у Фојници за причу ,,У Америци млијеко доносе на праг“.

- Године 2014. његова прича „16“ уврштена је у зборник савремене књижевности Републике Српске.

- Освојио друго мјесто за поезију на Међународном фестивалу „Станислав Препрек“ (Нови Сад, 2013)

- Друго мјесто за кратке приче на Међународном фестивалу „Војислав Деспотов“ (Нови Сад, 2011)

- Године 2015. финалиста Европског фестивала кратке приче /Загреб/.

Зборници у којима су му објављене приче:

- Изван коридора, најбоља кратка прича 2010 (ВБЗ, Подгорица)

- Најкраће приче 2010. (Алма, Београд)

- Мusic stories (Акваријус рекордс, Загреб, 2011)

- Рукописи 34 (Културни центар Панчево, 2011)

- Рукописи 35 (Културни центар Панчево, 2012)

- Писанија (2013, Врање)

- Поучак о низовима: читанка (електронски регионални зборник, Нови Сад, 2014)

- Најкраће приче 2015. (Алма, Београд)

- Рукописи 39 (Културни центар Панчево, 2016)

- Зборник издавачке куће ,,Вране’’ из Ниша (2016)

Самосталне збирке:

- ,,Знаш ли да је Михаил Каменски запалио Галац” /Народна библиотека “Јован Поповић”, Кикинда, 2016/

- ,,Без филтера’’ /Књижевна омладина Србије, Београд, 2012/

Мариловић Александра

ukrs — Mon, 15 Jun 2020 06:56:02 +0000

Александра МАРИЛОВИЋ рођена је 14. 6. 1986. године у Дервенти. Дипломирала је на Филолошком факултету у Бањој Луци на Одсјеку за српски језик и књижевност.

Запослена као библиотекар у ЈУ ОШ “Никола Тесла” у Дервенти.

До сада је објавила три књиге поезије:Здравице утопљеника ( Бранково коло, 2011); Мираз у звијездама (Бранково коло, 2012); Црвене ципеле на киши (Имприматур, 2018);

Затим, роман Комплекс госпође Бовари (Задужбина Петар Кочић, 2017);

Заступљена у бројним часописима, зборницима, као и антологијама савремене књижевности.

Награде: “Стражилово” (Сремски Карловци, 2012); “Станислав Препрек” (Нови Сад, 2012); “Велимир Рајић” (Алексинац, 2017);

Свестрани је стваралац, анганжована на пољу књижевне критике, есејистике.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

„Двопјев“ заједно са Иреном Бера; циклус „Здравице утопљеника“ (Бранково коло, 2011);

„Мираз у звијездама“ (Бранково коло, 2012);

„Комплекс госпође Бовари“ (Кочићева задужбина, 2017);

„Црвене ципеле на киши“ (Имприматур, 2018);

Блог: https://aleksandramarilovic.wordpress.com/biografija/

Колумне за Derventa Cafe: https://www.derventacafe.com/aleksandra-marilovic-junaci-moga-doba/

Анганжована на пољу есејистике, књижевне критике.

Часописи: Бокатин дијак, Срп...

Сајтови: Хипербореја, Срби у БиХ, Lacunamag, Словословље;

Тодоровић Аћим

ukrs — Tue, 16 Jun 2020 04:03:42 +0000

До посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата радио је у Олову и Хан Пијеску.

Са почетком ратних дешавања, као припадник полиције, активно учествује у стварању Републике Српске.

Борац је прве категорије.

БИБЛИОГРАФИЈА

Аћим Тодоровић пише уз прозна и поетска дјела: есеје, критике, огледе, рецензије, бесједе... итд.

До сада је објавио: два романа, четири збирке поезије и једну монографију:

Замах над животом (2005) поезија,

Људи вучије крви (2009) роман,

На многаја љета (2013) поезија,

Родослов братства Тодоровића из Жеравица (2014) монографија,

Јаук гробне тишине (2016) роман,

На усни кап меда (2017) поезија

Душа мироточи (2019) поезија

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Радове објављује у многим новинама, часописима и зборницима.

Приредио је више књига и зборника самостално и коауторски са другим писцима.

Добитник је већег броја признања и награда за свој рад и књижевно стваралаштво:

Анушић Анђелко

ukrs — Wed, 17 Jun 2020 01:11:22 +0000

Анђелко АНУШИЋ (1953, Градина на Сувој међи), песник, прозни писац, есејиста, антологичар, књижевни критичар, публициста, новинар.

Школовао се у родном месту, Петрињи и Загребу. Био је новинар; хонорарни сарадник листа Младост и Омладинске новине (Београд) из Петриње и Сиска (1972-1980), затим стални дописник листа Јединство (Приштина) из Загреба (1980-1991), и Бањалуке (1991-1998); потом новинар Гласа српског (Бањалука, 1991-1999). Интезивно је сарађивао у двадесетак југословенских и српских листова и књижевних часописа од 1971. године до краја 20 века.

У издавачкој кући Глас српски – Графика у Б. Луци, био је уредник белетристике (1999-2008).

У расвит културне аутономије Срба у Хрватаској 1989/1990 учествовао је (фебруара 1990) у обнови СКД „Просвјета“ у Загребу, покретању и у Редакцији часописа овог Друштва, Нови љетопис; затим у оснивању СКД „Сава Мркаљ“ у Топуском (мај 1990), покретању листа овог Друштва („Српски глас“) чији је (први) новинар и дописник био (Загреб, 1990, и Бања Лука, 1991-1995). Такође је учествовао у оснивању СКУД „Милан Радека“ у Карловцу (фебруар 1991).

У сарадњи са професором Вељком Стамболијом (а у организацији СКД Сава Мркаљ) сценски је приредио, 13. јануара 1991. године, у глинском Спомен-дому, подигнутом у Брозовој Југославији на рушевинама богомоље СПЦ – комеморативну, културно-духовну академију – прву такве врсте уопште, после усташког геноцида над Србима у Хрватској (1941-1945), а поводом литургијског обележавања 50-годишњице усташког покоља српског цивилног становништва у Богородичиној цркви у Глини, крајем јула и почетком августа 1941. године. Овај јединствени комеморативни скуп благословио је Његово преосвештенство владика карловачки, господин Никанор.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Објавио је 36 књига.

Поезија: Човјек пјева на радном мјесту, „ЗАПИС“, ( Београд, 1980); Предикатно стање, „Радничке новине“, (Загреб, 1987); Међупад, „Секција радника писаца Црне Горе“, (Титоград, 1989); Зимзелен и олово, „БИГЗ“ (Београд, 1989); Некрштени дани, „Рад“(Београд, 1994); Штап од писмена, „Рад“ (Београд, 1996); Крст од леда, „Рад“, (Београд, 2000); Литургија за поражене , „Просвета“, (Београд, 2003); Мислиш у злату, чиниш у сребру, „Удружење књижевника Српске-Подружница Бањалука“, (Бања Лука, 2003); Сребро и тамјан, „Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево, /изабране и нове п(ј)есме/, (Српско Сарајево, 2004); Ова чаша, /изабране и нове п(ј)есме/, „Графомарк“, (Лакташи, 2007); Пахуља /Snowflake, /двојезично, избор на енглеском/, „Смедеревска песничка јесен“, (Смедерево, 2007); Слава и поруга, „Повеља“, (Краљево, 2008); Чудилица, /песме за малу и велику децу/, „Графомарк“,(Лакташи, 2011); Епитафи за незнане/изабране и нове п(ј)есме/, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2015); Жив си, кажеш, „Културни центар Новог Сада “, (Нови Сад, 2016); Зимно место, „Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг“, (Сврљиг, 2017).

Приповијетке: (Христ са Дрине, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука,1996); Приче са маргине, „АГЕМА- Нови Град-Бања Лука-Београд“, (Бања Лука, 1997); Одблесци „Глас српски“, (Бања Лука, 1998); Успомене из пакла, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука, 1999); Прекодринчеви записци о Косову , Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2004); Пре блеска, а после олује, „Прометеј“, Нови Сад, 2012); Писмо Петру Кочићу и још понекоме, „Службени гласник“, (Београд, 2015); Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, (Бања Лука, 2019).

Романе: (Силазак Сина у сан, „Глас српски“, (Бања Лука, 2001), исти роман је 2003. године преведен на енглески /The Son’s Sinking Into Sleep/, „ЗВОНИК“, Београд, 2003); Адресар изгубљених душа, „Styilos“, (Нови Сад, 2006); Прозор отворен на висибабу и кукурек. „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2010); Гласови са Границе,/ српска крајишка тетралогија,I, „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2016; С Хомером у олуји/, српска крајишка тетралогија, II, III, IV/, „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2018).

Монодрама: Колона,„Удружење за очување баштине ДИЈАК“, (Прибој Мајевички, 2018);

Есеји: Мркаљев ламент, „Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2002);

Аутобиографска проза : Загребачке ефемериде, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2003);

Двије антологије: Јадова јабука /изабране народне пјесме Срба у Хрватској/, „Завод за уџбенике и наставна средства“, (Источно Ново Сарајево, 2005); Насукани на лист лирике /српско п(ј)есништво у БиХ-и друге половине 20 века, у коаторству са професором Живком Малешевићем, „Завод за уџбенике и наставна средства“ (Источно Ново Сарајево, 2006);

Бревијар одабраних новинарских и публицистичких текстова; Да мртви и живи буду на броју, („ЗВОНИК“, Београд, 2002) .

Рецензовао је Изабрана дјела Ранка Павловића („Завод за уџбеника и наставна средства“, Источно Ново Сарајево).

Сачинио је избор из поезије (и предговор) Небојше Дветака: Кораци без одредишта, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Ново Сарајево, 2004; као и избор (и предговор) из поезије Радмила В. Радовановића: Дивинске свјетлости, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Ново Сарајево, 2007. Рецензовао монографију Српска села на Сувој међи, аутора Бранка В. Врањешевића, „Информатика“, Нови Сад, 2004. Рецензент је, редактор и аутор предговора обимној историографској књизи Бранка В. Врањешевића: Тромеђа на којој Срба више нема, „Прометеј“, Нови Сад, 2014.

Рецензовао бројне песничке, прозне, историографске и публицистичке књиге.

Важније антологије и избори у којима је заступљен:

Раша Перић: Манастирик/Антологија духовне поезије, стр. 298, „Глас српски“ и „Рад“, Бања Лука – Београд, 1998; Радивоје Микић: Антологија савремене српске поезије Републике Српске, стр. 551-555, Матица српска РС, Бања Лука, 2001; Миленко Стојичић: Антологија савремене српске приповијетке, стр. 347, Матица српска РС, Бања Лука, 2001; Здравко Крстановић: Чудесни кладенац/антологија српског пјесништва од Барање до Боке Которске, стр. 626, СКД „Зора“, Београд, 2002; Драгомир Брајковић: Боготражитељи, стр. 420-421, „Београдска књига“, Београд, 2002; Небојша Деветак. Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, стр. 333-344, СКД „Просвјета“, Загреб, 2002; Дејан Томић: Српска поетска плетеница, стр. 10-11, „Прометеј“, Нови Сад, 2003; Миљко Шиндић: Избор из савремене српске поезије и прозе/лектира за 9. разред основне школе, стр. 135-141, „Глас српски“, Бања Лука, 2003; Миљко Шиндић: Избор из савремене српске поезије и прозе Босне и Херцеговине/лектира за 9. разред основне школе – заједничка наставна језгра, стр. 148-155, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2004; Расејано а сабрано слово/зборник награђених књижевних текстова, стр. 114-119, Фондација „Петар Кочић“, УКС – Београд и Дортмунд, 2003; Живко Малешевић/А. Анушић: Насукани на лист лирике/Антологија српског пјесништва БиХ-е друге половине 20. вијека, стр. 398-405, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2006; Зборник кратких прича/наградни конкурс, стр. 125, СКД „Просвјета“, Шамац, 2006; Zoran Bognar: Antologija srpske poezije/tragom estetskog egzorcizma/ 1967 – 2007, str. 143-146, „Zalihica“, Sarajevo, 2010; К'о да стоји у небеском чанку/зборник награђених прича са темом о завичају, „Фондација Радост“, Београд, 2013; Ненад Грујичић: Антологија српске поезије, на стр. 762-764, „Бранково коло“, Сремски Карловци, 2012; Ненад Грујичић: Прогнанни орфеји/Антологија српске избегличке поезије, на стр. 197-202, „Бранково коло“, Сремски Карловци, 2015; Багдала/часопис, јубиларни, петстоти број у коме је уврштен пресек најбољих прилога, на стр. 136-144 је ауторова прип., Крушевац, април-јуни 2014. Миленко Стојичић: Метакнуте приче, Антологија ратне приче Републике Српске, Удружење књижевника Српске и Подружница Бања Лука, на стр. 156, Бања Лука, 2017; Миљурко Вукадиновић, Видак М. Масловарић, Раденко Бјелановић: Фигуре у тексту – Градови у фокусу (Антологија српских песника рођених у периоду 1946-1996) „Кораци“ (Установа културе), Крагујевац, 2019, заступљен са 4 песме, на стр. 25-27;

Заступљен је у: Српска породична енциклопедија, стр. 190, „Народна књига“, „Политика“, Београд, 2006; Српска енциклопедија, Том I, стр. 271, Матица српска, САНУ, Завод за уџбенике, Београд, 2010; Енциклопедији српског новинарства (у дугогодишњем настајању!); Бревијару „Ко је ко у Републици Српској“, Београд, 2001; Енциклопедија Републике Српске I, АНУ РС,(Бања Лика), на стр. 108;

Преводи на стране језике: The Son's Sinking Into Sleep (Силазак Сина у сан/роман), превод: Лазар Мацура, „Звоник“, Београд, 2003; Snowflake/Пахуља, поезија, билингвално, Смедеревска песничка јесен, превод: Лазар Мацура, Смедерево, 2007; Борис Лазић: Antologie De La Poesie Serbe Contemporanie, „Un Infini Ceercle Bleu“ и Удружење књижевника Српске/Подружница Бања Лука – Paris - Бања Лука, 2011; Scattered time/ A Selection of Contemporary Literature from the Republic of Srpska/поезија, превод: Лазар Мацура, „Бесједа“ и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2012, (Расуто вријеме, Избор из савремене књижевности Републике Српске). Поезија му је превођена и на македонски, бугарски и руски језик.

Значајније награде: Светозар Ћоровић; Задужбина Бранко Ћопић при САНУ; Сава Мркаљ, за укупан допринос савременој српској књижевности; Браћа Мицић; Бранково коло – Печат вароши сремскокарловачке; Стражилово; Сарајевски дани поезије; Станко Ракита; Раде Томић; Гордана Тодоровић; Удружења књижевника Републике Српске; Међународна награда „Шушњар“ за целокупно књижевно дело; Златна сова; Фондација Петар Кочић; Фондација Драгојло Дудић; Младен Ољача; Тома Радосављевић; Константинове визије...

Живи у Новом Саду.

Члан је Удружења књижвника Србије, као и Друштва књижевника Војводине (по позиву).

Почасни је грађанин Билеће.

Доброслав Ћук

ukrs — Wed, 17 Jun 2020 22:19:03 +0000

Доброслав ЋУК је рођен 1951. године у Требињу од оца Лазара и мајке Љубице, рођене Иванковић. Основну школу и гимназију завршио је у Требињу, а медицински факултет и специјализацију из урологије у Београду. Има звање примаријус.

Прве пјесме написао је у својој шеснаестој години, а као члан клуба младих писаца „Свитања“ из Требиња био је један од најмлађих учесника Поетског маратона 1969. године у Сарајеву. Наступао је на бројним пјесничким сусретима у земљи и иностранству и објављивао пјесме у многим листовима и часописима.

Године 1998. објавио је збирку пјесама под називом Град без душе и друге пјесме, која је у рукопису награђена на југословенском конкурсу поводом сто година никшићке штампе, а 2002. године преведена на румунски језик. У антологији савремене српске лирике назване Херцеговачки вијенац, објављене 2014. године, заступљен је са 18 пјесама. Члан је и један од оснивача Књижевне заједнице „Joван Дучић“ у Требињу и члан Удружења књижевника Републике Српске.

Читав радни вијек провео је у Требињу на пословима љекара, специјалисте уролога, на пословима руководиоца здравствених установа, а два мандата вршио је функцију начелника општине/градоначелника Требиња.

Oдликован је Орденом Његоша другог реда, a добитник је и бројних признања међу којима се истичу Спомен диплома општине Требиње, Повеља Коморе доктора медицине Републике Српске и Повеља Црвеног крста Републике Српске.

Oд 2016. године налази се у пензији и своје пензионерске дане углавном проводи у Требињу са породицом и пријатељима. И са пјесмама што сјећају на нека прошла времена и чувају успомене.

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Ћук, Доброслав (1998), Град без душе и друге пјесме, Никшић: Никшићке новине.

2. Стајић, Гедеон (2014), Антологија савремене српске лирике у источној Херцеговини - Херцеговачки вијенац, СПКД „Просвјета“ Гацко, „Филип Вишњић“ Гацко/Београд.

3. Вујачић, Максим (2003), Архив успомена Виту Николићу, Никшић: Друштво пријатеља и поштовалаца Никшића.

4. СПКД „Просвјета“ (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014), Календар Просвјете - годишњак, ур. Војислав Максимовић, Источно Сарајево – Пале.

5. Удружење књижевника Српске Подружница Бања Лука (2019), Сретања – часопис за књижевност, умјетност и културу, год. II, број 4, ур. Сретен Вујковић, Бања Лука.

6. Удружење књижевника Републике Српске (2019), Поетике 4 (4. Међународни књижевни сусрети Бања Лука 2019.), ур. Предраг Бјелошевић.

7. СПКД „Просвјета“ Бијељина, (2020), „Српска вила“ часопис за књижевност, науку и културу, бр. 51, ур. Јелина Ђурковић, Бијељина.

Благојевић Берислав

ukrs — Thu, 18 Jun 2020 19:26:43 +0000

Берислав БЛАГОЈЕВИЋ, рођен је 1979. у Славонском Броду. Магистар је географских наука, а од 2017. ради у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. Пише прозу и поезију, а рјеђе есеје, драме и путописе. Поред литерарних текстова, објавио је двадесет научних и стручних радова из области географије и библиотекарства.

Благојевићеви радови заступљени су посљедњих десет година у најзначајнијој књижевној периодици, зборницима, те бројним књижевним изборима и панорамама. Био је сарадник у театру (за представе „Мали принц“ и „Јежева кућица“), у књижевним часописима (члан редакције „Путева“), бави се уредничким послом (у НУБ РС), а био је и члан многих књижевних жирија (за „Кочићеву награду“, за награду Сајма књиге у Бањој Луци и др.). Награђен је првом наградом на конкурсу Гете института и Француског института у БиХ за најбољу причу (2010), добитник је стипендије Фонда „Борислав Пекић“ за роман у настајању (2012), а његов роман „Бумеранг“ је 2017. године награђен Годишњом наградом Удружења књижевника Републике Српске као најбоље дјело.

Члан је Удружења књижевнике Републике Српске и Српског књижевног друштва.

Линк за Бериславов блог: https://berislavblagojevic.wordpress.com/

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

– Ламентација по Софронију, проза (2005, Народна библиотека Бранко Ћопић, Босански Брод);

– Требао сам бити ријеч, поезија (2005, Народна библиотека Бранко Ћопић, Босански Брод);

– Ја, револуционар, кратке приче (2010, Бесједа, Бања Лука);

– Револуционар, кратке приче (2012, Ренде, Београд);

– Револуционар, аудио књига (2013, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС, Бања Лука);

– Тиши од воде, роман (2013, Ренде, Београд);

– Револуционар, електронско издање (2015, Књижевна радионица Рашић, Београд);

– Ми у магли, поезија (2015, Друштво за афирмацију културе – ПРЕСИНГ, Младеновац);

– Бумеранг, роман (2016, Друштво за афирмацију културе – ПРЕСИНГ, Младеновац);

– Бумеранг, роман (2017, превод на македонски језик, Издавачка кућа Готен, Скопље);

– Più silenzioso dell’acqua, roman (2018, „Tiši od vode“ – prevod na italijanski jezik, Izdavačka kuća Stilo Editrice);

– Più silenzioso dell’acqua, roman (drugo izdanje, 2019, „Tiši od vode“ – prevod na italijanski jezik, Izdavačka kuća Stilo Editrice);

– Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру, роман за дјецу и младе (2019, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево);

- Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру, аудио књига (2019, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС, Бања Лука).

Кецман Давид Дако

ukrs — Fri, 19 Jun 2020 16:34:24 +0000

Давид КЕЦМАН ДАКО, рођен 28. септембра 1947. године у Рајновцима, код Бихаћа, БиХ. Пише поезију, прозу, есеје, књижевну, ликовну и позоришну кртику. По завршетку студија српско-хрватског језика и југословеске књижевности радио је најпре као наставник у школи (1971-1974), а потом, од јуна 1974. па све до пензионисања средином новембра 2011. године, као професионални новинар-уредник.

Био је главни и одговорни уредник омладинског листа “Покрет (1974-1978), часописа «Домети» (2013-2016) и уредник области културе и образовања у сомборском Информативном центру (Сомборске новине и Радио-Сомбор).

Члан је уредништва суботичког књижевног часописа “Луча”, од оснивања 1993. године.

Објавио је двадесет и пет књига песама, прозе и књижевних критика. Сарадник је многих књижевних часописа и листова. Превођен на десетак језика, добитник награда листа «Просветни преглед» (1974), “Искра културе (КПЗ Војводине, (1989), прве награде на Фестивалу песника за децу «Булка» (2005), Повеље Задужбине” Јаков Игњатовић” (2009) и Велике плакете Српског културног клуба у Будимпешти, (2013), те «Венац Лазе Костића» у Сомбору (2014), „Песничке хрисовуље“ Српске духовне академије у Параћину (2014), Интернационалне награде Академије „Иво Андрић“ у Београду за најзначајнију књигу („Река за један дан“) (2015). Награде „Милован Видаковић“ (Будимпешта, 2018) за најбољу кратку причу, Повеље Благодарје Удружења књижевника Србије (Београд, 2018), треће и прве награде на књижевним конкурсима „Трагом Настасијевић“ Градске библиотеке „Браћа Настасијевић“ Горњи Милановац, 2018. за циклус прозаида „Наспрам дрвета које светли“, и 2019. за циклус прозаида „Изрон““...

Члан је Друштва књижевника Војводине године од 1980. и Удружења књижевника Републике Српске од 2016. године.

Станује у Сомбору, а живи у својим књигама.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Књиге прозе и прозаида: Леђ, 1982: Калем, 1992; Озарје, 1999; Тамнина, 2008. и романа-мозаика: Кад дуња замирише, 1995, Река за један дан 2014. и Жива слика 2016. године.

Књиге песама: Реч на леду, 1976; Претпоноћни воз, 1980; Ноћни риболов, 1980; Трептај (хаику), 1988; Распад мозаика, 1989; Зидари светилишта, 1991; Небески гласник (хаику), 1994, Mennyei hirnök (Небески гласник, хаику и поема на мађарском језику) 1997; Столетна вода, 2001; Сам као суза (изабране песме о љубави), 2003, Хор сенки, 2010. и Талијин шапат, 2020.

Књиге за децу и младе: Сањам, сањам чаролије (песме и проза), 1994; Хоћко и Нећко, 1997; Даљинама преко света, 2003; Неко само тебе тражи, 2006.

Књига критика «Вертикале са дна пакла», 2018. и Провид кроз сва времена, 2019.

Дабарчић Ђорђе

ukrs — Sat, 20 Jun 2020 13:42:04 +0000

Ђорђе (Миле и Софија) ДАБАРЧИЋ, рођен 9.10.1950. године у Кифину Селу. Ту је завршио Основну школу а гимназију у Невесињу. Студиј – Историја југословенске књижевности и српскохрватски језик завршава у Сарајеву 1975. године. Послије одслужења војног рока одлази у Гацко, у гимназију гдје обавља послове професора у струци, што и данас на истом мјесту чини.

Што се тиче стваралачког рада и учешћа у културном раду, зна се:

-још у гимназијским данима објављује стихове и ради у редакцији школског часописа „Свједочанства“,

-на Филозофском факултету пар година руководи књижевним клубом „Мак“ и заједно са члановима истог наступа на пригодним манифестацијама као и „Сарајевским вечерима поезије“,

-доласком у Гацко пуне двије деценије уређује школски часопис „Буђење“ и бива сарадник локалног листа,

-постаје чланом Главног одбора Књижевне заједнице „Јован Дучић“ у Требињу.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

1. Вријеме пјесника, ( збирка пјесама - која је добила прву награду поводом сто година никшићке штампе), Издавач - Центар за информативну дјелатност Никшић, Никшић 1998. године),

2. Вријеме сјећања, ( збирка пјесама, Издавач – Књижевна заједница „Јован Дучић“ Требиње, 2002. године),

3. Вријеме јесеновања, ( збирка пјесама, Издавач СО-е Гацко, Бијељина 2006. године),

4. Господарица раја, ( поема, Издавач СО-е Гацко, Бијељина 2006. године),

5. Полазак за плетисанком, ( збирка пјесама, Издавач СПКД „Просвјета“ Гацко, Бијељина 2009. године),

6. Мрвице лијепих ријечи, ( збирка пјесама, Издавач СПКД „Просвјета“ Гацко, Бијељина, 2009. године),

7. Путеви сна, ( збирка пјесама, Издавач СШЦ “Перо Слијепчевић“ и ИП „Астра“ Рогатица 2012. године),

8. Крст на стамболској калдрми ( роман, Издавач СПКД „Просвјета“ и ИП „Филип Вишњић“ Београд, Београд, 2012. године).

Као уредник школског часописа „Буђење“ приредио је за штампу двије збирке ученичких стихова - Шапати душе (2007. год.) и С друге стране огледала (2012. год.)

Пјесме му се налазе у антологијама:

- „РАТ У ПЈЕСМИ“ ( РЕПУБЛИЧКИ ИЗДАВАЧКИ ЗАВОД „ПРОСВЕТА“ САРАЈЕВО, јул, 1993. године, стр. 37.)

-„СРПСКА ПОЕТСКА ПЛЕТЕНИЦА“ ( ПРОМЕТЕЈ – едиција ЦВЕТНИК – НОВИ САД , уредник Зоран Колунџија, 2003. год. стр. 54.)

-СРПСКИ СОНЕТ“ ( Колекција –АНТОЛОГИЈА- Издавач СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК- уредник Гојко Тешић, приредио Часлав Ђорђевић, 2008. год. стр.158.)

Спремни за штампу су: роман „ТУЧЕВСКА МОЛИТВА“ и збирка пјесама „ЗОВ НЕСПОКОЈА“.

Мркајић Драган

ukrs — Sun, 21 Jun 2020 10:49:44 +0000

Драган (Цвијана) МРКАЈИЋ КАЈА, рођен је 6. јуна 1954. године у радничкој породици у Шековићима.

Основну школу завршио у Симин Хану а средњу електротехничку и Педагошку академију завршио у Тузли 1985. године, смјер разредна настава.

Радио у Градском саобраћајном предузећу у Тузли све до 1992. године, када је због ратних сукоба морао избјећи у Бијељину, гдје са породицом и данас живи. Још као омладинац био је активан друштвенополитички радник.

Вишеструки ударник на бројним омладинским радним акцијама широм бивше СФРЈ. За дугогодишњи рад у извиђачкој организацији, добитник је највећих одликовања у Савезу извиђача БиХ и Југославије.

Резервни старјешина и учесник Отаџбинског рата од 1992. године. Аутор је седам самосталних изложби фотографија, од којих пет са ратним мотивима.

До сада објавио три књиге на тему Отаџбинског рата. Прва књига, група аутора посвећена 2. мајевичкој бригади. Два издања: И Мајевица је плакала тог дана 2015. године, и друго допуњено издање 2016. године. Два издања: Тузланска колона (15.мај 1992) 2016. године, и друго допуњено издање 2017. године. У току је рад на четвртој књизи која треба у октобру да изађе из штампе.

Тепавчевић Драган

ukrs — Mon, 22 Jun 2020 07:57:25 +0000

Биобиблиографија

Веселиновић Горан

ukrs — Tue, 23 Jun 2020 05:05:05 +0000

Гoрaн ВЕСЕЛИНОВИЋ, рoђeн je 17. маја 1984. гoдинe у Бaњaлуци, oд oцa Дрaгaнa и мajкe Љиљaнe. Пo зaнимaњу прaвник. Oбjaвиo двиje збиркe пjeсaмa: “Tриптих o љубaви” и “Двoje”.

Oд 2013. гoдинe члaн je Удружeњa књижeвникa Рeпубликe Српскe, a oднeдaвнo и члaн Удружeњa бaлкaнских умjeтникa. Иaкo прaвник пo зaнимaњу, писaњe гa je привуклo кao oпуштajућa oбaвeзa, зa кojу су мнoги схвaтили дa имa вeликoг дaрa. Рoмaнтични списи прeпуни eмoциja и рaзумиjeвaњa дaнaшњицe сaткaни читкo и jaснo, jeднoстaвнo, дa свaкo кo читa, рaзумиje њeгoвe мисли нa пaпиру. Риjeч су пoчeлe сaмe oд сeбe дa сe нижу, и тaкo je Гoрaн Вeсeлинoвић oд сaмoг пoчeткa дoбиjao свe пoхвaлe зa свoja дjeлa. Љубaв прeмa пoeзиjи Гoрaн Вeсeлинoвић имa joш oд шкoлских дaнa.

Гемаљевић Миленко

ukrs — Wed, 24 Jun 2020 02:12:46 +0000

Миленко ГЕМАЉЕВИЋ је рођен испод небеског плаветнила, на Пештерској висоравни, у Сјеници, Република Србија. Прво је у родном месту завршио основну школу а онда и гимназију. Како га је у средњој школи наука до небеских висина уздигла, отишао је са качкетом свог ђеда на глави у престони град, у Београд, на студије.

Завршио је Машински факултет у Београду. Од дипломе машинског инжињера проживио је цео свој радни век, понајвише у омладинској фабрици Иво Лола у Београду. За те инжињерске дане је вредело. Друга половина радног века одрађена је у Градишци и Бањалуци , радећи на развојним пројектима од значаја за развој привреде и града.

Сада живи у Бањалуци, крајишкој лепотици , у граду међу усталасаним брдима, као пензинер.

Од гимназијских дана, тада када му се мисао ослободила, почео је да пише песме и приче , а онда када се још више ослободила, и да их на свет издаје, и да своје радове у јавности говори . Своје књижевне радове објављује у часописима у Републици Српској и Србији. Члан је Удружења књижевника Републике Српске.

Библиографија:

- Живот мирише на сутра, Књижевна заједница „Васо Пелагић“ , Бања Лука , 2009.

- Ластавичје гнездо у шеширу, Књижевна заједница „Васо Пелагић“ , Бања Лука , 2012.

- Прстење у капи од кише, „Арт принт“, Бања Лука , 2015.

- Перје од зрака сунца, Књижевна заједница „Васо Пелагић“ , Бања Лука, 2020.

Вујановић Гојко

ukrs — Wed, 24 Jun 2020 23:20:26 +0000

Гојко ВУЈАНОВИЋ, рођен 1947. године у Градишци. Завршио студије Српског језика и књижевности у Загребу! Неколико година био главни и одговорни уредник часописа за друштвена питања Општине Градишка, ”Градишки зборник”. Радио у казнено-поправном дому у Старој Градишци као васпитач и покренуо лист за осуђене под називом ”Наш лист”. У току рата био је уредник бригадних новина Градишке бригаде под називом ”Козарски ратник”! Послије рата покренуо и уређивао новине за дјецу под називом ”Дјечији свијет”.

Књижевна дјела:

романи ”Тајна велике баре” и ”Храна за гаврана”,

збирка приповједака ”Монахиња ђаволовог храма”,

збирке родољубиве поезије ”Сунце се поново рађа” и збирку ”То мене боле сјећања”,

збирку поезије за дјецу ”Гнијезда пуна звијезда”,

састављао је збирке књижевних радова више аутора под називом ”Цвјетови из камена”.

Члан је удружења књижевника Републике Српске и удружења српских књижевника у отаџбини и расејању – у Београду.

Врачар Горан

ukrs — Thu, 25 Jun 2020 20:28:07 +0000

Горан ВРАЧАР, рођен 27.10.1964. године у Сарајеву.

Живи и ради у Источном Новом Сарајеву

Члан Удружења књижевника Републике Српске од 1998. године.

До сада објавио:

Светла Сарајева(Срна, 1997.)
С оне стране Дрине(Синдикат радника унутрашњих послова Републике Српске, 1999.)
Лет изнад Лукавичијег гнијезда(Књижевни фонд Свети Сава, 2004.)
Кад ти јаве да сам умро(Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, 2013.)
Кад смо се вољели нас двоје(Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, 2014.)
Исповест лудака (Матична библиотека Источно Сарајево 2016.)
Седми дан (роман- Матична библиотека Источно Сарајево 2018.)

Регодић Грозда

ukrs — Fri, 26 Jun 2020 17:35:47 +0000

Грозда РЕГОДИЋ је рођена у змијањској земљорадничкој породици 1942. године, у селу Лусићима, општина Бања Лука. Наставник је српскога језика и књижевности у пензији. Живи у Бањој Луци и бави се списатељским радом. Српски језик и књижевност предавала је у основним школама на подручју бањалучке општине. Посљедњих година радила је у огледној Основној школи ,,Борисав Станковић”, у Бањој Луци, у којој су први пут примјењиване нове методе - модели интерактивне наставе. Примјењујући нове методе у раду са ученицима, написала је неколико приручника за наставнике у које је преточила властита искуства (практични рад у учионици). Сви ти приручници су добродошла литература за наставнике практичаре у основним, али и у средњим школама у Републици Српској.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

I - Наслови стручних књига – приручника за наставнике су сљедећи:

Интерактивно учење у настави српскога језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2002. године;
Модели интерактивне наставе српскога језика – пети разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2002. године;
Интерактивна настава српскога језика – осми разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2002. године;
Модели интерактивне наставе српскога језика – седми разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2003. године;
Васпитни рад у одјељенској заједници, Завод за уџбенике и наставна средства , Српско Сарајево, 2004. године;
Интерактивно учење у настави српскога језика – осми разред, друго измијењено и допуњено издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2005. године;
Школска позорница, Графомарк, Лакташи, 2005. године;
Мотивисање ученика основне школе за читање школске лектире, Просветни преглед Бања Лука – Београд и Графомарк, Лакташи, 2008. године.

Сви наведени приручници, прије објављивања, добили су сагласност од Министарства просвјете и културе Републике Српске.

II - Наслови из области белетристике:

Олујна прољећа (збирка родољубиве поезије), Задужбина ,,Петар Коћић”, Бања Лука – Београд, 2000. године;
Лет до дуге (збирка пјесама за дјецу), Књижевна заједница ,,Васо Пелагић”, Бања Лука, 2002. године;
На крилима развигора (збирка прича за дјецу), Задужбина ,,Петар Кочић” Бања Лука – Београд и Графомарк, Лакташи, 2007. године.

III – Наслови монографија:

Сазвучја Змијања, Завичајно друштво ,,Змијање”и Књижевна заједница ,,Васо Пелагић”, Бања Лука, 2002. године;
Бесједа и слика старог Змијања, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2011. године;
Змијањске рукотворине, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2012. године;
Приредила монографију Стиховез Кочићу на дар, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2014. године;
Полувјековни одјеци Кочићеве ријечи 1966 – 20015. (Монографија садржи првих 50 Кочићевих зборова), Арт принт, Бања Лука, 2018.
25 година у загрљају ,,Дуге” (монографија посвећена 25-годишњици ,,Дугиног” хуманитарног рада - припремљена за штаммпу).

Леро Грујо

ukrs — Sat, 27 Jun 2020 14:43:27 +0000

Грујо ЛЕРО, рођен је 1949. године у Високом (данас ФБиХ),

гдје је завршио гимназију. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву (Одсјек за

југословенске књижевности и српскохрватски језик). Од 1996. живи у Бијељини. Аутор је

и(ли) приређивач 20 наслова. До сада објавио: збирку пјесама Изгубљени завичај (1997),

књигу афоризама То исто, али мало друкчије („Ошишани јеж”, 2001); петнаест

зборника афоризама и хумористичко-сатиричних пјесама - Књига смијеха (2006),

И вријеме нас узело на зуб (2007), Шекспире, молим једну `виљемовку` (2008),

И посљедњи Мохиканац је испред нас (2009), Пљачка им материна (2010),

Добро јутро, колумно (2011), У необраном грожђу (2012), Већи од атома,

мањи од маковог зрна (2013), Сигурна кућа (2014), Од данас до сутра (2015),

Живот пише афоризме (2016), Живот пише афоризме 2 (2017),

Живот пише афоризме 3 (2018), Живот пише афоризме 4 (2019) и

Живот пише афоризме 5 (2020); антологију Афоризница (2020);

приредио избор афоризама Хрватска зановијетања (2016) загребачког хумористе

Томислава Супека и уредио збирку афоризама Лијепа наша, све је њихово

Абдурахмана Халиловића – Ахила (Хрватско књижевно друштво, Ријека, 2019).

Удруга хрватских афориста и хумориста из Загреба прогласила је овај наслов „Књигом године“.

Ускочио у Антологију сатиричног афоризма РС Лед је пробијен... Душка М. Петровића (2005),

у панораму Нашите пријатели (2007) В. Толевског, у Антологију афоризама БиХ

Протести мождане масе (2008) J. Николића, у Бисере балканског сатиричног афоризма (2008)

В. Толевског и др. Његови афоризми превођени су на: енглески, француски, румунски,

пољски, македонски, бугарски, њемачки и арапски језик. У Либану је 2012. добио

награду „Наџи Наман” за креативност испољену у афоризмима и уврштен у антологију,

штампану на енглеском, француском и арапском језику. Године 2013. за афоризме добио

још двије међународне награде: „Лалошки шешир” у Темишвару (Румунија) и „Албатрос”

у Франкфурту на Мајни (Њемачка). Што се тиче поезије, за најбољу лирску пјесму 2001.

добио је домаћу награду „Златно перо“ (од тада га у књижевним круговима зову „Златно перо –

Грујо Леро“. Године 2004. основао Удружење афористичара “1. април” и у Бијељини

утемељио Међународни фестивал хумора и сатире (до сада организовао 17 априлских сусрета).

Ђурковић Јелина

ukrs — Sun, 28 Jun 2020 11:51:08 +0000

Јелина ЂУРКОВИЋ (Шековићи 1953), живи у Бијељини и ради на Педашком факултету као ванредни професор на предметима из области књижевности. До Отаџбинског рата живјела је с породицом у Тузли и радила као професорка југословенских књижевности и српскохрватског језика у Тузланској гимназији (1977-1984) и Туристичко-угоститељској школи (1984-1992). Након избјегличке потраге за кровом: Трнова-Подгорица-Бијељина – породица се зауставила у Бијељини од шк. године 1993/94. У периоду 1989-1995, била је студент магистарских студија у Београду, гдје је магистрирала 1995, а докторску дисертацију одбранила 2002. – ужа струка: народна књижевност.

Објавила је двије књиге поезије Печате 1996. године и Вилину влас 2001, Kobiety serbskie 2020, у Пољској. Заступљена јој је поезија у зборницима: Стихови младих (Тузла), Залог (Бања Лука), Семберска лира (Бијељина), Српска поетска плетеница (Нови Сад) , Антологија ратне поезије (Добој), Изгубљене звијезде (Сарајево), Словоприношеније, савременни славјански поети Варна (Бугарска), Вишњићу у част (Бијељина) те у часописима: Корени (Македонија), Српска вила, Нова Зора, Мира, Српска војска, ( Р. Српска), Луча, Багдала, Вертикале (Србија), Знаци (Бугарска), и др. Кратке приче објављене су (а неке и награђене) у Гласу (Бања Лука), Просвјетном листу (Сарајево), Мири (Бијељина), Лучи (Сомбор), Багдали (Крушевац), Срцу птице и срцу човјека (Бања Лука,) Франкфуртским вијестима (Франкфурт на Мајни), Књижевним вертикалама, (Београд). Већи дио кратких прича припада хумористичко-сатиричном жанру и објављене су под насловом Зарубице, 2017. Нешто стихова преведено на македонски и бугарски, а прозе на енглески.

Учесница је Вишњићевих дана, Вишеградске стазе, Ћоровићевих дана, Словенског загрљаја (варна, Бугарска), Кочићевог збора, Дучићевих вечери поезије, сомборских и београдских сусрета писаца, те других пјесничких манифестација диљем Српске.

По природи свога посла, бави се научним радом и књижевном критиком, рецензирањем и промовисањем научних и умјетничких дјела, те објављивањем радова у стручним и научним часописима: Норми (Сомбор), Братству (Београд), Новој школи (Бијељина), Радовима (Пале), Српској вили (Бијељина), Путевима (Бања Лука), и др. Из области народне књижевности објавила је књиге Дијалог с традицијом (Бијељина 2011), а за потребе студената факултета на коме ради Приручник библиотекарства (Бијељина 2010). Године 2014. објављена је и друга научна књига из области народне књижевности под насловом: Фантастика метафоре. Шкрлићево расклапање усмених прозних образаца, а у 2017. години објављена је још једна: Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине у коауторству с академиком Љубомиром Зуковићем.

Јелина Ђурковић је чланица Удружења књижевника Републике Српске (чланица Управног одбора) . Била је предсједница Подружнице УКС Бијељина те чланица и Друштва књижевника Београда. Чланица је бијељинског Градског одбора СКПД „Просвјета“ и главна и одговорна уредница часописа Српска вила. Учесница је Вишњићевих дана (континуирано: научна излагања, бесједе, организација научног скупа). Повремено учествује на научном скупу у организацији Педагошког факултета у Бијељини и стална је чланица рецензентског одбора тог скупа, а повремено и часописа Филолог из Бање Луке. Активно се бави процјеном и промовисањем текуће књижевне продукције на пригодним књижевним вечерима.

У периоду 2002-2006, била је професионално посланик Парламентарнне скупштине БиX.

Братић Јован

ukrs — Mon, 29 Jun 2020 08:58:48 +0000

Јован БРАТИЋ је рођен 19. јануара 1974. у селу Подграђу, мјесна заједница Грабовица, код Невесиња, у Херцеговини. Основну и средњу школу, смјер машински техничар, завршио је у Невесињу. Ратна збивања на нашим просторима, пореметила су његове планове за даљим школовањем, јер је био живи свједок и учесник ратне драме која се одигравала на балканској позорници. Школовао се у Невесињу, али је, као дјечак, сваки слободан тренутак проводио на селу код родитеља где је, уз светлост петролејке, учио да црта по узору на цртаче Бонелијевих свески. Творац је вестерн јунака Била Макферсона који се појављивао у серијалима у часопису „Планинче“. Од ране младости почео је са стваралачким радом на пољу илустрација и цртежа, а мало касније почиње да се бави и писањем поезије. До сада је објавио три збирке пјесама: Олујна лета (2001), Крик шапата (2005), Од побуне до покора (2008). Пјесме су му објављиване у више часописа и књига а заступљен је и у антологији савремене српске лирике у источној Херцеговини Херцеговачки вијенац (2014). Више пута награђиван у области поезије.

Аутор је неколико самосталних стрип албума са историјским темама: Невесињска пушка (2008), Битка на Вучјем долу (2008), Вожд Карађорђе (2010), Краљевић Марко (2012), друго обједињено издање стрипа Невесињска пушка (2013) и најновије остварење из ове области „Понори зла“ (2017).

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске“ Девета димензија“ као и члан Удружења стрипских уметника Србије и редован сарадник стрип магазина Parabellum. У склопу овога магазина објевио је краће стрип приче: Фатаморгана, Малиша, Лазарева гомила, Тишина, Под сјенама мјесеца, Понуда, Вук Драгиша. Заједно са већим бројем аутора учествовао је, са епизодом Крв на огњишту, у креирању стрип албума Сарајевски атентат, посвећеног стогодишњици Великог рата, као и стрип албума хорор прича Глуво доба, према текстовима Нинослава Митровића (епизода Бдијење). Илустровао је неколико књига и насловних страница за друге ауторе. Учесник је више колективних изложби стрипа, илустрација и слика. Аутор је маскоте Еро, симбола традиционалне манифестације „Невесињска олимпијада“. У припреми му је нова књига поезије као и неколико нових стрип епизода.

Ожењен, отац троје дјеце. Живи у Невесињу.

Стојчиновић Николић Јованка

ukrs — Tue, 30 Jun 2020 06:06:29 +0000

Јованка СТОЈИЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ, пјесник, прозаиста, есејиста и културни посленик, рођена је 1952. у Ритешићу код Добоја (Бих). До 1998. године радила у Средњошколском центру и Гимназији у Добоју, као професор. Од 1998-2010. била је директор Центра за културу и образовање у Добоју.

Потом радила у општини Добој као Савјетник за образовање, науку и културу у кабинету начелника.

До сада је објавила 16 књига поезије :

Звијезда скитача, Библиотека „Паралеле“, Добој (1975),

Тијесно небо, „Глас српски“, Бања Лука (1994),

Самоћа руже, „Глас српски“, Бања Лука (1995),

Голо сунце, Народна библиотека „Вук Караџић“, Нови Београд (1996),

Камен моје крви, „Апостроф“, Београд (1996),

Босо биље, Еуропоинт, Букурешт и Свети Сава, Београд (1997),

Оскоруша, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука-Београд; ИТП „Змај“, Нови Сад-Бања Лука (2000),

Горка свјетлост, „Бесједа“, Бања Лука; УКС-Подружница „Сарајево-романијско-дринска“, Соколац (2002),

Кључаоница-Изабране и нове пјесме, „Глас српски“, Бања Лука (2003),

Облик свјетлости, „Бесједа“, Бања Лука (2006),

Мрак од чистог злата, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево (2006),

Тамно око улице, Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука (2009. и 2011),

У првом лицу, „Art print“, Бања Лука (2011),

Тринаести степеник, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево (2014),

Одабрани час (избор из поезије), „Art print“, Бања Лука; Удружење књижевника Србије, Београд (2015),

Тренутак који је измислио огледало (Изабрана и нова поезија), „Art print“, Бања Лука (2019)

Те књиге:

Упоредни путеви (Прикази, огледи, рецензије...), „Народна библиотека“, Добој; „Art print“, Бања Лука (2018).

Неко је позвонио-ПРИЧЕ, „Филип Вишњић“, Београд; „Art print“, Бања Лука (2019).

Уврштена је у више антологија:

Песме о мајци (антологија пјесама о мајци), Бранислав Бојић, “Агро еко“, Београд, 1998.

Велика тајна (Од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја), Перо Зубац, БМГ. Београд, 1997.

Сањаш ли (Љубавна поезија), приредио: Ненад Новаковић, „Бесједа“, Бања Лука, 2003.

Из века у век (Поезија словенског народа 20-21.вијека), С. Н. Главјук, И. М. Числов, Москва, 2003.

Antologia Festivalului International

Noptile de Poezie de la Curtea de Arges (Dumitru M.Ion I Carolina Ilica), EAI “Orient-Occident, Bukurest, Rumunija

Насукани на лист лирике (Антолог. српског пјесништва у БиХ, друге половине двадесетог вијека), Живко Малешевић, Анђелко Анушић, „Завод за уџбенике и наставна средства“ И. Сарајево, 2006. године.

Кад срце засветлуца (од Љ.Ршумовића до Ј.Марјановић), Перо Зубац, Српска књига, Рума - 2009. године.

Чувари Вертограда, Антологија српске поезије Југоисточне Европе, Темишвар, 2012/2013; Издавач: Савез срба у Румунији; (Славомир Гвозденовић и Миодраг Јакшић).

Антологија српске поезије, двојезично (српски-њемачки), Johan Lavundi: ОД А ДО Ш, (Осам векова српске поезије), VON A BIS Z (Acht Jahruhunderte serischer), Банатски културни центар.

Славоприношение - Савремени славјански поети, „Славјанска литературна и артичистнаја академија“, Варна 2017. (Приредила: Елка Њаголова).

Ријека и њена трећа обала (Реката и третијат и брјаг) - Антологија савремених словенских пјесника, „Славјанска и литературна и артичистнаја академија“, Варна 2018. (Приређивач: Елка Њаголова)...

Антологија српске поезије Републике Српске (БиХ) Wspotczesna poezija serbska, biblioteka KaMPe 45, London (prevod na poljski jezik), 2018. godine str. 49-58. (Приређивач: Aleksey Wrobel).

Хљеб наш насушни (Хлеб наш насушћиј) – Антологија савремених словенских пјесника (превод на бугарски), Славјанска литературна и артистична академија, Варна 2019. (Приређивач: Елка Њаголова).

Награде: Награда Удружења књижевника РС (Бањалучка подружница) и град Бања Лука,(за најбољу књигу у 2009. год), Награда Удружења књижевника Романијско-сарајевско-дринске подружнице (за необјављен рукопис, 2002. године) Кочићево перо, Шушњар, Шумадијске метафоре, Вински бал, К.З. Јован Дучић, Кључ Добор града, Рудничка врела, Милан Лалић, Кондир косовке девојке, Годишња награда УК Републике Српске за 2014. годину, Хаџи Драган, Златни орфеј - УП Седмица (Франкфурт), Међународна књижевна награда Златен прстен (Скопље),

Специјална награда Савеза писаца Бугарске, 2018.

Златна значка - Културно просветне заједнице Србије,

Признање Министарства просвјете и културе РС (за допринос развоју културе...) Амблем града Добоја (за допринос културном стваралаштву)...

Повељу Удружења грађана града Добоја (за допринос развоју културе...)

Сарађује и објављује поезију, прозу, књижевну критику и есејистику у часописима и књижевној периодици : Књижевник - Бања Лука, Путеви - Бања Лука, Српска вила - Бијељина, Сарајевске свеске - Сарајево, Летопис Матице српске, Нови Сад, Кровови - Сремски Карловци, Знаци - Варна (Бугарска), Браничево - Пожаревац, Подглад – Варшава (Пољска), Газета културална (Пољска), Савременик - Београд, Бдење - Сврљиг, Траг - Врбас, Нова зора - Билећа, Луча – Суботица, Баштинар-Брчко, Исток - Књажевац, Стремљења - Приштина-Косовска Митровица- Београд, Свеске - Панчево, Крајина - Бања Лука, Значења - Добој, Ријеч - Брчко, Даница, (Вукова задужбина),Београд, Књижевне новине - Удруж.књижевн. Београд, Градина - Ниш, Босанска Вила - Сарајево, Липар - Крагујевац, Књижевни преглед –Београд, Кораци-Крагујевац, Мајдан - Костолац, Приједорски потпис – Приједор, Акт - Ваљево, Тенсо – Ваљево, Сусретања- Брчко, Стварање – Никшић, Новоје времја - Рига... те Вечерње новости – Београд...

Поезија јој је преведена на више страних језика (руски, италијански, њемачки, румунски, бугарски, македонски, енглески, јерменски, словеначки, украјински, пољски, арапски, словачки, мађарски...).

Књига Тамно око улице уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез и Скендер Куленовић,(2010).

Такође је уврштена у најужи избор за награду Хаџи Драган за 2011. годину

Књига Тринаести степеник уврштена је у шири избор за награду „Васко Попа“ за 2015. годину.

Књига Одабрани час (Избор из поезије), уврштена је у најужи избор за награду Јефимијин вез за 2016. годину

Оснивач је те више од деценију Директор и селектор позоришног фестивала у Добоју „Театар фест“- Добој.

По позиву организатора, као сардник учествује скоро на свим престижним фестивалима у Босни и Херцеговини и Србији.

Била је члан жирија „Фестивала малих сцена“ у Источном Новом Сарајеву, 2011, 2012. и 2013. године.

Оснивач је Ликовне радионице „Тврђава“, Добој и њен вишегодишњи селектор, као и концерта „Богојављењска ноћ“ ( одржава се од 1997. године).

Селектор је и координатор 1. и 2. Ликовне колоније „Крчмарица“- Околишта, Добој за 2018. и 2019. годину.

Проф. др Богомир Ђукић у Издавачкој кући Артпринт из Бање Луке, објавио је књигу Свјетлост над Стојчиновином, Пјеснички опус Јованке Стојчиновић Николић (2015).

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, те Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија) и Poetas del mundo in Serbia.

Од 2019. године члан је Академије словенске књижевности и умјетности, са сједиштем у Варни у Бугарској.

Била је предсједник Удружења књижевника Републике Српске од 2012. до 2016. године.

Ђурђић Јовица

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Јовица ЂУРЂИЋ, рођен је 3. 10. 1949. у Глоговици на тромеђи између Дервенте, Добоја и Модриче, Република Српска. Прозни писац и песник за децу и одрасле. Дипломирао на Педагошком факултету у Ријеци.

Аутор више књига поезије и прозе за децу и одрасле читаоце. Објављивао у многим листовима, часописима и на радију. Поједини радови су му превођени на стране језике као што су руски, енглески, француски, шпански, италијански, мађарски, грчки, шведски, дански, норвешки, пољски, чешки, немачки, кинески итд. Његова књига поезије ”Звезде на узглављу” објављена је као библиофилско издање са дванаест песама преведених на двадесет страних језика и оплемењена сликама Оље Ивањицки. Заступљен је у више антологија и избора поезије и прозе.

Објављене књиге:

Уснула девојка, песме, (1974), Лариса, песме, (1974), Љубичасто горје, песме, (1976), Санак Склопиочић, приче за децу, (1983), Како волим Ану, песме за децу, (1983), Руке вечерњих љубавника, песме, (1984), Љупко тело, песме, (1985), Кошута и лопочи, (Тhe Roe and Water Lilies), песме, двојезично српски и енглески, (2000), Истргнути рукопис, песме, (2004), Њене очи море, песме, библиофилско издање, 21 примерак, (2004), Жирафа Жералдина, песме за децу, (2005, 2006), Симонине очи, приче за децу, (2006), Лепо је бити код куће, песме за децу, (2008), Звезде на узглављу, песме, (2009), Калина и морски коњиц, приче за децу, (2010), Лето без Веронике, приче за децу, (2011), Киша и влати / Deszcz i źdźbła, двојезично српски и пољски, изабране и нове песме (2012), Пепео згаслог лета, песме (2012), Опојни мирис греха, приче (2012), Укус првих пољубаца, роман за децу (2014), Кајсије за Хану, роман за децу (2015), Нежне године, приче за децу (2016), Сан, приче, (2017), Сребрна укосница, приче и песме за децу, (2017) и Крчаг, приче (2019).

Двоструки добитник награде „Драго Жерве (Gervais) и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, као и других награда на књижевним конкурсима.

www.jovicadjurdjic.com

ХРОНОЛОГИЈА ЖИВОТА И РАДА ЈОВИЦЕ ЂУРЂИЋА

1949.
Рођен у селу Глоговица на тромеђи између Дервенте, Добоја и Модриче. Мајка Зорка, од Предојевића из Подновља, отац Никола.

1956/1957.
Похађа први разред основне школе у Глоговици.

1957/1958, паузира једну годину због тога што је школа у Глоговици затворена.

1958/1959, похађа други разред у Мајевцу, а завршава га у Подновљу.

1959/1960, похађа трећи и четврти разред у новој школи у Глоговици.

1960/1965, похађа пети, шести, седми и осми разред у Подновљу.

1965.
Завршио основну школу у Подновљу.

1965/1966, полази у први разред Гимназије ”Владо Шупут” у Дервенти који није завршио. Због математике, наравно.

1966/1967.
Полази у први разред Школе ученика у привреди у Дервенти. Исте године објављује прву песму ”Облаци”, као и још неколико у локалном листу ”Глас комуна” у Добоју. С још неколико младих литерата оснива Литерарну дружину ”Вихор” у Дервенти, која ће касније прерасти у књижевни клуб.

1969.
Завршава средну школу и око годину дана хонорарно ради као новинар у ”Дервентском листу”. Добија награду Фонда младих талената при листу ”Борба” за више објављених песама у истом листу. Учествује на Смотри књижевне омладине ”Козара”. ”Књижевне новине” му објављују четири песме.
Објављује заједничку збирку песама ”Вихор”.

1970.
Одлази на одслужење војног рока у Сенту, краће време у Зуце крај Београда и остатак у Пожаревац. Тада настаје већи део његове књиге песама у рукопису ”Лариса”. Објављује прву причу за децу ”Бранка”.

1971.
Долази у Ријеку да студира уз рад, где се запошљава у ”Лимобравару”, а исте године прелази у ”Воплин”, где касније ради као референт за образовање и друштвени стандард.

1972.
Уписује Факултет индустријске педагогије који ће касније прерасти у Педагошки факултет. Постаје члан књижевне групе Комуна ”Р” у Ријеци.

1973.
Добио награду ”Драго Герваис (Жерве) за збирку песама у рукопису ”Лариса”. Оженио се.

1974.
Уписује и Педагошку академију и уз рад паралелно студира на два фалултета, на Педагошкој академији као редовни студент, а на Педагошком факултету као ванредни.
Поново добија награду ”Драго Жерве” за збирку песама у рукопису ”Љубичасто горје”. Објављује своју прву књигу ”Уснула девојка” у Сарајеву. Постаје члан Ријечког књижевног и научног друштва. Исте године у Ријеци објављује књигу песама ”Лариса”.

1975.
Почиње озбиљније писати и за децу.

1976.
Објављује књигу песама ”Љубичасто горје” у Сарајеву. Примљен у Удружење књижевника Босне и Херцеговине.

1977.
Дипломирао на првом степену Педагошког факултета у Ријеци. Одслушао сва предавања и положио већину испита на Педагошкој академији и одустао од дипломирања.

1977.
Уписује други степен педагогије на Педагошком факултету у Ријеци.
Заступљен с пјесмом ”Очи моје драге док ме испраћа” у антологији ”Велика тајна”, Најлепше песме о љубави, Пере Зупца, БМГ, Београд, 1977.

1980.
Дипломирао на Педагошком факултету.
У Краљеву добио златник за песму ”Јабука”.

1981.
Запошљава се као референт водитељ у Општини Опатија. Тај посао ће напустити 1986.

1983.
Објављује збирку песама за децу ”Како волим Ану” и збирку прича “Санак Склопиочић” у Ријеци.

1984.
Објављује књигу песама за одрасле читаоце ”Руке вечерњих љубавника”.

1985.
Објављује књигу песама ”Љупко тело”.

1986.
Запошљава се у ”Бродоматеријалу" Ријека као референт ОНО. У Краљеву добио колекцију сребрњака за књижевни рад.

1987.
Заступљен песмом ”Дјевојчица скупља своја колена” у књизи ”Над Укрином вихор”,
Дервента, 1987.

1988.
Заступљен песмама ”Маслачак” и ”Беле раде” у антологији савремене босанскохерцеговачке поезије за децу ”Незавршена прича”, Универзал, Тузла 1988.

1990.
Заступљен с пјесмама ”Кад су цветови љубили колена” и ”Бог љубави” у књизи ”Писана ријеч завичаја” Касима Дераковића, Универзал, Тузла, 1990.
1991.
Добија отказ у ”Бродоматеријалу” и остаје без посла. Удружење књижевника Србије прихвата га у статус самосталних књижевника.

2000.
Објављује двојезичну збирку песама ”Кошута и лопочи” (The Roe and Water Lilies).

2001.
Заступљен с песмом ”Анина балска хаљина” у зборнику ”Витезов фестивал писаца за децу”, Најлепше песме за децу учесника фестивала, Витез 2001. Песма скраћена и преправљена без сагласности аутора.

2002.
Заступљен с песмом ”Љепши је свијет изнутра” у антологији српског песништва од Барање до Боке Которске ”Чудесни кладенац”, Српско културно друштво ”Зора”, Београд, 2002.

2004.
Објављује избор поезије ”Истргнути рукопис”.
Објављује збирку песама ”Њене очи море”.
Заступљен с песмом ”Драга” у зборнику Ерато '04, Међународни институт за книжевност, Загреб, 2004.

2006.
Објављује збирку песама за децу ”Жирафа Жералдина” и збирку прича ”Симонине очи”
Заступљен са песмама ”Црвена јабука”, ”Лабуд”, ”Детињство” и ”Очи моје драге док ме испраћа” у антологији српског песништва у БиХ друге половине 20. века, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Срајево, 2006.

2007.
Заступљен са песмом ”Деда у фотељи” у антологији српског песништва за децу ”Дете је најлепша песма”, Боок&Марсо, Београд, 2007.
Заступљен с песмом ”Књишки мачак” у књизи ”Ршумдани”, Прво слово, Београд, 2007.

2008.
Објављује збирку песама за децу ”Лепо је бити код куће”.

2009.
Објављује збирку песама ”Звезде на узглављу”, као библиофилско издање са сликама Оље Ивањицки и преводом дванаест песама на двадесет страних језика.
Заступљен с песмом ”Лепо је бити код куће” у антологији ”Е, баш то!”, Лектира за други разред основне школе, (Лектира 2), Завод за уџбенике, Београд, 2009.
Заступљен с причом за децу ”Сличице” у антологији ”Најкраће српске приче за децу” Завод за уџбенике, Београд 2009.

2010.
Објављује књигу прича за децу млађег узраста ”Калина и морски коњиц”

2011.
Објављује књигу прича и песама за децу млађег узраста ”Лето без Веронике”

2012.

Објављује књигу изабраних и нових песама на српском и пољском језику у препеву Гжегожа Латушињског ”Киша и влати" " (Deszcz i źdźbła), Oficyna Wydawnicza ”Agawa”, Варшава.

Објављује књигу од двадесет пет сонета ”Пепео згаслог лета” са изврсним илустрацијама Крешимира Зимонића, Прометеј, Нови Сад, 2012.

Објављује књигу прича за одрасле читаоце ”Опојни мирис греха”, Прометеј, Нови Сад, 2012.

2013.

Заступљен у ”Антологији драмских текстова за децу ИИ” са игроказом ”Мали морнари”, Bookland, Београд, 2013.

Заступљен са три песме, ”Јабука”, ”Слап” и ”Море је тако младо”, у антологији ”Чувари вертограда”, антологија српске поезије југоисточне Европе, Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2012/2013.

2014.

Објављује роман за децу ”Укус првих пољубаца”, Bookland, Београд.

Заступљен у књизи Татјане Олуић ”Велик си онолико колико си мали” с пјсмом ”Жирафа Жералдина”, ”Крава чудна справа", ”Годишњи одмор” и причицом ”Сличице”, Просвјета, Ријека-Загреб, 2014.

Заступљен у зборнику књижевних радова ”Завештања 2014” Удружења српских писаца Швајцарске, Инђија-Цирих с песмама: ”Море је тако младо”, ”У хаљини још мирише лан”, ”Кад рука застане”, ”Звезде на узглављу” и ”Лепа Циганчица из Шпаније”.

2015.

Објављује роман за децу ”Кајсије за Хану”, Bookland, Београд.

Застпљен песмама ”Поздрав првачићима, ”Велика тајна”, ”Беле раде”, ”Ђердан од капљица”, ”Маслачак”, ”Нека зараза тешка”, ”Песма за Миличин споменар”, ”Ана у штиклама”, ”Анине ципеле”, ”Жеље”, ”Цвета”, причама ”Криви спој" и ”Лето без Веронике” у ”Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању”, Пчелица, Чачак

2016.

Објављује књигу прича за децу ”Нежне године”, Bookland, Београд, 2016.

Заступљен песмама ”У хаљини још мирише лан”, ”Девојке” и ”Зрнца соли” у зборнику поезије ”Различити заједно”, учесника Фестивала поезије током 1о година у организацији Демократске заједнице Мађара Хрватска Ријека, Арт-Арс, 2016.

Заступљен песмама ”Луј четрнаести” и ”Штоко” у зборнику ”Смех није грех”, Српски хумор и сатира у региону и дијаспори, Темишвар, 2016.

2017.

Објављује књигу прича и песама за децу ”Сребрна укосница”, Bookland, Београд, 2017.

Објављује књигу кратких прича за одрасле ”Сан”, (ћирилица и латиница), Просвета, Београд, 2017.

Објављује причу ”Меке сенке” у часопису ”Српска вила”, Бијељина, децембар 2017.

Заступљен у ”Даници за младе”, Вукова задужбина, с песмом ”Пуж туриста”, Београд, 2017.

Објављује причу ”Меке сенке” у часопису ”Стремљења”, 2017., Приштина, Косовска Митровица, 2017.

2018.

Јованка Стојчиновић Николић, ”О љубави из дубине предјела”, Јовица Ђурђић, ”Сан”, приче, ИП ”Просвета”, Београд, 2017., Луча, бр. 3-4, XXVII, Суботица, новембар 2018.

Објављује причу ”Сусрет у Булоњској шуми”, Вечерње новости, Београд, недеља, 16. децембра 2018.

2019.

Заступљен са две песме ”Дугоноге ждероње” и ”Медо и пчеле” у часопису ”Даница за младе”, Школски забавник за 2019. годину, XИ, Вукова задужбина, Београд, 2019. Објавио књигу прича ”Крчаг”, Штампар Макарије, Београд.

Чулић Јово

ukrs — Thu, 02 Jul 2020 00:21:50 +0000

Јово ЧУЛИЋ, рођен је 8.3.1967. године у Гламочу, гдjе је завршио основу и средњу језичко-преводилачку школу. Школовање наставља у Београду и Новом Саду. По занимању је струковни инжењер електротехнике и рачунарства.

Живи и ради у Бањалуци. Ожењен, отац: Кристине, Александре и Филипа.

Поред пјесама за дјецу пише и обајвљује афоризме, приче и пјесме за одрасле.

Написао је сценарио за играни филм кратког метра "Последња жеља" за РТВ Војводине, Члан је редакције дјечијег часописа Ризница.

До сада је објавио књиге:

Миран као препариран – Арт принт, Бањалука 2003 прво и 2004 друго издање.
Тако стоје ствари – Арт принт , Бањалука, 2005.
Ако се нађеш – шашаве пјесме за шашаву дјецу, Арт принт, Бањалука, 2009.
Руку под руку кроз бројеве и азбуку – Арт принт, Бањалука, 2011.
Првак у хватању зјала – Арт принт, Бањалука, 2013.
Задња пошта Мадагаскар – УКРС, Бањалука, 2018.

Све књиге награђене су суфинансирањем од стране Министарства просвјете и културе РС на основу Јавног конкурса за суфинансирање књижевног и умјетничког стваралаштва у области издавачке дјелатности.

Добитник је прве награде публике Драгомир Ђорђевић на Фестивалу песника за децу Булка 2008. године, награде Станко Ракита за најбољу књигу за дјецу и омладину у 2013. години, као и плакате Благодарница 2016. године, за пјесничко стваралаштво, Фестивала за дјецу и омладину у Источном Сарајеву. 2019. године добија престижну награду Принц дјечијег царства међународног фестивала за дјецу Дјечије царство Бања Лука. Kњига „Задња пошта Мадагаскар“ добија другу награду великог дјечијег жирија београдских основних школа, Доситејево перо, 2019.године.

Књиге Руку под руку кроз бројеве и азбуку и Првак у хватању зјала су одобрене од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске као необавезно наставно средство.

Учесник у преко 50 књижевних манифестација и гост у преко 100 основних школа у БиХ и Србији и Црној Гори.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске. Превођен на енглески, руски, словеначки, македонски и мађарски језик. Заступљен у разним антологијама, панорамама и енциклопедијама.

Као предстваник БиХ номинован је за највећу свјетску награду за дјечију књижевност Астрид Линдгрен за 2013.годину, коју додјељује Национални савјет за културу Шведске.

Плавшић Кристина

ukrs — Thu, 02 Jul 2020 21:29:30 +0000

Кристина ПЛАВШИЋ, рођена је 1979. године у Новом Граду. До сада је објавила три збирке поезије:
Конци од снова, Чајанка под кестеном, Писмо за изгубљеног путника.

Учесница је многобројних књижевних манифестација у региону. Њена поезија је објављивана у књижевним часописима у БиХ, Србији и Хрватској, као и у заједничким књигама више аутора, те на различитим порталима за књижевност и културу.

Чланица је Удружења књижевника Републике Српске. Удата је и мајка је троје дјеце. Живи и ствара у Новом Граду.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Konci od snova; Art print, Banja Luka 2015.

Čajanka pod kestenom; Art print, Banja Luka 2016.

Pismo za izgubljenog putnika; Imprimatur, Banja Luka 2019.

Рожић Марија

ukrs — Fri, 03 Jul 2020 18:37:10 +0000

Марија РОЖИЋ, Рођена је 3. августа 1948. год. у Горњим Грацима код Мркоњић Града. Основну школу завршила у Чуругу, средњу – Гимназију у Мркоњић Граду, а Педагошку Академију, смјер историја и географија у Бања Луци.

Пјесник, приповједач, афористичар, романописац, фотограф, историчар и географ.

Објавила:

Збирку поезије, „Мало срце“, Мркоњић Град, 1998.

Збирку афоризама и епиграма, „Ватромети и карневали“, Мркоњић Град, 1998.

Збирку поезије, „Зоре“, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Арт - принт, Бања Лука, 1999.

Збирку афоризама и епиграма, „Лучоноша и громови“, Арт - принт, Бања Лука, 2000.

Књигу прозе, „Лирска осматрачница“, Књижевна Заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2003.

Књигу прича, „Димиторска вила,“ Арт - принт, Графички атеље Д2, Бања Лука , 2005.

Збирку љубавне поезије, „Пламен у срцу“, Арт - принт, Бања Лука , 2005.

Књигу прича, „Господари дивљине“, Арт - принт , Бања Лука, 2007.

Роман, „Мреже“, Арт - принт, Бања Лука, 2009.

Зборка екологизама, „У име природе“, „Trivunia line“ Бања Лука, Савез књижевних стваралаца Западног Балкана, Бања Лука, 2013.

Лирске пјесме, „Природа у срцу и души“, Арт - принт, Бања Лука, 2013.

Лирске пјесме, „Слике и звуци природе“, Арт - принт, Бања Лука, 2014.

Збирка љубавне поезије, „Блуза од пурпурне свиле“, Арт - принт, Бања Лука, 2014.

Збирка љубавне поезије, „Огрлица од свитања“, Арт - принт, Бања Лука, 2015.

Роман, „Књига снимања“, Арт - принт, Бања Лука, 2016.

Збирка љубавне поезије, „Mјесец њише сјене“, Арт - принт, Бања Лука, 2016.

Збирка љубавних прича, „Свици у коси“, Арт - принт, Бања Лука, 2018.

Фотомонографија, ,,Лирика бленде“, Арт принт, Бања Лука, Клуб умјетничких душа, Мроњић Град, 2019.

Збирка љубавних пјесама, ,,Зов љубави“, Арт-принт, Бања Лука, 2019.

Збирка афоризама и епиграма, "Жаоке испод Лисине", Арт-прит, Бања Лука, 2020.

Збирка љубавне поезије, „Ватре љубави“, Арт-примт, Бања Лука, 2020.

Приредила петнаест самосталних и више заједничких изложби умјетничке фотографије.

На првом и другом Етно фестивалу „Јабука“ у Мркоњић-Граду 2007. и 2008. добила награду за најљепшу изложбу умјетничке фотографије.

Прву награду за плакат (поводом „4. фебруара, Дана повратка у Мркоњић Град), добила 2008.

Текстове лирско - географског садржаја објављивала у научном часопису „Српске земље и свијет“, Географског друштва Републике Српске.

Радове објављивала у средствима информисања. Више пута награђивана за приче, пјесме, афоризме.

Добитница „Захвалнице“, наградa и признањe Општине Мркоњић Град „За изузетан допринос из области поезије, прозе и фотографије на подручју општине Мркоњић Град“ поводом Дана Општине 4. фебруара – Дана повратка, 2011.

Члан Удружења Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град од 1998.

Држављанин „Песничке Републике“ из Новог Милошева од 2018.

Члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању СКОР., Нови Сад, Србија од 2019.

Члан Удружења књижевника Републике Српске од 2019.

Живи и ради у Мркоњић Граду.

Награде:

На међународном конкурсу љубавне поезије „Пјесма над пјесмама“ поводом Дана заљубљених у Мркоњић Граду, у организацији Клуба умјетничких душа од 2002. Конкурс се одржава сваке године.

2002., 2004., 2005., 2006., 2010. – „најужи избор“ за љубавну пјесму

2008. и 2009. – „најискренија“ љубавна пјесма.

2011. – „најосјећајнија“ љубавна пјесма.

2012. – „најнеобичнија“ љубавна пјесма.

2013. – „најинтимнија“ љубавна пјесма.

2014. - „најсензуалнија“ љубавна пјесма.

2015., 2016. и 2017. – „најинтимнија“ љубавна пјесма.

2018. – „најемотивнија“ љубавна пјесма.

2019 - ,,најромантичнија „ љубавне пјесма

2020.- „најромантичнија“ љубавна пјесма.

На међународном конкурсу хумора и сатире, поводом првог априла – дана шале и збиље у Мркоњић Граду, у организацији Клуба умјетничких душа од 2002. Конкурс се одржава сваке године.

2002. - „најдискретнији“ афоризам,

2003. – „другонаграђени“ афоризам

2004. – „најдискретнији“ афоризам, „првонаграђена“ сатирична пјесма, „најбољи“ епиграм, „најбоља“ сатирична пјесма.

2005. - „друга“ награда за афоризам, „трећенаграђена“ сатирична прича.

2006. - „најдискетнији“ афоризам и „најпоучнија“ сатирична прича.

2007. - „најизазовнији“ афоризам, „најбоља“ сатирична прича.

2008. - „најизазовнији“ афоризам и „најбоља“ сатирична прича.

2009., 2011., 2012., 2013. - „најизазовнији“ афоризам.

2010. - „најизазовнији“ афоризам, „најдуховитија“ сатирична прича.

2014. - „најдуховитији“ афоризам.

2015. - „најоригиналнији“ афоризам.

2016. - „најдуховитији“ афоризам и „Топ 10“ награђених афоризама.

2017. -„платинасти“ афоризам и „Топ 10“ награђених афоризама.

2018. – „сребрни“ афоризам и „Топ 10“ награђених афоризама.

2019 - „сребрни“ афоризам и „Топ 10“ награђених афоризама.

2020.- „најоригиналнији“ афоризам и „Топ 10“ награђених афоризама.

Заступљена у антологијама и пјесничким зборницима:

Антологија „Мркоњић(о) писан град“ од Миленка Стојичића, Бања Лука, 2007.

Антологија „(Не)затворени круг времена“ од Ђуре Стипановића, Мркоњић Град, Бања Лука, 2007.

Зборници љубавне поезије „Пјесници који додирују љубав I - VIII“ од 2002-2019, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град,

Зборници хумора и сатире „Слушај оно што (не)чујеш I - VIII“ од 2002-2019, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град,.

Зборник са петог песничког маратона „Ми смо скупа и кад смо далеко“, Књижевни клуб Душко Трифуновић, Кикинда, Србија, 2012. стр.77

Knjiga zajedničkog stvaralaštva,„Topla reč 2,3,4“, Udruženja slobodnih umjetnika Australije, 2016-2018.

„Календар поезије“, Савез књижевних стваралаца Западног Балкана за 2012. Библиотека Наша књига 2, Марија Рожић, „Расплети косе Косана“, стр.48.

Radovan Vlahović, Evropski fejzbuk pesnički festival, Zbornik radova IV, Biblioteka Mtice srpske, Banatski kulturni centar, Novi Sad, Srbija, str.542.

Zbornik radova Međunarodnog pesničkog maratona „Nikola Vasić Topalovački“ na temu: „Za novo rođenje i kraj smisla ima“. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad, Кlub književnika „Duško Trifunović“, Кikinda, Srbija, 2014., стр.23.

Sabah Al Zubeidi, „Leksikon savremenih pesnika bivše Jugoslavije – deo 1“, Кulturni centar Mesopotamije, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, Srbija, 2014., стр.112 i 113.

Sabah Al Zubeidi, Zbornik književnog kluba Gilgameš „Nek živi ljubav“. Кulturni centar Mesopotamije, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, Srbija, 2014., стр.95.

Лист „Космајска вила“, година II, 2. Младеновац, Србија, 2015.,стр.16.

Zbornik radova Međunarodnog pesničkog maratona „Nikola Vasić Topalovački“ na temu: „Čekaonica života“. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad, Кlub književnika „Duško Trifunović“, Кikinda, Srbija, 2015, стр.25.

Radovan Vlahović, „Evropski fejzbuk pesnički festival“, Zbornik radova V, Biblioteka Matice srpske, Banatski kulturni centar, Novi Sad, Srbija, 2015.

Hadži Ljilja Plvšić, knjiga zajedničkog stvaralaštva „Topla reč 2“. Udruženje slobodnih umjetnika Australije. Vrnjačka Banja, Srbija, 2016.str.132.

Хаџи Љиља Плавшић, „Topla reč 3“, Knjiga zajedničkog stvaralaštva, Udruženje slobodnih umetnika Australije, Vrnjačka Banja, Srbija, 2016, стр.126

Zbornik radova Međunarodnog pesničkog maratona „Nikola Vasić Topalovački“ na temu: „Dosta se život igrao mene“. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad, Кlub književnika „Duško Trifunović“, Кikinda, Србија, 2016, стр.54.

Лист „Космајска вила“, година III, 3. Младеновац, Србија, 2016., стр.16.

Зборник радова „Књига уздисаја“, са XI Међународне уметничке колоније „Панонски бисери“, Савез књижевника у отаџбини и расејању СКОР, Нови Сад, Србија, 2017.,стр. 24, 163, 164.

Radica Matuški, „Treptaj vremena'', Zbornik poezije i proze, Niš, Srbija, 2017., стр.47, 48.

Лист „Космајска вила“, Младеновац, Србија, година V, 12. август 2018. 17.

Sabah Al Zubeidi, „Međunarodni festival „Mesopotamija 2018“, Кulturni centar Mesopotamije, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, Srbija, 2018.,стр. 212, 213.

Саша Мићковић, „Купидонова стрела“, Сабор песника, Крагујевац, Србија, 2018., стр.128

Саша Мићковић, „Његошев вијенац“, Сабор песника, Крагујевац, Србија,2018., стр.124

Саша Мићковић, „Лирска круна“, Сабор песника – Уметнички хоризонти, Крагујевац, Србија, 2018., стр.181

Hadži Ljilja Plavšić, „Topla reč 4“, Knjiga zajedničkog stvaralaštva, Udruženje slobodnih umetnika Australije, Vrnjačka Banja, Srbija, 2018, стр. 169, 170

Зборник радова ,,Остајте овдје“ са XIII Међународне уметничке колоније „Панонски бисери“, Савез књижевника у отаџбини и расејању СКОР, Нови Сад, Србија, 2019., стр.57 и 58.

Udruženje slobodnih umetnika Australije, Knjiga zajedničkog stvaralaštva „Topla reč 5“, Vrnjačka Banja, Srbija, 2019.,стр.142,143 и 144.

Zbornik poezije „Mesopotamija 2019“, Književnog kluba Gilgameš, Kulturni centar Mesopotamija, Beograd, Srbija, 2019., стр.149 и 150.

Зборник ,,Сазвежђа“, Савез књижевника у отаџбини и расејању, СКОР, Нови Сад, Србија, 2019., стр. 94 и 95.

Hadži Ljilja Plavšić, Antologija svetske proze i poezije, Vrnjačka Banja, Srbija, 2019.,стр. 145,146,147,148,149 и150.

Hadži Ljilja Plavšić, Zbornik ,,Gentle word 2“, Vrnjačka Banja, Srbija, 2019.,стр. 69. Pjesma, CALLING OF NATURE.

Zbornik poezije „Prvi međunarodni pesnički susret, Poezija bez granica „2019“, Kulturni centar Mesopotamija, Beograd, Srbija, 2019.,стр. 56.

Zbornik radova, Međunarodnog pesničkog maratona „Nikola Vasić Topalovački“, Milion neizgovorenih reči, Književni klub Duško Trifunović, Kikinda, 2019.,str. 9.

Međunarodni zbornik poezije, „Božanstvena žena 2020“, Mesopotamija Kulturni centar, Beograd, Srbija, str. 141 i 142.

Hadži Ljilja Plavšić, Udruženje slobodnih umjetnika Australije, Međunarodni zbornik, „ Topla reč 6“, Vrnjačka Banja, Srbija, 2020.god.str.113.

Hadži Ljilja Plavšić, Udruženje slobodnih umjetnika Australije, Međunarodi zbornik, „Gentle word 3“, Vrnjačka Banja, Srbija, 2020.god. str. 36 i 37. (God Sends a gitt to me).

Hadži Ljilja Plavšić,Udruženje slobodnih umjetnika Australije, “Antologija svjetske poezije i proze“, Vrnjačka Banja, Srbija, 2020., str. 162, 163, 164, 166, 167, 168.

Зборник, „Светосавски епистолар“, Савеза књижевника у отаџбини и расејању,СКОР., Нови Сад, Србија, 2020.год.стр.64 и 65.

Zbornik „Poezija bez granica 2020“, Međunarodni pesnički susreti, Kulturni centar Mesopotamija, Beograd, Srbija, 2020.

Одабрана библиографија

Рецензије

Миленко Стојичић: „Мало срце“ – пјесме, Марија Рожић, Мркоњић Град, 1988. Рецензија: „Велика љубав у малом срцу“ на предзадњем коричном листу.

Миленко Стојичић: „Ватромети и карневали“ – афоризми и епиграми, Марија Рожић, Мркоњић Град, 1998. Рецензија „Духовно омеђавање“, на предзадњем коричном листу.

Миленко Стојичић: „Зоре“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 1998. „Арт-принт“ и Књижевна заједница „Васо Пелагић“. Библиотека савремена књижевност. Рецензија на петој страни.

Миленко Стојичић: „Лучоноша и громови“ – афоризми и епиграми, Марија Рожић, Бања Лука, 2000. „Арт-принт“. Рецензија на предзадњем коричном листу.

Миленко Стојичић: „Лирска осматрачница“ - проза, Марија Рожић, Бања Лука, 2003. Књижевна заједница „Васо Пелагић“. Библиотека: Самиздата 6. Извод из рецензије на седмој страни.

Миленко Стојичић: „Димиторска вила“ - проза, Марија Рожић, Бања Лука, 2005. „Арт-принт“. Извод из рецензије на задњем коричном листу.

Анђелко Анушић, Боро Капетановић: „Пламен у срцу“ - поезија, Марија Рожић, Бања Лука 2005. „Арт-принт“. Библиотека савремена књижевност, поезија III. Извод из рецензије „Пламен у срцу“ А. Анушић, 63 - 64 страна; „Сто пет љубавних пјесама“, Боро Капетановић, страна 65 - 70.

Миленко Стојичић: „Господари дивљине“ - приче, Марија Рожић, Бања Лука 2007. „Арт-принт“. Библиотека савремена књижевност. Извод из рецензије, „Исповједна реченица плетеница“, страна 103-105.

Миленко Стојичић, Боро Капетановић: „Мреже“ - роман, Марија Рожић, Бања Лука 2009. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Мреже“ Миленко Стојичић, страна 201; „Мреже-роман“ Боро Капетановић, страна 203.

Миладин Берић, Војин Тривуновић: „У име природе“ афоризми, Марија Рожић, Бања Лука 2013. „“Trivuni line“, Савез књижевних стваралаца Западног Балкана Бања Лука. Извод из рецензије „Провјетравање мозга“, страна 7-12;

Боро Капетановић: „Природа у срцу и души“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 2013. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Песме о лепоти и сјају“, страна 99-101.

Боро Капетановић, „Слике и звуци природе“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 2014. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Лична карта песникиње Рожић“, страна 120-122.

Боро Капетановић: „Блуза од пурпурне свиле“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 2014. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Песме вреле крви и распеване душе“, страна 128-132.

Боро Капетановић: „Огрлица од свитања“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 2015. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Допевавање недопеваног“, страна 135-139.

Мирко Вуковић: „Књига снимања“ – роман, Марија Рожић, Бања Лука 2016. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Изоштравање“, страна 129-140.

Мирко Вуковић: „Мјесец њише сјене“ – пјесме, Марија Рожић, Бања Лука 2016. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Шта њише сјене?“, страна 61-67.

Мирко Вуковић: „Свици у коси“ – љубавне приче, Марија Рожић, Бања Лука 2018. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Под којом заставом, под чијим прстима“ страна 67-75

Сретен Вујковић: „Зов љубави“ – љубавне пјесмее, Марија Рожић, Бања Лука 2019. „Арт-принт“. Извод из рецензије „Мотивска раскош у теми о љубави“ страна 159-163

Чланци у листовима, билтенима, часописима и зборницима

Лазар Ступар: „Култура у Мркоњић Граду – промоција књиге и округли сто“, „Народне новине“, 26.03.1998. Мркоњић Град, број 18, страна 13.

Лазар Ступар: Нова издања – „Ватромети и карневали“, „Народне новине“, 30.05.1998. Мркоњић Град, број 20, страна 12.

Слободан Дакић: „Књижевно вече на Балкани, код Мркоњић Града“ – Промоција збирке пјесама „Зоре“. „Глас српске“, Бања Лука, 30.08.1999. страна 14.

Радмила Гламочак: Мркоњић Град – „Вихори и повјетарци“, „Ослобођење“, Српско Сарајево, 10.05.2000.

Марија Рожић: „Стижем у родни крај“, Српске земље и свијет, географски научно популарни часопис Републике Српске, Бања Лука, број 18, март 2001. страна 32-35.

Слободан Дакић: „Изложба фотографија у Мркоњић Граду – Бисери Крајине“, „Глас српске“, Бања Лука, 23.06.2003. страна 12.

Слободан Дакић: Фотографије Марије Рожић у Мркоњић Граду – „Душа Медитерана“, Глас српске, 22.04.2004. страна 13.

Горан Малић: „Марија Рожић, један мотив“, часопис „Рефото“, Београд, број 26, децембар 2004. страна 73.

Слободан Дакић: Изложба умјетничких фотографија „Горски кристали“ у Дому културе и промоција књиге љубавне поезије под називом „Пламен у срцу“. О књизи говорили Анђелко Анушић и Боро Капетановић, „Глас српске“, Бања Лука, 07.06.2006. страна 12.

Слободан Дакић: Промовисан роман „Мреже“ књижевнице Марије Рожић, „Глас српске“, 20.10.2009. страна 11.

Слободан Дакић: Промовисан роман „Мреже“ – Роман аутобиографске исповједне прозе, „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, 01.10. 2009. страна 10.

Славица Милетић: „Дани гљива у Мркоњић Граду, изложено више од 300 врста гљива“; „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, број 12, септембар 2010. страна 9.

Драга Лекић: Награда „Златни афоризам“ Миладину Берићу, „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, број 29 април 2012. страна 13.

Слободан Дакић: Награда „Пјесма над пјесмама“ Пери Зупцу, „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, број 27, фебруар 2012. страна 5.

Slobodan Ćoćkalo: časopis „Senzor“ Jajce broj 85, mart/ožujak 2012. strana 18-19.

Уређивачки одбор: „Наша реч“ – лист Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде. Број 9, јун 2012. страна 5.

„Ми смо скупа и кад смо далеко“: Зборник са петог песничког маратона Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде, 30 јуни 2012. страна 77.

Слободан Дакић: „Пјеснички маратон у Кикинди“, „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, број 32, јул 2012. страна 13.

Слободан Дакић: Манифестација „Октобарски књижевни одјеци“ – Зло и мржњу побиједити снагом поезије, „Локалне новости“ – билтен општине Мркоњић Град, број 35, октобар 2012. страна 13.

Слободан Дакић: Народна библиотека у Мркоњић Граду – Фотографије „Балкана, бисер Крајине“, „Глас српске“, Бања Лука, 10.12.2012. страна 21.

Орловић Михајло

ukrs — Sat, 04 Jul 2020 15:44:51 +0000

Михајло Орловић je рођен у Босанском Милановцу код Санског Моста. Тренутно живи и ради у Бањалуци.

Објавио је 23 књигe прозе, поезије и записа.

Аутор је бројних новинских, радијских и ТВ репортажа, као и документарних филмова, за које је награђиван (Сребрни пастир, Златна буклија и друге).

За своје књижевно стваралаштво добио је више награда: награду Међународних књижевних сусрета Шушњар, Слово Подгрмеча, награде за најбољу причу у Требињу, Шамцу, Градишци, Глас Српске, и друге, те награде за најбоље књиге (Алексинац, Требиње, Соколац, Тјентиште) као и другу награду на Међународносм фестивалу поезије славенских земаља у Бугарској.

За роман „Небо и ништа“ награђен је наградом Града Бања Лука, као најбоље остварење у 2007. години.

Заступљен је у више антологија српских приповједача и пјесника.

Контакт:

Обреновић Љ. Милад

ukrs — Sun, 05 Jul 2020 12:52:31 +0000

Милад Љ. ОБРЕНОВИЋ, рођен је 1954.године у Рогатици.

Основну и средњу Економску школу завршио у родном граду, а студије на Економском факултету у Крагујевцу.

До сада објавио:

KЊИГЕ АФОРИЗАМА:

   - ''Додири'', 1999,
   - ''Немири'', 2007,
   - ''Судари'', 2010,
   - ''Отисак утисака'', 2018,
   - ''Ђачка афоризница'', 2018.

ЗБОРНИК АФОРИЗАМА:

- ''Источно од запада'', 2012.

КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ:

   - ''Боје дуге'', заједничка књига – Коаутор, 2005,
   - ''Згажени божури'', 2007,
   - ''Молитва'', 2012,
   - ''Није вољети лако'', 2013,
   - ''Да ми струјиш скитничким венама'', 2015,
   - ''Споминаније'', 2017.

КЊИГЕ ХУМОРИСТИЧНО – САТИРИЧНЕ ПОЕЗИЈЕ:

   - ''Мало сутра'', 2007,
   - ''Шишање'', 2010,
   - ''Ћоравој мачки даво не даво'', 2015.

КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ

- ''Чудо невиђено'', 2010.г,
- ''Ко је јајету тата'', 2013.г.

КЊИГЕ ПРИПОВИЈЕТКИ:

- ''Дошла сам да завршим причу'', 2015.

Пјесме, афоризми и приповјетке су му објављени у преко 200 Зборника и Антологија у Србији, Македонији, Словенији, Црној Гори, Републици Српској, Аустрији, Италији и Либану.
Такође су објављивани у преко 20 новина и часописа и 5 електронских часописа.
Радови су му превођени на енглески, француски, руски, русински, италијански, македонски, словеначки и арапски језик.
Сто четрдесет пута награђиван за афоризме, поезију, здравице, епиграме и кратке приче.
Члан Удружења књижевника Србије.
Члан Удружења књижевника Републике Српске.
Члан Београдског афористичарског круга.
Члан Удружења уметника железница Србије.
Живи и ради у Рогатици, Република Српска.

Од напријед наведених 140 награда и признања издваја:

I     ЗА АФОРИЗМЕ И САТИРУ:

1. ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ, 2005; 2007; 2008; 2019...
                                                    Клуб умјетничких душа,
                                                    Мркоњић град, Конкурс
                                поводом Првог априла

2. ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ, 2013; 2014; 2015; 2017; 2018; 2020..
                                                    Клуб умјетничких душа,
                                                    Мркоњић град, Конкурс
                                поводом Првог априла

3. ВЕЛИКА ПЛАКЕТА                      за допринос сатиричном
                                                    стваралаштву на српском језику
                                                 11. Међународном фестивалу
                                                 хумора и сатире Удружења
                                                 афористичара ''1. Април'',
                                                 Бијељина, 2014.

4. ''НАЏИ НАМАН'' ЛИБАН, 2015.    за креативност у сатиричном
                                                    стваралаштву ауторима
                                                 најеманципованијих радова у
                                                            стилу и садржају и уврштен у
                                                            антологију, штампану на енглеском,
                                                            француском и арапском језику.
                                                 (2041 учесник из 60 земаља на 32
                                                 језика – укупно награђено у три
                                                 категорије 58 учесника),
                                                 19.08.2015. Фондација
                                                 ''НАЏИ НАМАН'' ЛИБАН.

5. ''КУЦУРСКИ КЛИП''                    Прва награда на међународном
                                                   конкурсу КПД ''ДОК'' Куцура-Врбас,
                                                   28.11.2015.

6. ''ФЛЕРТ'' 2013; 2014; 2015;       Прва награда за афоризме и
                                                    сатиру на фестивалу Лепе речи
                                                    Тител–''ФЛЕРТ'', Друштва српско-
                                                    руског пријатељства, Тител.

7. ''СЛЕМ''                                     Бронзано одличје на III
                                                    Међународном фестивалу хумора
                                                    и сатире ''Сатирична лесковачка
                                                    мућкалица – СЛЕМ'' од Удружења
                                                    Лесковачки клуб читалаца и
                                                 Књижара ''Стошић'' Лесковац,
                                                 17.11.2018.

8. ПРВА НАГРАДА И НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ
И НАЈОРИГИНАЛНИЈУ САТИРИЧНУ ПЈЕСМУ,
2005; 2007; 2009; 2013; 2014; 2015; 2017; 2018; 2019; 2020..
                                                 Конкурс поводом Првог априла,
                                                 Клуб умјетничких душа,
                                                 Мркоњић град

9. НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕ И
НАЈОРИГИНАЛНИЈЕ ЕПИГРАМЕ,
2012; 2013; 2014; 2015; 2016; 2017; 2018; 2019; 2020..
                                                 Конкурс поводом Првог априла,
                                                 Клуб умјетничких душа,
                                                 Мркоњић град

10. ПРВА НАГРАДА ЗА САТИРИЧНУ ПРИЧУ 2005; 2020..
                                                 Конкурс поводом Првог априла,
                                                 Клуб умјетничких душа,
                                                 Мркоњић град

II    ЗА ПОЕЗИЈУ:

1. ''МИЛОШЕВ СВИТАК''                 за књигу ''ЗГАЖЕНИ БОЖУРИ'' за
                                                   његовање и очување родољубивих
                                                 традиција у поезији од Удружења
                                                 ратника и потомака 1912-1920 –
                                                 Браниоци отаџбине, Заједнице
                                                 независних издавача и спомен
                                                 уметничке колоније ''Михајло Б.
                                                 Протић'' Горња Добриња – Чачак,
                                                 10.04.2009.

2. ''ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА''             за књигу ''МОЛИТВА'' од Удружења
                                                    књижевника Србије, Црквене
                                                  општине Прилипац, Храма рођења
                                                  пресвете Богородице Прилипац
                                                 и Уметничке колоније Прилипац.
                                                 Прилипац-Пожега 21.09.2016.

3. ''ПЕРО КЊАЗА МИЛОША
   ОБРЕНОВИЋА''                        за изузетан допринос у српској
                                                 родољубивој поезији од
                                                 Министарства културе Србије,
                                                Туристичке организације Пожега,
                                                Црквене општине Горња Добриња,
                                                Мјесне заједнице Горња Добриња,
                                                Удружења књижевника Србије.
                                                Горња Добриња - Чачак,
                                                 28.08.2016.

4. '''ВИДОВДАНСКА ПЛАКЕТА''       на пјесничким сусретима
                                                   ''Видовдан 2014'' на XIII конкурсу
                                                 родољубиве поезије ''Своме роду
                                                 од Косова до данас'' од СКК
                                                ''Таласи'' Прњавор 27.06.2014.

5. ''СИМО ПАНДУРОВИЋ''               за поезију на конкурсу ''Моравске
                                                    тајне'' од КК ''Душан Матић''
                                                 Ћуприја, 26.07.2014.

6. ''ПЕСМА ГОДИНЕ''                      по одлуци жирија публике за
                                                    пјесму 'Непребол непролаза'' на
                                                 пјесничким сусретима ''Песничка
                                                 позорница плус'', КК ''Душан
                                                 Матић'' Ћуприја, 30.05.2015.

7. ''PREMIO SPECIALE''
(СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА)          на Међународном конкурсу
                                                 поезије ''CITT'ADEL GALATEO'' за
                                                 пјесму ''Кад ти'', Галатео –
                                                 Италија, 2018.

8. ''СУЗЕ КОЗАРЕ''                          Прва награда (Повеља са
                                                    златном медаљом'') на
                                                    међународном конкурсу на тему
                                                    страдања Срба козарских
                                                    општина и у Републици Српској и
                                                    Србији од Удружења српских
                                                    књижевника Словеније,
                                                    Љубљана, Библиотеке Љубљана
                                                    и Библиотеке Градишка, за
                                                    пјесму ''Јасеновац''.
                                                    Градишка, 19.10.2018.

9. ''БРОНЗАНИ ПЕЧАТ
СОВЈЕТА СЕРБСКОГ''                 за родољубиву поезију на Сабору
                                                 књижевног стваралаштва
                                                 ''Оловко не ћути'' Барајево –
                                                 Београд, 26.08.2012.

10. ''БРОНЗАНИ ТРАГ''                    за остварене поетске трагове на
                                                    многобројним књижевним
                                                  сусретима широм Србије,Балкана
                                                  Европе од УК ''Расковник''
                                                  Смедерево, март 2016.

11. ''ЖУБОРИ СА МОРАВИЦЕ''         трећа награда за љубавну
                                                    поезију од Дом културе Ивањица,
                                                 Ивањица, 30.10.2015.

12. ''ЗАПИС''                                  трећа награда за поезију од
                                                    КК ''Запис'' Горњи Милановац.
                                                 Горњи Милановац, октобар,
                                                 2011.

13. ''ВЛАДАН МАКСИЋ''                  трећа награда на конкурсу
                                                    ''Рудничка врела'' од
                                                    КК ''М.Настасијевић''
                                                 Горњи Милановац.
                                                 Горњи Милановац, септембар,
                                                 2013.

14. ''ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ''          трећа награда за љубавну
                                                    поезију на конкурсу КК ''ДИС''
                                                 Бачка Паланка. Бачка Паланка,
                                                 10.07.2013.

15. ''БРОНЗАНА ПОВЕЉА''              на 25. Међународном пјесничком
                                                    конкурсу Српског завичајног
                                                    клуба ''Слога'', Суботица.
                                                    Суботица, 23.08.2014.

16. ''ЗЛАТНИ ПЕЧАТ ЋИРИЛИЦЕ''   на 11. Сабору песника
                                                    ''Ћирилица огледало српске
                                                    душе'', Велики Поповац-
                                                    Петровац на Млави,
                                                    M. Обрадовић и Библиотека
                                                  ''Ђура Јакшић'', Петровац на
                                                  Млави, 22.06.2019.

17. ''ЗЛАТНА ЗНАЧКА'' И
      ДИПЛОМА                                за пјесму ''Погледи расути по
                                                    теби'' на Међународном
                                                 конкурсу пјесника ''Златно
                                                 перо'', Удружење српских
                                                 књижевника Словеније,
                                                 Љубљана, 2019.

18. ''СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ СА
    ЗЛАТНОМ МЕДАЉОМ''             за најчитанију збирку пјесама
                                                 ''Шишање'' 2017 до 2019 у
                                                 српској библиотеци ''Вук
                                                 Караџић'', Удружење српских
                                                 књижевника Словеније,
                                                 Љубљана, 25.08.2019.


19. ''ПОВЕЉА СА СРЕБРНОМ
    ПЛАКЕТОМ''                           за друго мјесто на
                                                 Међународном конкурсу
                                                 ''Песникова душа 2019'', за
                                                 пјесму ''Раскопчај снове'',
                                                 Удружење српских књижевника
                                                 Словеније, Љубљана,
                                                 31.08.2019.

20.''ЗЛАТНИ ТРИПТИХОН''             за најљепше љубавне пјесме
                                                 Конкурс поводом Дана
                                                 заљубљених, Клуб умјетничких
                                                 душа, Мркоњић град,14.02.2020.

III   ДРУШТВЕНА ПРИЗНАЊА:

1. ''ЗЛАТНА ЗНАЧКА''
     КУЛТУРНО ПРОСВЈЕТНЕ
     ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ                  за несебичан, предан и
                                                 дуготрајан рад и стваралачки
                                                 допринос у ширењу културе.
                                                 Културно-просвјетна заједница
                                                 Србије, Министарство вањских
                                                 послова Србије-Одјељење за
                                                 сарадњу са дијаспором и Србима
                                                 у региону под покровитељством
                                                 Министарства културе и
                                                 информисања Србије, Београд,
                                                 18.04.2019.

Боровчанин Миланко Ромсок

ukrs — Mon, 06 Jul 2020 10:00:12 +0000

Миланко БОРОВЧАНИН РОМСКОК је рођен 10. фебруара 1954. године у селу Подгајине (Соколац) на Романији. Као медицински техничар цио радни вијек провео на психијатрији, помажући у лијечењу оронулих и посрнулих душа људских. Из минулог рата, обављајући часно посао медицинара у зони борбених дејстава, више од четири и по године, изашао са орденом – Крст Милосрђа, највишим одликовањем Републике Српске за медицинске раднике. Пише романе, приповијетке, приче, путописе и поезију – за дјецу и одрасле.

Члан је Удружења књижевника Републике Србије и Републике Српске. Живи у Сокоцу, на Гласинцу.

До сада је објавио два романа, три књиге прича и приповијетки, шест књига поезије за одрасле, једну књигу пјесама за дјецу и двије књиге путописа. Радови су му објављивани у више зборника, панорама и часописа. Неке пјесме су му објављене и у Антологији поезије југоисточне Европе ВРАТА ВЈЕТРОГРАДА.

Награђиван је за књижевни рад. Поред награда са разних књижевних конкурса и завичајних награда за најбоље књиге, посебно треба поменути Диплому и медаљу Удружења књижевника Русије – Московска подружница и Повељу Видовданских пјесничких сусрета на Романији.

Основни биографски подаци уврштени су у први том Енциклопедије Републике Српске.

БИБЛИОГРАФИЈА:

СА ВАМА САМ УМИРАО И ЈА – пјесме, „Свет књиге“, Београд;

МОЛИТВА – пјесме, „Свет књиге“, Београд;

НЕБЕСКИ ТРЕПТАЈИ – пјесме, СПКД „Просвјета“, Соколац;

НЕМИРИ – пјесме, „Свет књиге“, Београд;

САМРТНИ САН – приповијетке, ауторско издање;

СНОВИЂЕЊА – роман, „Ослобођење“, Српско Сарајево;

ИСТОКЕ ДУШЕ – пјесме, „Васо Пелагић“, Бања Лука;

ЗАКЛЕТВА – роман, „Жиравац“, Пожега;

СРЦЕ ПУНО ЗВИЈЕЗДА – приче и записи, „Жиравац“, Пожега;

НЕЋУ НИКУД, НЕ ДАМ НИШТА – пјесма – поема, „Жиравац“, Пожега;

ЈАУЦИ ИЗ ТАМЕ – приповијетке, „Жиравац“, Пожега;

КУД ГОД ДА КРЕНЕМ, ТЕБИ СЕ ВРАЋАМ ПОНОВО – путописне приче,

„Жиравац“, Пожега;

ЛУКИНА КЊИГА – пјесме за дјецу, Књижевни клуб „Романија“, Соколац;

ПРИЧЕ СА ПЛАНИНА – путописне приче, СПКД „Просвјета“, Бања Лука.

Дрпа Милена

ukrs — Tue, 07 Jul 2020 07:07:52 +0000

Милена ДРПА, рођена је 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. Основну школу завшрила је у Шамцу, гимназију у Градачцу, а студије српскохрватског језика и књижевности на Педагошкој академији у Тузли. Цио радни вијек радила је као наставница српскохрватског, касније српског језика, прво у Доњим Кладарима код Модриче, касније у Модричи.

У току радног вијека радила је са младим пјесницима. 2000. године у Модричи је основала Омладински књижевни клуб ''Младост'' и до данас руководи Клубом. Рад са младим књижевним ствараоцима представља један важан дио њеног живота.

У свијет писања ушла је још у основној школи и у том свијету остала цио живот. На један лијеп, питом, непретенциозан начин, баш како је и замишљала, остваривали су се кроз дуге стваралачке године њени још у дјетињству снивани снови.

Милена Дрпа пише пјесме, приче, пјесме за дјецу, хаику, кратку прозу, лирске записе и понеки приказ књижевног дјела.

Објавила је седам књига, а осма је спремна за објављивање. Три књиге је приредила, у зборницима је око седамдесет њених радова, у часописима близу сто, десетак у антологијама. Током бављења писањем обрадовало ју је двадесетак књижевних награда, али јој је драго и осталих шеснаест награда добијених за просвјетни рад. Од свих, ипак издваја једну, која није, али и јесте, и књижевна, пошто је заслужена за учење ђака српком језику и књижевности и за рад са младим књижевним ствараоцима. То је признање Најдражи учитељ, добијено 2003. године у Београду.

Наслови и године објављених књига:

Молитве из сјенке (2001), пјесме

Приче о истинама (2006), приповијетке,

Разасута по тишинама (2009), пјесме

Шашаве љубави (2013), пјесме за дјецу

Јутро на крају свијета (2015), хаику пјесме

Бијела лица несаница (2016), пјесме

На ручку са животом (2019), пјесме

Милена Дрпа је члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Живи у два града која воли, у Модричи и у Београду.

Буквић Миленко

ukrs — Wed, 08 Jul 2020 04:15:32 +0000

Миленко БУКВИЋ, Рођен је 19. јула 1936. године у Јасенику (Гацко).

Завршио Основну школу Требињу.

Завршио Реалну гимназију од осам разреда и стекао најважније образовање у Требињу.

Завршио Стоматолошки факултет од 12 (дванаест семестара) у Београду.

Добио титулу доктора стоматологије.

Завршио постдипломске студије на Медицинском факултету у Сарајеву (четири семестра) и добио титулу магистра медицинких наука (мр. сци. мед.)

Радио у Дубровнику и Требињу.

Био иницијатор оснивања Дјечије стоматоошке службе у Дому здравља у Требињу.

Бијо иницијатор оснивања Превантивне службе за здравствени одгој при Медициском центру у Требињу.

Бавио се проналазаштвом са значајним успјехом. Добитник златних недаља за проналаске из медицине и пчеларства. Златна медаља у Женеви и србрене медаље у Паризу, Стразбуру и Москви.

Говори стране језике : руски, француски, енглски и италијански, познаје латински.

Србин по националности!

До сада је објавио књиге:

''Приче у три ока'', Требиње, 1998. године, приче, латиница

''Приче низ вјетар'', Требиње, 2000. године, приче, латиница

''Факирски кревет'', Требиње, 2004. године, новела, латиница

''Карампана'', Београд, 2009. године, приче, ћирилица

''Смрт Деска Буквића'', Билећа, 2011. године, новела, ћирилица

''Приче из Ерцеговине'', Београд, 2013. године, приче, ћирилица

''Приче из Ерцеговине'', Краљево, 2015. године, приче, латиница

„Заробљеник слободе“, Требиње, 2017. год.

Глишић Јелена

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 01:23:13 +0000

Јелена ГЛИШИЋ рођена је 1989. године у Дервенти. Дипломирала на Одсјеку за разредну наставу Филозофског факултета у Бањој Луци 2012. године.

Објавила двије збирке пјесама за дјецу: Моја прва дјечија књига, издавач „Бесједа“ Бања Лука, 2012. и Вјетрић несташко, издавач „Арт сцена“, Бања Лука, 2017.

Пјесме су јој уврштене у: Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању (Антологијски избор потписују: проф. Др Љубиша Симић (Франкфурт) и Александар Чотрић (Београд), Издавач Пчелица, Чачак, (2015 године); Цветник учитеља стваралаца (Културно-просветно друштво Троречје, Кочане, 2016 године).

Поезију и прозу објављивала у многим књижевним часописима и новинама у Републици Српској и Србији (Бдење, Сретања, Траг, Књижевне новине, Зора, као и кратке приче у београдским дневним новинама „Вечерње новости и другим), те интернет страницама које се баве поетским темама.

Пјесме за дјецу и одрасле Јелене Глишић превођене су у више наврата на руски језик и објављиване у престижним руским часописима за књижевност: Невски алманах (2017) и Нови поглед (2018) из Санкт Петербурга.

Редовни је сарадник као пјесник за дјецу, писац кратких причица и лектор у часописима за дјецу „Јежурко“, (за различите узрасте) који излази у издању бањалучке издавачке куће АРТ СЦЕНА.

У Арт сцени обавља и дужност сталног лектора, а приредила је неколико књига за школску лектиру.

Ијекавизовала књигу Мате Ловрака Дружина Пере Квржице на српску ијекавицу, први пут до сада за неко издање овог значајног хрватског писца који је у лектири и у основним школама у РС.

Приредила књигу Лафонтенових басни у преводу Коље Мићевића.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске од 2017. године у коме ради неколико година на функцији техничког секретара и сарадника при издавачкој дјелатности Удружења.

У штампи јој је књига пјесама за дјецу Кад ја лупим шаком о сто, а у припреми су збирка кратких прича за најмлађе и збирка поезије за одрасле.

Живи и ствара у Бањој Луци.

Ђурђевић Милорад Мишо

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 22:30:53 +0000

Милорад Мишо ЂУРЂЕВИЋ, рођен је у Зеници 24.11.1957. године. Дипломирао на Правном факултету у Зеници и Сарајеву, Универзитет у Сарајеву, 1981. године. По звању је дипл. Правник (са положеним правосудним испитом). Живи у Дервенти, гдје је од 2003. године запослен као адвокат. Претходно је био запослен као Замјених Основног јавног тужиоца у Дервенти, као и Судија Основног суда такође у Дервенти.

УЧЕСТВОВАЊЕ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА, ПОЕТСКИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА, САРАДЊА У ЧАСОПИСИМА:

На многобројним савјетовањима и семинарима организованим од стране Адвокатске коморе Републике Српске те других надлежних органа и институција Републике Српске и Босне и Херцеговине, у Републици Српској, Босни и Херцеговини и Србији.

У току 2015. године био је 3 и по мјесеца предсједник Српског књижевног клуба ''Вихор'' Дервента, од 2018. године је Предсједник Управног одбора Српског књижевног клуба ''Вихор'' Дервента.

Члан је Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' Општински одбор Дервента, од 2010. годин, Српског књижевног клуба ''Вихор'' Дервента од 1994. године, Удружења књижевника Републике Српске од 1998. године, Српског књижевног клуба ''Таласи'' Прњавор од 2000. године...

Дана 12.05.2020. године Милорад Ђурђевић је под редним бројем 138. уписан у Регистар умјетника Републике Српске као ''књижевник''.

Лично име је ''Милорад Ђурђевић'' , док у стваралачкој дјелатности наступа под именом ''Милорад Мишо Ђурђевић''.

ДЈЕЛА: КЊИГЕ, ЗБИРКЕ...

Објавио:

- самосталне збирке пјесама: 1995. год. ''Молитва'', 1997. год. ''Ода Постојању'', 1999. год. ''Слово Писано'', 2001. год. ''Почетно Велико''; 2005. год. ''Љубави''; 2006. год. ''Од извора до извора''; 2008. год. ''Реч Љубав Јави''; 2013. год. ''Здравородна''; 2017. год. ''Коловјечно''- прво и друго издање ...

- сликовнице: ''Кока'' 2014., ''Цуко'' 2014., ''Гица'' 2014., ''Жирафа'' 2016., ''Рода'' 2016., ''Кос'' 2017., ''Медо'' 2017., ''Цврчак'' 2018., ''Лав'' 2018., ''Лептир/Мачка/Миш'' 2019...

- романе: ''Стотину разлога зашто не/развести брак'' - Водич кроз тугу; кратки роман / новела, 2015.; ''Благостање - наша посла... ...знам ја нас''; кратки роман / баснословна бајка 2017.; ''Замисли да је она/он на твоме мјесту'', 2020.

- пјесме превођене не енглески, њемачки и бугарски језик

- заступљен у више од стотину педесет заједничких збирки и зборника пјесама…

E-mail:

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

САМОСТАЛНЕ ЗБИРКЕ ПЈЕСАМА

1.
1995. год. ''Молитва'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 86-81729-05-5,

2.
1997. год. ''Ода Постојању'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 86-81729-07-1,

3.
1999. год. ''Слово Писано'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 86-81729-14-4,

4.
2001. год. ''Почетно Велико'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 86-81729-18-7,

5.
2005. год. ''Љубави'' - Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 86-85213-06-6,

6.
2006. год. ''Од извора до извора''- СРПСКА КЊИГА, Рума, ISBN 86-7564-376-4 COBISS.SR-ID 216264711,

7.
2008. год. ''Реч Љубав Јави'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента и Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99938-712-9-3 COBISS-ID 690968

8.
2013. год. ''ЗДРАВОРОДНА'' (CIP: ''Здравородна'') - Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99938-24-94-7, COBISS BH-ID 3521314

9.
2017. год. ''КОЛОВЈЕЧНО : ДОБА ГОДИШЊА'' (CIP: ''Коловјечно : доба годишња'') - Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99955-94-40-4 COBISS.RS-ID 6741272 - прво и друго издање

РОМАНИ

1.
2015. год. кратки роман / новела ''Стотину разлога зашто не/развести брак'' - `Водич кроз тугу` - Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99955-94-11-7, COBISS.RS-ID 5127448

2.
2017. год. кратки роман / баснословна бајка ''БЛАГОСТАЊЕ - НАША ПОСЛА... ...ЗНАМ ЈА НАС'' - Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99955-94-33-6, COBISS.RS-ID 6102808

3.
2020. год. роман ''ЗАМИСЛИ ДА ЈЕ ОНА НА ТВОМЕ МЈЕСТУ : сан засањани'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента и Књижевна заједница ''Васо Пелагић''
- 4 -

Бања Лука; ''ЗАМИСЛИ ДА ЈЕ ОН НА ТВОМЕ МЈЕСТУ : сан засањани'' Наталија Луна Сањаревић; ISBN 978-99976-788-2-9 COBISS.RS-ID 8583448

СЛИКОВНИЦЕ

1.
2014. год. ''Кока'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978. 99938. 1. 201. 2

2.
2014. год. ''Цуко'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-769-2-9

3.
2014. год. ''Гица'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978 99955 57 85 0

4.
2016. год. ''Жирафа'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-27-5 COBISS.RS-ID 5841176

5.
2016. год. ''Рода'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-26-8 COBISS.RS-ID 5840920

6.
2017. год. ''Кос'' Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-35-0 COBISS.RS-ID 6204696

7.
2017. год. ''Медо'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-51-0 COBISS.RS-ID 6706968

8.
2018. год. ''Цврчак'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-61-9 COBISS.RS-ID 7265304

9.
2018. год. ''Лав'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 978-99955-94-68-8 COBISS.RS-ID 7634456

10.
2019. год. ''Лептир/Мачка/Миш'', Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 978-99955-94-77-0 COBISS.RS-ID 8077336

Милорад Мишо Ђурђевић и као ПРИРЕЂИВАЧ ЗАЈЕДНИЧКИХ ЗБИРКИ ПЈЕСАМА:

1.
2004. год. ''У несну вихор'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента, ISBN 99938-712-4-9/

- 5 -

2.
2009. год. ''Укрински вирозбори'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента и Књижевна заједница ''Васо Пелагић'' Бања Лука, ISBN 978-99938-24-61-9 COBISS.BH-ID 926744

3.
2015. год. ''ВихорОвих 20'' - Српски књижевни клуб ''Вихор'' Дервента

ПОЕТСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ на којима је Милорад Мишо Ђурђевић имао лично учешће:
- ''ШУШЊАР'' Оштра Лука, са првим учесницима од 1995. године и даље (три пута);
- Међународни песнички конкурс Удружења писаца ''ГЛАС КОРЕНА'' Ниш (Чегарске ватре, 2004.);
            - Међународни сабор духовне поезије'' Раковица – Београд (на првој манифестацији);
- Међународни Пјеснички Илиндански сусрети ''ПРЉАЧА'' Дервента, на двадесет пет манифестација;
- Међународни пјеснички сусрети ''ВИДОВДАНСКЕ БЕСЈЕДЕ - Своме роду од Косова до данас'', Вучијак, Прњавор, први добитник прве награде, учесник осамнаест пута;
- ''ГАРАВИ СОКАК'' (десет пута) и ''НОЋ БОЕМА'' (пет пута), Књижевни клуб ''Мирослав Мика Антић'' Инђија, Инђија Србија;
- Књижевни клуб ''Петар Стокић'' Бечеј, Србија, трећа и друга награда (пет пута);
- "ВРШАЧКО ПЕРО", Удружење "ЛЕОНАРДО" - Вршац, Србија, у неколико наврата, дипломе;
- ''ЗМАЈЕВИ ПРОЛЕЋНИ ДАНИ'' Сремска Каменица, Србија (Дечије село, КУД ''Сремац'', мај 2018. - плакета; и мај 2019. године - захвалница)
- ''Српске голготе 20. вијека'', Књижевни клуб ''Јован Дучић'' Добој, трећа награда (учествовао у више наврата);
- ''СУЗЕ КОЗАРЕ'' Градишка, 2018, трећа награда;
- "ЋИРИЛИЦА ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ" Велики Поповац, Србија, прва награда;
            - ''10. ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИ ФЕСТИВАЛ НОВИ САД 2019'' на Новосадском сајму књига'' Нови Сад;
            - ''ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ 2019'' Зворник;
            - Међународна књижевна манифестација ''ПЕСНИКОВА ДУША'', Савез Српске дијаспоре Словеније (2019. године трећа награда у Градишкој, 2019. године прва награда у Дервенти);
            - Међународни књижевни сусрети Клуба књижевника ''САВОВАЊЕ'', у Шамцу (петнаест пута);
            - Четврти међународни књижевни сусрети ''Бања Лука 2019'', Крупа на Врбасу, Удружење књижевника Републике Српске;
            - Књижевна манифестација ''ГОРИ ЛИЛА УОЧИ ИЛИНА'', Пелагићево (осам пута);
            - Књижевна манифестација ''ВИШЊИЋЕВИ ДАНИ'' у Шиду – Србија (три пута);
            - Књижевна манифестација ''ЗМАЈЕВО ПРОЛЕЋЕ 2018.'' и ''ЗМАЈЕВО ПРОЛЕЋЕ 2019.'', Сремска Каменица, Нови Сад, Србија;
            - ''ВИДОВДАНСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ 2020'' Борча - Београд (трећа награда);
            - ''ВИДОВДАНСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ О СВЕТОЈ ПЕТКИ 2020'' БОРЧА Борча - Београд (прва награда, август 2020.);
            - Традиционални сусрети Удружења Срба ''КОРИЈЕНИ'' у Сомбору (осам пута);
            - ''Поетски час'' са дјецом ОШ ''Вук Караџић'' у Костајници општина Добој;
            - ''Поетски час'' са дјецом ОШ Бранко Ћопић'' у Прњавору;
            - ''Поетски час'' са дјецом ОШ ''19. април'' у Дервенти...
- 6 -

            Пјесме објављиване У ЧАСОПИСИМА: ''ЗНАЧЕЊА'', Добој, година XX, април 2004., стр. 255. и 256. са Библиографијом чланака часописа ''Значења'' (32-33/1988-47/2003) под ред. бр. 171. до 178. стр. 307-308; ''Јесењин'' Нови Сад, ''Сутра'' Бања Лука, ''Српска вила'' Бијељина; С.П.,''Своме роду од Косова до данас'', ''ФОКУС'', 29.06.2007. године, стр. 22.; новинама ''Свитање'', ''Видици'', ''Ослобођење'', ''Крајишке новине'', бр. 25., година XI, 02.08.2008. године, стр. 16. до 18., ''Дервентски лист'', Лист за дјецу ''НЕВЕН'', Нови Сад; двоброј 804-805, 06.04.2012. и други; рађени прикази путем радија Републике Српске и радио Београда, заступљен на првом ЦД-у пјесника у Републици Српској; Лист Удружења књижевника Српске ''ЗАЛОГ'', број 1 – година 1, септембар 2004. године, стр. 53....

            Добитник награда: у Броду 1995., Градишкој (Истина о Србима 1998.); Прњавору (први добитник I награде – ''Видовданске бесједе'' 2007.); Новом Саду ''Сребрна Повеља'' 2007. - Удружење инвалида за културу ''Културни клуб'' Војводина; Дервенти (III - Илиндански сусрети 2005., 2006., 2007., II - Илиндански сусрети 2008., 2009.), Модричи (I – ''Кључ Добор Града'' 2009.), Дервенти (I - Илиндански сусрети 2010.), у Бечеју ''Петар Стокић'', III 2005. и II 2007.), у Добоју ''Српске голготе 20. вијека'' (III 2014.), у Градишки ''Сузе Козаре'' (III, 2018), у Великом Поповцу, Србија ''Ћирилица огледало српске душе" (I, 2013); Међународна књижевна манифестација ''ПЕСНИКОВА ДУША'', Савез Српске дијаспоре Словеније у Дервенти (III, 2019.), у Градишкој (I, 2019.); у Борчи, Београд Србија ''Видовдански песнички сусрети 2020'' - (III, 2020.); у Борчи, Београд Србија ''Видовдански песнички сусрети о Светој Петки 2020'' (I, август 2020.)...

ОСВРТИ, ПРИКАЗИ, РЕЦЕНЗИЈЕ које је Милорад Мишо Ђурђевић написао за књиге других аутора:
1.
И РИЈЕЧИ СУ МИЛОСТИ ЖЕЉНЕ // / Жељко Бјелић, ''И за људе и за не људе'', рецензија / Дервента, 13. фебруара 2003. године
2.
РЕЦЕНЗИЈА рукописне књиге пјесама ''Дух'' аутора младог Комненовић Давида, Дервента, 24.02.2004. године
3.
''Писмо Дари Стоиљковић'', Дервента,   08.06.2005. године
4.
... више бих о Човеку; Књигу ћете, верујем, прочитати… //…''Абориџини и Пасије игралиште'', аутора Петричевић Доброслава, Дервента, 04.10.2005. године
5.
ИЗВОР БИ НАМ БИО НЕПРЕСУШАН КАД БИ СМО ТО ХТЕЛИ // / - поводом изложбе сликара и пјесника Богдан Саше - / Дервента, 12.10.2005. године
6.
ПРЕДГОВОР // Књига ''Дервентске каскаде'', аутора Пећић Савка Песе, Дервента, 01.04.2006. године
7.
ЗНАМ ДА ЗНАЈУ БАЈКЕ ДА ТРАЈУ // /...и за оне не/прозване бајке су моцоњизоване/ књига Бране Моцоња ''МОЦОЊИЗОВАНЕ БАЈКЕ'', Дервента, 08. јун 2006. године
8.
U MILOSTI RIJEČ STVORENA // / Željko Bjelić, ''Vjerujem/Napadači vjere'', 2007. / Дервента, 05. априла 2007. године

- 7 -
9.
''Писмо Дари Стоиљковић'', Дервента, 28.06.2007. године
10.
ОД СВАНУЋА ДО ВЕЧНОСТИ // /''Ријеч љубави'', Бања Лука 2008., Стевка Козић Прерадовић/, Дервента, 05. август 2008. године
11.
ЗБОГ ЖЕЉЕ ДА ВЈЕЧНОСТ НЕ УГАСИ СВИЈЕЋЕ // /ПРЕДГОВОР књизи пјесама ''ПЛАВИ АНЂЕО'', аутора Симић Гордане/, Дервента, 02.04.2009. године
12.
РАСУТИ ПОЉУПЦИ ЗА/САЊАНИ ПУТ МИ ЈЕСУ // Дајући /сопственим/ мислима неспутану слободу да завире у сваку пјесму књиге ''Док светом газим расуте пољупце'' аутора Маје Даниловића// Дервента, 01.06.2010.
13.
МОЈИ ПРАМЕНОВИ ПОСТОЈАНИ // /осврт на осјећаје изникле ишчитавањем књиге ''ЉУДИ И ЖИВОТ'' аутора Пећић Савка - ПЕСЕ/ Дервента, 02.06.2010. године
14.
ИЗ УТИСКА ОТИСАК // /по читању књиге пјесама ''Nikom neću reći tko si'' ауторке Љиљане Црнић/ Дервента, 03.07.2011. године
15.
ДА ДАР МОГУ ВРАТИТИ ДАРОМ… // /по читању књиге пјесама ''S ljubavlju na usnama'' ауторке Јованке Бабић Јеловац/ Дервента, 06.07.2011. године
16.
ВРИЈЕДИ ВОЉЕТИ ОВЕ ПРИЧЕ КАО ЧАСТ КАД СЕ ЦИЈЕНИ //Да ли се истим Сном заспи након што ишчитате приче Кљајић Ружице? пјесникиње из Сомбора Србија// Дервента, 08.12.2011. године
17.
ДА ПОЖИВЕ СТАБЛА НАША // Наша су кретања Богом дана и од Њега опредијељена...
Свако има своје стабло... и потомке које прозору би Маријо, Горице, Лазаре, Лука требали да дарите...03.03.2012. године
18.
У СВРХУ ПОУКЕ И ПОРУКЕ // /''Осврт'' на Прољеће које у књизи ''Врбопуц'' аутора Покрајац Славка треба препознати и ''правилно'' схватити као допринос остварењу свог ''засањаног Сна''/, Дервента, 15. маја 2012. године
19.
МИСАО УПУЋЕНА // /осјећају припадности Књизи за вијекове.../ ''Гнионица кроз вијекове'' аутора Марка Ружичића, Пред Велику Госпојину љета Господњег 2012.
20.
ДА СЕ СЛАВИ КАД ГОД   РИЈЕЧ ЈЕ О ЉУБАВИ // /''Умовање о љубави и жени'', аутора Санчанин Недељка, као одраз збивања душе из разноразних периода животних путевшевстија ауторових, Дервента, 06. марта 2013. године
21.
ГОЛУБ ТРЕБА ДА ЛЕТИ И ЈЕДИНО У ДУШУ ДА СЛЕТИ // /осврт на треперење стихова збирке пјесама ''МОЈ ГОЛУБЕ'' аутора Милене Г. Веселиновић/ Дервента, уочи Велике Госпојине љета Господњег 2013.
22.
ИЛИНДАНСКИ ПЈЕСНИЧКИ СУСРЕТИ '' ПРЉАЧА 2013. '' // рецензија зборника радова пристиглих на Међународне пјесничке сусрете, Дервента, 02.08.2013. године
23.
И КОРАК ПРВИ ЗНА ДА ЗАГРЛИ СРЕЋУ // /''Распјевана душа'' Милке Јоцић у мисаоном виђењу токова непресушних/, Дервента, 24.02.2016. године

- 8 -
24.
ДА УЛИЦА НАША КРОЗ ВИЈЕКОВЕ СЛОВИ // /''ГОРИ ЛИЛА УОЧИ ИЛИНА'', и за вијеке вијекова, Пелагићево / Дервента, уочи Видовдана 2016. љета Господњег
25.
ЖИВОТНИ Т/ОКОВИ НЕ/ОСТВАРЕНИХ УТОКА // //''осврт на садржај'' Књиге ''РИЈЕКА ЖИВОТА'', аутора Новић Војислава// Дервента, 08. децембар 2016. године
26.
ЗВУК РИЈЕЧИ над ЗВУКОМ ТИШИНЕ // /осврт на садржајно лебдење у збирци ''ЗВУК ТИШИНЕ'', ауторке Благојка Петрушић – Стојановић, из Шамца/, Дервента, 14.10.2017. године
27.
ПЕДЕСЕТ ПРАМЕНОВА ВИХОРАСНИХ // Предговор књизи ''Дервентске каскаде'' аутора Пећић Савка Песе, На Ђурђиц љета 2017. Господњег
28.
ИСКРИЧАВЕ ИСКРЕ ИСКРЕНЕ // /осврт на хтијење уткано у књигу ''Искра'', ауторке Биљане Кајганић Добриловић из Добоја/ Дервента, уочи децембра 2017. године
29.
ПОМОЗИ НАМ МИЛИ ЦВ'ЈЕТЕ ДА СХВАТИМО НАШЕ Д'ЈЕТЕ / КАД СЕ РОДИ ПА ПОРАСТЕ ДА ПРЕПОЗНА И ЛЕТ ЛАСТЕ // /изњедрено из заокупације садржаја Књиге ''Дијете из компјутера'' аутора Стевке Козић Прерадовић/, На дан почетка васкршњег поста 2019. Љета Господњег
30.
ДАР САЗДАН ОД ДАРА // /изњедрено ради промоције остварења књиге ''Пастирско Слово'' аутора хаџи Драгана Каиновића/, Дервента, 14. септембар 2019. љета Господњег
31.
КОРАЦИ КОЈИ ИСКУСТВО ДУШЕ ПОЗНАЈУ // /изњедрено над збирком ''Странац који паче на гробовима'', ауторке ЈЕЛЕНЕ Маслић/ Дервента, Мала Госпојина 2019. Љета Господњег
32.
КАД ПИСАНИ САН ПРОЦВЈЕТА У СЛОВО // ...по форми неубичајен, по садржају јединствен, у бити искрен, ''осврт'' на ''Закашљелу младост'' аутора Грумић Зорана, човјека који ће и ЗАКАШЉЕЛУ СТАРОСТ подарити стиху... На дан светог Арханђела, 21. новембра 2019. Љета Господњег
33.
ЗА СЈЕЋАЊА ВРИЈЕДАН ЖИВОТ // //трептаји за/сањаног зрака сунца из романа ''Први и/или последњи петлови'', аутора Проф. др Мирјане Миланков из Новог Сада Србија// Република Српска, Дервента, уочи Никољдана 2019. Љета Господњег

Голубовић Миња

ukrs — Fri, 10 Jul 2020 19:38:34 +0000

Миња ГОЛУБОВИЋ је рођена у Бањалуци 1982. године. Завршила је Филозофски факултет, одсјек: Енглески језик и књижевност. Магистрирала је у марту 2010. године на тему Етичка проблематика у драмском стваралаштву Оскара Вајлда, на Филолошком факултету у Бањалуци, а у децембру 2012. године успјешно је одбранила докторску тезу под насловом Френсис Скот Фицџералд и амерички роман у периоду Велике економске кризе, на Филолошком факултету у Београду.

Ради као професор енглеског језика у Медицинској школи у Бањалуци и бави се објављивањем стручних чланака и превода у књижевним часописима. У часопису „Књижевник“, број 25-26, објавила је чланак под насловом Вајлд међу викторијанцима. У часопису ,,Путеви“, број 10-11, објављена су њена два рада: Манахата и Салома – ‘Femme Fatale’, а у броју 12-13 превод биографије Нила Гејмена, Готско дијете. У првом броју ,,Ревене“, новооснованог часописа за књижевност, умјетност и културу, објавила је есеј под насловом У Вајлдовом свијету дендија. У другом двоброју „Ревене“ објавила је преводе приоповиједака Чаролија и Успомене на мјеста и људе, као и есеј под насловом Од мимезиса до антимимезиса. У часопису ,,Књижевник“, број 27-28 објављен је њен превод приповијетке Волиса Стегнера Закашњело писмо, у броју 31-32 есеј под насловом Ернест Хемингвеј – супериорност природе, кодекса и стила, у сљедећем броју превод приче Божић је вријеме давања Дејвида Седариса, а у посљедњем превод кратких прича Окрутна жена, Маказе, Зашто таласи имају бијеле врхове и Пуж и његова жена ауторке Зоре Нил Херстон. У првом броју Катедре, новооснованог часописа за образовање, умјетност и културу, објавила је есеј под насловом Френсис Скот Фицџералд : изгубљена генерација и трагични херој. У јуну 2018. године у часопису „Поем“ (Poem) објављен је текст Гојка Божовића The Sense of Time у преводу Миње Голубовић.

У јуну 2013.г. учествовала је у Првој међународној конференцији за енглески језик и књижевне студије (Going Against the Grain). Објавила је и научну монографију под насловом Фицџералд и савременици: зачеци модерног америчког романа 2014.г., а 2016.г. превод збирке пјесама Фионе сампсон Колсхил. Учествовала је у округлом столу поводом Дана Станка Раките са есејом Паралелни свијет Нила Гејмена, каоо и округлом столу поводом стогодишњице смрти Петра Кочића са есејом Кочићеви јунаци као хиперболе и њихови пандани у америчкој прози. Учествовала је и у међународном књижевним сусретима у Шкоцјану 2015. године, као и у сусретима поводом спомена на жртве Другог свјетског рата у Шушњарима 2016.г.

Миња Голубовић је била један од рецензената за уџбеник за енглески језик за 8 разред основне школе, као и за збирку пјесама Живот могућности Розали Хирс. Такође је превела поговор Фионе Сампсон за збирку пјесама Реци и ја ћу бити Амира Ора. У штампи је књига Петра Стојаковића под насловом Creativity and the Search for Meaning, такође у преводу Миње Голубовић.

Библиографија

1) Вајлд међу Викторијанцима, „Књижевник“, број 25-26, 2010. г.

2) Манахата (превод), „Путеви“, број 10-11, 2010. г.

3) Салома – 'Femme fatale', „Путеви“, број 10-11, 2010. г.

4) У Вајлдовом свијету дендија, „Ревена“, број 1-2, 2010. г.

5) Закашњело писмо (превод), „Књижевник“, број 27-28, 2011. г.

6) Готско дијете (превод), „Путеви“, број 12-13, 2011. г.

7) Чаролија (превод), „Ревена“, број 3-4, 2011. г.

8) Успомене на мјеста и људе (превод), „Ревена“, број 3-4, 2011. г.

9) Од мимезиса до антимимезиса, „Ревена“, број 3-4, 2011. г.

10) Ернест Хемингвеј: суперирорност природе, кодекса и стила, „Књижевник“, број 31-32, 2012. г.

11) Божић је вријеме давања (превод), „Књижевник“, број 33-34, 2013. г.

12) Окрутна жена (превод), „Књижевник“, број 35-36, 2014. г.

13) Маказе (превод), „Књижевник“, број 35-36, 2014. г.

14) Зашто таласи имају бијеле врхове (превод), „Књижевник“, број 35-36, 2014. г.

15) Пуж и његова жена (превод), „Књижевник“, број 35-36, 2014. г.

16) Фицџералд и савременици: зачеци модерног америчког романа, Кућа поезије, Бањалука, 2014. г.

17) Осврни се (превод), „Књижевник“, број 37-38, 2015. г.

18) Интервју са Ј.П. О'Малијем (превод), „Књижевник“, број 37-38, 2015. г.

19) Химна вртовима Колсхила (превод десет пјесама из наведене збирке), „Књижевник“, број 37-38, 2015. г.

20) Архива Артура Конана Дојла, „Књижевник“, број 37-38, 2015. г.

21) Френсис Скот Фицџералд: изгубљена генерација и трагични херој, „Катедра“, број 1, 2015. г.

22) Колсхил (превод), Фиона Сампсон, Кућа поезије, Бањалука, 2016.г.

23) Превод пјесама из збирке Замка, „Књижевник“, број 39-40, 2017.г.

24) Тhe Sense of Time, превод поговора Гојка Божовића за збирку пјесама Реци и ја ћу бити Амира Ора, „Књижевник“, број 40-41, 2018.г.

25) Creativity and the Search for Meaning (превод), Петар Стојаковић, Комесграфика, Бањалука, 2018. г.

26) The Sense of Time (превод), „Поем“ (Poem), број 2, септембар 2018. г.

Станишић Млађо

ukrs — Sat, 11 Jul 2020 16:46:14 +0000

Млађо (Божидара) СТАНИШИЋ, рођен је 1958. године у селу Бргуле, општина Вареш. Писањем поезије почиње се бавити као средњошколац. Док је студирао на Педагошкој академији у Сарајеву, на групи за српскохрватски језик и књижевност, његову склоност према поезији примјећује проф. др Разија Лагумџија која га подстиче и даје му подршку да почне објављивати своје стихове у локалним омладинским, студентским и другим листовима.

Млађин стваралачки пут прекида рат, али се он наставља доласком у Бијељину, у поратним годинама.

По тематици Млађина поезија се најчешће карактерише као родољубива и социјална, док је у збирци Немој ме питатаи зашто ти пишем заступљена чисто љубавна поезија. Дио свог стваралаштва Млађо је посветио епици тако да је на његове епске стихове, у осмерцу и десетерцу, снимљено више гусларских пјесама.

Поезију Млађе Станишића карактерише једар, набијен стих, емотивно и надражајно врло јак. Једна од карактеристика његовог стварања је снажна, убојита метафора, коју често користи. Млађино стваралаштво високо је рангирано од стране великих пјесника Љубивоја Ршумовића, Добрице Ерића, Рајка Петрова Нога, Радмиле Поповић.

За свој стваралачки рад често је награђиван:

,, Соколово перо" Соко Бања,

,, Плава повеља" Палић,

,, Оловко не ћути" Барајево,

,, Вукови листари" Лозница,

,, Моравске тајне" Ћуприја,

,, Меланичке вечери" Софија, Бугарска,

,, Између два свијета" ( Бранко Миљковић" ), Ниш.

Заступљен је у више пјесничких зборника код нас и у Европи. Превођен је на бугарски, шведски и норвешки језик.

Године 2019. представљао је бијељинску подружницу Удружења књижевника на 4. Међунардном фестивалу поезије у Бањој Луци.

Члан је књижевног клуба ,,Јован Дучић" у Бијељини, Удружења књижевника Србије у дијаспори, Удружења књижевника Републике Српске.

Библиографија

Објављене збирке пјесама

1. НЕШТО СЕ ОВДЈЕ СТРАШНО ЗБИЛО, Издавач Младост Бијељина, 2003. г

2. НАДА ЈЕ НЕГДЈЕ ИЗА НЕБА, Издавач СПКД Просвјета, Бијељина 2008.г

3. ИЛИЈАШ ОГЊИШТЕ УЖАРЕНОГ БОЛА, Издавач Удружење умјетника, Књижевни клуб Милош Црњански, 2013. Г

4. КАД НАЂЕМ СРЕЋУ ШТА ЋУ СА ТУГОМ, Издавач Народна библиотека Филип Вишњић 2016.г

5. НЕМОЈ МЕ ПИТАТИ ЗАШТО ТИ ПИШЕМ, Издававач ЈУ Народна библиотека Филип Вишњић Бијељина 2017. Г

6. НА УТАБАНОЈ СТАЗИ НЕМИРА, Издавач Свет књиге, Београд 2020.г

Пјесме објављене у антологијама

Молитва ратника - Са друге стране медаље, Београд 2019, г. страна 23. Издавач Милан Стевановић – Трновица, Београд 2019.г.

Пјесме објављене у домаћим зборницима

1.Умјесто сунца сија челик – Семберска лира, Бијељина 2004. г, страна 242.

2. Деведесет друга – Семберска лира, Бијељина 2004. г, страна 243.

3. Орачи неба, - Семберска лира , Бијељина 2004.г. страна 244.

4. Шта ми дадоше а шта узеше – Семберска лира, Бијељина, страна 245.

5. Неко други за те живи – Семберска лира, Бијељина, страна 246.

6. Посљедња станица – Семберска лира, Бијељина, страна 247.

Семберска лира, издавач ОО СПКД Просвјета, Бијељина 2004. г.

7. Моје село некад – Поетска сванућа, Бијељина 2010.г. страна 320

8. Ширином ме притишће равница – Поетска сванућа, Бијељина 2010.г. страна 321

9. Балкан – Поетска сванућа, Бијељина 2010. г. страна 322.

Зборник Поетска сванућа, Издавач ДОО Знање, Бијељина 2010.г.

10. Сан о Косову – Видовданске бесједе, Приједор 2013.г. страна 121. Издавач Библиотека Приједор

11. Међу звијездама - Бескрајни плави круг, Бијељина 2011.г. страна 139.

12. Расути гробови – Бесскрајни плави круг, Бијељина 2011. г. Страна 140.

13. Балкан – Бескрајни плави круг, Бијељина 2011.г. страна 141. Издавач Књижевни клуб Милош Црњански, Бијељина 2011.г

14. Молитва ратника – Бисери духовне поезије, Бијељина 2013. г. страна 7. Издавач СКПД Просвјета, Бијељина 2013.г.

Пјесме објављене у страним зборницима

1. Заспале хумке – Рудничка врела 2005.г. страна 63. Издавач Културни центар Горњи Милановац

2. Расути гробови - О Србијо мила мати, Барајево 2006. г. Стана 71. Издавач Књижевни клуб Јован Дучић

3. Балкан – Оловко, не ћути – Барајево 2009.г. страна 48. Издавач Књижевни клуб Јован Дучић

4. Ширином ме притишће равница – Зборник поезије и прозе, Српско књжевно удружење Милош Црњански у Шведској- Штокхолм, 2009. г. страна 196. Издавач Српско књижевно удружење Милош Црњански у Шведској, Штокхолм 2009. г.

5. Кројачи свијета – оловко не ћути, Барајево 2011. г. страна 117, Издавач Књижевни клуб Јован Дучић, Барајево

Пјесме објављене у часописима

1 . Расути гробови – Српска вила бр.22 Бијељина 2005. страна 131. Издавач

Просвјета Бијељина 2005. г.

2. Балканска крчма – Културни билтен Црњански, Бијељина 2010. Страна 71. Здавач Књижевни клуб Милош Црњански , Бијељина 2010. г.

3. Деведесет друга – Српска вила бр. 50. Бијељина 2019. г. страна 205.

4. Орачи неба – Српска вила бр.50. Бијељина 2019. г. страна 205. Издавач Градски одбор Српског и културног друштва Просвјета Бијељина 2019.г.

Дуге објављене пјесме и стихови

Тузланска цеста - Прилог књизи Тузланска колона, Бијељина 2017. Године, стране 76-77, Издавачи БОРС Републике Српске и Музеј Семберије, Бијељина, 2017.

Јуначки понос – Епитаф на споменику палим борцима Илијашке бригаде, у порти цркве Свете Петке, на Пет језера у Бијељини

Епитаф – споменик изгинулим у Тузланској колони 1992. године, Градско гробље Бијељина.

Епска поезија: пет ЦД пјесама које су посвећене ратним и другим херојима српског народа, а које уз гусле пјевају реномирани српски гуслари Вукан Ђука, Драган Анђић, Лука Бошњак, Радован Рашо Вучковић , Зоран Племић, Ђорђе Копривица и други.

Награде и признања

Трећа награда – Вукови ластари, Лозница , 8.11.2006. године.

Похвала - Књижевни клуб Душан Матић Ћуприја на конкурсу Моравске тајне, 28.7.2006.г.

Похвала – књижевни конкурс Соколово перо, Сокобања 5.7.2008.г.

Диплома и сребрена медаља за друго мјесто – оловко, не ћути, Барајеву у походе 26. 8. 2009.г.

Похвала – Јутро над Озреном, књижевни конкурс Сокобања, 5.7. 2008. г

Диплома- 9. Позивни конкурс, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 12.2.2010.г.

Повеља – 13 ЈУ ФЕСТ, Палижки галеб, Суботица, Заједница књижевних клубова Србије 16.6.2007.г.

Већи број захвалница, плакета и других похвала.

Голијанин Момчило

ukrs — Sun, 12 Jul 2020 13:53:55 +0000

Момчило ГОЛИЈАНИН, рођен је 23.10. 1938. у Невесињу. Основну школу завршио у свом мјесту, нижу реалну гимназију у Невесињу, Српску православну богословију у трајању од пет година у Призрену, философски факултет у Приштини, постдипломске студије на Интеруниверзитетском центру у Дубровнику, гдје је и магистрирао,

Као студент почео са објављивањем радова у студентском часопису Панорама у Приштини и часопису Стремљења, да би, по завршетку студија, наставио са сарадњом у бројним часописима и листовима у БиХ, Србији и Црној Гори. Објављивао је своје радове у тридесетак часописа и листова. Бавио се махом књижевном критиком и есејистиком. Сарадник је у Чолаковим антологијама: „Искрена песма“ '84, „Векова тамних нежности“ 85. год., „Међу јавом и међ сном“ 86, „Никад више“ 87, „Безданој беди краја нема“ 89...

Учесник научних скупова о Шантићу, ( два скупа: један у Бијељини, а други у Невесињу), о 1847. као раскрници вијекова, о књижњвности Косова, о Хиландару... Радови су објављивани у Зборнику АНРС, као и у Зборнику АНУЦГ. Сарадник у Споменицама академика Радована Вучковића, Неђа Шиповца, Војислава Лубарде, Чеда Лучића, Љубомира Зуковића ( у припреми)... Многе своје радове (не све!) сакупио је у објављеним књигама: Књижевно дјело Марка Марковића (магистарски рад), Могућности књижевних истраживања, Вјечни ромор живота, Алекса Ковачевић, спортиста , патриота и пјесник(монографија), Да не овлада мржња (огледи о Ериху Кошу), Ослобођене ријечи, Трагање за љепотом и смислом, Откоси туге и радости, У свијету критике и белетристике, У свјетлу ријечи, У друштву писаца... Поред ових књига критике, објављио је и кратке приче и приповијетке: На пртинама старине, Кратке приче, Пази на којој си, Селишта, Ах та стара времена... Приредио за штампу : Алекса Шантић у књижевној критици, Лирске нежности (Живот и дјело Драгутина Драга Радовића), Изабране пјесме Томислава Шиповца. Објави и породичну монографију Братство Голијани, као и друго проширено издање. Веома запажен му је есеј, објављен у „Венцу“ 70-их година о рано преминулом пјеснику Милимиру Милошевићу

Обновио рад СПКД Просвјета у Невесињу и био њен дугогодишњи предсједник. Годинама је био старјешина Соколског друштва „Невесињска пушка“, те предсједник гусларског друштва у Невесињу. Био је главни иницијатор обнављања Шантићевих сусрета у Невесињу („Шантић у Невесињу на путу Богочовјека“), који су одржавани у Невесињу десетак година по изгону мостарских Срба из Мостара и њиховог доласка у Невесиње.

Члан је уредништва неколико часописа: Видослов, Словеса... (раније), а сада Нова зора и Сутра.

Био посланик у Скупштини БиХ, а потом у Скупштини РС од 1990. до 1996. године. Добитник сљедећих награда и признања: Орден Немањића, Сребрени грб РС, Октобарска споменица1991, Седмоаприлска награда, Плакета Савеза гуслара РС, Повеља СДС, Повеља СПКД „Просвјета“, Повеља Општине Невесиње..., као и признања на књижевном пољу (Златно перо КК Невесиње, Награде за животно дјело...). Неке од пјесама које је као студент објављивао, преведене су на албански језик у Приштини. Сав свој радни вијек провео је у Гимназији у Невесињу ( од дипломирања 1967. до пензинисања 2004. године).. Пензионерске дане проводи у Невесињу.

Копривица Момчило

ukrs — Mon, 13 Jul 2020 11:01:35 +0000

Момчило КОПРИВИЦА, Рођен сам 19.10.1960. године у селу Градина, Општина Гацко. Осмогодишњу школу завршио у Фојници код Гацка, Гимназију у Гацку. Филозофски факултет одсијек за историју дипломирао у Сарајеву 1985. године. По ослужењу војног рока запошљавам се на тадашњој ТВ Сарајево гдје радим до априла 1992. године. Изласком из Сарајева прикључујем се новооснованој српској телевизији на Палама КАНАЛ С. Завршетком рата одлазим у Београд гдје радим као уредник у издавачкој кући ЈРЈ из Земуна. 1999. године долазим у Бијељину и оснивам властиту издавачку кућу МЛАДОСТ у чијем склопу је радила и истоимена штампарија. Објавио сам двије књиге афоризама.

- Прва књига АФОРИЗМИЧНО 2009. године, рецензент проф. Др Лука Шекара.

- Друга књига БИЛО НАМ ЈЕ ДОБРО НЕ ПОНОВИЛО СЕ 2014. године, рецензент проф. Др Јелина Ђурковић. Позитивне критике на моје књиге у Књижевним новинама дала је књижевница Радмила Поповић и афористичар Александар Чотрић. Тренутно су у припреми још двије књиге прозе које требају бити објављене почетком 2020. године. Члан сам Удружења књижевника Републике Српске, књижевника Србије и књижевника Београда.

- Афоризми су објављени у дневним листовима, Вечерње новости, Политика, Семберске новине, Књижевни Културни Круг из Београда, Носорог из Бањалуке, у часопису Српска вила из Бијељине, Књижевне Вертикале из Београда, у свих десет бројева објављених поводом априлских сусрета афористичара у Бијељини и у Антологији афористичара из Републике Српске и БИХ.

У посљедње три године активно сам учествовао у свим културним манифестацијама Републике Српске и Србије. Редовни сам учесник Међународних књижевних сусрета који се сваке године одржавају у Бањој Луци, Ћоровићеви сусрети у Гацку, Дучићеви дани Требиње, Вишњићеви дани у Бијељина, књижевни Сусрети на Козари, сарадња са Просвјетом из Бијељине, присуство и активно учешће на промоцијама књига чланова Удружења књижевника Републике Српске, гостовање на књижевним вечерима у Републици Српској и Србији: Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Источном Сарајеву, Гацку, Билећи Требињу, Београду, Новом Саду, Сремској Митровици, Шапцу, Лозници, Суботици и Бачкој Паланци. У посљедње три године написао сам рецензију за књиге: И МАЈЕВИЦА ЈЕ ПЛАКАЛА ТОГА ДАНА, ТУЗЛАНСКА КОЛОНА Мај 1992. година, СЕЛО ПИПЕРИ У МОМ СРЦУ, још неколико предговора и поговора. Учествовао сам на више семинара, округлих столова и научних скупова. Написао више стручних радова.

- Од 2016. године сам предсједник Подружнице Удружења књижевника Републике Српске Бијељина. Други мандат сам директор Музеја Семберије у Бијељини.

Станић Наташа

ukrs — Tue, 14 Jul 2020 08:09:15 +0000

Наташа СТАНИЋ, рођена је 14.9.1971. године у Требињу. Трагајући за смислом у бесмислу (с)мутног времена, пише поезију и прозу и открива смисао кроз стваралачки чин, који води кроз молитву, инспирацију и континуирани рад. Бави се глумом, музиком и балетом. Учесник је многобројних културних манифестација. Пјесме и кратке приче објављује у часописима: Јесењин, Словословље, Московски Парнас, Српска вила, Траг...Заступљена у многобројним зборницима и антологијама. Превођена на стране језике. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења слободних уметника Аустралије. Живи и ствара у Требињу.

Објављене књиге:

ЛИРИКА ЛАВИРИНТА (Арт принт Бања Лука 2011)

СОНАТИНИ СНОВИ (књижевна заједница Јован Дучић, Требиње 2014)

УЛИЦА СУНЧАНА (Удружење слободних уметника Аустралије 2017)

КРЕШЕНДО КИШЕ (Удружење слободних у метника Аустралије 2019)

Иваштанин Небојша

ukrs — Wed, 15 Jul 2020 05:16:56 +0000

Небојша П. ИВАШТАНИН, дипломирани инжењер, књижевник и дипломата, рођен је 13. јула 1946. године у Јаружанима Ламинцима код Босанске Градишке. Основну школу (1954 – 1961) и гимназију (1961 – 1965) завршио у Босанској Градишци. Електротехнички факултет уписао у Београду, наставио у Бањој Луци, гдје је дипломирао на Одсјеку електронике и телекомуникација, 1974. године.

Функције: професор у Индустријској техничкој школи у Зеници (1974 – 1976); шеф Центра везе Регионалног СУП-а Зеница (1976 – 1979); директор Дома културе у Босанској Градишци (1979 – 1982); стручни сарадник у Служби преодгоја Казнено-поправног дома Стара Градишка (1982 – 1990); предсједник Скупштине општине Градишка (1990 – 1997); први амбасадор Босне и Херцеговине у Руској Федерацији (1998 – 2002), директор Представништва Републике Српске у Руској Федерацији (2002 – 2005), без ангажмана на Бироу за запошљавање Градишка – уз добровољно осигурање (2005 – 2009); стручни сарадник у Завичајном музеју Градишка (2009 – 2014); стручни сарадник у предузећу „Либерама“ д.о.о Градишка (01. 01. 2015. – 28. 02. 2015. године) - до одласка у пензију.

Један је од оснивача општинске организације СДС-а у Градишци (1990), и њен први предсједник. Члан Главног одбора СДС (1990 – 1994).

Паралелно са радом у струци и друштвено-политичким ангажманом, још од средњошколских дана, бави се књижевним радом.

Идејни је аутор и реализатор југословенске књижевне манифестације „Братимљење пјесме и ријеке“ која се на просторима Спомен-подручја Јасеновац одвијала у периоду од 1981. до 1990. године.

За књижевни рад добио је неколико значајних југословенских и других књижевних признања ( „Златни остен“ за афоризме на III југословенском фестивалу хумора и сатире у Будви, 1970; „Златна чивија“ на шабачкој „Чивијади“, 1971; прва награда „Коста Абрашевић“ за револуционарну поезију, Београд, 1977; награда „Васо Пелагић – Умовање здравог разума“, 2007; прва награда на конкурсу „Истина о Србима“, СПиКД „Просвјета“, Градишка, 2016, 2017, 2018.). Његова поема „Слобода је доказ да су постојали“ изведена је поводом обиљежавања 40. годишњице побједе над фашизмом на Централној комеморативној манифестацији у Јасеновцу, 1985. године.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Московског клуба афористике, и Београдског афористичког круга.

Носилац је Ордена Његоша I реда и Октобарске Споменице 1991. године, за велики допринос у стварању Републике Српске.

Библиографија

Објавио је 7 ( седам ) књига поезије: Црвени откоси, Национални парк „Козара“, Приједор, 1978; Нови поредак смеха, ИП Ошишани јеж, Београд и Задужбина „Петар Кочић“ Бања Лука – Београд, 1996; Буквар у камену, Задужбина „Петар Кочић“ Бања Лука – Београд, Бања Лука, 2005; Нестварна лепшом постајеш, КЗ „Васо Пелагић" Бања Лука, 2006; Заљубљено Сунце/Влюблённое Солнце (двојезично, на српском и руском језику), КЗ „Васо Пелагић“ Бања Лука и „Вахазар“, Москва, 2006; Раз…два…три-логија, (у коауторству са Слободаном Бошковићем и Мирком Вуковићем), КЗ „Васо Пелагић“ Бања Лука, 2007; Јахачи на вилином коњицу, „Графомарк“, Лакташи, 2015; двије књиге афоризама и мисли, (двојезично, на српском и руским језику): Крај илузија/Конец иллюзий, „РИПОЛ класик“, Москва, „Вахазар“, Москва, и Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука, 2005, и Игра главом/Игра головой, „Свет књиге“, Београд и „Вахазар“, Москва, 2017.

Заступљен је у више антологија и панорама (разних књижевних жанрова), од којих су најзначајније: Владимир Шойхер „Антология мысли в афоризмах“ ( мисли свјетских аутора), 128, 270, 282, 433, 616, 643, 657, 663, 718, 726, 745, 751, 754, 884, (на руском језику), „Вече“, Москва, 2008; Владимир Шойхер „Мудрость Европы“, 78, 180, 272, 372, 397, 401, 436, (на руском језику), „Вече“, Москва, 2011; Васил Толевски „Антологија балканског афоризма“, (на српском и македонском језику), 58, 59, 60, „Алма“, Београд, 2008; Васил Толевски „Бисери балканског афоризма“, 106, 132, 200, „Алма“, Београд, 2011; Вељко Рајчевић „Дах духа“ – антологија афоризама, 287, 288, Подгорица 2018; Андрей Базилевский „Антология сербской поэзии“, 996, 997, 998, „РИПОЛ класик“ и „Вахазар“, (на руском језику), Москва, 2008; Андрей Базилевский „Књига радости/Книга радости“, антологија српске поезије за дјецу, 270/271, 732/733, 774/775, 806/807, 998/999, 1002/1003, (двојезично – на српском и руском језику), Москва, Торонто, Београд, 2012; Альманах 2018, 33, 34, 35, Московский Клуб афористики, Москва 2018. Радови су му превођени на неколико језика.

Објављивао је радове у дневним листовима, часописима и електронским медијима („Глас“ Бања Лука; „Јеж“ Београд; „Чик“ Београд; „Весели свет“ Нови Сад; „Глас Подриња“ Шабац; „Овдје“ Титоград; „Побједа“ Титоград; „Књижевне новине“ Београд; „Политика“ Београд; „Вечерње новости“ Београд; „Литературнаја газета“ Москва; Радио Бања Лука; Радио Београд; Радио Сарајево; Радио Подриња, и др.)

Значајнији критички осврти (литература): Алексей Дмитровский, СТИХИ СЕРБИИ, Российский государственный универзитет имени Иммануела Канта, Москва, 2007, Литературная страница № 207 СЛАВЯНСКИЙ ВЫПУСК - 31; Андреј Базилевски, Афористичар Иваштанин, Књижевне новине, Београд, 2017, 11; Александар Чотрић, Најсветија човјекова обавеза, ЖРНОВ, број 8, Београд, 2018, 71-74; Милијан Деспотовић, Разумевање граница проблема, ШИПАК.РС, 2018; Зорица Турјачанин, ПА ДА ВИДИШ КУД СЕ ЛЕТИ..., Књижевне новине, Београд, 2016; Миљко Шиндић, МИШЉЕЊЕ И ПЕВАЊЕ СА ДВЕ СТРАНЕ, КЊИЖЕВНА КРАЈИНА, 3, Бања Лука, 2016, 126-131

Гаврић Неда

ukrs — Thu, 16 Jul 2020 02:24:36 +0000

Неда ГАВРИЋ, рођена у Бања Луци 1980. године.
Објавила три збирке поезије: Девојачки сан, У бескрају нежности и Храм љубави.
Сав приход од продаје књига поклоњен је удружењима родитеља деце са посебним потребама, како у Републици Српској тако и у Србији.
Тим поводом, прошлогодишњи је добитник Видовданске повеље за хуманост, очување традиције и културе свог народа, Media group-a са пословањем у 46 земаља света а са седиштем у Чикагу.
Учесник је многих Међународних фестивала, како у региону тако и широм Европе.
Њене песме су се нашле у пар домаћих антологија и неколико европских. Песме су превођене на немачки, енглески, турски, румунски, руски.
У штампи је и четврта по реду збирка поезије под називом "Јесен жедне душе", за коју је рецензију писао Боро Капетановић.
Живи, ради и ствара у Паризу, где је од скоро и члан "Песника париског округа".

Телебак Новица

ukrs — Thu, 16 Jul 2020 23:32:17 +0000

Новица ТЕЛЕБАК ТЕНИ је рођен августа 1957. године у Зеленици – Бијело Поље код Мостара, у долини Неретве, гдје је одгајан у духу Шантићевог родољубља и растао у необичном колориту боја, звукова и сунца, карактеристичном за овај дио Херцеговине.

До почетка рата је живио у Бијелом Пољу, а радио у Мостару и објавио четири књиге поезије.

Учесник је више књижевних манифестација: Шантићеви сусрети, Сарајевски дани, Међународни сусрету писаца Београд, Бранково коло, Мокрањчеви дани, Струшке вечери, Дарувар, Задар, Истра, Цетиње...

Од свих младалачких страсти најизражајнији су били: плес, планина, кошарка и дуборез.

Као искусан водитељ програма обављао је вођење програма деведесетих, а изабран је за подпредсједника мостарске просвјете.

На невесињско - мостарком ратишту је тешко рањен и провео је непуне четири године по болницама у Београду и Аранђелоцу.

Аутор је књига „Туга се боји ријечи“ (1979), „Вилин кланац“, „И јасике...“, „Исповијест ситне чељади“, „Каменица“, „Пожар ума“, „Свијећа за Патријарха Павла“, „Сапето небо“, „Е, моја Херцеговино“. Аутор је и приређивач књиге о Алекси Шантићу „О боре стари“. А књига, око 600 страна, припремљена је за штампу под називом „Страдање мостарских Срба у двадесетом вијеку“ (Београд-Бањалука).

Заступљен је у бројним антологијама и заједничким књигама. Књиге су му превођене на руски и румунски, поезија на француски, њемачки, енглески, италијаски и ромски.

За поезију је добијао награде: „Мокрањчева награда“, „Песнички крчаг“, „Дучићева лира“, „Друштво писаца Русије“. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Србије и друштва писаца Русије.

Уредник је издавалачке дјелатности у Књижевној заједници „Јован Дучић“ и предсједник је СПКД „Просвјета“ у Требињу. Запослен је у Народној библиотеци гдје је организовао око 350 књижевних вечери, 70 изложби слика, а као уредник издавачке дјелатности Јован Дучић објавио је 94 књиге.

Поред писане ријечи остала му је љубав и рад на изради скулптура и дубореза, а његови радови од дрвета излагани су у Републици Српској, Србији и Црној Гори, док су његове иконе између осталог стизале и до Свете горе и Хиландара.

Његова највећа радост и благост су кћер Јована (21), синови Никола (20) и Марко (35) који живи у Шпанији.

Живи и ради у Требињу.

Цице Олгица

ukrs — Fri, 17 Jul 2020 20:39:57 +0000

Олгица ЦИЦЕ је рођена 1952. године у Приједору. У Требињу је завршила основну школу и Гимназију. Студирала је Историју југословенских књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је дипломирала 1975. године, након чега ради као професор књижевности и српског језика у средњој школи. Радни вијек завршава као професор у Гимназији „Јован Дучић“ у Требињу.

Олгица Цице почиње да пише поезију још као ученица основне школе и објављује своје стихове у новинама и часописима. Послије Отаџбинског рата, 1999. године објављује прву књигу поезије „Ријека је старија од нас“ у издању Књижевне заједнице за Херцеговину „Јован Дучић“. 2001. године објављује збирку поезије за дјецу „Представљам се, ја сам краљ“ и роман за дјецу „Земља Игорова“ у издању Гутенбергове галаксије у Београду. Слиједи роман за одрасле „Мирис човјека“, који је објављен 2006. године у издању Библиотеке Нова, Слободан Машић у Београду. Овај роман је уврштен међу пет најбољих остварења женских писаца на српском језику за ту годину, на престижном Базаровом Конкурсу „Златно перо“. 2009. године објављује књигу кратких прича „Низводно од бајке“ у издању Графокомерца у Требињу, након чега је 2012. године услиједио роман о познатој српској сликарки и хероини Надежди Петровић под насловом „Боје и барут“. Као другонаграђени рукопис на свом Конкурсу за необјављене романе, ову књигу је објавио Графички атеље Мирослав Дерета у Београду. Дио овог романа који говори о ратним годинама Надежде Петровић, ушао је као грађа у монодраму београдске глумице Биљане Ђуровић. Монодрама је премијерно изведена 2014. године у Београду, а затим у Русији. 2012. године Олгица Цице објављује и књигу поезије под насловом „Матуранти“ у издању Графокомерца Требиње. 2014. године са 20 пјесама ова ауторка је уврштена у Антологију савремене српске лирике у Источној Херцеговини под насловом „Херцеговачки вијенац“, коју је приредио мр Гедеон Стајић, а издавач је СПКД Просвјета Гацко Филип Вишњић. 2015. године, ова ауторка објављује књигу бајки за дјецу „Бакине приче“ у издању Гутенбергове галаксије у Обреновцу. Та књига је освојила прву награду на књижевном конкурсу Удружења књижевника Републике Српске, под називом „Станко Ракита“. 2017. године Цице је објавила нови роман „Ернестина прича“ у издању Банатског културног центра. Књига је промовисана на Сајму књига у Новом Саду. Године 2019. у издању Нове поетике у Београду је објављен роман Олгице Цице под насловом „ Обала“. 2020. Године, стихови пјесникиње Цице су објављени у „ Српској вили“.

Осим наведених дјела, Олгица Цице је објавила велики број књижевних рецензија, а са успјехом као ментор ради са талентованим средњошколцима. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Поезија јој је преведена на енглески језик.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

1999. године : „ Ријека је старија од нас „ , збирка поезије у издању Књижевне заједнице за Херцеговину „Јован Дучић“ ;
2001. године: „Представљам се, ја сам краљ“, збирка поезије за дјецу у издању Гутенбергове галаксије у Београду ;
2001. године: „Земља Игорова“ , роман за дјецу у издању Гутенбергове галаксије у Београду ;
2006. године: „Мирис човјека“, роман у издању Библиотеке Нова, Слободан Машић у Београду ;
2009. године: „Низводно од бајке“ , збирка кратких прича у издању Графокомерца у Требињу;
2012. године: „Боје и барут“ , роман о Надежди Петровић у издању Графичког атељеа Мирослав Дерета у Београду;
2012. године: „Матуранти“ , збирка поезије у издању Графокомерца у Требињу;
2014. године: објављена поезија у „Херцеговачком вијенцу“ у издању СПКД Просвјета Гацко „Филип Вишњић“;
2015. године: „Бакине приче“, књига бајки за дјецу у издању Гутенбрегове галаксије у Обреновцу;
2017. године: „Ернестина прича“ , роман у издању Банатског културног центра у Новом Милешеву,
2019. године: „Обала“ , роман у издању Нове поетике у Београду;
2020. године: објављена поезија у „ Српској Вили“ у издању Просвјете Бијељина;

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

2000. године приповијетка „Брезе“ осваја прву награду на Конкурсу Књижевне заједнице „Јован Дучић“ у Требињу;

2006. године роман „Мирис човјека“ је уврштен у 5 најбољих остварења женског пера на српском језику ( Конкурс Базара „Женско перо“ );

2012. године роман „Боје и барут“ је другонаграђено дјело на Конкурсу Графичког атељеа Мирослав Дерета у Београду;

2015. године књига бајки за дјецу „Бакине приче“ дијели прву награду на Конкурсу УКРС.

Станковић Оливера

ukrs — Sat, 18 Jul 2020 17:47:38 +0000

Оливера СТАНКОВИЋ, рођена је 1.11.1946. у Чачку. Школовала се у Београду - Прва београдска гимназија, тадашња Гимназија Моше Пијаде. затим Медицински факултет. Живела и радила у Зеници 17 година, до 1987. када прелази у Бања Луку у којој и сад живи. Специјализирала педијатрију, субспецијализација из дечије неурологије. Сада је у пензији. Има три кћерке и троје унучади.

Пише одувек и заувек.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Књиге песама: Триола у облаку, Свилена буба, Љуљашка од косе, Љубав и њена сенка

Књиге прича: Испод коже, Соната за две руке и четири ока

Романи: Залагаоница дана, Самбажур и можурка

Награде: Прва награда Библиотеке из Градишке за причу. Награда "Гласа" за причу, роман Самбажур и можурка у најужем кругу за награду Женско перо

Објављиване приче и песме по часописима и новинама.

Ашкраба Загорски Петар

ukrs — Sun, 19 Jul 2020 14:55:18 +0000

Петар АШКРАБА ЗАГОРСКИ, рођен је на Петровдан 1952. године на Загорју, село Јелашца (Калиновик), студирао више факултета и радио разне послове у више мјеста Југославије, од физичког радника, преко референта, васпитача, инспектора, професора, педагога, економисте, до директора радне организације. До распада Југославије у више наврата живио у Сарајеву, а послије Безименог рата у Фочи.

Добитник више награда за књижевни рад.

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

1. ТАВНОГОРКЕ, 1982., збирка пјесама објављена на анонимном конкурсу Републичког комитетета за образовање науку и културу БиХ, 1981.г.

2. ЂЕДИЈА, Наутилус, Чачак 1995, тираж 1000.

3. ПРВНИЦЕ, Вишеград 1996. тираж 1000. Металограф Ваљево, збирка лирских пјесама (дио пјесама по сјећању из одузете збирке ЗЕЛЕНГОРСКИ ВИЈЕНЦИ и већи дио нових)

4. КОЉЕНИЦИ МОНК Р.СРПСКЕ решење 03 237/96, Српско Сарајево 1996,тираж 1000., спјев, ЈНИШП Ослобођење.

5. ЂЕДИЈА-КОЉЕНИЦИ 886.1-1 тираж 1000. Металограф Ваљево 1996.г. (ОБЈЕДИЊЕНО ДРУГО ИЗДАЊЕ), спјевови.

6. ЗГИБЕНИШТА, Ослобођење, Српско Сарајево 1997. г МНИК број:06-13/97 15.07.1997., спјев.

7. СИНОВЉЕ Фоча-Србиње 2001.г. 886.1-1 тираж 300., спјев (2002. друго издање)

8. ЗАГОРЈЕ (СРБИ КРОЗ ВРЕМЕНА) Загорје, 2005. ИСБН 99938-794-1-Х тираж 300. (историографија, општа историја Загорја или Загорске Србије)

9. СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ.СТАРА СРБСКА ПРЕЗИМЕНА, СЕОБЕ...) Загорје 2008. ИСБН 978-99938-94-12-4 тираж 300. (историографија, обрађена су стара презимена 600 до 1800 година старости и нека презимена до 2500 година, те живућа презимена, укупно око 50.000 презимена простора Загорске Србије).

10. ВЈЕКОВАЊА Загорје, 2010.г. ИСБН 978-86-507-0094-5 тираж 300., спјев.

11. КАЗИВАЊА Загорје 2011. ИСБН 978-99938-94-18-2 И.Сарајево Издавач ,,Свети Сава,, тираж 100. (књига мисли и поука),

12. ИСТИНЕ Загорје 2012. ИСБН 978-99938-94-24-7 тираж 100. (прозно дјело које говори кроз тачна историјска дешавања о данашњем и ваздашњем на сваку животну тему).

13. ЗБОРНИК - Загорска Србија или Загорје, Калиновик 2014. ИСБН 978-99938-94-28-5 тираж 100., (организатор и приређивач).

14. ПОСЛУШАЈТЕ (СРБИ У СВЕ ТРИ ВЈЕРЕ И СВИ ДРУГИ), Загорје 2016. ИСБН 978-99938-94-33-9 тираж 100. (књига мисли, истина, поука написаних на основу историјског и психолошких проучавања српског народа и других).

15. ПЕТРОВКЕ (ИСТОРИКЕ СРБСКЕ ПОВИЈЕСТИ), Загорје 2018.ИСБН 978-99938-94-36-0 тираж 200. (ова књига опјевава на најистинитији начин најважније догађаје из овдашње историје на примјерени начин добу када су се здесили, и на начин како је овај аутор, истраживач презимена и поријекла, утврдио).

16. САСРБЉЕЊА (СРБА РАЗСРБЉЕНИХ), Издавач ,,Свети Сава,, И. Сарајево, ГРАФИЧАР (Ужице) 2019 .год. ИСБН 978-99938-94-41-4 тираж 800. (књига мисли и поука)

Ћеранић Предраг

ukrs — Mon, 20 Jul 2020 12:02:58 +0000

Предраг ЋЕРАНИЋ, рођен је 01. 01. 1964. године у Црквици, општина Зеница, Босна и Херцеговина, држављанин Босне и Херцеговине и Републике Србије, живи и ради у Бањој Луци. Основну школу похађао у Зеници у периоду од 1970. од 1978. године. Од 1975. до 1978. године као члан Литерарне секције „Рашко Димитријевић“ при Основној школи „1. мај“ заступљен у литерарном зборнику „Славуји из Црквица“. У Зеници је стекао и средњешколско образовање (Гимназија „29. новембар“, период 1978-1982) а по завршетку средње школе (1982) одлази на служење војног рока. На Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, одсјек за филозофију и социологију, дипломирао је 1987. и стекао звање професора филозофије и социологије. На Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 02. 07. 2008. одбранио магистарску тезу „Модели контроле рада обавјештајне службе“ и стекао звање магистра државно - правних наука. На Факултету безбедности Универзитета у Београду 24.06.2014. године одбранио докторску дисертацију на тему „Јавне политике Босне и Херцеговине у области безбједности“ и стекао звање доктора наука одбране, безбедности и заштите. Претходно је на Правном факултету Слобомир П Универзитета у Слобомиру – Бијељина 16. 09. 2011. одбранио докторску дисертацију на тему „Правно-политички аспекти цивилне контроле система безбједности у БиХ“ и стекао звање доктора правних наука.

Звање доцента из уже научне области Безбједносне науке стекао 24. 11. 2016. године на Универзитету у Бањој Луци. Од марта 2017. године обавља дужност декана Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Бави се књижевним радом, објавио је пет књига из области књижевности (поезија). До сада је објавио и шест књига из области безбједности. Члан је Удружења књижевника Републике Српске од 1999. За личну храброст испољену у рату, 1993. године Указом предсједника Републике Српске одликован је Орденом Милиша Облића.

У издању ЈП Глас Српски, Бања Лука, објавио књиге поезије: Небеска граматика (1996) Гравитација мртвих (1997) Метафизика ријечи (1999) Онтолошки доказ (2002). У издању Бесједе, Бања Лука, објављена му књига Феноменологија надахнућа (2011).

Заступљен је у више антологија поезије: у антологији српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине XX вијека „Антологијиа савремене српске поезије Републике Српске“, Радивоја Микића, Матица српска Републике Српске, Бања Лука, 2001.; у антологији Милоша Окуке „Добра земљо шапни кроз згњечене влати“: српска књижевност Босне и Херцеговине од Љубавића до данас : антологија поезије и прозе, Задужбина “Петар Кочић”, Бања Лука, 2001.; „Насукани на лист лирике” Анђелка Анушића и Живка Малешевића, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006.; у антологији савремене босанскохерцеговачке поезије у избору Марка Вешовића „Да је барем деведесет трећа“, Добра књига, Сарајево, 2010.

Библиографија:

Књиге поезије:

„Небеска граматика“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1996.
„Гравитација мртвих“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1997.
„Метафизика ријечи“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1999.
„Онтолошки доказ“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 2002.
„Феноменологија надахнућа“, Бесједа, Бања Лука, 2011.

Монографије, уџбеници, публикације:

„Ко контролише обавјештајне службе: модели контроле обавјештајне службе“, Бесједа, Бања Лука, 2008.
„Ко чува чуваре – Контрола система безбједности у БиХ“, BLC-Бесједа, Бања Лука, 2011.
„Изнад тајних служби“, Филип Вишњић, Београд,
„Коме сметају мали Руси“, Филип Вишњић, Београд,
„У дворишту малих Руса“, Филип Вишњић, Београд,
„Безбједносна политика – Прилике у Босни и Херцеговини“ (монографија), Факултет безбједносних наука Универзитета у бањој Луци, Бања Лука, 2020.

Ђаковић Петар

ukrs — Tue, 21 Jul 2020 09:10:39 +0000

Петар Ђаковић рођен у Масловарама (1946), гдје је завршио основну школу. Учитељску школу завршио у Бањој Луци, а педагогију и психологију дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Постдипломске студије завршио на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Читав радни вијек бавио се педагошким радом: учитељ, наставник основне и средње школе, школски педагог-психолог, директор школе, школски савјетник (надзорник). Радни вијек завршио је у Републичком педагошком заводу у Бањој Луци.Непун трогодишњи прекид рада у Заводу имао је у периоду од јесени 1998. До априла 2001. Године радећи у Министарству просвте Републике Српске као помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање.

У стручним часописима и педагошкој периодици објавио више од тридесет стручних и научних радова. Заједно са супругом Јованком, такође просвјетним радником, урађен је оригиналан уџбенички комплет за наставу почетног читања и писања по комплексном поступку. Аутор је или коаутор неколико уџбеника за ученике млађих разреда основне школе, стручних књига и приручника за наставнике.

Објавио књиге: Плетиво воде, пјесме (1996), Давно сањан катрен, пјесме (1998), Сњежно огледало, сонетни вијенац посвећен Петру Кочићу (2001), Игра је озбиљна ствар, пјесме за дјецу (2004), Радио Кишобран, пјесме за дјецу (2008), Простори игре – избор пјесама за дјецу заједно са Р. Павловоћем и П. Стевићем (2010), Штит и мач, пјесме (2013), „Шта ко сања“, пјесме за дјецу, 2015. Ова збирка пјесама за дјецу добила је награду „Станко Ракита“ 2015. године.

За необјављену родољубиву пјесму 2017. године добио је прву награду „Владимир Гаћиновић“ Културно-спортског центра и Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа.

Објавио је значајан број рецензија и приказа књига савремених књижевних стваралаца.У слободном времену бави се сликарством (четири самосталне и пет колективних изложби).

Члан је Удружења књижевника Републике Српске. Живи у Бањој Луци.

Јањушић Рада

ukrs — Wed, 22 Jul 2020 06:18:19 +0000

Рада ЈАЊУШИЋ, рођена 11.04.1970. у Зеници. Основну и средњу школу ( Гимназију) завршила у свом родном граду, а од 1993. г. живи у Добоју са сином Игором, кћерком Мајом и мужем Вељком. Запослена је у Полицијској управи Добој од 1994. г, као службеница. Члан је Књижевног Клуба „ Јован Дучић“ из Добоја, члан Удружења хаику писаца Србије и Црне Горе, члан Удружења књижевника РС, члан Српског уметничког друштва Београд, чланица Кола српских сестара Добој и предсједник скупштине Завичајног удружења Извор Добој, које окупља грађане са сарајевско-зеничке регије који чувају обичаје свог пријератног завичаја.

БИБЛИОГРАФИЈА

Године 2011. објавила је своју прву збирку поезије за дјецу „ Дјечији осмијех“. Другу књигу поезије за дјецу „ Што је лијепо нека траје“, послала на конкурс који је расписало Министарство за просвјету и културу РС о суфинансирању средстава, и од 103 пројекта, та књига ( која је била још у припреми) је по броју бодова била на деветом мјесту, а само првих двадесет је финансирало Министарство. Средства за штампање те књиге која је изашла из штампе 2012.г добила је од Министарства за просвјету и културу, као и одобрење да може промовисати своје књиге у школама. Трећу књигу, са духовним пјесмама за дјецу и одрасле „ Анђели су запјевали“, објавила је 2014.г. За ту књигу је добила писмени благослов Владике Хризостома, а издавач је Дабробосанска епархија. Четврту књигу ( избор поезије из прве и друге књиге) „ Дјеца мира“, је објавила 2017.г, а издавач је Српско просвјетно културно друштво Просвјета Зеница.

Пјесме су објављиване у преко 30 зборника у РС, Србији и Швајцарској. Петнаест пјесама је заступљено у Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању, који су уредили Љубиша Симић и Александар Чотрић 2015.г. Награђена пјесма посвећена жртвама добојског логора“Споменик од ријечи“ је објављена у зборнику духовне поезије у Раковици у дијелу гдје су гости зборника, гдје је била једини пјесник из РС. Та иста пјесма је објављена и у зборнику „ Здрав србине мој поносу“ у Србији и сврстана у групу „пјесама за сва времена“, и читана и је и на радију БУМ у Србији.

Пјесме су објављиване и у часописима „ЗНАЧЕЊУ“ Добој, „ Животворни Источник“епархија зворничко-тузланска, АСоглас Зворник, „Суштина поетике“, „Славословље“, „Хоризонт“ Земун, у школском часопису ОШ „Свети Сава „ у Добоју, и часопису „Хаику писмо“, који уређује Небојша Симин из Новог Сада.

Учествовала је у снимању прве радио-драме у историји Радио РТВ Добоја " Монашање Светог Саве" по тексту Милована Витезовића, са драмском секцијом при храму Покрова пресвете Богородице у Добоју.

Наступала је два пута у Сава центру у Београду по позиву дјечијег пјесника Недељка Попадића, на „Витезовом пролећу“, говорила стихове у Банском двору у Бањалуци, дружила се са дјецом у парохијском дому у Сомбору, и о томе су писале њихове локалне новине, говорила поезију на РТРС,( емисија Капи завичаја) БН, К3, и осталим локалним телевизијама. Њено гостовање у теслићкој библиотеци снимала је „Елта „ тв у емисији „ кафа у пет“. Гостовала је у емисији за дјецу „ Васа Даса“ на БН телевизији, а цијели један разред из Бијељине је у тој емисији рецитовао њене пјесме. Одржала је промицију и у свом родном граду Зеници, гдје је било медијски пропраћено и дужи прилог ишао у недељном поподне зеничке телевизије. Чланке о њој су објављивали Добојинфо , Блиц и Независне. Дружила с се са дјецом у школама у Добоју и Шамцу.

У школама у Добоју, и у другим градовима, њене пјесме користе учитељице за приредбе, а игрокази су извођени у великој кино сали Центра за културу и образовање у Добоју. У припреми су књиге са игроказима за дјецу, кратке приче , и поезија за одрасле.

Њене пјесме из збирке духовне поезије за дјецу АНЂЕЛИ СУ ЗАПЈЕВАЛИ су компоноване за дјечији црквени хор у Добоју, и дјечији и женски црквени хор у Зрењанину. Пјесме се појају и у неким црквама и манастирима у Србији и РС. Гостовала је на ТВ ХРАМ у БГ у новембру 2019.г.у емисији " Дарови".

Пише сваку врсту поезије, и награђивана је на разним конкурсима.

Прва награда на конкурсу „ Српске голготе двадесетог вијека“ 2015.г., у Добоју, и друга награда на истом конкурсу 2017.г., друга награда у Барајеву 2017.г.за мисаону и друга исте године за родољубиву. Похвала у Барајеву за дјечију поезију 2012.г. ,трећа награда за кратку причу на конкурсу Српске књижевне радионице у Франкфурту, и прва награда за кратку причу 2018.г. на тему „ Православње и живот“ у Зворнику. Трећа награда за пјесму о Русији и похвала за љубавну пјесму 2018.г.у Чукарици.Двије прве награде за мисаону и љубавну, друга награда за дјецију и похвала за мисаону пјесму у Барајеву 2018.г.

У 2019.години добитник је прве награде за родољубиву поезију на конкурсу Српског књужевног клуба Таласи из Прњавора, трећа награда за љубавну поезију Чукарица 2019.г.,специјална похвала на конкурсу у Вишеграду за родољубиву поезију, прва награда у Лесковцу на конкурсу Слапови Вучјанке, прва награда за љубавну поезију на конкурсу Српског уметничког друштва БГ 2019.г.,трећа награда за мисаону у Барајеву, похвала за родољубиву на конкурсу у Добоју и друга награда у Лукавцу за мисаону поезију у 2020.г.

Сарић Радивоје

ukrs — Thu, 23 Jul 2020 03:26:00 +0000

Радивоје САРИЋ, син честитих пољопривредника – Чедомира и Љубице, рођен 1951. године у Печенег Илови, општина Прњавор.

Свештеник Српске православне цркве. Свој свештеничк позив обављао у Великој Илови, Слатини, и Лакташима, до 2020. године. Служећи Богу и народу, одликован је највећим свештеничким одликовањем – правом ношења напрсног крста.

Богословију светог ''Арсенија Сремца'' завршио је у Сремским Карловцима.

Са супругом Верицом, просвјетном радницом, има двије кћери – Александру и Јелену, зетове, шесоторо унучади и праунука Андреја.

БИБЛИОГРАФИЈА:

Прва збирка поезије ''Крстопут'', објављена 1999. године у издању ''ГрафоМарка'' – Лакташи. Уредник Милутин Вујић, рецензенти Миленко Стојичић и Милутин Вујић;
Друга збирка поезије ''Умивање заборава'', објављена 2002. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима, штампа ''ГрафоМарк'' Лакташи, уредник Милутин Вујић, рецензанти Миленко Стојичић и Милутин Вујић;
Трећа збирак Поезије ''Неухватљиви шапат молитве'', објављена 2003. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима и ''ГрафоМарк'' Лакташи, уредник Милутин Вујић, рецензенти Миленко Стојичић и Милутин Вујић;
Четврта збирка поезије ''У дому небо'', објављена 2008. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима, уредник Милутин Вујић, рецензенти Живко Малешевић и Живко Вујић;
''На Божијем путу'', прва књига прозних текстова, објављена 2012. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима, уредник Милутин Вујић, рецензенти Миленко Стојичић и Живко Вујић;
Пета збирка поезије ''Капи небеске благодати'', објављена 2014. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима, уредник Милутин Вујић, рецензенти Миладин Берић и Живко Вујић;
''Неживи а живи'' (посмртне бесједе), друга књига прозних текстова, објављена 2015. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима, уредник Милутин Вујић, рецензенти Крстан Дубравац и Дарко Савић;
''У кругу калема живота'', трећа књига прозних текстова – објављена 2018. године. Издавач Српско просвјетно и културно друштво ''Просвјета'' у Лакташима, уредник Милутин Вујић, рецензенти Стевка Козић-Прерадовић и Ранко Прерадовић.
''Међу људе или нељуде'', књига кратких прича инспирисана богатим животним искуством, објављена 2020. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ''Просвјета'' у Лакташима. Уредник Милутин Вујић, рецензенти Живко Вујић и Миладин Берић.

Ђокић Радмила

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 00:33:40 +0000

Радмила ЂОКИЋ, рођена је 1969. године у Бијељини. Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Поезију пише од 1983. године. Пјесме је објављивала у разним листовима и часописима („Сватовац“-Пожаревац, „Српска вила“, „Семберске новине“, „Православна истина“- Бијељина, „Јесењин“- Београд, „Корени“- Куманово, „Шидина“- Шид, „Завичај“- Неготин, „Луча“- Суботица) те у заједничким збиркама „Сватовница“ (1998-2000) - Пожаревац, „Семберска лира“ (Бијељина,2004), „Алманах Јесењин“ (2006, 2007, 2008 и 2009 - Београд), „Романијски пјеснички сусрети“ (Соколац, 2007), „Лирска ријеч из Посавине и Семберије“ (Бијељина, 2009), „Са таласа модрог града“ (Модрича, 2009 и 2011), „Сазвежђа 8“ (Београд, 2010), „Бриј људског срца“ (Подгорица, 2010 и 2011), „Поетска сванућа“ (Бијељина, 2010), „Ноћ боема“ (Инђија, 2013), те у антологији Пере Зубца, „Кад срце засветлуца“ (Рума, 2009).Била је сарадник Радио - Подриња, (Лозница). Има пет објављених збирки: „Стара кајсија“, 2003, „Жубор срца“, 2009, „Моја ћутања“, 2014, „Калеидоскоп“, 2017, и „Пишчева тајна“, 2017. године. Учесник је многих фестивала и пјесничких манифестација. Неколико њених пјесама музички је обрађено и интерпретирају их познати пјевачи наше естраде. Добитник је неколико вриједних награда, а међу њима и Пјесничку ленту 2011. године у Модричи. Члан је СПКД „Просвјета“ , предсједник Књижевног клуба „Јован Дучић“ у Бијељини и члан УКРС. Живи и ради у Бијељини.

БИБЛИОГРАФИЈА

Објављене збирке пјесама

Стара кајсија, СПКД "Просвјета", Бијељина, 2003.
Жубор срца, Д.О.О. "Знање" Бијељина, 2009.
Моја ћутања, Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина, 2014.
Калеидоскоп, Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина, 2017.
Пишчева тајна, Бијељина 2017.

Пјесме објављене у домаћим књижевним листовима и часописима

Ни куда, ни коме, Српска вила бр. 14. Бијељина, 2001. стр. 63.
Семберија, Српска вила бр. 14. Бијељина, 2001. стр. 64.
Мајко, Српска вила бр. 15. Бијељина, 2002. стр. 41.
Стара кајсија, Српска вила бр.15. Бијељина, 2002. стр. 42.
Захвалност мајци, Православна истина бр. 6. Бијељина, 2002. стр. 12.
Волим наше обичаје, Православна истина бр. 8. Бијељина, 2002. стр. 19.
Иконо Светог Јована, Православна истина бр. 8. Бијељина, 2002. стр. 19.
Кад бих знала да нацртам, Српска вила бр. 16. Бијељина, 2002. стр. 40.
Семберија, Семберске новине бр. 466. Бијељина, 2003. стр. 15.
Годишња доба, Српска вила бр. 17. Бијељина, 2003. стр. 58.
Ја још памтим..., Српска вила бр. 17. Бијељина, 2003. стр.59.
Чекала сам те, Српска вила бр. 18. Бијељина, 2003. стр. 64.
Само жеља, Српска вила бр. 18. Бијељина, 2003. стр. 65.
Пријатељ мог дјетињства, Српска вила бр. 19. Бијељина, 2004. стр. 146.
Рањена, Српска вила бр. 20. Бијељина, 2004. стр. 122.
Понос, Српска вила бр. 21. Бијељина, 2005. стр. 106.
Носталгија, Српска вила бр. 22. Бијељина, 2005. стр. 128.
Причала бих, Српска вила бр. 23. Бијељина, 2006. стр. 147.
Сличан, Српска вила бр. 24. Бијељина, 2006. стр. 131.
Крушке, Српска вила бр. 25. Бијељина, 2007. стр. 116.
Црвено, Српска вила бр. 26. Бијељина, 2007. стр. 104.
Сањам, Српска вила бр. 27. Бијељина, 2008. стр.120.
Јелифанка, Српска вила бр. 28. Бијељина, 2008. стр. 141.
Жубор срца, Српска вила бр. 29. Бијељина, 2009. стр. 140.
Опрости, Српска вила бр. 30. Бијељина, 2009. стр. 156.
Исповијест, Српска вила бр. 31. Бијељина, 2010. стр. 154.
Растанак, Српска вила бр. 32. Бијељина, 2010. стр. 127.
Рачи које више нема, Српска вила бр. 33. Бијељина, 2011. стр. 30.
Мислила сам да познајем себе, Српска вила бр. 34. Бијељина, 2011. стр. 113.
Да знам цртати, Српска вила бр. 35. Бијељина, 2012. стр. 138.
Брату, Српска вила бр. 36. Бијељина, 2012. стр. 141.
Путовање снова, Српска вила бр. 38. Бијељина 2013. стр.174.
Стазе твог дјетињства, Српска вила бр. 50. Бијељина, 2019. стр. 172.
Љубав у граду валцера, Српска вила бр. 50. Бијељина, 2019. стр. 172-173.

Пјесме објављене у страним књижевним листовима и часописима

Ја нисам за тебе, Сватовац, Пожаревац, 1997. стр. 3.
Зашто? Зато!, Сватовница, Пожаревац, 1998. стр. 52.
Никад више, Сватовница, Пожаревац, 1998. стр. 52.
Град прошлости, Сватовница, Пожаревац, 2000. стр. 14.
Дјевојка на киши, Сватовница, Пожаревац, 2000. стр. 14.
Дио тебе, Сватовница, Пожаревац, 2000. стр. 14.
Ђачка љубав, Јесењин бр. 67. Београд, 2005. стр. 17.
Сестра, Јесењин бр. 68. Београд, 2005. стр. 18.
Учила ме моја мајка, Јесењин бр. 69. Београд, 2005. стр.4.
Прело, Јесењин бр. 70. Београд, 2005. стр. 18.
Уздах, Шидина бр. 9. Шид, 2007. стр. 7.
Причала бих, Корени бр. 38. Куманово, 2007. стр. 28.
Сличан, Јесењин бр. 80. Београд, 2009. стр. 18.
Нема више, Јесењин бр. 83. Београд, 2009. стр. 10.
Рачи које више нема, Шидина бр. 12. Шид, 2010. стр. 79-80.
Збогом остај, Шидина бр. 12. Шид, 2010. стр. 80.
Жубор срца, Јесењин бр. 87. Београд, 2010. стр. 12.
Рачи које више нема, Луча бр. 4. Суботица, 2013. стр. 28-29.
Жубор срца, Луча бр. 4. Суботица, 2013. стр. 29.
Љубав у граду валцера, Луча бр. 4. Суботица, 2013. стр. 29.
Бождаркина, Јесењин бр.121. Београд, 2016. стр.18.
Господине у одијелу, Луча бр.2. Суботица, 2018. стр.69.
Водич мог живота, Луча бр. 2. Суботица, 2018. стр. 69.

Пјесме објављене у домаћим зборницима

Мајка, Семберска лира, Бијељина, 2004. стр. 63.
Успомена, Семберска лира, Бијељина, 2004. стр. 64.
Семберија, Семберска лира, Бијељина, 2004. стр. 65.
Пријатељ мог дјетињства, Семберска лира, Бијељина, 2004. стр. 66.
Годишња доба, Семберска лира, Бијељина, 2004. стр. 67.
Несањани снови, Романијски пјеснички сусрети, Соколац, 2007. стр. 25.
Љубав из Бијељине, Романијски пјеснички сусрети, Соколац, 2007. стр. 26.
Ни куда, ни коме, Романијски пјеснички сусрети, Соколац, 2007. стр. 27.
Црвено, Романијски пјеснички сусрети, Соколац, 2007. стр. 28-29.
Стара кајсија, Поетски тренутак, Модрича, 2009. стр. 30-31.
Таква сам ти ја, Лирска ријеч из Посавине и Семберије, Бијељина, 2009. стр. 50.
Крв немирна, Лирска ријеч из Посавине и Семберије, Бијељина, 2009. стр. 51.
Ни куда, ни коме, Лирска ријеч из Посавине и Семберије, Бијељина, 2009. стр. 52.
Жубор срца, Лирска ријеч из Посавине и Семберије, Бијељина, 2009. стр. 53.
Жубор срца, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 91.
Ни куда, ни коме, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 92.
Украдени снови, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 92.
Нико не зна, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 93.
јануар, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 93.
Црвено, Поетска сванућа, Бијељина, 2010. стр. 94.
Вољела бих, Са таласа мокрог града, Модрича, 2011. стр. 13.
Божија правда, Са таласа модрог града, Модрича, 2011. стр. 14.
Има нешто што се ником не говори, Са таласа модрог града, Модрича 2011. стр. 15.
Волим наше обичаје, Гори лила уочи Илина бр. 1, Пелагићево, 2015. ( Р. Српска ) стр. 67.
Исповијест, Гори лила уочи Илина бр 2, Пелагићево, 2016. ( Р. Српска ) стр. 157.
Колачићи, Гори лила уочи Илина бр. 2, Пелагићево, 2016. ( Р. Српска ) стр. 157.
Бождаркина, Гори лила уочи Илина бр. 3, Пелагићево, 2017. ( Р. Српска ) стр. 227.
Брату, Гори лила уочи Илина бр. 3, Пелагићево, 2017, Р. Српска, стр. 228.
Завичај, Зборник бр. 1, Зворник, 2017. стр. 18.
Господине у одијелу, Времеплов, Бијељина, 2018. стр. 27.
Водич мог живота, Времеплов, Бијељина, 2018. стр. 28.
Сусрет на киши, Времеплов, Бијељина, 2018. стр. 29.
Другар за сва времена, Времеплов, Бијељина, 2018. стр. 30.
Колачићи, Гори лила уочи Илина бр. 4. Пелагићево, 2018. ( Р. Српска ), стр. 96.
Дијете са планине, Гори лила уочи Илина бр. 4. Пелагићево, 2018. ( Р. Српска ), стр. 211.
Дијете са планине, Зборник бр. 2. Зворник, 2018. стр. 131.
Другар за сва времена, Гори лила уочи Илина бр. 5. Пелагићево, 2019. ( Р. Српска ), стр. 350.
Бождаркина, Зборник бр. 3. Зворник, 2019. стр. 71.

Пјесме објављене у страним зборницима

Добра стара времена, Алманах 1. Београд, 2005. стр. 150.
Из школске торбе, Алманах 2. Београд, 2006. стр. 6.
Учила ме моја мајка, Алманах 2. Београд 2006. стр. 6.
Прело, Алманах 2. Београд, 2006. стр. 7.
Из душе искрено, Алманах 2. Београд 2006. стр. 7.
Непослушни, Алманах 3. Београд, 2007. стр. 160.
Сањам, Аламанах 3. Београд, 2007. стр. 160.
Причала бих, Алманах 3. Београд, 2007. стр. 161.
Најљепша си моја пјесма, Алманах 3. Београд, 2007. стр. 161.
Љубав из Бијељине, Алманах 4. Београд, 2008. стр. 22.
Београд, Алманах 4. Београд, 2008. стр. 22.
Црвено, Алманах 4. Београд, 2008. стр. 22.
Носталгија, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 18.
Жубор срца, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 18.
Љубав из Бијељине, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 18.
Исповијест, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 19.
Уздах, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 19.
Божија правда, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 19.
Мајка, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 19.
Успомена, Алманах 5. Београд, 2009. стр. 19.
Жубор срца, Сазвежђа 8. Београд, 2010. стр. 117.
Мајка, Бруј људског срца, Подгорица, 2010. стр. 127.
Из душе искрено, Бруј људског срца, Подгорица, 2010. стр. 128.
Сазнала си, Бруј људског срца, Подгорица, 2010. стр. 129.
Сан о свадби, Бруј људског срца, Подгорица, 2010. стр. 130.
Жубор срца, Сјеверац бр. 2. Подгорица, 2011. стр. 62.
Колачићи, Сјеверац бр. 2. Подгорица, 2011. стр. 63.
Носталгија, Сјеверац бр. 2. Подгорица, 2011. стр. 64.
Црвено, Ноћ боема бр. 11. Инђија, 2013. стр. 173.
Хоћемо ли на кафу до Беча, Ноћ Боема бр. 11. Инђија, 2013. стр. 174.
Стисак твоје руке, Ноћ боема бр. 11. Инђија, 2013. стр. 175.
Добра стара времена, Моба, Осечина, 2014. ( Србија ), стр. 81.

Представљање збирки пјесама

1. Стара кајсија

Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина, 03.10.2003.
ОШ. „Стефан Немања“ - Г. Чађавица ( Р. Српска ), 03.06.2004.
Библиотека Вуковог завичаја Лозница, 26.11.2004.

2. Жубор срца

Општинска сала Шамац, 5.3.2009.
Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина, 12.03.2009
ЈУ Центар за културу „Филип Вишњић“ Угљевик, 09.04.2009.
Библиотека Вуковог завичаја Лозница, 23.04.2009.
Сала Светосавског дома Пелагићево, 29.04.2009.
Општинска сала Зворник, 08.04.2010.
Градска општина Голубовци ( Црна Гора ) 18.07.2011.
Библиотека „Симеон Пишчевић“ Шид, 13.10.2011.
Сала КУД-а „Карађорђе“ Беч, 12.05.2012.
Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина, 26.06.2012.

3. Моја ћутања

Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина, 04.09.2014.
Сала КУД-а „Карађорђе“ Беч, 09.11.2014.
Сала хотела „Плажа“ Шамац, 22.03.2015.
ОШ. „Свети Сава“ Зворник, 03.05.2016.

4. Калеидоскоп

Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина, 13.10.2017.
Библиотека „Симеон Пишчевић“ Шид, 23.03.2018.
ОШ. „Свети Сава“ Зворник, 10.04.2018

Награде и признања

Повеља Новинске куће „Сватовац“ Пожаревац, 2000.
Повеља Новинске куће „Сватовац“ Пожаревац, 2001.
Диплома Галерије „Сунце“ Бијељина, 2001.
Захвалница КПД-а „Васо Пелагић“ Пелагићево ( 2007-2019 ).
Захвалница Музеја „Семберија“ Бијељина, 2010.
Захвалница Клуба књижевника „Савовање“ Шамац, 2010.
Пјесничка лента СКЦ-а „Модрича“ Модрича, 2011.
Повеља Књижевног клуба „Благоје Јастребић“ Вашица ( Србија ), 2013.
Захвалница Књижевног клуба „Душан Матић“ Ћуприја, 2013.
Диплома са Фестивала хармонике WR. Neustadt, Austria, 2014.
Захвалница Књижевног клуба „Луча“ Власеница, 2015.
Диплома Клуба књижевника „Савовање“ Шамац, 2015.
Повеља УК-а „Сјеверац“ Подгорица, 2017.
Диплома КОЦ-а „Вишњићеви дани“ Шид, ( 2017-2019 ).
Захвалница КУД-а „Дукат“ Traiskirchen, Austria, 2018.
Захвалница Српског Књижевног клуба „Вихор“ Дервента, 2018.
Захвалница Гусларског друштва „Његош“ Даниловград, 2019.
Захвалница Дринских сусрета Зворник ( 2017-2019 ).

Пјесме заступљене у антологијама

Прело, Кад сунце засветлуца / Перо Зубац. Рума, 2009. стр.797.
Лампа, Кад сунце засветлуца / Перо Зубац. Рума, 2009. стр.798.
Прело, Са друге стране медаље / Милас. С. Трновица. Београд, 2019. стр. 104.

Радовановић В. Радмило

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

Радмило В. РАДОВАНОВИЋ, рођен је 28.8.1957. године у Дивину код Билеће. Школовао се у Требињу и Мостару.

За свој књижевни рад добио је више значајних награда и признања. Заступљен је у многобројним зборницима, часописима и антологијама. Члан је Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије. Превођен на више страних језика. Живи у Мркоњић Граду.

Објавио је пјесничке књиге:

Сузе (KПЗ, Пљевља, 1976),

Ово вријеме (СKПД Просвјета, Мркоњић Град, 1994),

Тамница шкољке (Глас српски, Бања Лука, 1995),

Метаморфоза бића (Глас српски, Бања Лука, 1997),

Раскошна тамница (Глас српски, Бања Лука, 1998),

Епитафиус (Апостроф, Београд; Глас српски, Бања Лука, 2000),

Морфејски сан (Просвета, Београд, 2001),

Дивинска Микена (Глас српски, Бања Лука, 2002),

На обалама Лете (Нолит, Београд, 2003),

Очи бездана (Народна књига, Београд, 2004),

Банкет уклетих (Глас српски, Бања Лука, 2005),

Двије поноћи Вавилона (Народна књига, Београд, 2005),

Пребивалиште пепела (Глас српски, Бања Лука, 2007),

Дивинске свјетлости (Избор поезије, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2007),

Пуста обала, о Тетида (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2009),

Млади Адонис (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2011),

Жал за Еуридиком (Арт принт, Бања Лука, 2012),

Писма Афродити (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2014),

Капије Хада (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2015),

Елеусински сонети (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2016),

Недоречени Орфеј (Арт принт, Бања Лука, 2017).

Аполонова лира (Арт принт, Бања Лука, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2018)

Тезејев јав (Арт принт, Бања Лука, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2019)

Збогом Алкиноја (Арт принт, Бања Лука, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2020)

e-mail:

Милошевић Радослав

ukrs — Sat, 25 Jul 2020 18:49:01 +0000

Радослав (Васиља) МИЛОШЕВИЋ је рођен 1944. године у Брестицама код Билеће. Доктор је математичких наука. Пише и објављује поезију од ране младости. Заступљен је у више антологија и зборника. Објављује и у многим часописима. Учествовао је на Међународним сусретима писаца у Београду, а поезија му је превођена на више језика. Члан је Удружења књижевника Српске, Србије и Црне Горе.

Објавио је самосталне збирке поезије: Над понором (1973), Украдено сунце (1976), La spreranza del vento (1983), Клетва наде (1985), Дио нашег лица - хаику (1989), Близина црне рупе (1990), Зелени десило (1993), Небо зове (1996), Над безданом (1998), Нада вјетра (2005), Капије љубави (2012), Прије великог дана (2015), Сунце ноћи (2019), Запретане ватре 2019.

Објавио је шест књига о Јовану Дучићу: Земаљско и небеско Јована А. Дучића (2001), Епска рапсодија о Јовану Дучићу (2002), Дучићев пут (2003), Требињска химера (2005), Карикатуре Јована Дучића (2010), Дучићев вијенац (2019).

Добио је пјесничку Награду Аврамов штап (2008) за лирско епски спјев у разбијеном десетерцу „Зелени Десило“ од Удружења књижевника Српске - Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе.

Павловић Ранко

ukrs — Sun, 26 Jul 2020 15:56:41 +0000

Ранко ПАВЛОВИЋ, рођен је 19. јануара 1943. Године у Шњеготини Горњој, код Теслића. Живи и ствара у Бањој Луци. Школовао се у родном селу, Теслићу и Бањој Луци.

Завод за уџбенике у Источном Сарајеву објавио је његова Изабрана дјела.

Сарадник је многих водећих савремених часописа.

Такође је добитник више награда за новинарство.

Носилац је Ордена рада са среберним вијенцем предсједника СФРЈ и Плакете Града Бања Лука.

БИБЛИОГРАФИЈА

Збирке поезије:
1. Немир сна, «Паралеле», Добој, 1963.
2. Дамари јасеновачки, Национални парк Козара, Приједор, 1987.
3. Кости и сјене, Слово, Бања Лука, 1997.
4. Небески лан, «Арс Либри» – Београд, «Бесједа» – Бања Лука, 2001.
5. Срж, „Рад“, Београд, 2005.
6. Пјесме (изабране и нове пјесме), Завод за уџбенике, Источно Сарајево, 2004.
7. Дама из Господске, „Арт-принт“, Бања Лука, 2006.
8. Лов, КоВ, Вршац, 2007.
9. Пјесников прах, Нар. библ. „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2008.
10. Монашки сонети, „Арт принт“, Бања Лука, 2011.
11. Између двије празнине, Удружење књижевника Српске – Подружница Бања    Лука, Бања Лука, 2011.
12. Дубље од слутње, „Арт принт“, Бања Лука, 2012.
13. Повратак у тачку (изабране и нове пјесме), „Бесједа“ Бања Лука, „Ars Libri“ Београд, 2013.
14. Зрно, „Повеља“, Краљево, 2014.
15. Прелазак у сјенку (изабране и нове пјесме), „Унус мундус“, Нишки културн центар, Ниш, 2015.
16. Лаку ноћ, Љиљана, „Арт принт“, Бања Лука, 2016.
17. Плавет, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2018.
18. Измаглица, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2018.
19. Вински сонети, „Арт принт“, Бања Лука, 2019.
20. Сонетна бројаница (у две – двије руке), са Жељком Аврић, „Прометеј“, Нови Сад, 2019.

Збирке приповиједака:
1. Приче из Вакуфа, «Глас», Бања Лука, 1978.
2. Бљесак у кошмару, «Универзал», Тузла, 1985.
3. Човјек у љуштури, «Глас», Бања Лука, 1988.
4. Преображаји, «Рад», Београд, 1997.
5. Додир, «Ослобођење", Српско Сарајево, 1998.
6. Жута бјелина (избор), «Глас српски» – Бања Лука, «Ослобођење» – Српско
    Сарајево, 1998.
7. Суботе без Илзе (изабране и нбове приче), Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд,
    2000.
8. Трагач из крилне регименте, Удружење књижевника Српске –
    Подружница Бања Лука, Бања Лука, 2003.
9. Био једном један, "Књижевна задруга", Бања Лука, 2003.
10. Приповијетке (избор), Завод за уџбенике, И. Сарајево, 2004.
11. Библиотекар и Књига, Завод за уџбенике, И. Сарајево, 2006.
12. (Д)опричано (избор), Подружница УКС, Бања Лука, 2007.
13. Тринаест нестрпљивих прича, „Прометеј“, Н. Сад, 2007.
14. Небесници, „Нова реч“, Пожаревац, 2012.
15. Откупљивач прича, „Арт принт“, Бања Лука, 2013.
16. Карењина и Вронски у задимљеној крчми, „Прометеј“, Нови Сад, 2015.
17. Мајстори и мајсторије и друге кратке приче, „Албатрос плус“, Београд, 2019.

Романи:
1. Школа јахања, «Глас», Бања Лука, 1990. (друго издање:
    «Глас српски», Бања Лука, 1997)
2. Јахачи и остали, «Глас српски», Бања Лука, 2001.
3. Како ухватити лептира, «Народна књига», Београд, 2002.
4. Небеске костурнице, „Прометеј“, Нови Сад, 2011.
5. Громада, „Прометеј“ Нови Сад и Фондација Брано Ћопић Бања Лука, 2016.

Есеји
Журка код Екермана, КоВ, Вршац, 2007.
У дубинама језика, „Арт принт“, Бања Лука, 2017.

Књижевна критика:
Дочитавање, „Унус мундус“, Ниш, 2012.

Дневници
1. Крезуба година, дневничко биљешкаре о 2016, „Арт принт“, Бања Лука, 2018.

Публицистика
1. Бањалука 1969 – 1979. (приредио са Хамидом Хусеџиновићем, „Глас“, Бања Лука, 1980.
2. Бањалучка кућа од снова – пола вијека Дјечијег позоришта Републике Српске (са Предрагом Бјелошевићем и Војиславом Вујановићем), Дјечије позориште Републике Српске, Бања Лука, 2006.

Збирке прича за дјецу:
1. Бајке за лијево ухо, «Освит», Карловац, 1985.
2. Јарац у позоришту, «Свјетлост», библиотека "Млади дани",
    Сарајево, 1985.
3. Чистач обуће, «Младост», библиотека "Вјеверица", Загреб, 1985.
4. Кућа на излету, «Глас», библиотека "Јаблан", Бања Лука, 1988, друго   издање1990.
5. Кула Кулина бана, «Веселин Маслеша», библиотека "Ластавица",
    Сарајево, 1988.
6. Кућа на излету, избор, «Веселин Маслеша» и «Свјетлост»,
    Сарајево, 1990.
7. Стефан на Млијечном путу, Крајишко дјечије позориште,
    Бања Лука, 1994.
8. У кући духова (избор), «Григорије Божовић», библиотека "Божури",
    Приштина, 1998.
9. Воз, тата и новине, «Бесједа», библиотека "Бели слон", Бања Лука,
    2000.
10. Златнодолске бајке, «Рад», библиотека "Алиса", Београд, 2001.
11. Пријатељи, «Слово», Бања Лука, 2002.
12. Моћ дивље оскоруше и друге бајке, „Bookland“, Београд, 2005.
13. Свирала од ружиног дрвета и друге бајке, „Bookland“, Београд, 2009.
14. Гитаријада у Јежевици, „Босанска ријеч“, Тузла, 2009.
15. Краљеви на вашару (лектирни избор), „Босанска ријеч“, Сарајево, 2010.
16. Стиже сликар, „Повеља“, Краљево, 2011.
17. Једна Прича и друге приче, Књижевна заклада/фондација „Фра Грго Мартић“, Крешево, 2011.
18. Причинило се у Причину, „Bookland“, Београд, 2014.
19. Машта на туфнице (лектирни избор), „Босанска ријеч“, библиотека „Мали принц“, Тузла, 2015, друго издање (у едицији „Књигометар“) 2016.
20. Пут у читанку (Обновљено, проширено издање збирке „Једна Прича и друге приче“), „Арт сцена“, Бања Лука, 2020.

Роман за дјецу:
1. Тајне Краљевог Града, "Народна књига", библиотека "Петар Пан",
    Београд, 2004.
2. Како се испричала Неиспричана Бајка, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2018.

Сликовнице:
1. Чаролије Сина Сунца, «ГрафоМарк», Лакташи, 2001.
2. Племенити Хахај и страшни Хехеј, «ГрафоМарк», Лакташи, 2001.

Збирке пјесама за дјецу:
1. Шта јутро доручкује, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2007.
2. Расти брже, то је лако, “Book“, Београд, 2009.
3. Басновите пјесме, „Арт принт“, Бања Лука, 2010.
4. Кад се уши зацрвене, изабране и нове пјесме (у: Р. Павловић – П. Ђаковић – П. Стевић: Простори игре), Фондација „Бранко Ћопић“, библиотека „Башта сљезове боје“, Бањалука, 2010.
5. Пјесме за причање, „Арт принт“, Бања Лука, 2013.
6. Нова планета, Завод за уџбенике и наставна средства, Iсточно Сарајево, 2014.

Звучне књиге
1. Извор свјетлости и друге бајке, ЈУ Специјална библиотека за слијепа и      слабовида лиц Републике Српске, Бања Лука, 2017.

Изведени позоришни текстови за дјецу:
1. Кутија за ослобађање времена, ЦОК театар, Бања Лука, 1991.
2 Љубавни јади Јежа Јежића, Крајишко дјечије позориште, Бања
   Лука, 1993. и Луткарски студио "Рода", Бања Лука, 2003.
3. Принц од Бијелог Лука, Дјечије позориште Републике Српске,
    Бања Лука, 2000. и 2002.
4. Љубичаста зрака, Дјечије позориште Републике Српске, Б. Лука, 2006.
5. Жутокапа, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006.
6. Племенити Хахај и страшни Хехеј, Дјечије позориште Републике Српске, Бања Лука, 2013.
7. Проклетство метафоре, Театар „ОКО“, Београд, 2013.
8. Упознавање свијета“, Театар „ОКО“, Београд, 2013.
9. Троспратни болесник (по моривима пјесме „Болесник на три спрат“ Бранка Ћопића), Драмска сцена, Прњавор, 2018.

Изабрана дјела:
1. Пјесме
2. Приповијетке
3. роман „Јахачи и остали“
4. Приче за дјецу
Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2004.

Више од 20 радио-драмских текстова извођених на свим радио-станицама бивше СФРЈ и превођених на више језика.

Прерадовић Ранко

ukrs — Mon, 27 Jul 2020 13:04:22 +0000

Рaнкo ПРЕРАДОВИЋ, рoђeн у Вршaнимa кoд Прњaвoрa 1944. гoдинe. Шкoлoвao сe у Прњaвoру, Бaњa Луци и Сaрajeву, a прву збирку пjeсaмa „Свитaњa“ oбjaвиo 1963. гoдинe у бивлиoтeци „Пaрaлeлe“ у Дoбojу. У мeђуврeмeну je oбjaвиo двадесетак збирки пoeзиje, a 2003. oбjвaљeнa су му изaбрaнa дjeлa у чeтири књигe. Прeвoђeн нa пeтнaeстaк jeзикa, мeђу кojимa eнглeски, фрaнцуски, њeмaчки, итaлиjaнски, чeшки, пoљски, мaкeдoнски, турски, мађарски, слoвeнaчки, eспeрaнтo и др. Дoбитник брojних нaгрaдa и признaњa, a пoeзиja му je зaступљeнa у вишe aнтoлoгиja, избoрa и пaнoрaмa. Свaкaкo дa je нajзнaчajниja „Aнтoлoгиja српскe пoeзиje“ Нeнaдa Груjичићa (2012, 2013).

Дo сaдa oбjaвиo књигe: „Свитaњa“ (1963), „Слoвo љубвe зa Глoриjу“ (1969), „Сиjaмски близaнци“ (1969), „Днeвник ништeњa“ (1970), „Лудницa“ (1974), „Грoб oцa мoгa“ (1969), „La cena del re“ („Крaљeвa вeчeрa“) (1982), „Majкa сaмa“ (1984), „Ствaрнo стaњe“ (1989), „Смрти нeдoрaсли“ (1990), „Луднички врт“ (1999,2000), „Poemoj“ („Пjeсмe“)(2000), „Крaљeвa вeчeрa“(2002), „Кoст и цвeт“ (изaбрaнe пjeсмe – ауторов избор) (2003), „Нeприступaчaн сeби“ (изaбрaнe пjeсмe у избору и с предговором проф. др Младена Шукала) (2003), „Sun imago „ („Замисао сунца“, 2003), „Плaмeн глaвa“ (2007), „Пeсмe кoje нисaм прeбoлeo“ (2010) и „“Смрт в Teрeзинe“ („Смрт у Teрeзину“) (2013). Др Душкo Ж.Пoпoвић нaписao je студиjу-књигу с нaслoвoм „Филoзoфскo у (пo)eтици Рaнкa Прeрaдoвић“. Oбjaвиo je и збирку љубaвнe пoeзиje „Свeвeчнa“ (у зajeдничкoj књизи сa супoругoм Стeвкoм Кoзић Прeрaдoвић, кoja je свoje изaбрaнe пjeсмe нaслoвилa сa „Пaпирни кључeви“) у Бaњa Луци (2013).

Књижeвник, критичар и теоретичар, Mиркo Вукoвић сaчиниo je изaбрaнe пjeсмe Рaнкa Прeрaдoвићa у чeтири књигe и свaкoj oд њих нaписao oдгoвaрajући прeдгoвoр: „Сан о животу“, „Општа лудница“, „Стварно стање“ и „Радни пројекат гроба“ (2015).

Радуловић Сања

ukrs — Tue, 28 Jul 2020 10:12:02 +0000

Сања РАДУЛОВИЋ је рођена 1975. у Тешњу, БиХ.
Пише и објављује прозу, поезију и хаику.

Награде и похвале за поезију:

Друга похвала у категорији љубавна поезија за пјесму „Плодност“ на конкурсу „Песничко прољеће Чукарице 2014.” Београд 2014.
III награда у категорији љубавна поезија за пјесму „Небо“ на конкурсу „Песничко прољеће Чукарице 2016.“ Београд 2016.
II награда на Међународном песничком маратону „Песми у част“ Јабука, Панчево 2016. за пјесму „Наранџаста пјесма“
II награда на „Поетској позорници плус“ за мјесец јули 2016. у Ћуприји за пјесму „Море (ни)је прогутало сузе“
II награда за Пјесму године 2016. на „Поетској позорници плус“ у Ћуприји за пјесму „Море (ни)је прогутало сузе“
II награда на „Поетској позорници плус“ у Ћуприји за мјесец мај 2017. за пјесму „Дар“
Прва похвала у категорији родољубива поезија за пјесму „Прстокази“ на конкурсу „Песничко прољеће Чукарице 2017.“ Београд 2017.
Похвала жирија на песничком маратону „Песми у част“ Јабука, Панчево 2017. за пјесму „Кривудави небески рукопис“
Награда жирија за пјесму под називом „Дар“ ПРЕМИО CASERTA 2017 – LA CATENA DELLA PACE” I EDIZIONE (Ланац мира издање).
II награда за пјесму под називом „Ноћна музика “ PREMIO „CITA DEL GALATEO 2017.“
III награда на X конкурсу Библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске 2018. за пјесму под називом „Од кугле до куглане”
II награда на конкурсу „Муса Ћазим Ћатић” Оџак 2018. за пјесму „Дом за незбринуте пјесме”
Прва похвала у категорији љубавна поезија на фестивалу поезије „Оловко, не ћути” Барајево, 2018. за пјесму "Пост сцриптум"
III награда на конкурсу „Паланачко песничко лето” Смедеревска Паланка 2018. за пјесму под називом „На путу”
Признање на пјесничком конкурсу „Паун Петронијевић Рујно” Ужице 2018. у категорији љубавна поезија за пјесму „Погоди одакле зовем”
II награда на конкурсу часописа „Улазница 2018” Зрењанин за пјесму под називом „Смртност тренутка”
Друга похвала на конкурсу на најбољу лирску пјесму Књижевног клуба „Иво Андрић” Земун 2018. за пјесму „У реду за парче успомена”
Похвала на 30. међународном фестивалу поезије „Панонски галеб” Суботица 2019. за пјесму под називом „Жеђ”
II награда на конкурсу „Паланачко поетско лето 2019.” Смедеревска Паланка пјесму под називом „Телеграм”
Похвала на конкурсу за награду „Лука Милованов Георгијевић” Сребреница 2019. за пјесму под називом „Укор учитељици живота”

Награде и похвале за кратке приче:

I награда на 6. међународном конкурсу часописа „Авлија“ Рожаје за најбољу необјављену кратку причу у региону за 2016. за причу под називом „Номад на штиклама“
Побједничка прича „25. песничких руковети” у Неготину 2017. - прича под називом „Воз”
II награда на конкурсу „Зијо Диздаревић” Фојница 2017. за причу под називом „Облачић”
Похвала на конкурсу „Марко Мартиновић Цар” Витез 2018. за кратку причу под називом „ Ахмет Шабо у нама”
II награда на 8. међународном конкурсу часописа "Авлија" Рожаје за најбољу необјављену кратку причу у региону за 2018. за причу под називом "Газда"

Објавила је збирке пјесама: „Лепет крила мајке птице“ 2015. „Прстохват маслачка“ 2017. године, и збирку кратких прича „Номад на штиклама” 2018. године.

Пјесме су јој превођене на бугарски, италијански, македонски, енглески и француски, кратке приче на албански и македонски, хаику на енглески и словеначки језик. Члан је Удружења књижевника Републике Српске са статусом умјетник у култури-књижевник (Министарство културе и просвјете Републике Српске).

Живи на релацији Добој-Београд.

Гуслов Марчета Сава

ukrs — Wed, 29 Jul 2020 07:19:43 +0000

Сава ГУСЛОВ МАРЧЕТА је рођена 1952. године у Доњем Раткову од оца Раде Гуслова и мајке Душанке Врањеш. Отац Раде је био радник у Жељезари Зеница, гдје је хтио одвести породицу, међутим, видјевши, приликом посјете колико је град загађен, мајка Душанка није пристала да доведе своје двије кћерке у тај загађен град. Раде је прешао и довео породицу, 1957. год у Бању Луку, гдје се запослио у ПДИ Врбас. Породица је живјела у малом приградском насељу Кумсале, између двије творнице, Витаминке и Врбаса. Сава је завршила Основну школу "Ранко Шипка", те је по завршетку уписала Економску школу. У школи је упознала свог животног сапутника Крстана Марчету, напустила школовање и отишла да живи у селу Чађавица, са својим изабраником.

У селу је радила све сеоске послове, које никада није радила, не жалећи се на тежину. Већ тада је наставила писати поезију започету у седмом разреду Основне школе, али је морала крити због несхватања околине. Наставила је своје школовање ванредно не опраштајући себи што није завршила факултет, иако је касније прешла у град и почела радити у Робној кући предузећа "Балкана Промет".

Тек када су јој синови дорасли до школовања породица се преселила у Мркоњић Град. Десет година живота по сеоским условима било је довољно да се стекне искуство и борба за опстанак. Један, најљепши дио живота, шеснаест година, провела је у Мркоњић Граду, да би се поново 1991. године вратила у Бању Луку. Двије написане, а необјављене збирке поезије уништене су у ратном вихору 1995. године у Мркоњић Граду. Сава се вратила у Бању Луку родитељима који су остали сами и ожалошћени због губитка сина. Завршила је петостепену школу за Трговински менаџмент (како се тада звала). Запослила се у Бањалучкој Банци гдје је радила двије године, а затим у Енергопетролу у ком је провела остатак радног вијека.

Због потребе предузећа у ком је радила наставила је да учи, али не факултет, јер је већ било касно. Положила је стручни испит за Архивисту и до пензије радила тај посао. Сава је пензионер. Живи и пише у Бањој Луци.

БИБЛИОГРАФИЈА

Сава Гуслов Марчета објавила је десетине прича које су награђене на разним конкурсима у Републици Српској, Србији, Њемачкој. За поезију је такође често награђивана. Учествовала је у радио емисијама, гостовала у телевизијским програмима, школама и на разним манифестацијама.

Приповјетке и поезија су објављиване у зборницима, читане, звучно снимане и говорене на многим манифестацијама.

До сада објављене књиге су:

,,Печат суза'' приповјетке и поезију,

,,До угарка сажежена'' поезију,

,,Јањдурина љубав'' приповјетке, те поезију за дјецу.

,,Гдје станују несташлуци''

,,Једна пјесма два дуката'', бајковите приповјетке за дјецу

,,Клупко златне паучине'',

,,Монографију Врањеш'' монографију породице са Змијања, те романе, ,,Шест дуката за Иконију'' и

,,Хаљина од мајчиних суза''.

Роман ,,Шест дуката за Иконију'' Сава Гуслов Марчета је звучно снимила (траје 11:55 часова) за слијепа и слабовида лица Републике Српске. Роман је на конкурсу ,,Златна сова'' био у ужем избиру. Учествовао је на избору за Нинову награду гдје је прошао незапажено. Послије романа објавила је збирку поезије

,,Дрхтаји испод пепела''. Заједно са пјесником из Србије Боривојем Борисом Лавовим Маринковић, објавила је књигу изабране љубавне поезије

,,Опленачка романса.'' У избору поезије

,,Поетоне Бањалучке'' заступљена је са десет изабраних пјесама, шест пјесама у

,,Стиховезу Кочићу на дар'', неколико у

,, Поетика 4''. Књига поезије за дјецу под радним насловом

,,Радња стање и збивање'', одавно припремљена за штампу биће објављена до краја јула 2020. Год. Збирка награђиване поезије на разним конкурсима , још без наслова чека јесен. ,,Дневник за Батка'' и роман ,,Косара'' су у припреми.

Сава Гуслов Марчета је престала водити евиденцију о награђеној прози и поезији. Још увијек пише зато што воли да пише и нада се да ће трајати.

Алексић Шћепан

ukrs — Thu, 30 Jul 2020 04:27:23 +0000

Алекса ШЋЕПАН, рођен у Богдашићима код Билеће 05.09.1952. године.

Прва четири разреда основне школе похађао у родном селу, а потом основно школовање наставио у Билећи у Основној школи „Владо Томановић“ (сада Основна школа „Петар Петровић Његош“). У Билећи завршио и гимназију, а потом школовање наставио на Факултету политичких наука у Сарајеву, гдје је, 1976. године, дипломирао на одсјеку за журналистику.

По дипломирању 1976. године запослио се као новинар у локалном листу „Билећке новости“, гдје је радио годину дана до одласка на одслужење војног рока у Добој, октобра 1977. По повратку из ЈНА, још око пола године радио у истом локалном листу, а потом прелази у стручну службу друштвено-политичких организација Билеће, гдје је био стручно-политички сарадник, а од почетка 1977. године и руководилац службе. Почетком 1990. године изабран је за директора Центра за културу Билећа. У том периоду био је дописник више листова.

Избијањем оружаног сукоба на дубровачко-требињском простору, пошто се претходно већ био пријавио као добровољац, почетком октобра 1991. године, ЈНА га ангажује и распоређује у Прес центар Оперативне групе у Требињу. Ту је радио на припреми свакодневних информација за средства информисања и као спроводник новинарских екипа, одлазећи са њима на ратиште до првих линија фронта, а уједно био и дописник Новинске агенције Тањуг Београд.

Формирањем Војске Републике Српске, ангажован је у јединицу резервне полиције, гдје проводи два мјесеца, а потом бива премјештен у новоформирани Прес центар Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, на мјесто замјеника руководиоца. Средином 1994. године постављен је за руководиоца Прес центра Херцеговачког корпуса ВРС. Био је замјеник уредника и уредник листа „Херцеговац“, који је издавао Херцеговачки корпус ВРС. Произведен је у чин потпоручника ВРС.

Почетком 1994. године постао је стални новинар Тањуга, дописништво за Републику Српску. У Новинској агенцији Тањуг радио је до 2008. године, а од тада до сепрембра 2017. био директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи.

Ожењен, отац два сина.

Као гимназијалац почео је да пише пјесме, а прве радове објавио је као матурант, члан Књижевног клуба „Немири“, који је формирала и водила професорица а данас позната пјесникиња Ружица Комар, која је примијетила његов таленат и подстицала га да пише.

Одмах по завршетку студија журналистике, почео је да пише прозу, а прве приче су му објављене и награђене у сарајевском студентском листу „Наши дани“.

Добитник је бројних награда за приповијетку и кратку причу, између осталих и Сусрета Зије Диздаревића у Фојници, „Ослобођења“ Сарајево, „Фронта слободе“ Тузла, „Задругара“ Сарајево, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и других. 1993. године, за књигу „Рачвасти језик“, добио је Награду „Милан Лалић“ коју додјељују „Вечерње новости“ Београд. 2019. године Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, из Источног Сарајева, додијелио му је Награду „Златна сова“, пошто је рукопис његовог романа „Чекајући жуту војску“ на конкурску одабран као трећи по реду. Књиге су му улазиле у ужи избор за више књижевних награда.

Објављивао је и још увијек објављује у бројним часописима, а члан је Редакције Часописа за књижевност и културу „Нова Зора“, Београд-Билећа.

Живи и ради у Билећи и родном селу Богдашићи.

БИБЛИОГРАФИЈА

Књиге прича и приповиједака: „Набој“, Никшић 1988; „Рачвасти језик“, Београд 1993; „“Име и презиме“, Подгорица 2000, Билећа 2005 (друго издање) ; „Папирна марамица“, Београд-Билећа 2011; „Писма за све адресе“, Бањалука 2016; „Херцеговачки нокаут“, Бањалука 2018;

Романи: „Турски друм“, Београд 2009; „Прст попријеко од срца“, Београд 2012; „Чекајући жуту војску“, Источно Сарајево 2019.

Приредио за штампу књигу „Херцеговачки хајдук Станко Сочивица“, Београд 2010.

Незировић Сенахид

ukrs — Fri, 31 Jul 2020 01:35:03 +0000

Сенахид НЕЗИРОВИЋ, рoђeн 21. априла/травња, 1963, Tузла (бивша СР БиХ) СФРJ.

Члан: Удружења књижевника Републике Српске, Друштва књижевника Београда, СПКД „Просвјета“ Тузла, Клуба Брчко дистрикт БиХ и Друштва новинара у БиХ. Оснивач је и Председник НВО „Др Шпиро Матијевић“, Лукавац, ТК, ФБиХ.

Похађао je Основну школу „Алекса Дундић“ Лукавац Место, ЕМХШЦ у Лукавцу, а Философски факултет на Универзитету у Сарајеву.

Радио у компанијама „ПИКОПП“ из Београда, „КРЕКА“из Тузле, „ГРАМИНГ“ из Сарајева, ПРЕС Центар Општине Лукавац (РТВ), „BDM/TRW“ и „К&БР“ из САД, „ГРАД-ВЕЛ“ из Велења, „АlienZ“ из Лукавца и „Quattro company“ из Лакташа. Тренутно ради у фирми „УНИС-ТОК“ из Калесије, ТК, ФБиХ: оператор ЦНЦ машина.

Објављивао књижевну критику, прозу и поезију у многим листовима и часописима, док данас има сарадњу и са интернет сајтовима.

Oбјавио првенац „Церемонијал“, ИГРО „Универзал“, Тузла, СР БиХ. СФРJ, 1985.

Приче „Таксират“, ИП „Босниа Арс, Тузла, БиХ, 1998. (www.knjiga.ba)

Роман „Класићи“, фондација „НаврбрдаИнститут“, краљевина Норвешка 2011. (www.blurb.com/books/2078396, „Klasići“)

Превођен је на македонски (Вера Бужаровска), русински (Јулијан Нађ), руски (др Милован Милинковић), енглески (Амра Мешић), словеначки (Барбара Погачник) и арапски језик (Алсафе Ал-Кусај и проф. Асим Окановић).

Чита, пише и говори: енглески, руски, словеначки, македонски, арапски и латински.

Добитник је значајнијих књижевних награда за есеј, поезију и прозу.

Никада се није женио, тако да нема породицу.

Никада није кажњаван или осуђиван.

(SELEKTIVNA) BIBLIOGRAFIJA NEZIROVIĆ SENAHIDA/ НЕЗИРОВИЋ СЕНАХИДА:

Knjige/Књиге:

Ceremonijal – Tuzla, SRBiH. SFRJ; „Univerzal“, 1985 – 48 str.; 21 x 14 cm (Biblioteka: PRVA KNJIGA, poezija. Urednik: Samija Rizvanović, prof.) Recenzije: akademik i književnik, dr Branko Milanović, redovni prof. Filozofskoga fakulteta – Univerziteta u Sarajevu i dr Asim Halilović, prof. PА u Tuzli. Likovni urednik: Nijaz Omerović, akad. slikar. Beleška o autoru: na klapni, str. (49).

Taksirat – Tuzla, RBiH; „Bosnia Ars“, 1998 – 104 str.; 20 x 12 cm (Edicija: BOSNIA. Priče. Direktor i Urednik: Rifet Hasković, prof.) Recenzije: Nezir Karabeg i Harun Kršo. Fotografija na naslovnoj strani: Amel Emrić. Slovo o autoru: str. (101); www.knjiga.ba ili online.ba

Klasići – Kraljevina Norveška, SAD; Fondacija „Volapuk“, 2011 – 70 str.; 13 x 20 cm (Edicija: Ratni palimpsesti.) Likovna oprema: Željko Stupar. http://www.blurb.com/books/2078396, „Klasići“, roman ratnog novinara iz redakcije PRESS Centra Opštine Lukavac: Nezirović Senahida.

Slovo o autoru: str. (69).

Наслеђе крви – Београд, Република Србија „Свет књиге“, 2020 - 70 стр; 21 х 14 цм.

13 x 20 цм (Едиција: Савремена поезија) Рецензијa: Др Миливој Родић. Насловница: Жељко Ступар Штура. (У припреми за штампу у поводу 25 година убиства у Тузли, др Шпире Матијевића 1943-1993, редовног проф. ПА – Филозофскога факултета Универзитета у Тузли!)

Слово о аутору: стр. (69)

Uredio:

Sunce iza oblaka

1, Poezija, posthumno izdanje Dijane Mahovkić iz Lukavca; bilješka; Turija kod Lukavca: Knjiž. klub „I. Andrić“, 1990; 48. str.; 21 cm – („Sazvježđa“, biblioteka savremene poezije)

Čovjekov pjev u vremenu

2, Pripovijetke Borislava Gavrića, profesora i književnika iz Banovića; bilješka o autoru

Turija kod Lukavca: Književni klub „Ivo Andrić“, 1991; 64 str, 21 cm – („Sazvježđa“, biblioteka savremene proze)

Дани пијане младости

3, Песме Савичић С. Миладина из Тузлe; биљешка; Tурија код Лукавцa: Kњиж. Клуб „Иво Андрић““, 1992. стр.78; 21 цм - (“Сазвјежђa”, библиотека савременe поезијe.)

Prevodi

8. Prodavnica čistog vazduha / Prof. dr Hristo Petreski; izbor priča, prevod sa makedonskog jezika i beleška Senahid Nezirović i Žarko Milenić.

„Arte“, Beograd, Debarska 22, Republika Srbija, 2015. (str. 53.) www.artegrupa.rs

Трећа срећа / Проф. др Христо Петрески; избор прича, превод са македонског језика и белешка: Сенахид Незировић

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко дистрикт БиХ – Година VIII, број 1 и 2; зимa 2015, (стр. 209-210.)

9. Mojih prvih 100 / Erazem B. Pintar; izbor priča – kolumni, prevod sa slovenskog jezika i beleška Senahid Nezirović.

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH. – God V, br. 1 i 2; proljeće/ljeto 2009; (str. 215, 216-217.)

10. „Тhe Roma Soul“, Jasna S. Kosanović, prevod na engleski i lektorisanje: Senahid Nezirović

Prilozi

11. Senahid Nezirović: „Mladom učeniku – Kočićeva nagrada“, dobitnik... Društva nastavnika srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika i književnosti SR BiH, SFRJ, Sarajevo, 1980, u konkurenciji učenika srednjih škola: Predsjednik: prof. dr Ljubomir Zuković i Sekretar: Čedo Radović, prof. >

U: list „Trinaesti septembar“. – God XXII, br. 1023; juni/lipanj, 1980. (str. 9.)

12. Сенахид Незировић: “Патишта“ са сх/хс у преводу Вере Бужаровске на македонски језик песме “Путеви” + интервју са новинарком Лидијом Мишевском из „Нове Македоније“ >

У: “Млад борец”, лист из Скопја, СР Македонија, СФРЈ, децембар, 1980. (стр. 11.)

13. Сенахид Незировић: „4. Maj, 1980“, песма о Титу; II награда; Kонкурс PK Књижевне омладине СР БиХ, СФРЈ; одржан у Бањалуци >

У: „Билтен“ Републ. конф. КO СРБиХ и ОК КО Бања Лука (стр. 5.); и „Одјек“; Сарајево ...

14. Сенахид Незировић: Учесник – организатор III Сусрета књижевних клубова СРБиХ и СФРЈ

У: Дом културе „Ђуро Пуцар Стари“ Лукавац, седиште Клуба „Мостови“, 25. Мај, 1980;

15. Senahid Nezirović: „Grešne kaluđerice“, izbor poezije za rubriku „Mladi pjesnici“ (priredio: Urednik Tomislav Marijan Bilosnić), >

U: „OKO“ – Zagreb, SR Hrvatska, SFRJ, brој 274, od 1981. (str. 17.)

16. Senahid Nezirović: „Bekstvo iz prašine“. – poema >

U: „Putevi“ – Banja Luka, SRBiH; SFRJ – Godina XXX, brој 6 i 7, juli/srpanj i avgust/kolovoz, 1984

17. Senahid Nezirović: prikaz „Crni sine“ Miroslava Jančića, „Svjetlost“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ, >

U: „Značenja“ – Doboj, SRBiH, SFRJ - Godina V, brој 11, april, 1985. (str. 223-224.)

18. Senahid Nezirović: „Libroskop“ = „Odlična prozna najava“, o romanu Zdravka Kecmana >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - Godina XV, brој 4, 5 i 6 iz 1984. (str. 230-231.)

19. Senahid Nezirović: „Pet pjesama“, poezija, 1985. >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - Godina XXXIV brој 1 i 2, januar/februar, 1985. (str. 86-88.)

20. Rizo Džafić: „Čarobni svijet prošlosti“, o poetskom prvencu „Ceremonijal“ Senahida Nezirovića

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ- Godina XV, brој 1, 2 i 3 iz 1985. (str. 170-171.)

21. Раде Р. Лаловић: „Између сна и сумње“, приказ првенца „Церемонијал“, Незировић С. >

У: „Књижевна реч“, Београд, СР Србија, СФРJ – Година IX, број 234, октобар, 1985. (стр. 27.)

22. Сенахид Незировић: “ПАД”, прича, >

У: „Провинција“ – Шабац, СР Србија, СФРЈ; бр. 45 и 46 од априла/травња, 1985. (стр. 89-91.)

23. Senahid Nezirović: „Hronika obešenih“, priča, >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XV, brој 1, 2 i 3 iz 1985. (str. 145-147.)

24. Сенахид Незировић: „Сарајево“, поема, >

У: „Значења“, Добој, СРБиХ, СФРЈ – Година V, број 11, април 1986. (стр. 107-108.)

25. Senahid Nezirović: „Slobodarski grad“, II nagrada (Predsednik: dr Milivoj Rodić, PPZ Tuzla) >

U: Obeležavanje jubileja Skupštine opštine Banovići i Rudnika „Tito“ u Banovićima; juna, 1986.

26. Senahid Nezirović: dve pesme „Ogovaranje mrtvih“ i „Škorpion“ >

U: “Riječi”, Brčko, SRBiH, SFRJ, broj 14, juni/lipanj, 1986. (str. 56.)

27. Senahid Nezirović: „Tri priče“ Dvorkinja iz mekteba“, „Sihirbazi umiru sredom“ i „Nura“ >

U: „Značenja“, Doboj, SRBiH, SFRJ - Godina V, broj 12, jesen, 1986. (str. 124-129.)

28. Senahid Nezirović: prikaz romana „Progonjenik i bogorodica“ Isnama Taljića, novinara >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - Godina XV, broj 2, jesen, 1986. (str. 165-166.)

29. Senahid Nezirović: „Pjesnička panorama 'Puteva'“, „Baš-čelik“ i „Zveri na pojilištu““, poezija >

U: „Putevi“, Banja Luka, SRBiH, SFRJ - Knjiga XXXII, br. 6, novembar/decembar, 1986. (str. 171.)

30. Јулијан Нађ: превод приче „Хроника обешених“ Незировић Сенахида на русински језик, >

У: „Шветлосц“, Нови Сад, САП Војводина, СР Србија, СФРЈ, брoj 2, од 1987. (стр. 44-47.)

31. Senahid Nezirović: „Trinaest mostova za berićet“, reportaža za „Razglednice iz gradova, >

U: „Oslobođenje“, Sarajevo, SRBiH; SFRJ – Godina XXXII od 1. novembra/studenog, 1987. (str. 15.)

32. Senahid Nezirović: „Jegulja“, erotska priča, >

U: „Naši dani“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ, br. (93)6 NOVA SERIJA od 14. januara/siječnja, 1988.

33. Senahid Nezirović: prikaz knjige “Sunce u procijepu”, prof. dr Špire Matijevića, >

U: “Značenja”, Doboj, SRBiH, SFRJ - Godina VII, broj 16, jesen 1988. (str. 155-159.)

34. Senahid Nezirović: DIPLOMA Festivala „Mladi graditelji“ - Brčko, SRBiH, SFRJ; 1988

U: Arhiv Republičke konferencije SSO BiH (Sarajevo) i OK SSO Brčko, >

35. Сенахид Незировић: „Улазак” и „Балада, поезија >

У: „Летопис М. српске“, Нови Сад, САП Војводина, СР Србија, СФРЈ; бр. 2 април, 1989.

36. Senahid Nezirović: „Stvaralačka opsesija ludilom“, o „Ludilu pauka“ Zdravka Kecmana >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – God. XXXVIII, br. 12, decembar/prosinac, 1989. (str. 694-696.)

37. Сенахид Незировић: „Поетика распадања“, „Песма за XX век“, „Хаста“, „Хамајлија“, „Јекин“, „Улазак“ и „Жеђ“ >

У: „Значења“, Добој, СРБиХ, СФРJ – Год. VIII, бр. 17 и 18, прољеће/јесен, 1989. (стр. 104-107.)

38. Слободан Ш. Нухић (псеудоним): „У лабиринтима времена“, о “Калфи” И. Хорозовића >

У: „Kњиж. реч“, Београд, СР Србија, СФРЈ – Година XVIII, бр. 347 и 348, јул, 1989. (стр. 21.)

39. Senahid Nezirović: „Poetika spoznaje suštine tajanstvenog“, o knjizi „Tamna graditeljka“ Radivoja Stanivuka, iz Republike Francuske >

U: „Život“; Sarajevo, SRBiH, SFRJ - Godina XXXIX, br. 7, juli/avgust, 1989. (str. 143-145.)

40. Сенко Бујаковић (псеудоним): „Синтеза хисторијског и стварносног“ о „Псалмима и проклетствима“ Миленка Стојичића из Бања Луке >

У: „Књижевна реч“, Београд, СР Србија, СФРЈ- Година XVIII, бр. 352, октобар, 1989. (стр. 19.)

41. Senahid Nezirović: „U labirintima vremena“, prikaz romana „Kalfa“, Irfana Horozovića >

U: „Putevi“, Banja Luka, SRBiH, SFRJ - Knjiga XLII, br. 3, mart/april, 1989. (str. 141-142.)

42. Senahid Nezirović: prikaz romana “Ludilo pauka”, Zdravka Kecmana, >

U: “Život”, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - Godina XXXVIII, br. 12, decembar, 1989. (str. 694-695.)

43. Senahid Nezirović: „Korenite promene“, priča – OTKUP (Predsednik: Mr Živan Lopandić) >

U: „Front slobode“ – Tuzla, SRBiH, SFRJ- Godina XXXII, broj 2763; 7. novembra/studenog, 1990.

44. Senahid Nezirović: „Moj astrološki znak“, izbor iz poezije, >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - God. XXXIX, br. 10 i 11, oktobar/listopad – novembar/studeni, 1990. (str. 376-379.),

45. Senahid Nezirović: „Mozaik bogatog životnog iskustva“, o romanu „Stid“ Miroslava Toholja >

U: „Putevi“, Banja Luka, SR BiH, SFRJ - God. XXXV, br. 5, septembar/oktobar, 1990. (str. 149-152.)

46. Senahid Nezirović: prikaz knjige “Tamna graditeljka”, Radivoja Stanivuka iz Beograda >

U: “Život”, Sarajevo, SRBiH, SFRJ - God. XXXIX, br. 7 i 8, juli/srpanj – avgust/kolovoz, 1990. (str. 143-145.)

47. Biografije Nezirović Senahida i prof. mr Matijević Špire, teza mr Pašić Nedžada (str. 44-47.) >

U: "Književno-kulturni poslenik Radovan Jovanović", studija, "Univerzal", Tuzla, BiH, SFRJ; 1990.

48. Senahid Nezirović: prikaz „Ogledalo sećanja“, o knjizi Franje Petrinovića >

U: „Putevi“, Banja Luka, SR BiH, SFRJ - Godina: XXXV, br. 2, mart/april, 1990. (str. 123-125.)

49. Сенахид Незировић: приказ „Од Рима до Капуе“ Јозефине Даутбеговић из Добоја >

У: „Мост“, Мостар, СР БиХ, СФРЈ – Година XVII , бр. 37, август/коловоз, 1990. (стр. 132-133.)

50. Senahid Nezirović: „Putovanje“, tekst iz filosofskog traktata - poetskog prvenca „Ceremonijal“ >

U: Zbornik Susreta pjesnika u Banovićima, oktobra/listopada, 1990. (str. 36.)

51. Senahid Nezirović: „Nišani“, priča – OTKUP (Predsednica: Mr Vojislava Vasiljević, prof. PA) >

U: „Front slobode“; Tuzla, SRBiH, SFRJ; God. XXXIII; br. 2891; 09. novembra/studenog, 1991;

52. Senahid Nezirović: „Očeva smrt“, priča iz rukopisne zbirke proze „Taksirat“ >

U: „Most“, Mostar, SRBiH, SFRJ- Godina XXII, br. 4, od 1991. (str. 49-51.)

53. Сенахид Незировић: „Црвени песник Скендер Куленовић из тзв. бошњачке левице“ >

У: „Актуелно“ – ИНФО Лукавачке телевизије, ПРЕС Центар Општине Лукавац, децембар, 1992,

54. Senahid Nezirović: Sadaka Visoke Predstavnice UNHCR-a, gospođe Sadako Ogata, za BiH >

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, januara/siječnja, 1993. godine,

55. Senahid Nezirović: Nekompatibilnost islama i demo(N)kratije, diktatora Saddama HuSSeina

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, januara/siječnja, 1993. godine,

56. Сенахид Незировић: Почетак краја неконзистентне политике у БХ рату >

У: „Актуелно“, ИНФО ЛТВ, ПРЕС Центар Општине Лукавац, фебруар/вељаче, 1993. године

57. Senahid Nezirović: Anticipiranje BH rata u poEtici Branka Miljkovića,

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, 12. Februara/veljače, 1993. godine,

58. Senahid Nezirović: Interview sa Hasanhodžić Seadom i mr Bešlagić Selimom, predsjednicima

SO-e Lukavac i Tuzla; Hasanbašić Mirsadom, direktorom „Progres“ i Omerdić Zijadom, biznismenom

U: „Aktuelno“ LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, od sredine do kraja februara/veljače, 1993.

59. Сенахид Незировић: Против реваншизма и убијања интелектуалаца - немуслимана >

У: „Актуелно“, ИНФО ЛТВ, ПРЕС Центар Општине Лукавац, март/ожујак, 1993. (отпуштен)

60. Senahid Nezirović: „Nišani“, priča – OTKUPNA nagrada lista “Front slobode” Tuzla iz 1991, >

U: „Taksirat“, knjiga priča, “Bosnia Ars”, Tuzla, BiH, septembra/rujna, 1998. (str. 18-23.)

61. Senahid Nezirović: „Naivnost Bosanskih Muslimana“, tekst „duplerica“ + slika >

U: „Ljiljan“, Zagreb, Republika Hrvatska – Godina II, broj 5, od oktobra/listopada, 1992. (str. 21-22.)

62. Senahid Nezirović: „Nesporazumi s Hrvatima“, reagovanje ratnog novinara, >

U: „Hrvatski glasnik“, Tuzla, RBiH – Godina I, br. 13, od 11. avgusta/kolovoza, 1993. (str. 3.

63. Senahid Nezirović: „Student“, kratka priča, >

U: „Kratki spoj“, Tuzla, RBiH, list studenata Univerziteta u Tuzli, od januara/siječnja, 1994. (str. 9.)

64. Senahid Nezirović: „Štap“, kratka priča, >

U: „Svijet“, Sarajevo, RBiH – Godina XXXIII , br. 28, od 08. avgusta/kolovoza, 1996. (str. 47.)

65. Senahid Nezirović: „MP's Winn Holland Award“, tekst sa mojom slikom >

U: „Soldiers“, mirnodopski magazin Vojske SAD, br. 8, od avgusta/kolovoza, 1998. (str. 26-27.)

66. Senahid Nezirović: „Generali“, svedočenje o stradanju prof. dr Špire Matijevića, u Tuzli 1993. >

U: Federalna TV, 2006. godine; www.federalna.ba

67. Erazem B. Pintar: „Mojih prvih 100“, privatno izdanje kolumni za ljubljansku „Lady“, >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH - Godina V, broj 3 i 4 , proljeće/ljeto, 1999. (str. 234-237.)

68. Senahid Nezirović: prikaz knjige: „Kradljivci vremena“, poezija, Dine Franin iz Zagreba >

U: „Marulić“, Zagreb, Republika Hrvatska, br. 6, od studenog/prosinca, 2009. (str. 1171-1175.)

69. Senahid Nezirović: „Abortus (pobačaj)“, talk-show, >

U: „Zabranjeni forum“, PINK BH TV, od 15. aprila/travnja, 2010.

70. Сенахид Незировић: приказ књиге Мирјане Ђапо, професорке из Брчко д. ц. БиХ >

У: „Eлусион“, роман; издавач „Арте“ Београд, Република Србија, 2010. (стр. 169-170.)

71. Senahid Nezirović: „Između srca i razuma“, o romanu „Dve ženi edno srce“ Vere Bužarovske >

U: „Sehara“, www.balkan-sehara.com; GLODUR: Dr Jasna Šamić - Pariz, R. Francuska.(2010)

72. Сенахид Незировић: Гост – учесник 43. Фестивала „Младих песника“ у Врбасу >

У: Народна библиотека „Данило Киш“ Врбас, Војводина, Република Србија, 25. Мај, 2011.

73. Tanja Petrović: „Provetravanje srca“, poezija, Književni krug, Beograd, Srbija, >

U: www.helly.cherry.com, 2012. (рецензија Незировић Сенахида у књизи, стр. 87-91.)

74. Сенахид Незировић: приказ књиге Бранислава Зубовића “Опште прилике”, поезија >

У: „Kњижевне новине“, Београд, Република Србија – Год. XXXI, мај/свибањ, 2012. (стр. 23.)

75. Сенахид Незировић: Спец. награда за најбољу песму из иностранства, Сечањ, Србија

У: “Ел. Зборник у издању БКЦ-a и КПЗ-е, на конкурсу “Сија књига мајке Ангелине”, 2012.

76. Сенахид Незировић: „Роман раскошне лепоте”, о роману Ч. Љубичића “Боја старог злата”,

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ, Година XIX; бр. 38, октобар 2013. (стр. 224-226.)

77. Сенахид Незировић: „Шпиро Матијевић или наслућивање смрти”, о “Изабран. делима”

U: www.afirmator.org, od 10. septembra/rujna, 2013.

78. Сенахид Незировић:„Поетски пантеон резидуума света“, Рaдмила Радовановића „Жал за Еуридиком“ >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ; Год. XIX, бр. 37, април, 2013. (стр. 209-212.)

У: „Kњижевник“, Бањалука, Република Српска, БиХ – Год. X, бр. 33 и 34; 2013. (стр. 274-278.)

79. Сенахид Незировић: „ОРАХ“, прича >

У: „Међај“, Ужице, Република Србиja - Година XXXII, број. 87 и 88; 2013. (стр. 173-181.)

80. Senahid Nezirović: „Izlet u vrt sećanja“, prikaz knjige Anamarije Šimel “Misterija brojeva” >

U: http://www.hellychery.com/2013/10/izleti-u-vrt-secanja.html

81. Сенахид Незировић: „Салома, краљица пешчара”, поезија >

У: „Бдења“, Сврљиг – Kњажевац, Р. Србија – Година XI, бр. 34, октобар/децембар, 2013.

82. Senahid Nezirović: „Popis stanovništva u BiH“, talk-show, >

U: „Zabranjeni forum“, PINK BH TV, 471 emisija od jula/srpnja, 2013.

83. Senahid Nezirović: “Izbrisani svet (Dve domovine)”, recenzija prvenca Divne Petrović iz Lux.

U: “Novi Književni Krug”, Beograd, Republika Srbija, 2013. (str. 57-59.)

84. Senahid Nezirović: prikaz „Ovjekovječivanje života“, o romanu „Vjekovo“ Pavla Stanišića >

U: „Književni pregled“, Beograd, Republika Srbija, 23. avgust, 2013.

85. Senahid Nezirović: prikaz “Potvrđena književna individualnost”, о Kokijevoj poeziji >

U: http//www.hellychery.com/2014/01/potvrdena-knjizevna-individualnost.html

86. Senahid Nezirović: “Orah”, mistična priča o slobodi i veri, Niški kulturni centar 2013 >

U: Zbornik od 146, uvršteno 37 - “Konstantinove vizije”, i www.biblioteka-uzice.org.rs

87. Senahid Nezirović: „Fatum punokrvne proze“ o „Muškarci, uglavnom, vole žene“, Lј. Tadić >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina VI, broj 3 i 4, jesen-zima, 2013 (str. 343-346.)

88. Сенахид Незировић: рецензије “Пјесмарица једног ђака” и “Love of the Holy Day”, poezija

У: Две књиге поезије, СПКД “Просвјета”, Зворник, Р. Српска, БиХ, 26. септембар, 2013

89. Senahid Nezirović: „Tumači“, priča; Književni klub Brčko d. c. BiH, >

U: „Zbornik proze Brčaka“,antologijа priređivača Milenić Žarka, 2014. (str. 48-50.)

90. Сенахид Незировић: „Након педесет”, поезија, >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ – Година XX, бр. 40, oктобар 2014. ( стр. 206-207.)

91. Senahid Nezirović: Odlomak iz neobjavljenog romana „Gnezdo“, >

U: „Izvor“, Kraljevina Norveška; www.navrbrda.net; 2014.

92. Senahid Nezirović: „Prikazi“, o novim knjigama naših autora iz regije >

U: „Književni pregled“, Beograd, Republika Srbija, www.alma.rs; 2014.

93. Сенахид Незировић: „Орах“, прича посвећена свим невиним жртвама Великог рата >

У: „Приче бола и поноса“, антологија - посвећена 100-годишњици од Првог Рата, издавачи: „Доситеј“, Горњи Милановац и „Културно наслеђе града Смедерева“, Република Србија, 2014. (стр. 28-37.)

94. Senahid Nezirović: “Ozrnica ozobanog Ozrena”, Miladina Nedića, slavuja s Ozrena >

U: http://www.hellycherry.com/2014/02/knjizevni-slavuj-sa-ozren-planine.html

95. Сенахид Незировић: „Шпиро Матијевић (рођен 1943. Хрватска - убијен 1993. Тузла, Р БиХ) или наслућивање смрти” (Прилог документаристици случаја) >

У: “Књижевник”, часопис за књижевност, умјетност и културу, Бањалука, РС, Година XI, бр. 35 и 36; 2014. (стр. 278-285.); www.komunikacija.org.rs

96. Toni Liversage: „Romansirana (auto)biografija“, prikaz - „Dragoceno svedočanstvo života“, >

U: www.helly.cherry.com, 2014.

97. Сенахид Незировић: „Смели улазак“, рецензија поетског првенца београдске ауторке >

У: „Врата детињства“, прва књига Анђеле Павловић, Београд, Р. Србија (стр. 77-80.)

98. Senahid Nezirović: „Izabrana dela“ prof. dr Špire Matijevića (1943-1993) u „Mjesecu knjige“ >

U: Svečani salon Doma kulture „Đuro Pucar Stari“ Lukavac, BiH; 11. novembra/studenog, 2014.

99. Сенахид Незировић:„Сагледавање живота“ о „Заслужнoм грађанину“ Жарка Миленића >

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко д. ц. БиХ - Година VII, број 1 и 2, пролеће-лето, 2014, (стр. 349-354.)

100. Сенахид Незировић: „Нови књижевни гениј“, о афоризмима Војина Тривуновића из БЛ >

У: „КОЛО“, лист ЗУ „Гламоч“ Бањалука, Р. Српска, бр. 18, септембар, 2014. (стр. 27.)

101. Сенахид Незировић: „Истанчан поетски сензибилитет“, o књизи Јованке Стојчиновић Николић “Тринаести степеник”, Завод за издавање Уџбеника Р. Српске – Бањалука - Добој, >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ – Година XXI, бр. 42, oд 2015. (стр. 186-188.)

102. Marko Matolić: „Progonstva dobrog duha“, (citat Nezirović Senka: biografija Špire Matijevića)

U: „Naslijeđe“, časopis za nepriznatu književnost u BiH - God. I, br. 1, mart/ožujak, 2015 (str.2-3.)

103. Senahid Nezirović: prikaz „Bard albanske poezije“ o „Carstvo ptica“, dr Bardhyla Maliqija, >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina VIII, br. 1 i 2; zima 2015. ( str. 283-284.)

104. Senahid Nezirović: “Novi književi genij“, recenzija 15-te knjige aforizama V. Trivunovića, BL >

U: „Ako Bosna presuši gdje ćemo se utopit?“, „Partenon“, Beograd, R. Srbija, 2015. (str. 224-228.)

105. Senahid Nezirović: skupa sa dr Mehmedović Mirzom, profesorom Filozofskoga „faksa“ u Tuzli >

U: J. U. NUB „Derviš Sušić“ Tuzla, o „Izabranim delima“ prof. dr Špire Matijeviću; oktobar, 2015.

106. Др Богомир Ђукић: “Свјетлост над Стојчевином”, студијa, “Aрт Принт”, Бања Лукa, Р. Српска, 2015. Незировић Сенахид аутор приказа „Тринаестог степеника“ Јованке СН (стр. 205.)

107. Сенахид Незировић: “Лепе духовне авантуре”, приказ књиге афоризама В. Тривуновића

У: “Kњиж. новине”, Београд, Р. Србија – Год.: LXVIII, бр. 1249 и 1250, мај-јун, 2016. (стр. 23.)

108. Сенахид Незировић: “Праз(нич)на песма”, посвећено Душку Трифуновићу >

У: Зборнику фестивала “Сремскокарловачки песнички бродови”, Војводина, Р. Србија, 2016.

109. Senahid Nezirović: “Progonstva”, posvećeno prof. Dr Špiri Matijeviću >

U: Zbornik poezije "Panonski galeb" Palić, Subotica, Vojvodina, R. Srbija, 2016. (str. 41.)

110. Senahid Nezirović: “Novi književni genij” o knjizi aforizama Vojina Trivunovića >

U: http://www.hellycherry.com/2016/08/novi-knjizevni-genij.html

111. Сенахид Незировић: Гост–рецензент–промотор „Нови књижевни гениј“ >

У: Вијећница Култ. центра Бански Двор, Бањалука, Р. Српска, постдејтонска БиХ; октобра 2016

112. Senahid Nezirović: prikaz „Poezija kao priznanje spoznaje“ Thorvalda Berthelsena iz Danske

U: “Riječ/Ријеч”, Brčko distrikt BiH, God. X, broj 1 i 2, proljeće-ljeto, 2016. (str. 65-66.)

113. Senahid Nezirović: „Sarajevo“, poema iz 1986. (časopis „Značenja“ Doboj, SRBiH, SFRJ) >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina X, broj 1 i 2: proljeće-ljeto, 2016. (str. 243-244.)

114. Сенахид Незировић: „Мусака”, превод др Христа Петреског из Скопја, Р. Maкедонија >

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко д. ц. БиХ - Година X, број 3 и 4, jесен-зимa, 2016. (стр. 237-238.)

115. Senahid Nezirović: govor: o “Pesni za Berto” Otona Župančiča, prof. Dr Matijević Špire >

U: “Literarna hiša”, Maribor, R. Slovenija, ob rojstnem dnu prof. Dr Špire Matijevića, 24/02. 2017.

www_locutio_si_avtorji_php_ID_1498;

116. Сенахид Незировић: “Јагода поноћи”, II награда на конкурсу, Мркоњић Град, Р. Српска

У: XVI Jавни конкурс љубавне пјесме, поводом Дана заљубљених, 14/02/2017.

117. Senahid Nezirović: “Pesnik formiranih vizija”, o prvencu “Inat jezika” mr Osmić E. iz Brčkog

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/pesnik-formiranih.html;

118. Sеnahid Nezirović: „Majčina reč kao svetinja”, o romanu “SEMA” Šefke Kalopera iz Brčkog >

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/majcina-rec-kao-svetinja.html;

119. Senahid Nezirović: “Zasecanje društvenih anomalija”, prikaz Mirjane Đapo, iz Brčko d. с. BiH

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/zasecanje-drustvenih-anomalija.html;

120. Сенахид Незировић: „Раскошна лепота стихова“, приказ књиге поезије “Одабрани час” Јованке Стојчиновић Николић из Добоја, Република Српска, БиХ >

У: “Tраг”, часопис НБ “Данило Киш”, Врбас, Војводина, Србија, Год. XII, бр. 50 (стр. 166-168.)

121. Senahid Nezirović: prikaz “Majevički nokturno” Indire Jašarević Čandić iz Brčko d. c. BiH >

U: http://www.hellychery.com/2017/04/ravnoteza-izmedu-ravnice-i-planine.html

122. Сенахид Незировић: лекторисање и рецензија „Филмични реализам Б. Гаврића“,

У: „Учитељица“, роман, „Свет књиге“, Београд, Република Србија, 2017. (str. 123-124.)

123. Senahid Nezirović: „Predsednik Suda časti K. Kluba u Brčko distriktu BiH“, april/travanj, 2017.

U: Portal Radio Brčko distrikta BiH, novinar Suvad Alagić;

124. Senahid Nezirović: Priča o univerzalnoj „viktimologiji”, o romanu “Đeneral na bijelom konju”

U: http://www.hellycherry.com, 2017.

125. Сенахид Незировић: „Еманација искуства и (о)сећања“, приказ „Цједила“ Војина Т. >

У: „Нова пјесничка визура“, сепарат, „Тривунија лине“, Бањалука, РС, 2017. (стр. 45-50.)

126. Senahid Nezirović: “Izvrstan roman - prvenac”, o romanu “Lovac” Ognjena Tomića iz Brčkog

U: http://www.hellycherry.com, 2017.

127. Сенахид Незировић: „Искуство и зрелост у сонетима“, приказ књиге Борислава Гаврића

У: „Књиж. новине“, Београд, Р. Србија – Год. LXIX, бр. 1265 и 66, септ-окт. ‚‘17. (стр. 18-19.)

128. Сенахид Незировић: Говор на промоције књиге „Сонети у три круга“ Борислава Гаврића

У: Свечани салон Главне Железничке станице у Београду, Р. Србија – 11. октобра, 2017.

129. Сенахид Незировић: Говор критичара о књизи „Цједило“ Војина Тривуновића >

У: Вијећница К. Ц. „Бански Двор“, Бањалука, Р. Српска, постдејтонска БиХ, 18. октобрa, 2017.

130. М. Р.: „Промоција збирке пјесама Цједило Војина Тривуновића из Бања Луке“ >

У: „Независне новине“, Бања Лука, Р. Српска, БиХ, од 18. октобра, 2017.

131. Сенахид Незировић: Гост – критичар о „Цједилу“ Војина Тривуновића из Бањалуке >

U: „Alternativna televizija“ Banja Luka, R. Srpska, BiH, magazin „5 do 7“; 18/X 2017.

132. Senahid Nezirović: “Prosijavanje bisera”, o ogledima “U dubinama jezika” R. Pavlovića >

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/prosijavanje-bisera.html;

133. Senahid Nezirović: „Iskustvo i zrelost u sonetima“, o knjizi Borislava Gavrića iz Bijeljine, RS

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/iskustvo-i-zrelost-u-sonetima.html

134. Senahid Nezirović: “Poetski testament Ranka Preradovića”, o “Izabranim djelima” >

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/poetski-testament-ranka-preradovica.html;

135. Сенахид Незировић: Гост – критичар о роману „Анкина рана“, Жељка Т. Ковачевића >

У: 62. Међунар. Сајам књиге, Београд, Р. Србија, штанд Издавача Републике Српске, 28/X 2017.

136. Сенахид Незировић: „Мртви морају за живота делима заслужити одлазак на сахрану!“ >

У: „Међу бисерима“ Тамара Лујак (афоризми), „Пресинг“ Младеновац, Србија, 2017 (стр.182)

137. Сенахид Незировић: Реч на промоцији романа „Анкина рана“ Жељка Т. Ковачевића >

У: Ј. У. Народна и универзит. библиотека „Дервиш Сушић“ Tузлa, TK, ФБиХ, 23/XI 2017.

138. Сенахид Незировић: Говор о лику и опусу проф. др Шпире Матијевића (1943-1993) >

У: СПКД „Просвјета“, Сарајево, БиХ – комеморативно вече, 30. новембра/студеног, 2017.

139. Senahid Nezirović: Prikazi knjiga čl. Književnoga kluba -Šefke Kalopera, Mirjane Đapo, Indire Jašarević Čandić, Ognjena Tomića i mr Ernada Osmića iz Brčko d. c. BiH

U: „Riječi/Ријечи“, Brčko d. c. BiH – God. I, br. 1 i 2; нoвeмбрa/студеног, 2017. (str. 473-482.)

140. Сенахид Незировић: Поетски тестамент Ранка Прерадовића, о Изабраним дјелима >

У: Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, Р. Српска, БиХ, децембар/просинац 2017.

141. Duška Rebić: „Roman može čovjeka oplemeniti“, o promociji romana „Ankina rana“ Željka K.

U: „BH Glas“, list Udruženja izdavača „Haber“ Tuzla – Godina VI, br. 177; 15/XII, 2017. (str. 20.)

142. Senahid Nezirović: Lektor magist., teza Drage Janjića i Ljubiše Savanovića iz Brčko d. c. BiH >

U: „Raskrsnice“ i „Redefinisanje zonskog sistema parkinga u gradu Brčko“; 15/XII, 2017. (str. 120.)

143. Сенахид Незировић: Гост критичар на промоцији „Сонета у три круга“ Боре Гаврића >

У: Умјетничка галерија Бијељина, Република Српска, БиХ, 26. децембра/просинца, 2017.

144. Сенахид Незировић: приказ „Друге земље“ Шона О' Брајена из Велике Британије >

У: „Књижевник“, Бања Лука, Р. Српска – Год. XV, бр. 43 и 44; септембар, 2018. (стр. 263 – 271)

145. Сенахид Незировић: Гост промоције романа “Анкина рана” Жељка Т. Ковачевића >

У: СПКД “Просвјета” Брчко д. ц. БиХ, 17. јануара, 2018.

146. Сенахид Незировић: Гост – критичар на промоцији „Сонета у три круга“ Б. Гаврића >

У: ИК „Прометеј“ Нови Сад, Војводина, Република Србија, на Дан заљубљених 2018.

147. Сенахид Незировић: Гост промоције „Међу Бисерима“ Тамаре Лујак,

У: Дом омладине Београд, Република Србија, 12. фебруар/вељаче, 2018. године

148. Сенахид Незировић: 25 година од страдања проф. др Шпире Матијевића, 1943 – 1993

У: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 27. марта, 2018.

149. Senahid Nezirović: Gost književne večeri 25 godina od ubistva prof. Dr Špire Matijevića

U: Narodna i Univerzitetska biblioteka „Derviš Sušić“ Tuzla, 30. mart/ožujak, 2018.

150: Senahid Nezirović: Magnetizam pripovedanja, o romanu „Ankina rana“ Željka T. Kovačevića

U: Internet magazin http://www.hellycherry.com/2018/04/senahid-nezirovic-magnetizam.html

151. Сенахид Незировић: Гост промоције романа „Анкина рана“ Жељка Т. Ковачевића,

У: Организацији СПКД „Просвјета“ Лопаре, Република Српска, 20. Априла, 2018.

152. Senahid Nezirović: prikaz „Svakidašnjih priča“, prof. dr Ristanović Cvijetina iz Bijeljine >

U: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-majstorski (prozni) prvenac.html

153. Сенахид Незировић: приказ „Магичност (а)фор(изм)а“, проф. Станислава Томића >

У: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-magicnost-aforizma, html

154. Сенахид Незировић: почетак поеме „Сарајево“, стр. 20;

У: „Београдске балканске вертикале“, број 6, јануар - април, Република Србија, 2018.

155. Сенахид Незировић: приказ „Зарубљеност прича(ња), проф. др Јелине Ђурковић >

У: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-zarubljenost.html

156. Сенахид Незировић: слика са 62. Међународног сајма књига у Београду, Србија, 2017. >

У: „Гласник“, часопис СХУ „Добротвор“ Сарајево, ФБиХ, стр. 62 (трећи ред с Аном Никвул)

157. Senahid Nezirović: recenzija poetskog prvenca „Pogledi s mosta“ Vojislava Durmanovića iz Bn,

U: Izdav., delatnost SPKD „Prosvjeta“, Tuzla, Tuzlanski kanton, Federacija BiH, 2018; str. 76 – 77.

158. Сенахид Незировић: гост рецензент промоције ''Погледи с моста'' Војислава Дурмановића

У. 23. октобра, 2018. Штанд Р. Српске - 63. Међународни сајам књиге у Београду, Р. Србија

159. Сенахид Незировић Безумна жртва, 25 година страдања проф. др Шпире Матијевића >

У: „Књижевне новине“, двоброј 1275-76, јул-август, 2018. God. LXX,Београд, Р. Србија, стр. 23

160. Сенахид Незировић: прикази „Со на језик“ М. Кравоса“ и „Мушкарац у соби“ З. Певеца >

У: Књижевни преглед, бр. 16. jануар-фебруар-март, 2018, (стр. 35-39), Београд, Р. Србијa

161. Сенахид Незировић: прикази „Просејавање бисера“ и „Искуство и зрелост сонета“ >

У: Књижевни преглед, бр. 17, април-мај-јуни, 2018 (стр. 25-27 и 60-62), Београд, Р. Србија

162. Сенахид Незировић: одломак из поеме „Р(иј)ечи моје“, и гостовање на промоцији!

У: „Београдски балкански троугао“, бр. 7, мај – август 2018 (стр. 21), Република Србија

163: Сенахид Незировић: лектор и рецензент романа „Марија Вишња“ Нешковић Бране

У: „Нова ПОЕТИКА“, Београд, Република Србија, 2019, стр. 271 – COBISS.SR-ID 278518540

164. Сенахид Незировић... ''САЊИН МЛАДИЋ – САЊИН'', стр. 110, о аутору, стр. 195.

У: ''АЛМА'', XVII конкурс за најкраћу кратку причу, ''Дивка'' - књига 285, приређивач - др Ђорђе Оташевић, Београд, Република Србија, 2018.

165. Senahid Nezirović ... moderator večeri - 25 godina stradanja prof. dr Špire Matijevića

U: J. U. Cеntar za kulturu i obrazovanje Lukavac, SVEČANI SALON, 16. новембар, 2018.

166. Сенахид Незировић... гост промоције првенца ''Погледи с моста'' Воје Дурмановића,

У: Дом књижевности Тузла, Тузлански кантон, Ф БиХ, 17. новембар, 2018.

167. Senahid Nezirović... ''Komemoracija povodom 25 god. ubistva prof. Špire Matijevića u Tuzli''

U: www.opcija.net

168. Сенахид Незировић... Похвала – 3. за поему '''Србија'' са конкурса Удружења потомака ратника 1912-1920, градске организације Пожаревац и Народне библиотеке ''Илија М. Петровић'' из Пожаревца, Република Србија... www.bibliotekapo.org

У: Концертна сала Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, 15. децембра, 2018.

169. Senahid Nezirović: gost promocije ''Suze Srebrenice'', čitao ''Mrak u pravom svjetlu'' Nedžada Tufekčića, bivšeg učenika svome profesoru Špiri Matijeviću iz EMHŠC Lukavac, SRBiH, SFRJ.

U: Bošnjačka zajednica kulture ''Ihlas'' u Islahijjetu Brčko d. c. BiH, 01. decembar, 2018...

170: Сенахид Незировић: „Зрцало је и српско“, песма за антологију, стр. 12

У: „ЊЕГОШЕВ ВИЈЕНАЦ“, приређивач: Саша Мићковић, Крагујевац, Р. Србија, 2018,

171: Сенахид Незировић: ''Мандељштам“, Песник – безумна жртва диктатора

У: „Руска зима у Тузли“, просторије СПКД ''Просвјета'' Тузла, ТК, ФБиХ, 21. 12. 2018

172. Сенахид Незировић: гост промоције ИЗАБРАНИХ Д(Ј)ЕЛА Борислава Гаврића

У: Народна библиотека „Филип Вишњић“, Бијељина, Република Српска, 25. 12. 2018.

173. Сенахид Незировић: гост промоције бр. 8 часописа „Београдски балкански троугао“,

У: „Еко бенефити“, Bиблиoтека „Ђ. Јовановић“, Београд, стр. 24, www.dkbg.tk, 28/ХI 2018.

174. Сенахид Незировић: „Петар Кочић“, песма за конкурс „Дринских књижевних сусрета“

У: „Зборник кратких прича и пјесама“, стр. 64, „АсОглас“, Зворник, РС, 2018

175. Senahid Nezirović: gost - recenzent promocije „Pogledi s mosta“ Vojislava Durmanovića

U: Narodna biblioteka „Filip Višnjić“ Bijeljina, Republika Srpska, 22. januara/siječnja, 2019.

176. Сенахид Незировић: Промовисана збирка поезије 16-годишњег Војислава Дурмановића

У: https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id*323898 i NTV „Arena“, Bijeljina, www.ntvarena.com

177. Сенахид Незировић: 85 година од рођења Бранка Миљковића (29.01.1934 - 12.02.1961)

У: Библиотека „Вук Караџић“, огранак „Бранко Миљковић“, Београд, Р. Србија 29. 01. 2019

178. Сенахид Незировић: Похвала за песму на конкурсу „КРВАВИ ФЕБРУАР“,

У: Дом културе Бојник, Република Србија; 17. фебруар, 2019. године

179. Сенахид Незировић: рецензија и гостовање у НУБ РС-е, 15. март, 2019; стр. 201 – 204.

У: „Поет Оне Бањалучанке“, зборник, „Друштво књижевних стваралаца, Бања Лука, РС

180. Сенахид Незировић: поема Сарајево, репринт објављен I пут 1986., у „Значењима“

У: „СРЕТАЊА“, бр. 24 – 25, http://www.udruzenje-pisaca-cegar-nis.com/bilten, php?id=4

181. Сенахид Незировић: Поезија, избор уредника; стр. 21 – 23

У: „СТВАРАЊЕ“, часопис Удружења књижевника Црне Горе; јануар-фебруар, 2019;

182. Сенахид Незировић: Певање о прадавном греху, приказ књиге Војина Тривуновића

У: „Књижевни преглед“, бр. 20; јануар-фебруар-март 2019; www.alma.co.rs

183: Сенахид Незировић: „Смели цветови српске слободе“, песма за први број часописа

У: „САЗВОРЈА“, први број покренутог часописа у Зворнику, Република Српска; стр. 29

184. Сенахид Незировић: Скупштина Удружења књижевника Републике Српске, чланство

У: Вијећница Културног центра Бански двор у Бања Луци; Одлука о пријему, 06. април, 2019

185. Сенахид Незировић: Диплома за освојено друго место у категорији ауторске песме

У: Дом културе „Влада Марјановић“ и удружење песника „Србољуб Митић“, рецитал „СТИХОЗБОРЈЕ 2019“, Старо село, Велика Плана, Република Србија; 09. aприл, 2019

186. Сенахид Незировић: Гост промоције у библиотеци „Ђорђе Јовановић“, Београд, Србија, У: бр. 9. часописа „Београдски балкански троугао“, стр. 12, „Сеоски господин“, хумореска,

16. април, 2019.

187. Сенахид Незировић: Непревазиђено пулсирање завичајног, о Изабраним дјелима проф. и књижевника Борислава Гаврића

У: Књижевни преглед“, бр. 21; април – мај, 2019; www.alma.co.rs

188. Сенахид Незировић: гост постхумне књижевне вечери посвећене Гаврић Бориславу,

У: Музеј Семберије - Бијељина, Република Српска, 15. мај/свибањ, 2019

189: Senahid Nezirović: Gost književne večeri sa Draganom Vilićem, književnikom iz SAD-a

U: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka, 21. maja/svibnja, 2019.

190. Сенахид Незировић: добитник I награде у конкурeнцији „аутор из иностранства“ - јубиларног фестивала „Панонски Галеб 30“, за песму: „Цветови српске слободе“, стр. 36

У: Градска библиотека Суботица, Војводина, Република Србија... 15. jуна/липња, 2019

191. Senahid Nezirović: Senahid Nezirović: Svete suze srpske slobode, pesma,

U: http://www.novihorizont.org.rs/author/senahid; Web sajt Udruženja građana s invaliditetom Srbije

192. Senahid Nezirović: Učesnik „Sarajevskih jutara poezije“, 13. jula/srpnja, 2019.

U: Galerija – kafić „SMOJE“, Sarajevo, Federacija BiH (govorio poemu „Sarajevo“ – I puta)

193. Senahid Nezirović: Gost „ARSOVIJA NA VISINAMA“, „Vršačke Аfirmacije umetnika“,

U: Vršac, Vojvodina, Republika Srbija,. 27 i 28. juli/srpanj, 2019.

194. Senahid Nezirović: Poeme „Sarajevo“ i „Lipanjska noć u šeher Banja Luci“,

U: Književni Radio Kordun, https://www.krk.rs./post/senahid-nezirovic.pesme, avgust, 2019.

195. Сенахид Незировић: „Липањска ноћ у шехер Бања Луци“ (32) и „Сарајево“ (40-42),

У: ГРУМЕН ЗЕМЉЕ“, Зборник Међународног фестивала завичајне поезије. 07. 09. 2019, Војводина, Република Србија (Издавач: Савез српских удружења севернобачког округа)

196. Senahid Nezirović: Promocija Zbornika, u znak sećanja na profesora filosofije i slikara Stanivuk Slobodana, iz Beograda, Kulturni centar Čukarica, Turgenjevljeva 5, Republika Srbija.

U: „Poezofija“, Zbornik – od preko 300 pesnika uvršteno samo 185 autora, 311 pesama na 430 str. Gost u Beogradu, 14. septembra, 2019.

197. Сенахид Незировић: Гост представљања песника из Србије, Српске, ЦГ и расејања

У: Штанд Владе Републике Српске – представништва Републике Српске у Србији на 64. Међународном сајму књиге у Београду, 24. октобра, 2019.

198. Сенахид Незировић: Промотор романа „На крају поворке сахрањивач“, Жељка Т. К.

У: Народна библиотека у Теслићу, 28. новембра, 2019 и Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац, Република Српска, 10. децембра, 2019...

199. Сенахид Незировић: Гост промоције књиге песама „Недодир“ Тање Петровић, проф.

У: Трибина Младих Културног центра Нови Сад, Војводина, Република Србија, 03. 12. 2019.

200. Сенахид Незировић: Гост промоције романа тузланског писца Жељка Т. Ковачевића

У: Дом књижевости Центра за културу Тузла, Тузлански кантон, Ф БИХ, 12. 12, 2019.

201. Сенахид Незировић: Гост промоције романа писца из Тузле Жељка Т. Ковачевића

У: Народна библиотека Зворник, Република Српска, петак, 13. децембра/просинца, 2019.

202. Сенахид Незировић: Гост промоције романа Жељка Т. Ковачевића, писца из Тузле

У: Народна библиотека Шековићи, Република Српска... 16. jануар, 2020.

203. Сенахид Незировић: гостовање на скупштини ДКБ-а и вечери „Мислим, дакле, постојим“

У: ГБ „Ђорђе Јовановић“, Београд, Република Србија, 11. фебруара, 2020.

204. Сенахид Незировић: Похвала за песму „Слава невиним жртвама“ на трећем књижевном конкурсу под насловом: „Крвави фебруар“...

У: Ј. У. Дом културе Бојник, Република Србија, 17. фебруара, 2020.

205. Senahid Nezirović: Predsednik NVO „Dr Špiro Matijević“, Lukavac,TK, FBiH organizovao dodelu književnih nagrada na I međunarodnom konkursu koji nosi ime prof. i književnika Borislava Gavrića (r. 21. X 1936, s Orahovica na Ozrenu, opština Lukavac – u. 23. II 2019, Bijeljina, RS.)

U: J. U. Centar za kulturu Dom kulture „Đuro Pucar Stari“ Lukavac (Grad), TK, FBiH; 23. II 2020.

206. Сенахид Незировић: „Преплет тема и мотива“, приказ књиге поезије „ОПШТЕ ПРИЛИКЕ“ професора и књижевника Зубовић Бране из Новог Сада, Војводина, Србија;

У: „ТРЕМОР“, Зубовић Бранислав, Удружење књижевника Србије, Београд, 2020, СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА: 72. Незировић Сенахид, текст у „Књижевним новинама“, Београд, Република Србија, Година LXIV, бр. 1105 (септембар, 2012) стр. 16.

207. Senahid Nezirović: „Razasuto biserje u stihove“, antologija 14 pesnikinja iz BL i RS-e, 2019

U: https://srpcasopis.org/.../senahid-nezirovic-biserje-rasuto-.../

208. Сенахид Незировић: рецензија антологије „ПоетОне БањаЛУЧке“ Војина Тривуновића

У: https://srpcasopis.org/.../senahid-nezirovic-biserje-rasuto-u-stihove

209. Сенахид Незировић: Српским језиком о Босни, годишњице; 4 деценије од објављивања књиге „Људима и птицама“ Бегић Јусуфа – www.prosvjeta-bijeljina.org

У: СРПСКА ВИЛА, часопис СПКД „Просвјета“ Бијељина; бр. 51, стр. 241-243, о аутору 301

Бошковић Слободан

ukrs — Fri, 31 Jul 2020 22:42:44 +0000

Слободан БОШКОВИЋ (Колашин, Црна Гора 1947). Псеудоним: М. С. Крајишник, Емили Пилат,Г. Пилиповић,M.Перишић... Гимназију завршио у Иванграду, а дипломирао на Електротехничком факултету (смер електроника и комункације),магистирао у СССРу. Живи и ради у Бањалуци. Прве пјесме објавио у „Стварању“ 1964.г. Сарадња у периодици: Поља, Мостови, Овдје, Стварање, Путеви, Развитак, Одзиви, Стремљења,Токови, Лица, Одјек, Књижевник, Политика, Борба, Вечерње новости, Побједа, Ослобођење, Глас, Вечерњи лист.

ЗАСТУПЉЕН У АНТОЛОГИЈАМА, ИЗБОРИМА, ПАНОРАМАМА: Вечита младост, Београд 1972; Поезија младих, Врбас 1973; Мостови најмлађе пјесничке генерације,Панчево,1973г.; Зборник награђених пјесника „Требињских вечери поезије”, Требиње 1979; Песничка Бања Лука, Зрењанин 1981; Зборник Смедеревских песничких вечери, Смедерево 1981; Антологија приповјетке Црне Горе, Подгорица 1982; Одсјај снажне ријеке, Прибој 1987; На светим обалама лима,Подгорица 1993,Лелечу звона дечанска,Београд 1988,Антологија савремене српске приповјетке РС, Бањалука 2001;„Вишезначје” – панорама песника на немачком, Бањалука–Београд 2003; Алманах удружења књижевника РС – „Залог”, Бањалука 2003; Антологија српског пјесништва БиХ „Насукани на лист лирике”, Сарајево 2006; Књига над Бањалуком,Бањалука,2006г.; „Уобличења“ (Антологија),Бањалука 2009 г;“Андрић,екс привата“, Бањалука 2011 г; Антологија „Берански трагови“,Беране 2012 г, Антологија прича о библиотекама „Зона бабилона“,Бањалука,2013 г; „Линије“ – Избор из савремене књижевности РС на њмачком језику,Бањалука 2013 г.: Антологија „Атлас европске лирике“,Бањалука 2013 г;Антологија „Светосавник“,Бањалука 2015 г; Антологија „Свилен конац“,Бањалука 2015 г; Киш,стиховања,(зборник),Бањалука, 2015 г; Књижевност крајине данас и овдје (Антологија поезије) ,Бањалука,2015 г; Књижевност крајине данас и овдје (Антологија прозе),Бањалука,2016 г; Антологија прозе Соча – Врбас, Марибор, (на словеначком), 2016 г; Антологија „Дарови европске приче“,Бањалука, 2016 г; „Андрић,кога има“, (Антологија текстова о Андрићу), Бањалука, 2016 г; „Бањалука – Антологија поезије“ на мађарском ,Тополиа – Монор, 2017 г; Антологија ратне приче РС, Бањалука, 2017 г; „Гаврило,у пјесми ослобођен (Атологија пјесама),Бањалука,2018.г

НАГРАДЕ: Награда Младости, 1965; награда ЦК СО Црне Горе, 1965; награда Књижевне омладине Србије, 1972; награда СУБНОР-а Босне и Херцеговине, 1973; награда Ратковићевих вечери поезије, 1973; награда Вечерњих новости, 1975; награда Лимских вечери поезије, 1976; Требињских вечери поезије,1976; „Исак Самоковлија”, 1980;за књигу ,„Блажо Шћепановић”, 1981; „Веселин Маслеша” и Града Бањалука, 1983 г., Награду „Мак Диздар – Слово Горчина“, 1983;Награда „Драгојло Дудић“,

1987;“, Младен Ољача”, 2006; „Кочићево перо” 2007; Годишња награда Града Бањалуке и УКС-Подружница Б.Лука 2012.г, Годишња награда Града Бањалуке и УКС-Подружница Б.Лука,2016;.Награда „Пјесма над пјесмама“,2020.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Црне Горе (раније БиХ и Јогославије). Превођен је на руски, арапски, њемачки,словеначки,мађарски,македонски и турски језик.

БИБЛИОГРАФИЈА – Касно поподне, поезија, Бањалука 1976; Меланхоличне и њене пјесме,Подгорица 1981; „Туђи мртви“, приповјетке, Бањалукa 1983; „Грозница“ пјесме,Бањалука 1983 г.; Неподобна звијер, поeзија, Пљевља 1985; Непостојана одредишта, поезија, Бања Лука 2007;Прича из Тамног вилајета, роман, Бањалука 2007; Прича из Кардага (Вртлог), роман, Бањалука 2008; Слутим прах и пепео, поезија, Београд–Бањалука 2010; Приче из наших крајева, кратка проза, Бањалука 2011; Гојакови записи, роман, Београд 2012; Отварање боја, поезија, Београд–Бањалука 2012. „Слатка безнађа“,поезија,Београд- Бањалука 2016.г.,“Лутам безнађем“ поезија,Београд 2016.,“Прелиставам безнађе“,поезија,Београд – Бњалука 2019.г.“Тморник“ роман,Београ,2020 г.

Објавио је девет књига поезије и прозе под псеудонимима.

НАГРАЂЕНА ДЈЕЛА:

„Касно поподне“,пјесме,Награда „Требињских вечери поезије“ ,1976.
„Туђи мртви“,приче;Награда Града Бањалука -„ Веселин Маслеша“,1983.
„Неподобна звијер“,пјесме,Награда „Блажо Шћепановић“,1985.
„Прича из Карадага“,роман,Награда „Драгојло Дудић“ ,1986.
„Непостојана одредишта“,пјесме,Награда „Кочићево перо“; Задужнина „Петар Кочић“,Београд – Бњалука,2007
“Приче из наших крајева“,приче; награђене приче: Вечерње новости,Политике,Вечерњи лист,Гласа српске,Авлија)
„Гојакови записи“,роман,Награда ,2012.
„Слатка безнађа“,пјесме, Награда , 2016.

ЛИТЕРАТУРА:

Писали су о Бошковићевој поезији и прози: Дејан Ђуричковић,Никола Ковач,Никола Кољевић,Ристо Трифковић,Слободан Благојевић,Младен Шукало,Рашид Дурић, Томислав Билоснић,Миљко Шидић,Зорица Турјачанин,Миодраг Ђуровић,Миленко Стојичић,Живко Малешевић,Сретен Вујковић,Миодраг Ћупић,Данијел Кецма,Добрашин Јелић и др.

ЗАСТУПЉЕН ЈЕ У: Енциклопедији „Републике Српске“ 2018 г.,“Биографски лексикон „Ко је ко Босни и Херцеговини“ 2018 г.,“Биографски лексикон писаца Босне и Херцеговине“ 2013 г.,Лексикон културе Црне горе.

Козић Прерадовић Стевка

ukrs — Sat, 01 Aug 2020 19:50:24 +0000

КОЗИЋ ПРЕРАДОВИЋ, Стевка ( Горњи Карајзовци, БиХ, 6.1.1945) шесто је дијете оца Бранка и мајке Зорке. Псеудоним: Марија Сашић.

Школовала се од 1952 – 1964. Радила као економиста у привреди три деценије, а иза рата била помоћник директора у Дјечијем позоришту РС.

Пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац... ЧланУдружења књижевника Југославије од 1979, данас Републике Српске.

Сарадник листова и часописа од 1961. Објавила тридесетак књига поезије и прозе. Већ 1964. г. награђена у Б.Луци за роман у рукопису,,Кључ нисам нашао''.

Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме ,,Гост'' 197о. г. До сада је објавила два избора из поезије на српском , 4 на талијанском, есперанту, француском и чешком Касно, тек 1973. објављује прву збирку пјесама овјенчану Кочићевом наградом ( Друштво писаца БК).

Њено стваралаштво помно прати критика, уврштава у књиге есеја и студија:

М.Шиндић.З.Турјачанин,Р.Комар,С.Личина,М.Голијанин, Љ.Лукић итд. Књига прича ,,Знакови с неба''била у ужем избору за „Женско перо“ у Београду а збирка поезије„Зрно

Соли“ за награду „Скендер Куленовић“. Много награда добила за кратке приче.

Уврштена у 45 антологија прозе и поезије домаћих и страних аутора., те у лектиру, од 2оо3. и студијске програме за дјечију књижевност од 2о15.год.

Значајније награде добила за књиге и допринос развоју културе: ,,Веселин

Маслеша'', ,, Шушњар,'' Кочићево перо,,, Драгојло Дудић '' Песнички крчаг

Слово Кочићу, Кључ Модрог града, Пјесма над пјесмама, ,,Зија Диздаревић'' УКРС / Књига године'' и повеље : Карађорђевић , Св. Сава,Сарај. дана поезије...

Двије драме: ,,Реванш'' и ,,Стринина дјеца' ' наградио на анон. југ. конкурсу и откупио за извођење Радио Сарајево неких осамдесетих г. прошлог вијека...

БИБЛИОГРАФИЈА

,,Прамен стрела'', песме,1973.

,,Везена јабука'' пјесме,1978.

,,La cena del re'' с Прерадовићем, 1982. Напуљ ,

,,Све је земља'' поезија, 1984.

,,Пад Неполеона'' приче, 1985. Тузла,

,,Додир душе''. Пјесме, Струга, 1986.

,,Луч времена'' пјесме, 1991.

,,Пут за Ису' Београд, ' пјесме, 1994.

,,Кип свјетлости'' /сонетни вијенац П.Кочићу/ 1997.

,,Била сам љубичица'' , хаику, у помен Десанки, 1998.

Pjesme/Poemoj 2ooo. коаутор,

,,Жива брава'' избор проф.др Миљко Шиндић, 2ооо.

,, На небо касним'' пјесме, Београд 2ооо.

,, Знакови с неба'' приче, 2оо1.

,,Између двије невјере/ Inter du melfidos'' 2оо3.

,,Granum salis / Зрно соли'' поезија, 2оо3. ,

,,Паметна планета'' (поезија за дјецу) 2оо5.

,,Сњежне крпице'' хаику, 2оо6.

,,Безвремен цвијет'' хаику 2оо6.

,,Сунчева лектира'' (поезија за дјецу) 2оо8.

,,Бисерни дворац'' (приче за дјецу) 2оо8.

,,Вијек љубави',' пјесме, 2оо8.

,, Вијек љубави/ Siecle d' amоur'' пјесме,

,,Музика воде'' (хаику) 2о11.

,, Žena ptak/Жена птица'' pjesme, 2o13.

,, Два неба'' поезија 2o13.

,,Папирни кључеви'' избор. 2о13

,,Давид и Клара''.2o14./2о15.

,,Глас Андрићграда'' поезија – два издања ) 2о16.

,,Мјесечев зрачак'' (хаику ) 2о17.

,,Дијете у компјутеру'' 2о19.

„Покрадени путник“, 2022.

Личина Светозар

ukrs — Sun, 02 Aug 2020 16:58:05 +0000

Светозар Ђ. Личина, писац есејист, књижевни критичар

Ул. Свете краљице Јелене 1, Бања Лука

У Горњим Петровићима, селу под Грмечом, рођен сам у првој половици 20. вијека. Ратне 1941. године. остао сам без оца – одрастао са браћом и сестрама уз самохрану мајку. Четворогодишњу основну школу завршио сам у родном селу, а нижу гимназију у домицилној општини, односно срезу Босанска Крупа.

1958. Учитељску школу завршавам у Бихаћу, а након тога Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу. Групу хрватско-српски језик и југословенска књижевност, руски језик и књижевност, дипломирам 1963.

Запошљавам се у Гимназији Бос. Крупа и ту остајем као професор неколико деценија (са малим прекидима обављао сам и неке друге дужности).

1978. магистрирао сам на Филолошком факултету у Београду и одбранио рад на тему Дијалектичке особине Ћопићевог језика. Више пута обављао сам дужност директора гимназије, односно школског центра у Босанској Крупи.

1992. радим као надзорник у Републичком педагошком заводу Бања Лука. Послови унапређења наставе српског језика у Реп. Српској, организовање и држање семинара за наставнике основних и средњих школа, давање методичких и стручних упутстава, били су основни садржај мога надзора у Заводу.

Писац сам првих уџбеника (читанки за основне и средње школе) у Републици Српској који су били првих 15 година употребе (неке и сада).

2002. одлазим у пензију. Обављам дужност Предсједника Фондације „Бранко Ћопић“ и пишем књиге (стручно-научне, есеје и критике).

Објављујем:

- Смијех и туга Бранка Ћопића

- Народна основа Ћопићевог језика

- Књига над књигама (есеји о савременим писцима Реп. Српске)

Као коаутор:

Језик наш насушни
Ћопићев свијет бескраја...

Левајац Тихомир

ukrs — Mon, 03 Aug 2020 14:05:45 +0000

Тихомир Левајац није рођен у ''цвећу ливада'', већ у Качулицама, 1937. године. После завршене Основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. У бањалучкој Медицинској школи и Гимназији четрдесет година као професор радио, а сада је у незаслуженој пензији.

Аутор је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва ''Са Овчара и Каблара'' у Бањалуци и Удружења фрулаша у Чачку.

До сада објавио:

''За сунчевим кругом'', роман ''Књижевне новине'', Београд, два издања, прво 1984. године.

''У кругу светиљке'', 1990. године, приповетке, ''Књижевне новине'', Београд.

''Кружно кретање'', 1994. године, роман, ''Рад'', и два библиофилска издања која је осликао Омер Бербер, Академија, Београд.

''Јопет суданија'', роман, седам издања. Прво ''Рад'', Београд, 1999. године, друго Задужбина ''Петар Кочић'', Бањалука – Београд, треће, четврто, пето, шесто и седмо ''Арт-принт'', Бањалука. Роман је преведен и на енглески језик и 1999. године објављен под именом ''Here We Go on Trail'', ''Глас Српске'', Бањалука.

''Сањао сам Канаду'', путопис, двојезично писан, на српском и енглеском језику, три издања, прво 2002. године, ''Арт-принт'', Бањалука.

''Брод који није лађа'', 2003. године, књига драма, Удружење књижевника Српске, Подружница Бањалука.

''Одсјај духа'', у поднаслову ''Професори и ученици бањалучке Гимназије у анегдотама'', ''Графид'', Бањалука, два издања, прво 2007. године.

''Осмех'', 2008. године, роман, ''Арт-принт'', Бањалука.

''Кад би живот уназад ишао'', у поднаслову ''Демографске слике и прилике села Качулица'', 2011. године, ''Слово'', Чачак.

''Прича која лута свиетом'', у преводу на осамнаест светских језика, Арт-принт, Бањалука, три издања, прво 2011. године.

''Опроштајно писмо Старог храста'', роман, ''Арт-принт'', Бањалука, два издања, прво 2014.

''Брод Који Није Пловна Лађа'', 2015. године, роман, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Источно Сарајево.

''Сањао сам Москву'', путопис, двојезично писан, на српском и руском језику, 2016. године, ''Графид'', Бањалука.

''Жаочани – златно село Србије'', 2017. године, монографија, О.Ш. ''Бранислав Петровић'', Слатина.

''Левотопис'', у поднаслову ''Књижевно дело Тихомира Левајца у рециклажи'', приредио Ранко Прерадовић 2019. године, ''Графид'', Бањалука.

''Машта, таштина и ништа'', 2019. године, роман, ''Арт-принт'', Бањалука.

Најзад, рецимо и то, Левајац је аутор есеја ''Интерпретација романа ''Сто година самоће'' Габријела Гарсије Маркеса'', Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Источно Сарајево, два издања, прво 2004. године.

И најзад, на овом месту треба рећи и то да је Левајац приредио Антологију народних лирских, лирско-епских и епских песама под именом ''Чарне очи'', ''Арт-принт'', Бањалика, три издања, прво 2005. године.

Шиповац Велибор

ukrs — Tue, 04 Aug 2020 11:13:26 +0000

Велибор ШИПОВАЦ је рођен 4.11.1976. године у Коњицу (Босна и Херцеговина). Завршио је средњу Економску школу, дипломирао на Факултету за производњу и менаџмент, те магистрирао на Економском факултету - смјер Међународна економија. Од септембра 2002. године запослен је у "Електропривреда Републике Српске" Матично предузеће а.д. Требиње.

Од дјетињства се бави писањем поезије и прозе. У почетним разредима основног образовања његова поезија је објављивана и награђивана у сарајевском дјечијем листу "Мале новине".

Као приређивач или аутор објавио је 18 наслова различитих књижевних облика, од којих су поједина изашла у више издања.

О књигама су писали: о. Момчило Пејичић, о. Драган Крушић, Ђорђе Дабарчић, Божидар Глоговац, Момчило Голијанин, Маринко Павићевић, Ненад Раденковић Јеро, Милован Росић, Чедо Баћовић, Жељко Вујадиновић, Слободан Чуровић, Никола Баћевић, Неда Гаврић, Матија Бећковић, Љубомир Зуковић и др.

Поред објава у зборицима и часописима Србије, Црне Горе и Републике Српске, поезија је превођена и на руски језик.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и многих других удружења и културних друштава.

Живи и ради у Требињу.

БИБЛИОГРАФИЈА

„Херцеговина - обичаји и вјеровања" (четири издања), монографија, Књижевна заједница „Јован Дучић", Требиње, 2011. / Удружење „Шиповци“, Невесиње, 2015. / „АСоглас“, Зворник, 2018. / Народна библиотека Требиње, 2024.
„Братство Шиповац - историја и генеалогија“, монографија, Удружење „Шиповци“, Невесиње, 2011.
„Стихови моје младости“, поезија, „Графокомерц“, Требиње, 2012.
„На граници“, роман, Општина Невесиње, Невесиње, 2012.
„Протојереј-ставрофор Ратко Шиповац“, монографија, Удружење „Шиповци“, Невесиње, 2013.
„Твоје име“, поезија, „Dis-Company“, Пале, 2013.
„Сјај у оку анђела“, поезија, „Dis-Company“, Пале, 2014.
„Седам крстова“, роман, Књижевна заједница „Јован Дучић" и СПКД „Просвјета“, Требиње, 2015.
„Да се не заборави - Невесињци и вијек од Великог рата“ (два издања), зборник радова, Удружење „Шиповци“, Невесиње, 2014. и 2015.
„Храм светог Георгија на Вјенчацу“, монографија, Удружење „Шиповци“, Невесиње, 2015.
„Задужбина“, поезија, „Графокомерц“, Требиње, 2016.
„Између камена и неба“, поезија, Књижевна заједница „Јован Дучић" и СПКД „Просвјета“, Требиње, 2016.
„Трагови“, збирка прича (кратка проза), „Свет књиге“ Београд и Књижевна заједница „Јован Дучић", Београд - Требиње 2018.
„Ходочашће у Свету земљу“, путопис-монографија, „Графомарк“, Лакташи, 2019.
„Свето и бескрајно“, поезија, „АСоглас“ и СПКД „Просвјета“, Зворник, 2020.
„Прогон“, роман, „АСоглас“ и СПКД „Просвјета“, Зворник, 2020.
„Шавови“, роман, „АСоглас“ и СПКД „Просвјета“, Зворник, 2022.
„Бројаница“, поезија, „АСоглас“, Зворник, 2024.

Вукелић Вид

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

Вид-Вицко Вукелић је рођен на Видовдан 1971. године у Бањалуци.

Објавио је седам књига за дјецу и три сликовнице, те књику „Сафикада 'вако је било“ по којој се ради и представа.

Многе његове пјесме су музички обрађене и награђиване на фестивалима забавне музике за дјецу.

Написао је химну Ђурђевданског фестивала у Бањалуци, химну Дома за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“ у Бањалуци и химну Основне школе „Змај Јова Јовановић“ у Бањалуци.

Стални је сарадник и члан редакције у Часопису за дјецу „Јежурко“ у Бањалуци.

Добитник је неколико престижних награда за дјечије стваралаштво.

Један је од најтиражнијих пјесника за дјецу на овим просторима.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске.

Дјела:

„И на небу и на земљи“ поезија за дјецу
Издавач: „Бањалука компани“ 2005.

„Кључић за осмех“ поезија за дјецу
Издавач: „Бањалука компани“ 2007.

„Животиње у пјесмицама“ сликовница
Издавач: „Lanax design“ 2007.

„На крилима маште брже се расте“ поезија за дјецу
Издавач: „Атлантик бб“ 2008.

„Животиње у пјесмицама 2“ сликовница
Издавач: „Lanax design“ 2009.

„Расти, расти“ поезија за дјецу
Издавач: „Витез“ Београд 2011.

„Небо очију твојих“ поезија
Издавач „Књ.заједница Васо Пелагић“ 2015

„Кућица од сна“ поезија за дјецу
Издавач: КК Крчевина, Дом културе, Црвенка 2016.

„Постоји нешто“ Избор из поезије за дјецу. Избор направио Тоде Николетић
Издавач: „Панонске нити“ Крушчић, Србија 2017.

„Сафикада-вако је било“ народ.књижев. одрасли
Издавач: „Глас Српске“ 2017.
Књигу суфинансирао град Бањалука

„Зоо свет за пет“ поезија за дјецу
Издавач: „Арт сцена“ 2019.
Књигу суфинансирало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Докић Владимир

ukrs — Thu, 06 Aug 2020 05:28:46 +0000

Владимир (Лука) ДОКИЋ, рођен је 1. маја у Врбици, како воли да каже, у најлепшем селу Ливањског поља, у Босни и Херцеговини. Није имао ни пуних 5 година кад је и његову породицу захватио талас колонизације. Нашли су се у Товаришеву код Бачке Паланке. Накратко! Мирис узораних и непрегледних бачких њива његовим родитељим није могао заменити мирис покошеног сена пространих врбичких ливада. Носталгија за родним крајем вратила их је у Врбицу, па је тако Владимир започео своје образовање у родном крају. Школовање је, ипак, наставио у Товаришеву, код стрица, који се није враћао у родни крај. Као ђак путник, завршио је средњу економску школу у Бачкој Паланци 1960. године. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1964. године, а магистарску тезу под насловом Стицање дохотка електропривредних организација учешћем у заједничком приходу са посебним освртом на Електропривреду Босне и Херцеговине одбранио је на Правном факултету у Београду, 1. јуна 1983. године.

Радну каријеру започео је у Ливну, у творници вунених штофова, као руководилац набавног сектора. Волео је Ливно, али је још више волео Бању Луку. Била је и тада привлачна за све генерације, а посебно млађе. Искористио је прву прилику да јој се примакне. Иако није имао ни пуну годину радног стажа, позван је да фабрици текстила Кнежопољка Босанска Дубица обавља послове које је обављао у Ливну. Прилику није пропустио. Након 3 године, указала му се могућност да се још више приближи Бањој Луци. И њу је искористио. Прихватио је посао шефа продаје папирне конфекције у фабрици целулозе и папира Целпак Приједор. Није дуго чекао на коначно остварење свог циља. На Светог Илију 1971. године прешао је у Бања Луку. Примљен је на место директора трговачког предузећа на мало Дуван. Предузеће је било у расулу, у којем су радили углавном ратни и мирнодопски инвалиди рада. За непуних 8 година, трансформисано је у модерно трговачко предузеће на велико и мало. У складу са проширеном делатношћу, добило је и ново име: Конзум.

По истеку другог мандата, пред крај 1978. године, упућен је у Електрокрајину. (Тад су се кадрови буквално, без косултација, упућивали у нова предузећа). Од тада, па све до одласка у пензију, сви његови послови били су, директно или индиректно, везани за електропривредну делатност. У Електрокрајини је био директор Радне заједнице, помоћник директора за економске послове и генерални директор Радне организације. Почетком јануара 1999. године постављен је на место министра за енергетику у Влади Републике Српске. У Електрокрајину се вратио 12.4.2001, као саветник генералног директор. На место регулатора у Државној регулаторној комисији за електричну енергију, са седиштем у Тузли, постављен је 30.06.2003. године. Ту дужност је обављао све до одласка у пензију, 2011. године.

У току радне каријере објавио је већи број научно-стручних радова везаних за електропривредну делатност, као што су:

''Заједнички приход у елоктропривреди и његова улога у промени досадашњих друштвено-економских односа'' – Часопис Самоуправљање број 10/83;
''Вредновање решења развоја електродистрибутивне мреже'' – Саветовање електротехничара Југославије, Струга 1985;
''Расподела дохотка у услужнним делатностима и Радним заједницама'' – Саветовање економиста Југослвије, Бања Лука 1987;
''Тарифни систем за продају електричне енергије и улога мјерне технике у креирању тарифне политике'' – Juko-Cigre Теслић, 2003;
Велики број стручних радова из области планирања, развоја и инвестиција, те примарне и секундарне расподеле дохотка.

Гњато Војислав

ukrs — Fri, 07 Aug 2020 02:36:27 +0000

Војислав Војо ГЊАТО рођен је 26. новембра 1937. у Билећи (Република Српска). Основно школовање завршио је у родном граду, а економску школу у Добоју. Дипломирао је 1974. на Факултету политичких наука – Одсјек социологије у Сарајеву.

Завршио постдипломску насатаву за магистарске студије из области јавног здравства на Медицнском факултету Свеучилишта у Загребу 1981године.

Аутор је четири књиге прозног садржаја: „Билећке вињете“,“Улица камених кућа“, Билећка раскршћа“ и Билећка трилогија“ у којима је оживио и освјежио успомене на свој родни крај и живот људи на живописном херцеговачком кршу.

Члан је Удружења новинара Републике Српске. Оснивач је и уредник добојског листа "23. август", информативног гласила здравства региона Добој, Аутор је монографије "Педесет година Опште болнице Добој" и монографије Дома здравља Добој. Сарадник је бројних листова и часописа. Био је један од уредника "Ars medice" Београд, часописа за истраживање и развој здравства. Аутор је неколико стручних радова из области примарне здравствене заштите и приручника у области стручног усавршавања здравствених радника..Живи у Добоју.

БИБЛИОГРАФИЈА

КЊИГЕ

„БИЛЕЋКЕ ВИЊЕТЕ“ издање 2006 године Новинска издавачка кућа „Штампа“ Добој.

„УЛИЦА КАМЕНИХ КУЋА“ издање 2008 година Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ БИЛЕЋА

„БИЛЕЋКА РАСКРШЋА“ издање 2010 године издавач „Мисионар“ Добој

„БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА“издање 2011 године издавач „Просвјета“ Билећа

МОНОГРАФИЈЕ

„Педесет година Опште болнице Свети апостол Лука“ издавач Општа болница Добој „

Монографија Дома здравља Добој.издање 2002 године

СТРУЧНЕ КЊИГЕ

„Приручник за полагање стручних испита здравствених радника и здравствених сарадника“Издавач „Arsmedica“ Београд 1997 године

„Збирка прописа здравство и здравствено осигурање Републике Српске“ Издавач „Арсмедика“ Добој 2003

ЧАСОПИСИ

„Нова Зора“издавач СКПД „Просвјета“ Билећа објавио двије приче: „Чекаоница страха“ и „Професорово тамновање“

„ARSMEDICA“ Београд часопис за истраживање и развој здравства један од уредника 1996 године.

„23 АВГУСТ“ Информативни лист Регионалног медицинског центра Добој главни и одговорни уредник у периоду од 1975 до 1992 године.

РЕЦЕНЗИЈЕ

С. Станковић ТРНОВИТМ СТАЗАМА ЖИВОТА 2010 године

З. Бабић ;РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ БИЛЕЋЕ 2014 године

Шарић Жарко

ukrs — Fri, 07 Aug 2020 23:44:07 +0000

Жарко ШАРИЋ, рођен је 1944. године у Ножичком, општина Србац. На педагошкој академији дипломирао је српски језик и књижевност, радио као предавач и директор у основним школама. Најдужи период радног вијека провео је као новинар, уредник и директор на радију и телевизији и дописник новинских кућа и агенција. Радио је и као руководилац у општинским органима управе и као директор привредног предузећа. Аутор је бројних радио и ТВ емисија и четири документарна филма. Сарадник је Академије наука и умјетности РС у припреми Енциклопедије РС.
         У књижевности се јавио 1996. године књигом прозе о свом завичају и својој генерацији „из четрдесет и неке“. До 2020. године објавио је 12 књига романа, приповједака и есеја за одрасле и дјецу које су добро примљене међу читаоцима и повољно оцијењене од стручне књижевне критике. Приче за дјецу из збирке „Сладолед на асфалту“ заступљене су у антологијама, објављиване у београдској „Политици“ и другим листовима и часописима, а заједно са романима за дјецу „Шашава школа „ и „Жива читанка“, од стране стручне комисије ППЗ Р. Српске препоручене као лектира у основним школама       .
         За свој књижевни рад награђиван је у Србији и Бих. Носилац је друштвених признања међу којима Повеље општине Србац, највишег признања ове друштвене заједнице и признања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“.
         Од 1966. године настањен је у Српцу.

Бабић Здравка

ukrs — Sat, 08 Aug 2020 20:51:48 +0000

Здравка БАБИЋ је рођена 09.12.1968. године у Билећи, Република Српска, Босна и Херцеговина, гдје и данас живи и ради.

Добитник је многих домаћих и међународних признања за поезију.

Објављује своје радове у часописима „Српска вила“, „Нова зора“, „Глас гусала“ и у другим писаним и електронским књижевним новинама.

Поезија јој је преведена на више језика и објављивана и у страним часописима, зборницима и антологијама.

Њен књижевни рад је заснован не само на изузетно квалитетној поезији, која је пуна јаког духа, емоција, добрих порука, одличних мисаоних синтагми обогаћених снажним стилским фигурама, него и на прози кроз писање: есеја, приказа и рецензија које пише за књижевна дјела других пјесника и књижевника.

Она кроз свој рад истиче, чува и штити српску и херцеговачку традицију, воли и поштује националну припадност свом народу, истиче и гаји то јединство кроз своје писање, али истовремено изражава космополитизам и братство свих људи на планети; без обзира на нацију, религију и расу, и у „слободном контексту“ она се може назвати српским, поетским амбасадором мира и љубави у свијету књижевности.

Члан је Удружења Књижевника Републике Српске, Удружења Књижевника Србије, Удружења умјетника у Министарству просвјете и културе - Република Српска, БиХ. Обавља послове техничког секретара УКРС, Подружница Требиње.

До сада је објавила четири књиге поезије:

РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ БИЛЕЋЕ, („Завичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ, 2014)

МЈЕСЕЦ ЈЕ ВАЈАО ЖЕНУ („Звичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ, 2016)

ОН МЕ ВОЛИ ЋИРИЛИЦОМ („Звичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ, 2017)

ОД ПРАИСКОНА („Унирех“ - Подгорица, Црна Гора, 2019)

Згоњанин Здравко Баћо

ukrs — Sun, 09 Aug 2020 17:59:28 +0000

Здравко ЗГОЊАН БАЋО, рођен је 1937. У Великој Жуљевици, општина Нови Град ( Босански Нови), члан УКРС од 2013 године. Чланска карта бр.54. Живи у Бијељини, ул. Мајора Драгутина Гавриловића бр. 10.

Сарадник је у часописима Српска Вила, Нова Зора, Јесењин и Корјени. Добитник је златне медаље Филип Вишњић Бијељина.

Имејл:

До сада је објавио књиге:

Кућа од бијелог камена, 2002.
Домовина у срцу и друге приче, 2014.
Љубав на сва звона, 2004,
Светионици, 2005,
Ведра јутра, 2006,
Капи љубави, 2007,
Изабране пјесме, 2012.

Аврић Жељка

ukrs — Mon, 10 Aug 2020 15:07:08 +0000

Жељка АВРИЋ (дев. Чичић), рођена је 15.11.1964. године у Бањалуци. Завршила је Основну школу у свом селу Кобатовци и Александровцу, Општина Лакташи, а Гимназију у Бањалуци. Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, смер књижевност и српски језик. Од 1990. године, припадник је Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Живи и ради у Сремској Митровици.

Пише поезију и краће прозне форме (есеје, приказе, беседе). Прилоге објављује у часописима за књижевност, уметност и културу. Члан Удружење књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске. Песме су јоје превођене на бугарски и руски језик. Више пута награђена за песме и циклусе песама.

У шестом тому антологије Српско-руски круг за 2016/2017, у издању ИГАМ из Београда и "Вахазар", Москва, објављено је 12 песама које је изабрао и превео Андреј Базилевски. Песме Реке и даље теку и „Кршњак" на бугарски је превела Елка Њаголова и објавила у Антологији песама о рекама и Антологији песама о хлебу. Песме на бугарски језик превела је и књижевница Ангелина Бакалова.

О поезији Жељке Аврић, писали су Ранко Павловић, Анђелко Анушић, Љубивоје Ршумовић, Тодор Бјелкић, др Слађана Миленковић, Маја Белегишанин, Милијан Деспотовић, Јованка Стојчиновић Николић, Момир Васиљевић, Ђорђе Врањеш итд.

Жељка Аврић за себе каже да има два завичаја и пише на обе изговорне варијанте српског језика (екавској и ијекавској).

БИБЛИОГРАФИЈА

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

1. "Портрет" Бранково коло, Сремски Карловци, 2001. године (поезија, ћирилица)

2. "Звездарница" СПКД Просвјета, Лакташи, 2004. године (поезија, ћирилица)

3. "Маргиналије" ИК Прометеј, Нови Сад, 2013. године (поезија, ћирилица)

4. "Временик" ИК Прометеј, Нови Сад, 2014. године (поезија, ћирилица)

5. "Јесам" ИК Прометеј, Нови Сад, 2016. године (поезија, ћирилица)

6. "Жеђам" ИК Прометеј, Нови Сад, 2018. године (поезија, ћирилица)

7. "Сонетне бројанице" Ранко Павловић - Жељка Аврић,

ИК Прометеј, Нови Сад, 2019. (поезија, ћирилица)

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ:

1. БИБЛИЈСКИ ПЛАЧ НА БЕЗОБАЉУ СВЕТА, “Епитафи за незнане” Анђелкo Анушић (изабране песме), часопис Бдење, Сврљиг, 2015.

2. KOЧИЋЕВСКА РЕЦКА У ЈЕЗИКУ, „Писмо Петру Кочићу и још понекоме“ Анђелко Анушић (збирка прича), часопис Савременик, Београд, 2016.

3. КАРЕЊИНА НАШЕГ ДОБА И ВРОНСКИ ИЗГУБЉЕН У МАГЛИ, "Карењина и Вронски у задимљеној крчми", Ранко Павловић (кратке приче), часопис Траг, Врбас, 2016.

4. РОМАН О СРБИМА ИЗ ХРВАТСКЕ – ОД ВОЈНЕ ДО СРПСКЕ КРАЈИНЕ "Гласови са Границе" , Анђелко Анушић (роман), часопис Траг, Врбас, 2017.

5. ЗВЕЗДЕ ИСПИСУЈУ СВОЈ ИЗГУБЉЕНИ МИР, „Ошишано сунце“ Taтјана Венчеловски (збирка песама), часопис Бдење Сврљиг, 2017.

6. АЗ СВИТАК ГОСПОДЊИ ЈЕСАМ, „Одвијање свитка“ из збирке песама „Партенон звездама зидан", Милица Јефтимијевић Лилић, часопис Бдење, Сврљиг, 2017.

7. САМО СЕ ОД ПАТЊЕ РАСТЕ, САМО ОД ПАТЊЕ СНАЖИ, „Крајњем свемиру журим“ Паун Петронијевић: - сабране песме, часопис Свитак, Пожега, 2017.

8. ВРЕМЕ СНОВА У ВРЕМЕНУ БДЕЊА, "Бела фаза", Лара Дорин (збирка песама), часопис Бдење, Сврљиг, 2018.

9. АКО ИКАДА ПРЕСТАНЕМ ДА ПИШЕМ, БИЋУ МРТВА ДО СМРТИ „Кратка прича о отвору бленде“, Ана Никвул (збирка песама), часопис Бдење, Сврљиг, 2018.

10. У ВИНУ ЈЕ НАДАХНУЋЕ, МИСАО, ИСТИНА, "Вински сонети", Ранко Павловић, рецензија књиге, Арт принт, Бањалука, 2019.

11. УСПРАВЉАЊЕ УНУТРАШЊИХ РЕЧИ „Неко је позвонио“ - Јованка Стојчиновић Николић, (збирка кратких прича), 2019.

12. РЕЧ КАО БЛАГОСЛОВ И МИСИЈА, ,,Благослов речи 3" Мирјана Штефаницки, рецензија књиге, ИК Прометеј, Нови Сад, 2020.

БЕСЕДЕ:

1. БЕСЕДА О РЕЧИ – СВЕТЛО ИСТИНЕ

Билтен 26. Фестивала беседништва Sirmium lux verbi - Сирмиум светлост речи, Сремска Митровица, 2017.

2. ИЗАБРАНИ ГРАД

Билтен 28. Фестивала беседништва Sirmium lux verbi - Сирмиум светлост речи, Сремска Митровица, 2019.

3. ЧОВЕК КОЈИ УМЕ ДА ГЛЕДА, НА СВАКОМ ЗИДУ НАПРАВИЋЕ ПРОЗОР

(Илија Туцић, Приче равнице)

Билтен 28. Фестивала беседништва Sirmium lux verbi - Сирмиум светлост речи, Сремска Митровица, 2019.

ЛИТЕРАТУРА

1. Дамир Малешев, "Уснама небо дотакнути", промоција збирке Портет, Нови Сад, 2001.

2. Слађана Миленковић, "Портрет једне поетесе", промоција збирке Портрет, Нови Сад, 2001.

3. Ђорђе Врањеш, "Моћна реч далеки ехо има", Звездарница, поговор, Нови Сад, 2004.

4. мр Слађана Миленковић: "Звездано небо и песникиња", промоција, Нови Сад, 2004.

5. Ранко Павловић, "Суштаство на маргини", часопис Траг, Врбас, 2013.

6. Милијан Деспотовић, "Декодирање проклете авлије", Меморија језика, Пожега, 2015. стр. 141-144

7. Анђелко Анушић, "Врата дана осмога", Временик, поговор, Нови Сад, 2014.

8. проф. др Слађана Миленковић, "Поетски временик стварања света", промоција, Нови Сад, 2015.

9. Љубивоје Ршумовић, "Над рукописом песама Јесам", Јесам, поговор, Нови Сад, 2016.

10. проф. др Слађана Миленковић, "Јесам - вјерују једне поетесе", Јесам, поговор, Нови Сад, 2016.

11. Анђелко Анушић, "Животни контрапункт", часопис Бдење, Сврљиг, 2016.

12. Маја Белегишанин, "Вео тајне и жудње", часопис Траг, Врбас, 2019.

13. Ранко Павловић, „Жеђ душе и тијела“, часопис Златна греда, Нови Сад, 2019.

14. Јованка Стојчиновић Николић, „Кад жена бди, не зна се која је доб“, поговор за књигу љубавне поезије „Песма јој је друго име“, 2020.године

Јурић Златко

ukrs — Tue, 11 Aug 2020 12:14:49 +0000

Златко ЈУРИЋ, пјесник, књижевни критичар, есејиста, рођен 1972, у Котор Варошу. Редовне студије српског језика и књижевности завшио на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, a мастер и докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду гдје је докторирао на теми "Поезија и поетика Новице Тадића" (2017).

Радио је као наставник српског језика и књижевности, у основној и средњој школи.

Био је члан прве редакције студентског чаcописа БУМ (Бањолучки универзитетски магазин). Уређивао је дјечји часопис Мали принц.

Заступљен је у антологијама, лексиконима, панорамама.

Пјесме су му превођене на бугарски, енглески, мађарски, пољски, руски и словеначки језик. Награђиван је за књижевно стваралаштво.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Друштва чланова Матице српске. Живи у Бањој Луци гдје ради као библиотекар.

Објављене књиге: Тамјануша и дјевичњак (1997), Божја несвест (2003), Врата вртова (2008), Неодречене речи (2011) и збирка пјесама за младе Кликоноги у доба короне (2020).

Костић Зоран

ukrs — Wed, 12 Aug 2020 09:22:29 +0000

Зоран КОСТИЋ рођен је 8. 10. 1948. године на Цетињу (Црна Гора). Основну школу и гимназију похађао је у Никшићу и Крушевцу а Филолошки факултет у Београду. Објавио је двадесет поетских књига (неке и у више издања), три књиге драма, као и десет преводне литературе, између осталих: Првине („Побједа“, Титоград, 1984); Делта оца („Просвета“, Београд, 1986); Соњети („Универзитетска ријеч“, Никшић, 1987); Ко смо (БИГЗ, Београд, 1988); Задушни репови (Српска књижевна задруга, Београд 1990); Казан („Научна књи га“, Београд, 1992); Огњени трозубац („Мирослав“, Београд, 1997) – књига изабраних пјесама и поема за ко ју је добио сљедеће награде:“Лаза Костић“ (Србија), „Вито Николић“ (Црна Гора) и „Пјесник – свједок времена“ Сарајевски дани поезије (Република Српска).Двојезично издање књиге Пјесме, бајке, поеме Александра С. Пушкина (у сопственом избору, преводу и препјеву) објавио у „Гласу српском“, Бања Лука, 2000, а Кућни пламен, књигу изабраних и нових пјесама, у „Прометеју“ (Нови Сад, 2002); Вијенац за Трепетову (збирку сонета на српском и руском језику) објавио је у Заводу са уџбенике и на ставна средства у Српском Сарајеву, 2003. Код истог издавача, 2003. године, објавио је Драме, а 2005. поему за дјецу Одрастаљка, за коју је добио књижевну награду „Станко Ракита“ (Република Српска). Књигу драмских текстова Пут за Цариград објавио је 2005. године у „Гласу српском“, Бања Лука, а драму у стиховима Звјеридба у страшуми, 2007.г, у издању УКС – подружница Бања Лука.

Осим споменутих награда, за свеукупно поетско стваралаштво Костић је добитник и „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије, „Видовданске повеље“ (Соколац), „Шумадијских струна“ (Младеновац), а књига пјесама „Језикрвље“ (2008.г, „Просвјета“ РС) награђена је признањем „Шушњар“. Костићеве драме, које се изводе на сценама позоришта Републике Српске, Србије, Црне Горе, Русије и Бјелорусије, награђиване су престижним домаћим и међународним признањима („Тринаести дан“ – најбољи драмски текст -„Кочићева српска сцена“, Приједор, 2003, и награда округлог стола Међународног позоришног фестивала „Златни Витез“ – Москва, 2003, „Кома“ – „Бронзани Витез“ на Међу на родном позоришном фестивалу „Златни Витез“, Минск, 2005, и на истоименом фесивалу, 2007.године у Москви – „Бронзаном дипломом“ награђена је драма „Пут за Цариград“ као предложак истоимене представе у извођењу ансамбла Савременог драмског театра Бјелорусије). Костић је добитник и Гран-при награде „Златни Витез“ на истоименом фестивалу у руском граду Тамбову (2002) као сценариста документарног филма „Трепетова“ . Књигу нових пјесама „Требјешки љетопис“ овај аутор је објавио код београдског издавача Књижевно друштво „Свети Сава“(2011.), а исте године, као заједничко издање Књижевне задруге Српског националног вијећа (Подгорица) и Орфеуса(Нови Сад) књигу изабраних стихова „Срп“ која је награђена престижним признањем „Бранко Ћопић“ (САНУ, Београд, 2012.). За књигу старих и нових пјесама „Сто једанаест“ (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013.г), Костић је добио двије престижне награде „Грачаничку повељу“ (Грачаница, 2013) и „Петровдански вијенац“ (Калиновик, 2014.). Престижним признањем „Петар Кочић“ (Република Српска) за свеукупно књижевно стваралаштво, З. Костић је награђен 2015.године, а Козарски вијенац „Скендер Куленовић“ додијељен му је 2016.године за књигу пјесама „ТАЧЕ ПЕЧАТ“ (Арт-принт,Бања Лука).Титулари поменутих угледних признања („Калиновачки поетски вијенац“, односно „Завичајно друштво Петар Кочић“), издавачи су двије најновије књиге овог аутора (објав љене 2016.г) – изабраних пјесама под насловом „Изгубине“, односно изабраних поема насловљених као „Бeзанђеље“. За своје књижевно и преводилачко стваралаштво З. Костићу је 2015.године уручено и престижно међународно признање „Кирил и Мефодиј“(Међународни фонд словенске писмености и културе, Русија), а 1916. године – „Златни витез“. За књигу нових пјесама „Пулсквамперфекта“(1918.г, Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорице), овај аутор је овјенчен престижним признањем – „Змајева награда“(Матица Српска, Нови Сад, 1919), као и признањем Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“.

Осим поезије, драма и филмских сценарија, овај аутор пише прозу, публицистику и есеје(углавном о стваралаштву руских пјесника и прозаиста – Пушкина, Љермон това, Тјутчева, Буњина, Блока, Булгакова, Туроверова, Гудзенка, Твардовског, Горбовског, Кузњецова), преводи са руског језика(осим 2 књиге Пушкинових стихова, у свом преводу објавио је књиге изабраних пјесама Ивана Буњина, објавио је „Коњића Грбоњића“ – роман у стиховима дјечијег класика Павела Јершова, „Избор“ из Чеховљевих прича и драма, „Избор“ из поезије Валерија Латињина као и поетско дјело „Џингис Кан“ Виктора Слипенчука, роман истог аутора „Звездани спас“ и прозна дјела „Иркут“ и „Сајана“ савременог руског романописца Валерија Хајрјузова). Костићева поетска, прозна и драмска дјела преведена су на осамнаест свјетских језика, а многе његове пјесме и поеме(око 150), уврштене су у више значајних антологија и избора српске, односно југословенске поезије, а неколико ауторских пјесама, као и више преводних, уврштено је у школске програме. Зоран Костић је члан Удружења Књижевника Србије, од 1997.године - Савеза Писаца Русије(као први, послије Октобарске револуције, инострани писац), члан је Удружења Књижевника Републике Српске(био и његов предсједник) и Међународне Свесловенске Академије Наука и Умјетности(Москва, од 1993.г.). У припреми је Костићева „Антологија руске поезије XIХ и XX вијека“(са пјесмама 90 аутора у његовом преводу на српски језик).Зоран Костић Живи у Бањој Луци.

Плавшић Зоран

ukrs — Thu, 13 Aug 2020 06:30:10 +0000

Зоран ПЛАВШИЋ рођен је 31.10.1972. године у Новом Граду. Пише прозу и афоризме. До сада је објавио „Под сводовима Десетог села“ збирку прича, те збирку афоризама „Ево главе“. Приче и афоризми су му објављивани у више заједничких збирки заједничких аутора, те у штампаним и електронским часописима. Учествовао је и на књижевним манифестацијама у Новом Граду, Костајници, Крупи на Уну, Бања Луци те Градишкој.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске од 2019. године.

Ожењен је, отац три дјевојчице. Живи и ради у Новом Граду.

БИБЛИОГРАФИЈА

Збирка прича „Под сводовима Десетог села“, АртПринт Бања Лука 2010. године
Збирка афоризама „Ево главе“, Имприматур Бања Лука 2017. године

Презиме И Име

ukrs — Sat, 15 Aug 2020 00:45:31 +0000

Биобиблиографија

Ракуљ Милан

ukrs — Sat, 15 Aug 2020 21:53:11 +0000

Милан РАКУЉ, рођен је у Ливну 5. децембра 1985. године.
Живио је у Гламочу до 1995. године, да би се након краћег боравка у Београду, Чачку и Котору настанио у Бањалуци, гдје завршава основну и средњу Електротехничку школу, те дипломира на Филолошком факултету, на Одсјеку за српски језик и књижевност.
До сада је објавио књиге пјесама:
"Глуви путник", Бранково коло, Сремски Карловци 2010.
"Поезија у костима", Бранково коло, Сремски Карловци 2014.
"Разгледнице из Трећег свијета", Глас Српски, Бањалука 2021.
Поезија му је превођена на француски, мађарски и македонски језик и заступљена је у једној антологији, неколико панорама и зборника, те десетинама књижевних часописа.
Запослен је као новинар редакције за културу бањалучких "Независних новина". Члан је Удружења књижевника Републике Српске.
Добитник је књижевних награда:
"Стражилово" 2010.
"Српско перо" 2020.
"Печат вароши сремскокарловачке" 2022.

Бјелошевић Предраг

ukrs — Sun, 16 Aug 2020 19:00:51 +0000

Предраг БЈЕЛОШЕВИЋ, пјесник, приповједач, преводилац и драмски писац. Студирао економију, књижевност и режију. Магистрирао режију на Националној академији за филмску и театарску умјетност «Крсто Сарафов» у Софији, 2009. године.

Од 1993. до 2018. обављао дужност директора и умјетничког директора Дјечијег позоришта Републике Српске у Бањој Луци. Предсједник је Удружења књижевника Републике Српске од 2017. године.

Члан Удружења књижевника СР БиХ и бивше Југославије постао је 1978. године, а Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије од 1993.

Редовни је члан Академије словенске умјетности и књижевности у Варни од 2014. године. Члан је и оснивач Асоцијације писаца Југоисточне Европе са сједиштем у Софији.

Од 2019. носилац је високог признања Републике Српске: Орден Његоша II реда, за међународну промоцију културе и умјетности Републике Српске у свијету.

Објавио тринаест књига поезије за одрасле, двије књиге кратких прича и четири књиге пјесама за дјецу. Поезија Предрага Бјелошевића је превођена на многе језике, а објављене су му књиге изабраних пјесама на италијанском Il linguaggio del silenzio (Говор тишине), у Напуљу 1982; на француском, Le RŽ, Париз 2002. године и на македонском у Скопљу, Под круната на гнилото дрво (Под крошњом трошног дрвета) 2010. године.

Добитник је књижевних награда: Требињске вечери поезије (СР БиХ, 1978. за најбољу прву књигу пјесама у БиХ); Печат вароши сремско-карловачке, 1997, (СР Југославија); Павле Марковић Адамов, за најбољу књигу кратких прича на српском језику, 2010 (Република Србија); Свесловенске међународне књижевне награде за цјелокупно пјесничко дјело Летеће перо, Академије словенске умјетности и књижевности из Варне, 2014 (Бугарска); Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске за књигу пјесама Кардиограм бјекства, за 2013. годину (Република Српска); пјесничке награде за књижевност за дјецу "Везени мост" Насихе Капиџић Хаџић, за 2014. годину; међународне награде за дјечију књижевност Принц дјечијег царства, Бања Лука, 2017. године; Награде Плакета Благодарница – за дјечију књижевност, Источно Сарајево 2018. године, те награде Шушњар, за цјелокупно пјесничко дјело, Оштра Лука, 2019. године.

Са руског језика преводио је поезију пјесника: В. Брјусова, Н. Гумиљова, Б. Ахмадулине, В. Хлебњикова, Р. Рождественског, А. Тарковског, А. Кушнера, В. Купријанова, А. Ибрахимова, Н. Габријељан, те прозу А. Куприна.

Пјесме за дјецу су му уврштене у читанке и лектиру ученика основних школа у Републици Српској.

Драме и драматизације извођене су му у Републици Српској, Србији и Бугарској. Са бугарског на српски језик преводио пјесме Христе Ботева као и више драма и драматизација за луткарски театар.

Предраг Бјелошевић је добитник награда и признања за рад на пољу позоришне умјетности: Међународне награде Мали принц, за допринос развоју луткарства у Европи, на 20. Интернационалном фестивалу луткарских позоришта у Суботици (Србија, 2013. година); Повеље за развој луткарства у Републици Српској и БиХ, Лутфест, 2011; Награде Сафет Чишић за најбољег менаџера у БиХ култури, Мостар, 2015.

За луткарско позориште написао је и режирао више сценарија и драматизација: Тужни принц, аутор; Школа за пачиће, аутор и редитељ; Награда за пријатељство, аутор и редитељ; Вук и седам јарића у Музеју бајки, аутор и редитељ; Гуливер у земљи Лилипутанаца, аутор драматизације по Џ. Свифту; Јежева кућица, аутор драматизације по истоименој лирској бајци Бранка Ћопића и других.

Драме за одрасле: Журка у атомском склоништу, Стара Загора, Бугарска, 2003; аутор и редитељ представа Киша или азил за лабудове и Тесла и голубица.

Предраг Бјелошевић је састављач антологије Савремена поезија пјесника Републике Српске, објављене на пољском језику код издавача Кампе у Лондону 2018. године.

Главни је и одговрни уредник издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске и издавачке куће Арт сцена из Бањалуке.

ОБЈАВИО КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ:

1. ГОРКА СЛАД, пјесме, издавач Глас Бања Лука, 1977. година;

2. ЛИЦЕ СА ЗАТИЉКА, издавач, Веселин Маслеша, Сарајево, 1979. година;

3. IL LINGUAGGIO DEL SILENZIO (Говор тишине, изабране пјесме на италијанском), Напуљ 1983. године;

4. РЕШЕТКА И САН, пјесме, издавач НИГРО Глас, Бања Лука,1985;

5. ИЗ МЕЂУПРОСТОРА, пјесме, издавач Удружење књижевника БиХ Подружница Бања Лука и Глас Бања Лука, 1989. године;

6. РЗ БРЗОТРЗ И ЧАЧКАЛИЦА СОФИЈА, пјесме за дјецу, издавач Нови Глас Бања Лука, 1990. година:

7. ГОВОР, ТИШИНА, пјесме, издавач, РАД, Београд, 1995. година;

8. ВОДЕНА КОШУЉА, изабране пјесме, издавач Глас Српске Бања Лука (цртеж на насловној страни ауторски рад Предрага Бјелошевића), 1996;

9. ТУЖНИ ПРИНЦ, лирска бајка за дјецу, издавач Звоник Београд, 2000. година;

10. У СТРАХУ ОД СВЈЕТЛОСТИ, пјесме, издавач Глас Српске, 2001. година;

11. LЕ RŽ, изабране пјесме на француском језику, издавачка кућа Коља Мићевић,

Париз, 2002, преводиоци: Ljiljana Huibner Fyzellier i Raumond Fuzellier;

12. СЈЕНКА И СВОД, пјесме, издавач Бранково коло, Сремски Карловци, 2005;

13. ТАЧКА НА ИЗЛЕТУ, пјесме за дјецу, издавачи Арт Сцена Бања Лука и Прво

слово Београд, 2009;

14. ПРИЧЕ ИЗ БРКЛБРЛКА, кратке приче, издавач Повеља, Краљево, 2009;

15. У ШЕТЊИ БЕЗ ГЛАВЕ, приче, издање Арт Сцена Бања Лука, издање 2010;

16. ПОД КРУНАТА НА ГНИЛОТО ДРВО, Под крошњом трошног дрвета,

(изабране и нове пјесме, двојезично, на српском и македонском језику), издавачко

предузеће Арка, Смедерево - Скопје, 2011. година;

17. КАРДИОГРАМ БЈЕКСТВА, пјесме, издавачи Арт Сцена Бања Лука и Трећи

трг Београд, 2013;

18. КАРДИОГРАМ БЈЕКСТВА, издавач Арт Сцена Бања Лука и Трећи трг

Београд, друго допуњено издање, 2014. година;

19. СНИВАЧИМА, ИЗ НЕСНА, пјесме, издавач Народна библиотека

Стефан Првовенчани, Краљево, 2017;

20. КОВРЏАВА ТАЧКА, изабране пјесме за дјецу, Арт сцена, Бања Лука, 2018;

21. ЗАЈЕДНО, СА ЗИДОВИМА, књига пјесама, издавач Удружење књижевника

Републике Српске, Бања Лука, 2020.

КЊИГЕ ИЗ ПОЗОРИШНЕ УМЈЕТНОСТИ:

22. ТУЖНИ ПРИНЦ (књига о истоименој представи Дјечијег позоришта

Републике Српске), издавач Дјечије позориште Републике Српске, 2003;

23. БАЊАЛУЧКА КУЋА ОД СНОВА, монографија, пола вијека Дјечијег

позоришта Републике Српске, коаутор са Војом Вујановићем и Ранком

Павловићем, Дјечије позориште Републике Српске, 2006;

24. ЛУТКАРСТВО ДАНАС (приређивач Зборника есеја са међународног

научног скупа на истоимену тему) Дјечије позориште Републике Српске, 2007.

Шаула Горан

ukrs — Wed, 19 Aug 2020 10:23:53 +0000

Горан ШАУЛА је рођен 27. марта 1959. у Кобатовцима, општина Лакташи.

Основну школу, Гимназију и факултет завршио у Бањој Луци, гдје и живи.

Члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Објављене збирке поезије:

Четрдесет девет дана, „Вид”, Бањалука, 1994. год.
Корак око себе, „Рад”, Београд, 1996. год.
Жар семе, „Бранково коло“, Сремски Карловци, 1999. год.
Зрно у брашну, „Просвета“, Београд, 2002. год.
Сан лозе, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево, 2005. год.
Ход по жичи, „Бесједа“, Бањалука, 2008. год.
Гроб новог доба, „Бранково коло“, Сремски Карловци, 2015. год.

Објављени романи:

Мраморна свадба, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево, 2014. год.
Ново житије Стефаново, „Удружење књижевника Републике Српске“, 2018. год.

Књижевне награде:

„Златна сова“, друго мјесто на конкурсу за најбољи роман 2014. године за роман Мраморна свадба.
Награда „Стражилово“, за збирку поезије Гроб новог доба, 2016. године.

Лукић Сања

ukrs — Thu, 20 Aug 2020 07:31:33 +0000

Сања Лукић је књижевница, магистар правних наука и менаџер у продаји. Рођена у Приједору гдје је завршила основно и средње образовање. Студије правних наука је завршила у Бањој Луци, гдје је и магистрирала. На Лондонском универзитетском колеџу завршила је менаџмент у продаји, а на колеџу “Есекс” рад са дјецом у образовном систему Велике Британије. Сања има разнолико професионално искуство. Радила је на рехабилитацији малољетних преступника, била је предавач у неколико основних школа и била на руководећим позицијама у међународним компанијама у Уједињеном Краљевству. Тренутно живи и ради у Лондону као менаџер у ланцу апотека и сарађује са Националном здравственом службом у Великој Британији.

„СаМоРа“ -књижевни ЕСНАФ-Београд (2024)

је њен први роман, али је у протекле две деценије објавила више збирки пјесама:

„У мору зрно”” УКС – Београд (2023),

„Тајна бисера”Aртшоп -Истанбул (2022).

„Сан Анђела” Алма -Београд (2012),

„На обронцима сјећања” -Бесједа- Бања Лука (2003),

„Између среће и очаја“ Бесједа- Бања Лука(2002),

Поезија Сање Лукић превођена је на италијански, енглески, шпански, турски, њемачки ,азербејџански, албански и грчки jезик.

Добитница је књижевне награде „Растко Петровић” за збирку „У мору зрно” која је проглашена за најбољу збирку поезије у дијаспори на српском језику у 2023. години, а то важно признање додијелила јој је Матица исељеника и Срба у региону.

Заступљена је у више антологија поезије и зборника, како у земљи тако и у иностранству. Међу њима су: „Дудестан“ (2024), „Књижевност и уметност не познају границе“ (2023), „Папел y Лапиз” (2023), „Сусаyа -салам” (2023) и „Папириус” (2023).

Коаутор је књиге “Мостови”, објављене 2004. године. Сања Лукић је активан члан Књижевне радионице “Кордун”, гдје објављује своје радове и доприноси раду и организацији удружења. Учесник је интернационалних књижевних манифестација и фестивала, како у земљи тако и у иностранству.

Стојаковић Петар

ukrs — Wed, 14 Oct 2020 08:07:43 +0000

Петар СTOJAКOВИЋ je рoђeн 1945. гoдинe. Диплoмирao je нa Филoзoфскoм фaкултeту у Сaрajeву, a пoстдиплoмскe студиje зaвршиo нa Филoзoфскoм фaкултeту у Бeoгрaду. Дoктoрску дисeртaциjу oдбрaниo je нa Филoзoфскoм фaкултeту у Сaрajeву 1980. Скoрo читaв свoj рaдни виjeк прoвeo je рaдeћи нa унивeрзитeту Дo сaдa je oбjaвиo мнoгe нaучнe и стручнe рaдoвe у oблaсти психoлoгиje и тo тридeсeт књигa и прeкo 150 нaучних и стручних рaдoвa у дoмaћим и стрaним чaсoписимa oд кojих сe мнoги oднoсe нa истраживања у области психoлoгиjе ствaрaлaштвa. Кao нaучни рaдник и прeдaвaч у области психологије рaдиo je вишe гoдинa као професор по позиву нa познатим унивeрзитeтимa Америке и Канаде и изводио нaстaву из oблaсти школске психологије и психoлoгиje дaрoвитoсти и крeaтивнoсти (истраживање пвезаности психологије даровитости и књижевног стваралаштв). Као признање за своју научноистраживачки рад у области психологије више пута је боравио на универзитеима Америке и у овиру Фулбрјтовог програма. Упoрeдo сa рaдoм нa унивeрзитeту бaвиo сe и књижeвним рaдoм и дo сaдa je oбjaвиo четири рoмaнa, двије збирке приповједака и три тoмa eсeja o књигaмa и ствaрaoцимa. У 2010. гoдини изaбрaн je зa инoстрaнoг члaнa Српскe aкaдeмиje oбрaзoвaњa у Београду.

Ристић Биљана

ukrs — Sat, 17 Oct 2020 05:31:48 +0000

Биљана ВУКАЈЛОВИЋ РИСТИЋ, рођена је 27. 5. 1967. у Невесињу. Основну и средњу школу завршила је у Невесињу. Машински факултет студирала у Мостару.
Животно опредељење јој је уметност.

На пољу књижевности издала је две збирке поезије “Огледало од капи” 2015.г. у издању Максиме граф из Петроварадина и “Сенке и снови ” 2018.г . у издању ЗУНС-а, Источно Ново Сарајево.
Песме су јој објављене у часописима: Вечерње новости, Књижевне новине, Свитак, Суштина поетике, СРЕТАЊА, Српска вила, а осврт на њен сликарски рад објављен у Новој зори.
Приповетке објављује у часописима: Вечерње Новости, СРЕТАЊА, Свитак...

Са песмама је ушла у зборнике радова: Песнички конкурс - пролеће 2016, Панонски галеб , Јутро над Озреном, Љубав је створила свијет, Светосавски епистолар, Сремскокарловачки песнички бродови, Сазвежђа...
Песме су јој преведене на бугарски језик.
О њеној поезији писали су: Перо Зубац, Сретен Вујковић, Рајко Петров Ного, Љубомир Зуковић, Матија Бећковић, Силвија Жерајић, Момчило Голијанин, Велибор Шиповац, Божидар Глоговац.

Награде:
- 1. награде за најемотивнију љубавну песму на XVI Међународном књижевном конкурсу љубавне поезије „ Пјесма над пјесмама“, на тему „Носталгија љубави, 2017. г.
- 1. награда за најискренију сатиричну пјесму на XVI Међународном конкурсу хумора и сатире 2017. г.
- 3. награда УКУ ЗЕНИТ.
Од 2018 г. не учествује на књижевним конкурсима јер сматра да је суд читалаца највећа награда.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Председник Удружења књижевника “Културни круг Невесиње”.

Члан удружења књижевника и умјетника „ЗЕНИТ“ , Подгорица.

Редовни је члан Матице српске.

Има статус Самосталног ликовног уметника.

Писана реч и сликарство су неодвојиви у њеном уметничком раду.
Биљана Вукајловић Ристић је сликар, дизајнер, иконописац на камену, на дасци и у техници енкаустике. Имала је преко 50 самосталних изложби и више од 80 колективних. На Међународним изложбама МИРК ( Мађарска) добитник је две Велемајсторске дипломе за сликарство, и пет пута добитник прве награде на истим изложбама.
Бави се хуманитарним радом.
Оснивач је и председник Ликовне групе АлБи-арт из Новог Сада.
Реализовала је пројекте за два значајна јубилеја.
-Пројекат за 140 година од Невесињске пушке ХЕРОЈИ ХЕРЦЕГОВИНЕ, 20 портрета најзначајнијих личности Невесињске пушке 2015.г. у SECCO техници и
-Пројекат 100 г. ПРИСАЈЕДИЊЕЊА, ВОЈВОДИНА СРБИЈА - ЗАПИС НА КАМЕНУ, 2018.г. такође у истој техници.

Живи и ради у Новом Саду

Тел: +381 63 346 374.
Е-маил:
Веб сајт: www.risticbiljana.com

Броћета Александра

ukrs — Mon, 19 Oct 2020 06:19:46 +0000

Александра БРОЋЕТА рођена је 1.3.1967, у Бањалуци. Основну школу „Мирко Вишњић“ похађала је у Бањалуци у периоду 1973–1981 у којој се истицала литерарним и ликовним радовима као и спортским активностима. 1979. освојила је другу награду на такмичењу ликовних радова за цртеж мртва природа. Средњошколско образовање стекла је у средњој економској школи „Ивица Мажар“ у Бањалуци у периоду 1981–1985.
Била је кошаркашица кошаркашког клуба „Млади крајишник“ у првој, савезној лиги бивше Југославије у периоду 1981–1991. Играла је за јуниорску репрезентацију Босне и Херцеговине и остварила низ значајних успјеха на кадетским и јуниорским првенствима.
У периоду од 1992–2011 радила је на БИГ радију на мјесту музичког уредника, тонског реализатора и у сектору маркетинга.
Покренула је рад два виртуелна, студентска радија „College“ радио и студентски радио „Апеирон“ на којима је уређивала музички програм и водила ауторске емисије.
Високо образовање стекла је на високој школи „Banja Luka College“ у периоду 2009–2013. Дипломирала је из области маркетинга, туризма и трговине и стекла звање дипломираног економисте. На факултету се истицала писањем прозе. Њене приче објављене су у студентској „Сваштари“ 2011, 2012, 2013. године.
Мастер студије завршава на Паневропском универзитету „Апеирон“ у Бањалуци у периоду 2013–2015. Магистрирала је на тему „Истраживање тржишта и одржавање конкурентске предности водећих, прехрамбених компанија“ и стекла звање магистра економије.

Учествовала је на десет међународних, научних конференција и објавила је једанаест научних радова из области маркетинга, односа с јавношћу и библиотечко-информационе дјелатности који су заступљени у зборницима радова са конференција у периоду 2015–2023.

Хонорарно се бави маркетиншким, промотивним активностима за радио станице. У издању „Глас српски“ Бања Лука објавила је новинске чланке из области музике: „Њежне посвете љубави“ (Celine Dion) 1998, „Побједник“ (Joe Cocker), 1998, „Глас за успјех“ (Texas), 1998.

Заступљена је у Лексикону писаца српске књижевносту (Матица Српска, Нови Сад, 2021).

Објављује текстове и пјесме у часописима за књижевност и умјетност "Словословље", Даниловград и "Српска вила", Бијељина.

Александра Броћета је члан Удружења књижевника Републике Српске и члан Међународног удружења књижевника и умјетника "Горски видици" Црна Гора.

Библиографија:

„ЊЕЖНО“, збирка прича, Бесједа, Бања Лука, 2016.
„ВЈЕРУЈЕМ“, роман, Бесједа, Бања Лука, 2017.
„СИДРО“, роман, Бесједа, Бања Лука, 2018.
„НЕВИДЉИВО“, роман, Бесједа, Бања Лука, 2019.
„КРСТАРЕЊЕ“, роман, Бесједа, Бања Лука, 2020.

"НА ТАЛАСИМА МУЗИКЕ", музички приручник, Бесједа, Бања Лука,2021.

"СВЈЕТЛОСТ", збирка пјесама, Бесједа, Бања Лука, 2022.

"УМИЉЕЊЕ", збирка пјесама, Бесједа, Бања Лука, 2023.

"БЛАГОСЛОВ", роман, Бесједа, Бања Лука, 2024.

Милкић Ненад

ukrs — Wed, 21 Oct 2020 07:07:45 +0000

БИОГРАФИЈА

Ненад МИЛКИЋ је рођен 1. фебруара 1985. године у Лозници. Детињство провео у Бањи Ковиљачи. Ожењен. Са супругом Драганом живи у Малом Зворнику.
По занимању је дипломирани правник. Запослен у државној служби од 2004. године.

Заљубљеник у шах, историју и старословенску митологију.

Члан МЕНСЕ.

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Пурпурне кише, збирка поезије, 2011.
2. Певај ми мама, збирка поезије, 2013.
3. Зовем се Дуња, роман, 2013.
4. Последња стража, роман, први део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“, 2014.
5. Зов карауле, роман, други део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“, 2016.
6. Бесмртни батљон, роман, трећи део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“, 2018.
7. Кости, роман, први део четворокњижја „Погром“, у припреми, планирано објављивање у децембру 2020.

Научни радови:

* коаутор теме „Недовршена игра - сећање на страдање деце у НДХ (1941-1945)“, на 7. научној конференцији „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, (јануар, 2020. године)
* коаутор теме „Савремени изазови заштите основних принципа међународног јавног права - случај Кошаре“, на Међународном научном скупу „Да се вечно памти НАТО агресија на СРЈ – Р.Србију“ (јун, 2020. године)

Рецензије у до сада објављеним књигама написали: драмска уметница Љиљана Лашић, новинари Михаило Меденица и Зоран Шапоњић, и књижевник Саша Симоновић.
Рецензије у роману „Кости“ потписују књижевник Горан Врачар и режисер Денис Бојић.
Научни радови потписани заједно са проф. др Аном Опачић.

ПРИЗНАЊА

Захвалница Ратних ветерана, инвалида и породица погинулих бораца Србије за несебичну помоћ и посебан допринос у раду удружења РВИ Србије (2014),
Орден Косметска звезда 2. реда Друштва полицијских ратника Републике Србије, за заслуге у области књижевности (2015)
Плакета Општине Мали Зворник за остварена достигнућа од изузетног значаја за развој Општине Мали Зворник (2016),
ПУШКИНОВА НАГРАДА – Награда А. С. Пушкина за „Верност речима и делима”, додељена од стране Савеза писаца Русије – Градска организација Москва (2017)
Захвалница Копнене војске Србије за сарадњу са Командом Копнене војске, сећање на жртве и борбу против заборава, допринос развијању и неговању патриотизма, родољољубља, слободарског духа и традиција славне Српске војске (2017)
Благодарје Равногорског покрета Чачак за братску помоћ (2017)
Посебна награда Општине Мали Зворник, због достигнућа у књижевности (2018)
Добитник и носилац „Церске споменице” (2018)
Орден Косметска звезда 1. реда Друштва полицијских ратника Републике Србије, за заслуге у области књижевности (2019)

Мићевић Коља

ukrs — Fri, 23 Oct 2020 07:55:43 +0000

Коља МИЋЕВИЋ, рођен 1941. У Бањој Луци, песник, преводилац
и музиколог. Завшио студије књижевности у Београду, самостални
уметник. Добитник бројних награда. Од 2019. почасни грађанин
Бање Луке.

Збирке песама:

СТОПА СНА
НИТИ
МОРЕ
ШТРИК И ШИЈА, 365 варијација на Вијонов катрен
EROS IN MELOS
ВИНОВНИК
ИКАР-ICARE (Двојезичне песме)
КЛАВИРИНТ
КРИСТАЛ УСПОМЕНА
РИМАГИНАЦИЈЕ
ПРВИ ИЗБОР

Књиге огледа

КОНСТАНТЕ И ПРЕВИДИ (О превођењу поезије)
ПРИМ, ПРЕВ, (О превођењу поезије)
АФРИЧКА ЛЕГЕНДА (О превођењу поезије)
JERSEY MY DEATH, ИЗМАШТАНИ ГРАДОВИ ВИКТОРА ИГОА
ДАНТЕ ШАЉЕ СЕКУНДАНТЕ (Полемике о превођењу поезије)
ОСАМ ВЛАШИЋ, (О француским симболистрима)
КРИЛО ВРЕМЕНА СЕ СКЛАПА (О пригодим стиховима Стефана Малармеа)
ДАНТЕ ВИЈОН МОЦАРТ
ДАНТЕ-МИЉКОВИЋ: Прво певања

РЕСТОРАН, Астро-гастро роман

Књиге из музикологије

МОЦАРТ, Злочин Марије Терезије (Три издања)
МОЦАРТ СУСРЕЋЕ СКАРЛАТИЈА
СВЕТЕ, ЛАКУ НОЋ (О кантатама Јохана Себасијна Баха)
ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ У ЧЕТИРИ ТОМА
     Од Питагоре до Баха
МУЗИЧКИ РОМАН
     Од Јувала до Љубице Марић,
     Досад објављено 5 томова.
ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

Преводи с француског

АНТОЛОГИЈА ТРТУБАДУРСКЕ ПОЕЗИЈЕ
ФРАНЦУСКА ПОЕЗИЈА ОД 1400. до 1800
НАРЦИС ГОВОРИ (Француска поезија 19. ст.)
КЊИГА ФРАНЦУСКИХ СОНЕТА
АНТОЛОГИЈА ФРАНЦУСКИХ БАЛАДА И ШАНСОНА
ЧЕТИРИ ДОБА ФРАНЦУСКЕ ПОЕЗИЈЕ (У четири књиге)
ЖИВА АНТОЛОГИЈА ФРАНУСКЕ ПОЕЗИЈЕ
    од 11. до 20 столећа, у три тома

Шарл Орлеански: Баладе, шансоне и ронда
Франсоа Вијон: ЗАВЕШТАЊА
Морис Сев: ДЕЛИА УЗОР ЧИСТЕ ВРЛИНЕ
Холбајн Млађи: ПЛЕС СМРТИ
Жан де Ла Фонтен: БАСНЕ
Виктор Иго: КОНТЕМПЛАЦИЈЕ (Избор)
Шарл Бодлер: ЦВЕЋЕ ЗЛА (више издања)
Стефан Маларме: ПЕСМЕ (Двојезично)
Стефан Маларме: ПОЕЗИЈА (Нолит)
Стефан Маларме: ДВОРАЦ НАДЕ (избор поезије)
Жил Лафорг: ЈАДИКОВКА НАД ЈАДИКОВКАМА
Жил Лафорг; УПИЈАЧ
Тристан Цара: ПРИБЛИЖНИ ЧОВЕК
Виктор Сегален: СТЕЛЕ
Гијом Аполинер: БЕСТИЈАРИЈ или ОРФЕЈЕВА ПРАТЊА

Дела Пола Валерија :

Пол Валери; ИЗМЂУ ЈУТРА И ПАЛМЕ (Избор поезије)
Пол Валери; ПЕСМЕ (Сабране песме)
Пол Валери СЛОВАР
Пол Валери; ОСТРВО КСИФОС (Избор порозе)
Пол Валери; НАЧЕЛА ЧИСТЕ И ПРИМЕЊЕНЕ АН-АРХИЈЕ
Пол Валери; СВЕСКЕ, I-IV
Пол Валери: МОЈА ПОЗОРИШТА
Пол Валери: МЕДИТЕРАНСКА НАДАХНУЋА
Пол Валери: Poésie brute
Пол Валери; ЕСТЕТИЧКО ИСКУСТВО

Са српског на француски
LES SALUTS SLAVES

Преводи са шпанског

Сор Хуана де ла Круз: ПРВИ САН
Федедрико Гарсија Лорка: ЦИГАНСКИ РОМАНСЕРО (више издања)
Федерико Гарсија Лорка: ПОЕЗИЈА
Аријел Кансани Д: РЂА И СПОКОЈ

Преводи с енглеког

Едгар Алан По: ГАВРАН и друге песме (више издања)
Есгар Алан По: ГАВРАН И СВЕ ДРУГЕ ПЕСМЕ

Преводи с италијанског

Данте Алигијери: VITA NOVA
Данте Алигијери: РИМЕ (избор)
Данте Алигијери: КОМЕДИЈА
Брунето Латини: РУЗНИЦА
Ђовани Пасколи: ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ

Преводи са словеначког

Франце Прешерн: СОНЕТНИ ВЕНАЦ - СОНЕТИ НЕСРЕЋЕ

Преводи на француски са словеначког

France Preseren: Les Poésies

Преводи са српског на француски

LES SALUTS SLAVES, Антологија екс-југословенских песника
од Франца Прешерна до Иве Андрића и Милоша Црњанског

Лобожински Цвјетин Баја

ukrs — Wed, 15 Mar 2023 18:38:03 +0000

Прикази о књигама у новинама и књижевним часописима:

- „КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈ“ – Недељко терзић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, Сремска Митровица, година 1993.
- РЕЧ О КЊИЗИ: „ПОРИВ И НЕМИРИ“ – Тодор Бјелкић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, Сремска Митровица, година 1993.
- „ИМА НЕКА ЧУДНА ВЕЗА“ – Светлана Ђаковић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 1824, Сремска Митровица, година 1996.
- „КРИКНИМО РАЗУМ СУЛУДИМ УМОВИМА“ – Тодор Бјелкић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2035, Сремска Митровица, година 2000.
- ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ВЕТРОВИ РАТА И ЉУБАВИ“ – Тодор Бјелкић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2041, Сремска митровица, година 2000.
- ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „ЦАР УРОШ“ – Тодор Бјелкић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2043, Сремска Митровица, година 2000.
- УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „ЦАР УРОШ“ – СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2045, Сремска Митровица, година 2000.
- „ПЕВАЊЕ ИЗ ОЧАЈА“ – Ратко Артуков, БОРБА, додатак „СВЕТ КЊИГЕ“, број 139, година LXXVIII, Београд, година 2000.
- КЛУБ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ПРОМОЦИЈА „ОГЊЕНЕ ЗЕМЉЕ“ – новинар С. М. - „М НОВИНЕ“, број 40, Сремска Митровица, година 2001.
- ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОГЊЕНА ЗЕМЉА“ – Билтен број 11 - В. П. 7325, Сремска Митровица, Април 2001. Издавач: Војска Југославије.
- „ЛИРСКА ИСПОВЕСТ“ – Ратко Артуков, БОРБА, Додатак „СВЕТ КЊИГЕ“, број 130, година LXXIX, Београд, година 2001.
- „МОЛБА ТВОРЦУ ЗА ЉУДСКУ ЉУБАВ“ – Тодор Бјелкић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2104, Сремска Митровица, година 2001.
- „АКАТИСТ И ПОЕТСКО КАЗИВАЊЕ“ – новинар С. М. , СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2166, Сремска Митровица, година 2002.
- „МИТСКА СИМБОЛИКА“ – Ратко Артуков, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2223, Сремска Митровица, година 2003.
- „КЊИГА“ - ПОЕТСКО ВЕЧЕ - (Промоција књиге „ПРОБУЂЕНИ СНОВИ“) – новинар В. В. , „М НОВИНЕ“. Број 102, Сремска Митровица, година 2003.
- БИЈЕЉИНА * ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – „ГОСТОВАЊЕ МИТРОВАЧКИХ ПЕСНИКА“ – новинар С. Н., СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2897, Сремска Митровица, година 2016.
- „ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ ЦВИЈЕТИНА ЛОБОЖИНСКОГ“ – Светлана Ђаковић, СРЕМСКЕ НОВИНЕ, број 2984, Сремска Митровица, година 2018.
- „ПЛЕС СТРАСТИ“ – новинар Н. М., „ М НОВИНЕ“, број 855, Сремска Митровица, година 2018.
- „ПОЕТА У ЊЕМУ НЕ МИРУЈЕ“ – Светлана Ђаковић, новине „ЛАЋАРАК“ ( додатак СРЕМСКИХ НОВИНА), број 15, ЈУН 2018, Сремска Митровица година 2018.
- Промоција у школи „О СТИХОВИМА ЦВИЈЕТИНА ЛОБОЖИНСКОГ“ – Светлана Ђаковић, новине „ЛАЋАРАК“ (додатак СРЕМСКИХ НОВИНА), број 18, децембар 2018, Сремска Митровица, година 2018.
- „ЦВИЈЕТИН ЛОБОЖИНСКИ НАПИСАО РОМАН“ – Светлана Ђаковић, новине „ЛАЋАРАК“(додатак СРЕМСКИХ НОВИНА), број 21, ЈУН 2019, Сремска Митровица, година 2019.
- РИДНЕ СЛОВО број 182. Украјинске новине. 31. Јул 2020. године. Интервју.
- Интервју за украјинску телевизију, 19. Јула 2020. године.
- Десетак пута гостовао на телевизији и радију „М“ у сремској Митровици.

Радојевић Дара

ukrs — Tue, 28 Mar 2023 22:06:48 +0000

Дара ЗЕЛЕНОВИЋ РАДОЈЕВИЋ, рођена у Херцеговини, село Михољаче код Гацка,

од оца Божа Зеленовића и мајке Вукосаве (девојачко Зиројевић, из Браићевића код Гацка).

Живи са породицом у Горњем Милановцу, Србија.

Члан Удружења књижевника Србије од 2002.

Члан Удружења књижевнока Републике Српске од 2020.

Члан, оснивач и први председник Књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца.

Члан Књижевне заједнице писаца из Крагујевца.

Учесник свих значајних књижевних манифестација

у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

Сарадник са књижевном радионицом Срба из Франкфурта.

Објављивана у многим књижевним часописима и зборницима .

Добитник значајних признања, награђивана првим наградама на књижевним конкурсима расписаним од градских библиотека и књижевних клубова широм Србије.

Неке песме преведене на немачки, француски и руски језик.

До сада објавила:

ХОЋУ ВИШЕ, поезија 1999.

ЛЕКСИКОН, поезија за децу, 2000.

ВОЉЕЊА, поезија и приче, 2002.

ПИСМО СЕСТРИ, поезија и приче, 2005.

ОГРЛИЦА, поезија и приче, 2005.

ЈАСИКА У ХРАСТОВОЈ ШУМИ, поезија 2008.

ХЛЕБНА ДУША, изабране песме, 2012.

ВЕЗ МЕСЕЧЕВОМ СРМОМ, поезија у прози, 2015.

ОЧЕВЕ ПРИЧЕ, приче 2018.

ПИСМА ИЗВОРИ, књижевна преписка 2021.

ПИСМА РЕКЕ, књижевна преписка 2021.

ПИСМА РАСТОКЕ, књижевна преписка и писма читалаца 2021.

О Дарином стваралаштву писали:

Бранислав Баника Бојић

Слободан Ђуровић

Бранка Костадинов

Миладин Трифуновић

Предраг Грбић

Доц. др Раде Вучићевић

Милијан Деспотовић

Милутин Лујо Данојлић

Добрица Ерић

Радомир Андрић

Адам Пуслојић

Перо Зубац

Матија Бећковић

Данило Николић

Зоран Ранкић

Невена Витошевић Ћеклић

Аћим Тодоровић

Драгољуб Луне Симоновић

Душан Стојковић

Мр Момчило Голијанин

Др Исак Калпачина

Зоран Раонић

Слободан Ристовић

Милорад Кнежевић

и многи читаоци у писмима.

Др Милован Гочманац објавио 2020.

књигу о свеукупном стваралаштву Даре Радојевић

„ПЕСНИШТВО МУДРОЉУБИВЕ ИНГЕНИОЗНОСТИ

о књижевном делу Даре Радојевић“

Снимљено неколико ТВ емисија, које су се често репризирале

и неколико радио емисија где говорим поезију.

Стојиљковић Дара

ukrs — Tue, 11 Apr 2023 01:35:33 +0000

Дара СТОЈИЉКОВИЋ, драмски умјетник, пјесник и хуманиста, рођен је у Бањој Луци 02. јуна 1936. године. Учитељску школу завршила је у Крушевцу као ђак генерације. У Београду је дипломирала глуму на Академији драмских уметности, као један од најбољих студената у класи позоришног великана Мате Милошевића. Уз глуму, њу је једнако привлачила и литература, па је апсолвирала у југословенску књижевност на Филозофском факултету.

Позоришну каријеру започела је у Нишу, гдје је на даскама мјесног позоришта провела шест сезона. Пун умјетнички процват доживјела је у КАМЕРНОМ ТЕАТРУ 55 у Сарајеву, гдје је годинама била првакиња драме. На почетку грађанског рата напушта Сарајево, коме је поклонила своје најплодније умјетничке године, и у родној Бањалуци започиње живот испочетка. Предавала је дикцију (сценски говор) на Драмском одсјеку Академије умјетности у Бањој Луци, гдје је 2015. године стекла звање мастер драматургије (на тему Драмско обликовање поезије на радију).

Поезију је почела писати по окончању глумачке каријере, а објавила је сљедеће збирке:

Начинићу лице спокојно (ЗККС, Београд, 1989)
Кад ја изгубим тебе (ЗККС, Београд, 1991)
Хлеб од душе (ЗККС, Београд, 1993)
Звезда на длану (ЗККС, Београд, 1995)
Лет у небо (ЗККС, Београд, 1998)
И бићу облак (Графомарк, Лакташи, 2000)
У пролазу (Просвјета, Котор Варош – Графомарк, Бања Лука, 2003)
Largo desolato (Графомарк, Лакташи, 2005)
Кад се кула заљуља (Графомарк, Лакташи, 2007)
Круг – арена – ветрови сећања, књига 1 (Графомарк, Лакташи, 2007)
Круг – арена – ветрови сећања, књига 2 (Графомарк, Лакташи, 2007)
Круг – арена – ветрови сећања, књига 3 (Графомарк, Лакташи, 2007)
Што године сабраше у мени (Просвјета, Теслић, 2008)
Бићеш тамо (Партнер, Бања Лука, 2012)
Жалузине на прозору (Партнер, Бања Лука, 2012).

За свој умјетнички и хуманитарни рад Стојиљковићева је добила многа признања:

Медаља заслуга за народ
Републичка награда Златно коло за ширење умјетности и културе
Шестоаприлска награда града Сарајева
Шестопарилска плакета
Сребрна колајна Фестивала монодраме у Земуну
Награда општине Нови Град – Сарајево
Глумац године Радио Сарајева
Награда републичког фонда за културу
Награда жирија публике Десет дана камерног театра у Сарајеву
Награда Југословенског радија и ТВ за глумачко остварење лика Јелене у Исповести Моме Капора у Охриду
Златну плакету Музичке омладине БиХ
Плакета и медаља града Фераре – Италија
Редакција угледног листа Уна уврстила је Д. Стојиљковић у ужи избор за Југословенку године, а редакција београдског листа Нада додијелила јој је повељу Велико срце међу тринаест Југословена за племенитост и човјекољубље.

Дара Стојиљковић је заступљена у многим књижевним часописима, зборницима и енциклопедијама. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске.

Спасојевић Дејан

ukrs — Mon, 24 Apr 2023 05:04:18 +0000

Дејан СПАСОЈЕВИЋ је рођен 19.01.1978. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду. Директор је и оснивач издавачке куће и штампарије АСоглас д.о.о, главни и одговорни уредник АСинфо портала. Предсједник је Клуба аутора и љубитеља писане ријечи АСоглас. Члан је Удружења драмских писаца Србије и Књижевног клуба ''Луча'' из Власенице.

До сада је објавио следеће књиге:

Искра Његошеве Св(ј)ет(л)ости, СПКД Просвјета, Зворник, 2013.
Морална обавеза (драма), СПКД Просвјета, 2013.
Други образ (збирка прича), Књижевна омладина Србије, Београд, 2011.
Трагови (збирка прозно поетских радова) / коаутори Дејан Спасојевић и Владимир Недић, СПКД Просвјета, 2008.

Збирка пјесама „Чекајући пјесму“ је његова пета књига.

Четири године за редом успјешно организује Дринске књижевне сусрете.Ожењен је, отац троје дјеце. Живи и ради у Зворнику.

Награде и признања:

-Награда ''Лукијан Мушицки'', УК ''Сунчани брег''Београд

-Новинарска награда ''Бошко Миловановић'' Сребреница, Похвала

– Друго мјесто у категорији збирке прича Књижевне омладине Србије за збирку прича „Други образ“, 2011.година, едиција ПЕГАЗ;

– Диплома за најбољи литерарни рад на наградном конкурсу Просвјете 2017. године;

– Награда ПРОСВЈЕТЕ за најбољу књигу године за зборник кратких прича и пјесама у 2018. години;

– Повеља Удружења „Горска вила“ из Подгорице за јачање културних и братских веза између Срба у Републици Српској и Срба у Црној Гори;

– Повеља Удружења „Сјеверац“ из Подгорице за допринос културној сарадњи Републике Српске и Црне Горе;

– Неколико захвалница за учешће на књижевним вечерима и зборницима кратких прича и пјесама.

Ћулум Јадранка

ukrs — Sun, 07 May 2023 08:33:03 +0000

Јадранка ЋУЛУМ рођена је у Кључу 28.04.1965. где је завршила основну и средњу школу. Студирала је и дипломирала на Филозофском факултету у Сарајеву.

Објављивала је у многим листовима и часописима. Заступљена је у Антологији савремене књижевности за децу. Сарадник је најпопуларнијег часописа за младе ''Витез'', учесник ''Београдског фестивала писаца за децу'' ''ВИТЕЗОВО ПРОЛЕЋЕ'' и многих других фестивала широм земље.

Препевала је две збирке песама мађарског песника Арона Гаала(Арон Гаал).

Објавила је збирке песама: ''Корак до сна'', ''Између времена'', ''На длану песма'', ''Карта за снове'', ''Презрело јутро'', ''Иза будућности'', „Душа молитвена“, „Кошава“, „Додир равнице“, аутобиографску збирку ''Босонога принцеза'' и монодраму ''Женске тајне''.

Добитник је бројних признања и награда: „Вукови ластари“, „Вршачко перо“, „Витезова Повеља за посебан допринос улепшавања света детета“, „Слова на песку“, „Пријатељи дијаспоре“, „Мајсторско перо“ и др.

Први је вршачки аутор, после Стерије, који је своје књижевно дело поставио на сцену, јер су „Женске тајне“ на сталном репертоару Вршачког позоришта.

Јадранкине песме преведене су на бројне језике, а већина песама је компонована и јавно се изводе.

Писац је рецензија, покретач Фестивала дечје поезије у Вршцу и учесник бројних културних догађаја у земљи и ван ње.

Члан је Удружења књижевника Србије, СКОР-а, Вршачког књижевног клуба и многих других удружења.

Живи и ради у Вршцу као професор српског језика и књижевности.Тренутно ради у ОШ“Младост“ у Вршцу.

Миловановић Марун Марко

ukrs — Sat, 20 May 2023 12:01:48 +0000

Марко МИЛОВАНОВИЋ МАРУН рођен је 1988. године у Сребреници, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао на Економском факултету Пале на Универзитету Источно Сарајево. Члан је руководства Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ - ОО Сребреница од 2017. године. Главни и одговорни уредник Часописа за културу, књижевност и умјетност „Сребрни вијенац“. Миловановић је покретач Просвјетно-културног збора "Стопама Луке Милованова Георгијевића", у оквиру ког се, по конкурсу, у Сребреници додјељују књижевне награде "Лука Милованов Георгијевић" и "Звонимир Шубић", новинарска награда "Бошко Миловановић", литерарна награда "Живан Јовановић", те студентска стипендија "Лука Милованов Георгијевић". Поезију објављивао у часописима: “BlackSheep“(Београд), “Авлија“(Рожаје), “Траг“(Врбас), “Афирматор“(Београд), “Балкански књижевни гласник“(Београд), “Бокатин Дијак“ (Лопаре), “Сребрни вијенац“(Сребреница), „Ноема“(Бања Лука), „Нова стварност“(Бања Лука“), “Српска вила“ (Бијељина) и “Књижевне вертикале“ (Београд). На почетку свог књижевног пута био је активан учесник конкурса за кратку причу и поезију за младе до 30 година у организацији Сцене свих креативних из Новог Сада. Изабран као финалиста 47. Фестивала поезије младих у Врбасу (2015), као и 54. Фестивала културе младих Србије (Књажевац, 2015). На 46. књижевној манифестацији „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ у Плужинама његов рукопис „Очи домских ноћи“ је првонаграђен у конкуренцији младих пјесника до 27 година са простора бивше Југославије. "Свевидећи мрак", друга књига пјесама у издаваштву Бранковог кола из Сремских Карловаца, овјенчана је престижном књижевном наградом "Стражилово" (2020). Поезију, есеје, огледе и колумне објављује у књижевној периодици и на порталима. О његовој поезији су говорили и писали књижевници: Матија Бећковић, Недељко Зеленовић, Бранислав Зубовић, Милица Краљ, Перо Зубац, Ранко Павловић, Ненад Грујичић, Душан Пејић, Сенахид Незировић, Жељка Пржуљ, Саша Кнежевић и Предраг Бјелошевић. Од 2021. године члан је Удружења књижевника Републике Српске. Живи и ради у Сребреници.

Заступљен у зборницима:

„Нови мостови“ (Авлија, Рожаје, 2015),

„Приједорски књижевни караван 2015“ (ДК Снага ријечи, Приједор, 2015),

„Боемске песме“ (Граматик, Београд, 2015) ,

„Изломљене линије“ (Граматик, Београд, 2015),

„Пјесници који додирују љубав“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2016), „Писци за будућност“ (Балкански књижевни гласник, Београд, 2016),

„Отисак“ (Метаморфоза, Сарајево, 2017),

„Носталгија љубави“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017),

„Зборник (не)припремљеног мишљења за...“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017),

“Изворник 8“ ( КК 21, Смедеревска Паланка, 2018) ,

„Зборник љубавне поезије“ (КУ Паун Петронијевић-Рујно, Ужице, 2018),

“Млади долазе“ (Удружење књижевника Србије, Београд, 2019),

“Пјесме Андрићграду“ (Поетски клуб „Знакови“, Вишеград, 2020),

„Зборник поезије и кратке приче“ (Асоглас издаваштво, Зворник, 2021);

Награде и похвале:

Похвала за најбољу необјављену пјесму у региону за 2014. годину (часопис Авлија, Рожаје, 2015),

Похвала на међународном конкурсу „Млади долазе“ (Удружење књижевника Србије, Београд, 2019).

Награде:

„Михајло Ковач“(ССК, Нови Сад, 2014),

„Станислав Препрек“ (ССК, Нови Сад, 2014),

„Војислав Деспотов“ (ССК, Нови Сад, 2015),

„Јоан Флора“ (ССК, Нови Сад, 2015),

„Јанош Сивери“ (ССК, Нови Сад, 2015, 2017),

„Душко Трифуновић“ (ССК, Нови Сад, 2014, 2018),

„Живко Стојановски“ (ССК, Нови Сад, 2018),

„Најоригиналнија љубавна пјесма“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2016), „Спасоје Пајо Благојевић“ (Центар за културу Плужине, 2016) – за прву књигу пјесама „Очи домских ноћи“,

„Награда за изузетан допринос развоју умјетности“ (Општина Сребреница, 2017),

„Најљепша љубавна пјесма“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017),

„Златни шифрарник“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017),

„Најљепша сатирична пјесма“ (Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017),

„Повеља за књижевно стваралаштво – љубавна поезија“ (КУ Паун Петронијевић – Рујно, Ужице, 2018),

„Стражилово“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2020) – за другу књигу поезије „Свевидећи мрак“,

„Награда за допринос развоју културе и образовања“ (Општина Сребреница, 2021);

Антологија:

„100 Srbskych basnikov” ( Прометеј, Нови Сад, 2019 )

Антологија „100 Српских песника“ преведена на словачки језик.

Дјела:

„Очи домских ноћи“ (Центар за културу Плужине, 2017),

„Очи домских ноћи“ (друго издање, Граматик, Београд, 2018),

„Свевидећи мрак“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2020),

„Скућиште“ (Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2024)

Лисица Миле

ukrs — Fri, 02 Jun 2023 15:30:33 +0000

Миле ЛИСИЦА рођен 5.августа 1986. године у Кључу. Детињство провео у селу Медна поред Мркоњић Града. У Бању Луку се доселио 1995. године, где и данас живи. Основну школу завршио у Трну, а средњу грађевинску школу завршио у Бањој Луци. Апсолвент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци.
Поезију пише од петог разреда основне школе.

Објављене књиге:

Два метра тишине (поезија 2015)

Када те буду вриштале руке (поезија 2016)

Округла јутра (поезија 2017)

Кас са звездама (хаику поезија 2018 превод на: руски, енглески, италијански и њемачки језик)

Испод недодира (поезија 2019)

Геометрија ока (хаику поезија 2020 превод на : руски, енглески, италијански и шведски језик)

Седам грама (поезија 2020)

Молитва шуме (хаику поезија 2021 превод на : шпански, енглески, италијански и норвешки језик)

Изабране песме (звучно издање 2017) ЈУ Специјална библиотека за слепа и слабовида лица Републике Српске, Бања Лука

Књижевне награде:

Књижевна награда „Чучкова књига “ за 2015 годину коју додељује библиотека Бранко Чучак из Хан Пијеска за књигу „Два метра тишине“.

Ужи избор за књижевну награду „Бранко Марчета“ за 2016 годину коју додељује Друштво књижевника „Снага ријечи“ из Приједора за књигу „Два метра тишине“.

На 27 Међународном фестивалу песника у Суботици „Панонски галеб 2016“ са песмом „Сан о сунцу“ освојио прво место за писце из иностранства.

На 16 Међународном фестивалу песника у Мркоњић Граду „Пјесма над пјесмама“ 2017 године његова песма „Ако ме једном потражиш“ проглашена је за најлепшу љубавну песму на тему конкурса.

Ужи избор за књижевну награду „Милорад Цумбо“ 2016 и 2017 године коју додељује Књижевни клуб „Саборник“ из Перта, Аустралија.

На конкурсу „Љубав и вино - вечита инспирација“ 2018 године који организује „Удружење песника Србије - Поезија СРБ“ освојио друго место са песмом „Она потајно мрзи лептире“.

На 17 Међународном фестивалу песника у Мркоњић Граду „Пјесма над пјесмама“ 2018 године његова песма „Да ли памтиш моје име“ је проглашена за најоргиналнију љубавну песму на тему конкурса.

Побједник такмичења за љубавну поезију поводом Валентинова у организацији портала Очаравање и часописа Sapphoart са песмом „Колико је љубави тебе стварало “ (Хрватска 2018)

У Италији на конкурсу Premio internazionale di Poesia Pablo Neruda – Città di Capri 2018 године освојио прво место са песмом „I MISS YOU SO MUCH“ -Тако ми недостајеш.

На трећем фестивалу завичајне поезије САВЕЗА СРПСКИХ УДРУЖЕЊА СЕВЕРНОБАЧКОГ ОКРУГА у категорији страни аутори са песмом "Медна" освојио прво место ( Србија 2018).

Добитник књижевне награде "Милорад Цумбо" за 2018. годину Књижевног клуба "Саборник" из Перта, Аустралија.

На 10 Међународном конкурсу „Љубав и вино - вечита инспирација“ књижевног клуба из Крушевца 2019 године освојио друго место са песмом „Јесењи болеро“,Србија

На 18 Међународном фестивалу песника у Мркоњић Граду „Пјесма над пјесмама“ 2019 године добио награду „Златна пијесма – триптих“.

На Међународном конкурсу хумора и сатире у Мркоњић Граду 2019 године мој афоризам проглашени за најоргиналнији афоризам.

На Међународном конкурсу “LA VOCE DEI POETI” ROMA , 2019 године освојио друго место са причом „Мајка“,Италија

На Међународном конкурсу за најбољу газелу освојио треће место са газелом „ Усамљена птица“ ,Хрватска 2019 године.

На Међународном конкурсу поезије „Панонски галеб 30“ освојио треће место са песмом „Ако угасим телевизор“, Србија 2019

Лауреат књижевне награде "КИПРИЈAНОВ КЛАДЕНАЦ 2019" са песмом "Фотографија из времена када љубав није била само реч",Србија

На књижевном конкурсу „Велимир Рајић“ освојено прво место са песмом „Наше спасење“ Алексинац,Србија 2020 године.

На Међународном фестивалу поезије „Панонски галеб 32“ освојио прво место са песмом „Недостајање“, Србија 2021.

Зборници:

„Кипријанов Кладенац 2017 ,2018 , 2019 и 2020“
„Гарави Сокак 2016 ,2017, 2018 ,2019 ,2020,2021”
„Умрежени снови 2013“
„Чувари ријечи 2015“
„Ехо добре речи 2017“
„Синђелићеве чегарске ватре 2015, 2018 , 2019 ,2020, 2021“
„Панонски галеб 2016,2017 ,2018 , 2019 , 2020,2021“
„Друштво живих песника 2015,2016,2017“
„Највеће љубави 21 века 2016“
„Носталгија љубави 2017“
„Где си сад љубави моја 2018“
„Путеви снова 2018“
„Стишка свитања 2018“
„Перо наше среће 2018“
„Звук воде - хаику зборник 2018“
„Лаза Костић 2018“
„Мозаик лирике 2018“
„Слобода 2018“
„Прва светлост - хаику зборник 2018“
„Грумен земље 2018“
„Месопотамија 2018“
„Београд на води 2018“
„Милош Црњански 2017“
„Златна кочија стихова на путу за очаравање 2018“
„Зборник кратких прича и пијесама 2018“
„Саборник 2019“
„Богојављење 2019“
„Без љубави твоје 2019“
„Љубави од стакла 2019“
„Лука осјећаја 2019“
„ Види оно што (не)чујеш 2019“
„У срцу газеле 2019“
„ Хаику зборник Лудбрег 2019“
„Пјесме Андрићграду 2019“
„Приче из комшилука 2019“
„Вршачке литерарне стазе 2019“
„Коначиште 2019“
„Песем си 2019,2021“
„Литературни искри 2019 и 2020“
„Песници који додирују љубав 2020“
„Гори лила уочи Илина 2020“
„Лудбрег 2021“ хаику

Часописи:

„Суштина поетике“ број 38. Глушци, Србија 2017
„ Реч Крушевац“ Крушевац , Србија
„Часопис Култ“ Србија
„Свитак“ Пожега, Србија
„Хомер“ ЈУ Специјална библиотека за слепа и слабовида лица Републике Српске, Бања Лука
„Звездани колодвор“ Београд, Србија
„Sapphoart“ Хрватска 2018
„Часопис Култура“ Аустралија
„Српски глас“ Аустралија
„Часопис за поезију ПоезијаСРБ број10“ , Србија 2018
„Суштина поетике“ број 54/55 . Глушци, Србија 2018
„Under the Bashō journal of haiku”, United States 2018
„Failed Haiku journal” Michigen, USA 2018
„The Asahi Shimbun” Asahi Haikuist Network ,Јапан
„Halibut journal” , Canada 2018
„Autumn Moon Haiku Journal Volume 2:1 Autumn/Winter” 2018 - 2019 , Bangor, USA
„Wales Haiku Journal“ , Wales 2018, Велика Британија
„Failed Haiku journal” Michigen, USA 2019
„Суштина поетике“ број 60 . Глушци, Србија 2019
„The Spirit of haiku international journal”, април 2019
„The Mamba Journal of Africa Haiku” септембар 2019
„Under the Bashō journal of haiku”, United States 2019
„Chrysanthemum haiku Nr.26. „ Њемачка 2019
„Сребрни вијенац“ 2019 часопис за културу,умјетност и науку
„Akita International Haiku Network“, Јапан 2019
„HAIKU KRAJ MOGILE 3“ , Хрватска 2019
„Авлија“ бр. 21, БиХ 2020
„Звездани Колодвор“ бр.20 Србија 2020
„Дискурс“ бр.3 Хрватска 2020
„Дискурс“ бр.4,5,6 Хрватска 2021
„Wales Haiku Journal“ , Wales 2021 Велика Британија
„Chrysanthemum haiku Nr.29. „ Њемачка 2021

Антологијe:

„Последљи цветови зла“ Београд, Србија
„Љубав и музика - Џејмс Џојс на Медитерану“ Београд, Србија

Песме су му превођене на : руски, енглески, италијански, њемачки, шведски, ромски , македонски, словенски , јапански, шпански, норвешки језик.

Пише поезију, хаику поезију и кратке приче.

Почасни члан „Клуба умјетничких душа“ из Мркоњић Града.

Уврштен међу 100 најбољих хаику песника у европи за 2019 годину.

Жугић Недељко

ukrs — Thu, 15 Jun 2023 18:59:18 +0000

Недељко ЖУГИЋ, пјесник, романсијер, издавач и новинар, рођен је 20. јануара 1952. године у Олову, гдје је завршио основну школу 1968, а средњу 1971, Вишу социјалну школу завршио је 1978. и Високу - социјални рад 1982. у Сарајеву. Надаље се школовао по правилу „Кожа је огледало мозга“, као посвећеник и просвјетљеник истине, што ће накнадно објавити (опечаћено дјелима)…

Живио је од 1968. до 1995. године у Сарајеву, а сада живи на Палама.

Радио је у „Енергоинвесту“ од 1974. до 1992. године, на разним пословима, студирао и писао уз рад;

Општини Илиџа 1992. (април, мај, јуни), као уредник листа „Српско слово“;

Сарајевско-романијском корпусу (јули, август, септембар), као уредник листа „Српски војник“;

Министарству за борачка питања у Влади Републике Српске (1993. до јуна 1994), као стручни сарадник за хуманитарне послове;

Заводу за уџбенике (тада РИЗ „Просвјета“) и наставна средства Републике Српске (од јуна 1993. до августа 1995), као уредник у издавачкој дјелатности;

Од септембра 1995. до до маја 2000. први је слободни умјетник Републике Српске, бавио се истраживањем социолошко-психолошких феномена и појава, говорио своју монодраму „Оде, а да није погинуо“ и фотографисао ученике сарајевско-романијско-дринске регије (преко 10.000);

Од маја 2000. ради као главни и одговорни уредник Информативно-стручног часописа „Шуме“ у ЈПШ „Шуме Републике Српске“;

У току 1993. године основао је Удружење за информативно-културну дјелатност „Свети Сава“, а 1998. Књижевни фонд „Свети Сава“, (гдје је издавач и главни и одговорни уредник у часопису „Глас истока“ (од 2008).

Од 2000. године до 2006. био је предсједник Удружења (али и оснивач) књижевника – Подружнице сарајвско-романијско-дринске регије. Oд новембра 2022. године пресједник је Подружнице Удружења књижевнка Републике Српске - Источно Сарајево.

Објавио је:

„Самоубица објашњава свој случај“ (роман), "Свјетлост", Сарајево, 1988. године;
„Баштински дар“ (поезија), "Универзал", Тузла, 1999. године;
„Узлазно падање“ (драма), "Стеријино позорје", Нови Сад, 1999. године;
„Молитва за мртве“ (поезија), РИЗ "Просвјета", Српско Сарајево, 1993. године;
„Збогом Сарајево“ (поезија), Удружење за информативно-културну дјелатност "Свети Сава", Српско Сарајево, 1996. године;
„Романијски сонети“ (поезија), Удружење за информативно-културну дјелатност "Свети Сава", Српско Сарајево, 1997. године;
„Она које има“ (поезија), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 1999. године;
„Оде, а да није погинуо“ (поетско-филозофска драма), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 1999. године;
„Пјевљиве приче“ (поезија за дјецу), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2002. године;
„Очевим језиком“ (поезија), Завод за уџбенике и настава средства, Источно Сарајево, 2004. године;
„Виђење унапријед – живот на брисаном простору“ (документарна хронологија), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2005. године;
„Изабране пјесме“ (поезија), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2006. године;
„Роман о Ивани“ (роман), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2007. године;
„Сјенке“ (роман), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2006. године;
„Пјесници у ђачком колу“ (избор поезије пјесника сарајевско-романијско-дринске регије за дјецу), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2008. године;
„Језиком душе“ (роман), Књижевни фонд "Свети Сава", Српско Сарајево, 2010. године.
„Serbica ramonda“ (роман), Удружење за информативно-културне дјелатности ''Свети Сава'', Српско Сарајево (Пале), 2018. године.

Објављивао је у "Ослобођењу", "Нашим данима", "Лицима", "Животу", "Мостовима", "Стварању", "Младости", "Енергоинвесту", "Животу", "Одјеку", "Књижевној речи", "Књижевним новинама", "Оку", "Јавности"...

Заступљен је у:

„Енциклопедији пјесника Југославије 1990. године“,
„Антологији савремене српске поезије пјесника рођених послије 1945. године“ Владимира Јагличића и
„Насукани на лист лирике“ (антологији савремене српске поезије Босне и Херцеговине) Анђелка Анушића и Живка Малешевића,
'“Прогнани орфеј“' (антологија српске избјегличке поезије) Ненада Грујичића,
Антологија савремене поезије Републике Сепске Радивоја Микића.

Награде:

Награда "Слово горчина" (1981. и 1982),
Горданино пролеће (1980),
Плакета "Пјесник - свједок времена" за књигу "Она које има", 2002,
Плакета "Светосавље" Требиње, 2003,
Истина о Србима (Градишка),
Књижевне заједнице "Јован Дучић" за најбољу пјесму у 2002. години,
Повеља Видовданских пјесничких сусрета за рукописну збирку пјесама "Збогом Сарајево" 1996,
Повеља Књижевног фонда "Свети Сава" за најбољу књигу на тему љубави за роман "Роман о Ивани", 2009. године.
Специјалне награде за документарне филмове ''Крадљивци будућности - шумска мафија пустоши шуме'', ''Миљацка од извора до увора'', ''Сан који живи'', ''У Аушвицу не горе свијеће нити расте цвијеће'', ''Грачаница је потопљена водом, а Србија страхом'', na desetine dokumentrnih filmova, stotine reportaža.

Пројекти:

"Први фестивал гуслара Босне и Херцеговине", (Илијаш 1991. године)
"Видовдански пјеснички сусрети" у Сокоцу (од 1993. године),
Удружење за информативно-културну дјелатност и Књижевног фонда "Свети Сава" (објавило је 85 књига разних жанрова и разних аутора),
Ратних издања књига и новина у Републици Српској ("Српски војник" - касније "Срспка војска", "Рат у пјесми" – прва штампана књига у рату 1993. године и првих штампаних издања у РИЗ "Просвјета" – сада Заводу за уџбенике и наставна средства),
"Књижевници заједно",
"Књижевници са природом",
"Пјесници у ђачком колу" (антологија пјесника за дјецу сарајевско-романијско-дринске регије),
Информативно-стручног часопис "Шуме",
"Глас истока", часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот,
"Алтер-его" (центра за личну, брачну и породичну проблематику) и многих невладиних организација које су утицале да се "скину" санкције општинама у Републици Српској, спречавао сукобе, као што су побуне војске, као и друге побуне на релацијама које нису за јавност.
Прва интернет телевизија "ЉУДИ ГОВОРЕ" у Босни и Херцеговини.
Пројекти Сабора изворног српског пјевања (Соколац, Пале, Фоча, Братунац, Бјељина, Калиновик, Источно Сарајево).

Истражује социолошко-психолошке феномене и појаве.

Секулић Срђан

ukrs — Wed, 12 Jul 2023 01:56:48 +0000

Срђан СЕКУЛИЋ је рођен 23. новембра 1993. године у Приштини (АП Косово и Метохија, СР Југославија). Основну школу и гимназију завршио је у Врбасу, где је и одрастао. Студије је завршио у Новом Саду. Бави се писањем поезије и прозе од гимназијских дана. Његове кратке приче и песме објављиване су у црногорској невладиној културној организацији “Феномени” из Колашина; у Србији је штампан у књижевном зборнику из Бајине Баште који се назива “Кипријанов кладенац” у издањима из 2016. године и 2019. године; у двоброју (31-33) часописа „Квартал“ за 2019. годину; у 57. броју часописа „Буктиња“ за 2018. годину; у двоброју (13-14) часописа „Библиопис“ за 2018. годину; У 527. броју часописа „Поља“ за 2020. годину; у русинском часопису „Шветлосц“ за 2020. годину; у 39. броју часописа „Руске слово“ за 2019. годину; у 1. броју часописа „Белешке“ за 2021. годину; у 41. броју књижевног зборника за младе са простора Еx-Југославије „Рукописи“ који објављује „Дом омладине Панчево“ у издању из 2018. године; у 36. и 37. броју „Балканског књижевног гласника“ и на књижевним интернет порталима „Хипербореја“ и „Либела“; у Босни и Херцеговини је заступљен на онлине културним порталима “Астронаут.ба”, „Номад.ба“, као и на мостарском порталу за књижевност и културу "Стране.ба", такође његова поезија заступљена је на сајту „ПЕН центра БиХ“ као и на сајту „Хипомнемата“ који уређује песник и драматург Дарко Цвијетић из Приједора; у Хрватској га је објавила и штампала издавачка кућа “Дуриеух” из Загреба у свом књижевном часопису “Фантом Слободе” у пролећним бројевима за 2017. и 2018. годину, његова поезија штампана је у књижевном магазину „Препородов Журнал“ који излази у Загребу; његова кратка прича „Продавац плоча код катедрале“ штампана је у загребачком књижевном магазину „Бестбоок“, такође је заступљен на књижевним интернет порталима "Критична маса", „Метафора“ и „Радио Горњи Град“ а његове песме и приче редовно објављује књижевник Миљенко Јерговић на свом сајту у рубрици "Ајфелов мост"; на Косову и Метохији његова је поезија преведена на албански језик и објављена у онлине културном порталу “Култплус” са седиштем у Приштини, на сајту "Фонда за Културну Едукацију и Наслеђе- ФЕКТ" са седиштем у Ораховцу, као и у независној медијској организацији „Косово 2.0“ која дела кроз штампани и онлине часопис са седиштем у Приштини; у Македонији је објављен у 119. броју часописа „Блесок“ из Скопја у преводу на македонски и енглески језик и у часопису „Современост“ за 2020. годину. Један је од три добитника награде „Мак Диздар“ за 2018. годину која се додељује у граду Стоцу у склопу фестивала „Слово Горчина“ за своју прву збирку песама „Кавалов јек“ коју је почетком 2019. године објавила издавачка кућа „Бајбук“ из Сарајева. У мају месецу 2021. године објавио је другу књигу поезије под насловом „Угрушак“ у издавачкој кући „Арете“ из Београда. На конкурсу за кратку причу "Приче из комшилука 5" освојио је прву награду са причом "Давид, син Исаков" за 2021. годину. Заступљен је у „Антологији савремене цинцарске поезије“ која је изашла из штампе 2020. године. Његова поезија преведена је на енглески, македонски, албански, персијски (фарси), немачки, француски, цинцарски (армањски), русински и мађарски језик. Бави се превођењем поезије и прозе са македонског и бугарског језика. Тренутно живи и пише у Врбасу.

Милачић Валентина

ukrs — Fri, 08 Mar 2024 21:13:46 +0000

Биобиблиографија

Станојевић Слава

ukrs — Tue, 26 Mar 2024 22:35:15 +0000

Слава СТАНОЈЕВИЋ рођена је 2.9.1969. године у селу Бежља, недалеко од Теслића, као пето и најмлађе дијете Лазара и Дује Цвијановић. До сада су се у издаваштву СПКД „Просвјета“ Теслић појавиле три њене књиге: Сјећања (2016), Бићу дијете (2019) и Остаће пјесме (2020), те збирка поезије Чувари истине (2022) у саиздаваштву СПКД „Просвјета“ Теслић и Асоглас Издаваштво из Зворника. Ова збирка похваљена је на Дринским књижевним сусретима у Зворнику. Бави се и књижевном критиком. Пјесме су јој похваљиване и награђиване на књижевним конкурсима, како у БиХ, тако и у Србији, Црној Гори и Словенији. Члан је КК „Јован Дучић“ у Добоју и КК „Просвјета“ у Теслићу. Запослена је као професор разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“ у Витковцима. Живи са породицом у Теслићу. Рекреативно се бави шахом.

Милачић Валентина

ukrs — Fri, 29 Mar 2024 15:13:07 +0000

Валентина МИЛАЧИЋ је рођена 1966. године. Аутор је пет књига поезије и једне стручне књиге из области предшколства. Књиге поезије: Име тишине, Вијенац несанице, Близнакиња грома, Ками до камена и Ужарена лаванда. Наслов стручне књиге је Компетенције васпитача у игроликом процесу сажимања теорије и праксе. Добитница је награде „Стражилово“. Њен књижевни и професионални профил сажима Светосавска награда Министарства просвјете и културе за изузетне резултате у области предшколског васпитања и образовања дјеце и допринос квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској. Члан је Друштва књижевника „Сунчани брег“ из Београда, Института за дечју књижевност из Београда, Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Њене пјесме су објављене у бројним часописима, зборницима, антологијама, на порталима и сл. Пјесме су преведене на македонски, мађарски и енглески језик.

Мандић Гојко

ukrs — Sat, 30 Mar 2024 12:45:44 +0000

Гојко МАНДИЋ (Здена , код Санског Моста, 22. марат 1958). Од краја 1995. је, како воли да каже, Сањалучанин. Сем поезије важна му су ми енигматика и хумор. Године 2022.г. освојио прво мјесто на конкурсу Српског књижевног клуба Вихор из Дервенте за пјесму о води („Шта све ријека има“). Добитник је награде Енигматског савеза Србиje за издаваштво. Досад је објавио 37 књига, од тога осамнаест збирки пјесама (Таван, Драг траг, Оно звоно, Понедјељак, Двориште, Зубато сунце, Повратна карта, и друге). Правник је по занимању.

Електронска адреса:

Османчевић Динко

ukrs — Mon, 01 Apr 2024 07:50:59 +0000

Динко ОСМАНЧЕВИЋ (Бања Лука, 24.7.1971). Пише афоризме, пјесме, приче. Бави се енигматиком. Дугогодишњи колумниста Независних новина.

Афоризме и друге сатиричне радове објављивао у свим дневним новинама у Републици Српској и Србији, као и у другим новинама, бројним часописима и књижевним магазинима („Књижевне новине“, Београд, „Књижевни преглед“, Београд, „Суштина поетике“, Глушци, „Књижевно перо“, Ријека, „Неказано“, Бар, „Мост“, Мостар, „Крајина“, Бања Лука, „Нова стварност“, Бања Лука...), као и у жанровским листовима на Западном Балкану и Словачкој. Радови су му читани на радију и телевизији („Зврк“, „Облак у бермудама“...). Заступљен у бх, екс ЈУ и балканским антологијама афоризама: Панорама крајишког хумора, Побуна мождане масе (БиХ), Ех ЈУ антологија афоризама и Извајане мисли 4 (југословенске антологије), Балканска антологија афоризама, Бисери балканског афоризма, Ко је ко у афоризму, Бричење на петелот, Балканска антологија еротског афоризма...), као и у неколико десетина (антологијских) збирки афоризама и зборника.

Објавио збирке афоризама Велики прасак (2019) и Златне резерве (2021), обје у издању београдске Алме.

Награђиван на конкурсима и фестивалима хумора и сатире: Прво мјесто на фестивалу Смејада 2013, Друго мјесто на фестивалу Смејада 2011, Прво мјесто на конкурсу за најбољи нф афоризам часописа Terra и Удружења фанови научне фантастике Београд, Златни афоризам Клуба умјетничких душа Мркоњић Град 2021, Позлаћени трипут, Друго мјесто и сребрна плакета за најбољи спортски афоризам 2022, у Новом Саду и друге бројне награде и похвале.

Научнофантастичне и друге приче објављивао у часописима: „Галаксија“, „Орбис“, „Terra“, „Суштина поетике“, „Фарос“, „Град“ (Крушевац), „Неказано“, „Ђердан“, „Илустрована политика“..., у бројним интернет часописима и порталима, као и у двадесетак (антологијских) збирки прича. Награђен за најбољу домаћу нф причу објављену у „Галаксији“ (2000), Друго мјесто на конкурсу за причу Ротари клуба Медијана из Ниша (2022), Друго мјесто и сребрна плакета на конкурсу за најбољу причу Марко Мартиновић Цар (2022).

Награђен Сребрном плакетом (друго мјесто) на конкурсу Муса Ћазим Ћатић, за најбољу пјесму Босне и Херцеговине (2020), као и друге награде и похвале.

Бави се енигматиком. Објављивао у „Ђердану“, „Упитнику“, „Фаросу“, „Квизорами“, „Независним новинама... Заступљен у Лексикону загонетача Босне и Херцеговине.

Дугогодишњи колумниста Независних новина и дугогодишњи дописник часописа Шехер Бања Лука који излази у Мотали (Шведска).

Грбић Драгица

ukrs — Tue, 02 Apr 2024 05:23:36 +0000

Драгица ГРБИЋ ДРАГА рођена је 1946. У Сарајеву јe завршила основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу. Наставник је српског језика и књижевности. Службовала је у Сарајеву и Завидовићима, те у Босанском Петровцу и Вишеграду.

Пише поезију за одрасле и дјецу, кратке приче, афоризме и анегдоте. Објавила је шест самосталних књига: Јастук од босиљка, Сањалица, Срећица (поезија за дјецу), На крилима несанице, Голубови срца и Приче из лијевог џепа.

Објавила је и три књиге са групом аутора: Пјевање са Дрине, Уз Андрићеве јубилеје и Пјесници у ђачком колу (пјесници сарајевско-романијске и дринске регије).

Заступљена је у више антологија, алманаха, те у бројним зборницим, листовима и часописима. Неке пјесме су јој преведене на бугарски, енглески, француски, мађарски и руски језик.

Учесник је бројних књижевних манифестација, те добитник више признања, повеља и награда, међу којима је и награда „Царица Теодора“ Ниш, прва награда „Тома Радосављевић“ Лепосавић, прва награда „Вукови ластари“ Лозница, прва награда часописа „Соко“ Добрун, прва награда „Милорад Цумбо“ у Перту, Аустралија, прва награда Атеље „Пенкасо” Ниш и прва награда „Између два света“ Ниш. Члан је више књижевних клубова у Републици Српској и Србији.

Живи и ствара у Вишеграду.

Васић Петар Рајин

ukrs — Wed, 03 Apr 2024 02:56:14 +0000

Петар РАЈИН ВАСИЋ, рођен је 27. јуна 1941. године у селу Пиперци, општина Бијељина. Основну школу завршио је у Пиперцима, Ражљеву и у Корају, на Мајевици, а гимназију у Бијељина. Дипломирао је на Педагошкој академији у Славонском Броду, смјер разредна настава. Као учитељ радио је у селима код Зенице и Лукавца, те у ђачком дому „Ђуро Салај“ Зеница. Радио је и у општинским органима управе у Зеници. Новинарску школу завршио је на Југословенском институту за новинарство у Београду. Године 1989. избран је за директора Ђачког дома „Ђуро Салај“ Зеница. На тој дужности је остао до ратних дана 1992. након чега је избјегао у Београд. Као новинар, писао је и за сљедеће листове: „Екстра магазин“, „Експрес политика“, „Наша борба“, и друге. С групом сарадника је 2002, у Брчком, основао Удружење за његовање српског културно-историјског насљеђа „Баштинар” и покренуо истоимени часопис.

У издању Књижевне заједнице Васо Пелагић из Бање Луке, објављена му је прва самостална књига Супервизор (2010), затим монографије села Подмајевички Слијепчевићи (2012) и Прохујало кроз село Пиперце (2017). Објавио је књиге прича Човјек у злу и друге приче (2016) и Јовица Лазаревић (2019). У издању СПКД Просвјета Брчко објављене су му сљедеће књиге: Кратке неизмишљене приче (2020), Свештеничка породица Свитлић (2021), Арбитража о Брчком – Свједочења у бечком подруму 1999. године (2022).

Живи и пише у Брезику код Брчког.

Лазић Алексић Силвана

ukrs — Thu, 04 Apr 2024 00:28:51 +0000

Силвана ЛАЗИЋ АЛЕКСИЋ је рођена је 1977. године у Завидовићима. По занимању професор разредне наставе. Из родног Маглаја уточиште је нашла у Теслићу гдје и данас живи и ствара. Удата, мајка једног дјетета.

Oбјавила je четири збирке пјесама: Кнегиња без жезла и круне, Сепет за бол, Снова твојих чувар, Бајалица за завичај, те збирку прозе Слушај, о Бочињи ти причам.

Врховац Слободан

ukrs — Thu, 04 Apr 2024 22:01:29 +0000

Слободан ВРХОВАЦ, рођен је 16. маја 1960. године, од оца Милоша и мајке Крстане рођене Јањић, у селу Чивчије општина Прњавор. Свештеник је Српске православне цркве у чину протојереј ставрофор.

Објавио је књиге: Био сам свједок у времену, поезија, Књижевна омладина Србије, Београд (2020), Православна вјеронаука,уџбеник, Катихетски одбор Републике Српске, Бања Лука, (2018), Љетопис парохије јабланске, Српска православна парохија јабланска, Јаблан, (2020), Остајем овдје, поезија, Нова поетика, Београд (2021), Врати се, сине, поезија, Књижевна омладина Србије, Београд (2022).

Мијатовић Игор

ukrs — Fri, 05 Apr 2024 19:34:06 +0000

Игор МИЈАТОВИЋ рођен је 18. 09. 1975. године у Бањој Луци. Основну школу завршио је у мјесту рођења, а средњу богословску школу – Богословију Светог Саве у Беграду.

Дипломирао је на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду 2001. године, а мастер рад одбранио 2016. године на Независном универзитету у Бањој Луци, студијски програм Разредна настава.

Рукоположен је у чин свештеника 2001. године и на служби је при храму Успења Пресвете Богородице у Бањој Луци. Православну вјеронауку предаје у бањалучким средњим школама.

Објављена дјела:

Дидактичко-методички приручник Интерактивно учење у настави Православне вјеронауке(2007);
Уџбеник Православне вјеронауке за шести разред основне школе (2016);
Монографска студија Блумова таксономија у Православној вјеронауци (2018);
Пера пуж, пјесме за децу (2022).

За књигу Пера пуж добио је награду „Станко Ракита“ за најбољу књигу за дјецу објављену у 2022. години.

Ристановић Цвијетин

ukrs — Sat, 06 Apr 2024 17:06:43 +0000

Цвјетин РИСТАНОВИЋ, рођен 9. октобра 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Прва четири разреда основне школе похађао у Модрану, а наредна четири у Јањи. Учитељску школу у петогодишњем трајању завршио у Бијељини (1959), Вишу педагошку школу – студијску групу Српскохрватски језик са југословенском књижевношћу и руски језик у Тузли (1966), Филозофски факултет – студијску групу Југославенске књижевности у Новом Саду (1974), постдипломски студиј – Смјер за науку о књижевности на Филолошком факултету у Београду (1978). На Филолошком факултету у Београду одбранио магистарску тезу (1979) и докторску дисертацију (1987).

Просвјетну каријеру започео као учитељ у Основној школи у Прибоју (општина Лопаре), а затим радио као наставник српскохрватског језика у основним школама у Тињи код Тузле и у Брчком, па као професор српскохрватског језика и књижевности у Економско-трговинском школском центру у Брчком и након тога као професор више школе на предмету Методика српскохрватског језика и књижевности на Педагошкој академији у Тузли.

Године 1994. изабран у звање ванредног професора за предмете Књижевност и Књижевност за дјецу на Педагошком факултету у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву а за предмет Књижевност касније биран и у звање редовног професора. Октобра мјесеца 2006. године пензионисан као редовни професор Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. На Педагошком факултету у Бијељини у више мандата био продекан за наставу, а један мандат и декан тога факултета.

Дуже вријеме ради у СПКД „Просвјета“ у Бијељини. У више мандата био члан општинског одбора тога друштва а у једном мадату и потпредсједник ОО СПКД „Просвјета“. Сада је такође члан одбора наведног друштва.

Живи у Бијељини.

Библиографија важнијих радова

НАПОМЕНА

1. Проблем времена у дјелу Борисава Станковића, „Путокази“ (Тузла), број 3-4, 1977, стр. 41-49;

2. Ликови жена у дјелу Иве Андрића, „Провинција“ (Шабац), број 31, 1979, стр. 81-87.

3. Наративна природа мемоара и аутобиографије, „Ријечи“ (Брчко), број 16, 1988, стр. 53-56.

4. Данило Киш о смислу и чину писања, „Путокази“ (Тузла), број 1, 1991, стр. 39-43.

5. Пјесник Филип Вишњић, „Српска вила“ (Бијељина), број 1, 1995, стр. 61-70

Објављене књиге:

1. Казивање као огледало живота, „Универзал“, Тузла, 1990;

2. Епик и лирик Петар Кочић (монографија), Учитељски факултет Бијељина – „Графосрем“ Шид, 1995;

3. Српски пјесници за дјецу, Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево 1997;

4. Огледи и прикази, Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево 1999;

6. Књижевне теме, „Графопапир“, Шабац, 2003;

7. Критички (п)огледи, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2006;

8. Књижевнокритичка освјетљења, „Свет књиге“, Београд, 2009;

9. Вредновање књижевног текста, „Свет књиге“, Београд, 2014;

10. Свакидашње приче (збирка приповједака), „Свет књиге“, Београд, 2017.

Јован Јовановић Змај: ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ И О ДЕЦИ
Станко Ракита: РАДОЗНАЛИ ДЈЕЧАК
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋА
Доситеј Обрадовић: БАСНЕ
Ханс Кристијан Андерсен: БАЈКЕ
Душан Радовић: РАЗБОЈНИК КАЂА И ПРИЦЕЗА НАЂА
Десанка Максимовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЗА ДЈЕЦУ
Љубивоје Ршумовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ
Луис Керол: АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА
Бранко Ћопић: ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ
Кемал Махмутефендић: РОМАН О НОВЧИЋУ
Драган Колунџија: ПЈЕСМЕ (ИЗБОР)
Рене Гијо: БИЈЕЛА ГРИВА
НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ (ИЗБОР)
Гроздана Олујић: БАЈКЕ (ИЗБОР)
Душан Радовић: ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЗА ДЈЕЦУ
Рајко Петров Ного: РОДИЛА МЕ ТЕТКА КОЗА
Мато Ловрак: ДРУЖИНА ПЕРЕ КВРЖИЦЕ
Астрид Линдгрен: ПИПИ ДУГА ЧАРАПА
Ахмет Хромаџић: ПАТУЉАК ВАМ ПРИЧА
Исмет Бекрић: ЈЕСЕН У ГРАДУ
Весна Парун: МАЧАК ЏИНГИСКАН И МИКИ ТРАСИ
Драган Кулиџан: ПЈЕСМЕ ЗА ДЈЕЦУ (ИЗБОР)
Насиха Капиџић-Хаџић: СЈЕНИЦЕ

Ивана Брлић Мажуранић: ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНЕ

Илић Бранислав

ukrs — Sun, 07 Apr 2024 14:39:21 +0000

Бранислав ИЛИЋ

Објавио је сљедеће књиге: Да сјећања не сагоре (2013), Искре (2015), Пут према изгреву Сунца (2018), Док се не јаве пијетли (2021), СРНА јавља: монографија Новинске агенције СРНА: 1992-2022 (2022).

Јовановић Војислав

ukrs — Mon, 08 Apr 2024 12:11:58 +0000

Војислав ЈОВАНИЋ је рођен у Никшићу 1952. године. Бавио се учитељским послом у више мјеста бивше отаџбине. Сада живи у Теслићу. Пише поезију и прозу.

Објавио је збирке пјесама Вријеме главе (1998), Ожиљци (1999) и Небо боје гласа (2007), књигу кратких прича Наличје времена (2001), те романе Кућа без прозора (2008) и Горки талог (2013).

Збирку пјесама Вријеме главе превео је на руски језик пјесник Александар Тимшин, 2001. године, а радови су му заступљени у више заједничких збирки и књижевних часописа. Био је члан Савеза књижевника СР Југославије.

Новаковић Барбара

ukrs — Mon, 03 Jun 2024 09:49:20 +0000

Барбара НОВАКОВИЋ, рођена 15. јуна 1986. у Ријеци. Пјесникиња, германиста, преводилац: студирала је њемачки језик и књижевност на Катедри за германистику Филозофског факултета у Новом Саду.

Пише поезију, кратку прозу, есеје. Као књижевни преводилац, преводи и у књижевним периодикама објављује до сада на српски језик никада непревођену прозу и поезију њемачког нобеловца Хермана Хесеа, али поезију и прозу Рилкеа, Брехта, Кафке.

Прву књигу кратке лирске медитативне прозе Зов океана објављује као лауреaткиња престижног конкурса „Прва књига” Матице српске за најбољи рукопис 2014. Другу књигу поезије Безгрешно зачета објављује 2022. у издању издавачке куће Поетикум из Краљева, а 2024. у истом издању и трећу књигу поезије Најдужа молитва.

Поред награде Прва књига, добитница је и Треће награде за кратку причу на Међународном фестивалу поезије и кратке приче младих „Раде Томић” 2013. као и Друге награде за кратку причу на Међународном фестивалу поезије и кратке приче младих „Станислав Препрек” исте године.

Носилац је и Сребрне повеље за квалитет пјесничке креације за 2022, коју додјељује Удружење за културу „Нова свјетлост” из Сарајева.

Добитница је Треће награде за поезију Zheng Nian Cup 2023. на Националнoм такмичењу за књижевност, калиграфију, сликарство и фотографију у Кини, коју организују Изложбена сала кинеских умјетника и Пекиншки институт за кинеску културу Zheng Nian.

Поезија јој је превођена на енглески, шпански, мађарски и кинески језик и објављивана у бројним књижевним часописима, зборницима и антологијама у региону.

Члан је Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета” Брчко и Удружења књижевника Републике Српске.

Новаковић Барбара

ukrs — Sat, 15 Jun 2024 10:02:12 +0000

Члан је Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета” Брчко и Удружења књижевника Републике Српске.

Ђукић Драгутин

ukrs — Thu, 27 Jun 2024 10:15:04 +0000

Драгутин А. ЂУКИЋ рођен је 28. новембра 1952. у Матешеву, општина Колашин (Република Црна Гора). Гимназију природно-математичког смера завршио је у Иванграду (Беране), Природно-математички факултет (група Биологија) у Новом Саду, а докторирао на Ветеринарском факултету у Београду. Професор је у пензији Агрономског факултета у Чачку и редовни члан Међународне академије информатизације и Руске академије природних наука.

Добитник је златне медаље Руског државног пољопривредног универзитета – Московске пољопривредне академије имена ''К. А. Тимирјазев'' за допринос развоју пољопривреде, науке и образовања, ''Децембарске награде'', града Чачка и ''Вукове награде'', Културно-просветне заједнице Србије.

Објављивао је пjесме у листовима, часописима и зборницима. Објавио је збирке пјесама Ноћ дан походила, Руже и свјетила, Кроз свијећу прогледање, Од Хазара до Лазара, Моје стазе, Свијет свијета невиђеног, Вијенац од ружа, Саздавање а не давање, Смисао и сврсисходност, Воском записано, Сузе лањског снијега, Сјетовање са разумом, Временита реалност, Сазрцање, Сјећања снове ткају, Горчина лијепих успомена, Науковање живота те збирку афоризама O' tempora mores.

Петронић Маријана

ukrs — Wed, 03 Jul 2024 10:21:30 +0000

Mаријана ПЕТРОНИЋ је рођена 16. априла 1965. у Требињу. Завршила је студије Свјетске књижевности и библиотекарства на Филозофском факултету у Сарајеву и дипломирала 1991. на теми Мотив свјетлости у Дантеовој Божанственој комедији. Завршила је и Факултет физичког васпитања и спорта и дипломирала на теми Спортска сабља, 2020. Уврштена је у Регистар стручнјака у култури Републике Српске као библиотекар и као књижевник.

Добитник је награде за најбољу прву необјављену збирку поезије на традиционалној манифестацији „Слово Горчина“ у Стоцу, септембра 1990. године.

Поезија јој је уврштена у свјетску Антологију Arabian Nights, World Poems у едицији Silk Road Literature, Каиро, 2022.

Поезију и стручне радове објавила је у више референтних часописа и зборника.

Објавила је књиге: Урнебесне и бајколике пјесмице (поезија за дјецу), 2008; Битка за Фиренцу (роман), 2010; Приче о дјеци с крилима (приче за дјецу), 2017, те збирка пјесама за одрасле О љуави ни ријечи, 2023. године, Форе и метафоре (пјесме за дјецу), 2023.

Кајиш (Грујиновић) Драгана

ukrs — Mon, 01 Apr 2024 02:51:35 +0000

Драгана (ГРУЈИНОВИЋ) КАЈИШ. Рођена je 7.12.1983. године у Бањoj Луци. Дипломирала је социјални рад на Факултету политичких наука у Бањој Луци. Писањем поезије се бави од дјетињства. Прве радове објавила у школским часописима, а током студентских дана, почела је да објављује у књижевним часописима.

Прву збирку пјесама Лутање кроз Ид, уз подршку Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, објавила је 2007, а збирку Круг декорисаног времена објавила је 2017.

Сарађује са књижевним часописима и порталима за књижевност и културу као што су: „Стране“, „Поркулум“, „Путеви“, „Књижевник“, „Астронаут“, „Блудни стих“, „Човјек-часопис“, „Шраф“ и други. Учесник је бројних књижевних вечери, сусрета, фестивала.

Нова стварност

ukrs — Thu, 07 May 2020 06:39:34 +0000

Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

Редакција:

Предраг Бјелошевић - главни и одговорни уредник
Берислав Благојевић - замјеник главног и одговорног уредника,
Златко Јурић, Данијел Дојчиновић, Саша Кнежевић, Мирко Вуковић, Јелена Глишић, Слободан Јовић, Синиша Видаковић, Младен Матовић, Милан Ракуљ

Нова стварност — Најновији број

ukrs — Wed, 08 Jan 2020 06:39:34 +0000

Број часописа за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“, у издању Удружења књижевника Републике Српске. Издање можете прелистати онлајн или преузети у PDF формату.

Нова стварност — Број 16–17

ukrs — Tue, 10 Sep 2019 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 14–15

ukrs — Mon, 13 May 2019 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 12–13

ukrs — Sun, 13 Jan 2019 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 10–11

ukrs — Sat, 15 Sep 2018 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 8–9

ukrs — Fri, 18 May 2018 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 6–7

ukrs — Thu, 18 Jan 2018 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 5

ukrs — Wed, 20 Sep 2017 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 3–4

ukrs — Tue, 23 May 2017 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 2

ukrs — Mon, 23 Jan 2017 06:39:34 +0000

Нова стварност — Број 1

ukrs — Sun, 25 Sep 2016 06:39:34 +0000

Свети штап — Живко Вујић

ukrs — Wed, 22 Apr 2020 12:28:50 +0000

Свети штап, Живко Вујић, роман. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Ново житије стефаново — Горан Шаула

ukrs — Mon, 23 Mar 2020 12:28:50 +0000

Ново житије стефаново, Горан Шаула, роман. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Измаглица — Ранко Павловић

ukrs — Sat, 22 Feb 2020 12:28:50 +0000

Измаглица, Ранко Павловић, пјесме. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Поднебље — Слободан Јовић

ukrs — Thu, 23 Jan 2020 12:28:50 +0000

Поднебље, Слободан Јовић, пјесме. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Рођаци и остали — Жарко Миленић

ukrs — Tue, 24 Dec 2019 12:28:50 +0000

Рођаци и остали, Жарко Миленић, приповјетке. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Кад ће срећа па се зарати — Саша Кнежевић

ukrs — Sun, 24 Nov 2019 12:28:50 +0000

Кад ће срећа па се зарати, Саша Кнежевић, роман. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2019.

Дрхтаји испод пепела — Сава Гуслов Марчета

ukrs — Fri, 25 Oct 2019 12:28:50 +0000

Дрхтаји испод пепела, Сава Гуслов Марчета, пјесме. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2019.

Рушевине — Слободан Лепир

ukrs — Wed, 25 Sep 2019 12:28:50 +0000

Рушевине, Слободан Лепир, пјесме. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2019.

Како је сунце прогутало облаке — Ранко Димитријевић

ukrs — Mon, 26 Aug 2019 12:28:50 +0000

Како је сунце прогутало облаке, Ранко Димитријевић, роман. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2020.

Окна — Џон Тејлор

ukrs — Thu, 23 Apr 2020 09:36:31 +0000

Окна, Џон Тејлор, пјесме. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Задња пошта мадагаскар — Јово Чулић

ukrs — Fri, 24 Apr 2020 06:44:11 +0000

Задња пошта мадагаскар, Јово Чулић, пјесме за дјецу. Издање Удружења књижевника Републике Српске, 2018.

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 22:44:55 +0000

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске додјељује се од 2013. године. Годишња награда има посебан значај за Удружење јер успоставља систем књижевних вриједности и додјељује се сваке године за нову књигу писцу који је искључиво члан Удружења књижевника Републике Српске. Награда се састоји од плакете и одређеног фнансијског износа.

Добитници Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске су:

Књижевно вече Предрага Бјелошевића у Бечу

ukrs — Fri, 05 Jun 2020 06:03:36 +0000

Поетски фестивал одржаће се у Галерији Хајнрих у Бечу, 2. новембра 2019. године у 19 часова

О дјелу Предрага Бјелошевића, књижевника и предсједника Удружења књижевника РС, говориће литерарни критичар професор Марко Паовица, који живи и ради у Бечу, а посебан нагласак биће на књигама поезије „Кардиогрм бјекства“, „Снивачима, из несна“, те на књизи поезије за дјецу „Коврџава тачка“.

– И ове године Удружење „Ријеч-Боја-Тон“ настоји да и даље шири бечка литерарна догађања. До прије неколико година појединачно су промовисали нове књиге (збирке пјесама и прозна дјела) многих аутора који живе у Аустрији, а вуку коријене са Балкана. Ти аутори често немају прилику да презентују и издају своја литерарна дјела у отаџбини, па су дошли на идеју да убудуће сваке године позову по једног признатог књижевника са Балкана, како би се умјетници из Аустрије на неки начин приближили литерарној сцени у отаџбини. Ове године позвали смо умЈетника из Бањалуке, писца Предрага Бјелошевића. Предраг Бјелошевић је носилац највећих литерарних признања и значајних награда у земљи и иностранству, превођен је и препјеваван на више страних језика. Његова умјетничка способност и добри контакти биће од великог значаја за умјетнике из Аустрије – стоји у саопштењу Јелене Глишић, секретара Удружења књижевника РС.

О Удружењу

ukrs — Thu, 21 May 2020 18:21:35 +0000

О Удружењу књижевника Републике Српске

Удружење књижевника Републике Српске (УКРС) је основано 31. октобра 1993. године на Јахорини, првобитно као Удружење књижевика Српске. Правни је насљедник и сљедбеник Удружења књижевника Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Скупштина Удружења књижевника Српске је у новембру 2015. године усвојила допуну и првобитном називу Удружење књижевника Српске додала ријеч Републике.

Удружење књижевника Републике Српске је удружење свих писаца, грађана Републике Српске, који изразе жељу за пријем, и који испуњавају прописане услове да би постали чланови Удружења.

Удружење књижевника Републике Српске данас броји 182 члана који дјелују у саставу пет подружница: Бања Лука, Требиње, Источно Сарајево, Бијељина и Градишка.

Органи Удружења су: Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, те одређене комисије као што су Суд части, Комисија за пријем нових чланова, Статутарна комисија, Верификациона комисија и друге.

Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске број: 07.06/052-8350/19-5 од 9. марта 2020. године, Удружење књижевника Републике Српске је проглашено репрезентативним струковним удружењем у области књижевности Републике Српске.

Посебно значајни пројекти Удружења књижевника Републике Српске:

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за најбољу објављену књигу члана Удружења (од 2013 године);
Међународни књижевни сусрети писаца (од 2016);
Издавачка дјелатности (од 2017);
Награда Међународних књижевних сусрета (од 2017);
Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ (од 2023);
Манифестација „Кочићев збор“, књижевни дио најстарије културне манифестације у Републици Српској (са Градом Бања Лука);
Писци из лектире и читанки у посјети сеоским и подручним основним школама (од 2018, са Градом Бања Лука).

Предсједници Удружења књижевника Републике Српске:

проф. др Никола Кољевић (од 31. 10. 1993. до 25. јануар 1997. године); секретар Удружења: Ранко Поповић;
Владимир Настић (1997–1999);
в.д. предсједника Ранко Прерадовић (од краја 1999– 2000); секретар Удружења: Недељко Бабић;
проф. др Бранко Милановић (2000–2003); секретар Удружења: Боро Капетановић;
Зоран Костић (2003–2012);
Јованка Стојчиновић Николић (2012. до априла 2016); секретар Удружења: Јелена Глишић;
в.д. предсједника мр Предраг Бјелошевић (април 2016. до априла 2017);
мр Предраг Бјелошевић (од априла 2017. до данас); секретар Удружења: Јелена Глишић.

Почасни чланови Удружења књижевника Републике Српске

Почасни чланови Удружења су угледни свјетски писци: Вјачеслав Купријанов (Руска Федерација), Џон Тејлор (Сједињене Америчке Државе), Ђорђо Лингваглоса (Италија), нобеловац Петер Хандке (Аустрија), Елка Њаголова (Бугарска), Иштван Туци (Мађарска), Јон Деаконеску (Румунија), Леи Пингјанг (Кина), Бабкен Симоњан (Јерменија).

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске

Годишња награда Удружења се додјељује од 2013. године. Годишња награда има посебан значај за Удружење јер успоставља систем књижевних вриједности у Републици Српској и додјељује се сваке године за нову књигу писцу који је искључиво члан Удружења књижевника Републике Српске.

Добитници Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске су:

2013 – Предраг Бјелошевић за књигу пјесама Кардиограм бјекства

2014 – равноправни добитници: Ранко Рисојевић за роман Ноћ на Уни и Јованка Стојчиновић Николић за књигу пјесама Тринаести степеник

2015 – равноправни добитници: Драган Тепавчевић за роман Град за незбринуту дјецу и Ранко Павловић за књигу прича Карењина и Вронски у задимљеној крчми

2016 – Берислав Благојевић за роман Бумеранг

2017 – Анђелко Анушић за збирку пјесама Зимно место

2018 – равноправни добитници: Зоран Костић за збирку пјесама Плусквамперфект и Слободан Јовић за збирку пјесама Страх од савршенства

2019 – Тихомир Левајац за роман Машта, Таштина и Ништа

2020 – Ненад Милкић за роман Кости

2021 – Ранко Павловић за збирку приповиједака Страшни суд

2022 – равноправни добитници: Жељка Аврић за збирку пјесама Сушти и Горан Шаула за роман Гроб Давидов

2023 – Весна Капор за роман Маша и медведи

2024 – Сања Савић Милосављевић за роман Мартин удио

Међународни књижевни сусрети

Ова књижевна манифестација се одржава од 2016. године, у мјесецу септембру у Бањој Луци, а сваке године окупља више од тридесет писаца из Републике Српске, регион, Европе и свијета.

Сусрети се, по правилу, одржавају за вријеме Сајма књиге у Бањој Луци гдје се организују бројне књижевне промоције, као и у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, Културном центру Бански двор, Гимназији, на обалама Врбаса, те и у околним градовима, а поезија пјесника учесника бива штампана у заједничкој књизи на српском језику под називом Поетике.

Захваљујући Међународним књижевним сусретима у Бањој Луци и Републици Српској је од 2016. гостовало више од стотину истакнутих свјетских писаца, преводилаца и издавача.

Награда Међународних књижевних сусрета

Сваке године, у оквиру програма Међународних књижевних сусрета, додјељује се награда истакнутим свјетским писцима.

Досадашњи добитници Награде Међународних књижевних сусрета су:

Вјачеслав Купријанов (2017, Руска Федерација),

Џон Тејлор (2018, Сједињене Америчке Државе),

Ђорђо Лингваглоса (2019, Италија),

Елка Њаголова (2021, Бугарска),

Иштван Туци (2022, Мађарска),

Јон Деаконеску (2023, Румунија),

Леи Пингјанг (2024, Кина),

Бабкен Симоњан (2025, Јерменија).

Удружење књижевника Републике Српске је укључено, директно или као савјетодавни фактор, у рад организационих одбора многих књижевних манифестација у Републици Српској.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“

Награда „Коља Мићевић“ за превођење поезије додјељује се преводиоцу за животно дјело или за објављен превод књиге пјесам у претходној години, преводиоцу са страних језика на српски или са српског на неки страни језик.

Награда „Коља Мићевић“ уручује се добитнику сваке године, 15. фебруара на рођендан Коље Мићевића.

Међународна награда "Коља Мићевић“ установљена је 2023.

Досадашњи добитници ове награде су:

Бисерка Рајчић (2023),

Ристо Василевски (2024),

Зоран Костић (2025),

Вера Хорват (2026).

_______________________________________________________________________________________

Адреса Удружења књижевника Републике Српске:

Улица Веселина Маслеше бр. 20; 78 000 Бања Лука, Република Српска, БиХ

Телефони: +387 65 513 678; +387 66 050 350; +387 51 263 141

Е-пошта: m

_______________________________________________________________________________________

Поштовани пријатељи,

С обзиром на то да имамо великих проблема са финансирањем штампаног издања часописа „Нова стварност“, молимо све који су у могућности да нам помогну, бар и симболичном донацијом.

Донацију можете уплатити у конвертибилним маркама на жиро-рачун отворен код НЛБ банке број: 5620990001657157

или за девизне уплате:

BA395620998132346149, SWIFT BIC: RAZBBA22, NLB Banka.

______________________________________________________________________________________

Документи

ukrs — Mon, 18 May 2020 03:26:04 +0000


Управа	Предсједник:	Предраг Бјелошевић, тел.: +387 65 513 678; мејл:
	Чланови:	Миладин Берић, предсједник Подружнице УКРС Бања Лука, 065/601-625,
		Бранка Вујић, предсједник Подружнице УКРС Градишка, , 065/492-810
		Момчило Копривица, предсједник Подружнице УКРС Бијељина,
		Горан Врачар, предсједник Подружнице УКРС Источно Сарајево, , 066/123-875
		Радослав Милошевић, предсједник Подружнице УКРС Требиње, 065/533-317,
		Јелина Ђурковић, ; 065/921-020
		Аћим Тодоровић, ; 065/225-937
	Секретар:	Јелена Глишић, секретар, , 066/050-350

Документи		СТАТУТ
		РЕГИСТАР СУДА
		ЈИБ: 4401702600005
		Жиро рачун: 5620990001657157; NLB Banka
		Девизни рачун: BA395620998132346149; SWIFT BIC: RAZBBA22; NLB Banka

Подружнице

ukrs — Thu, 14 May 2020 12:30:34 +0000


Бања Лука	Адреса: 78 000 БАЊА ЛУКА, Веселина Маслеше 21
	Телефон: 065 601 605
	Контак особа: БЕРИЋ Миладин
	E-mail:


Источно	Адреса: 71 123 ИСТОЧНО САРАЈЕВО, Војводе Радомира Путника 2
Сарајево	Телефон: 066 123 875
	Контак особа: ВРАЧАР Горан
	E-mail:


Требиње	Адреса: 89 101 ТРЕБИЊЕ, Краља Петра ослободиоца 20
	Телефон: 066 445 636
	Контак особа: МИЛОШЕВИЋ Радослав
	E-mail:


Бијељина	Адреса: 76 300 БИЈЕЉИНА, Карађорђева 2
	Телефон: 065/766-267
	Контак особа: КОПРИВИЦА Момчило
	E-mail:


Градишка	Адреса: 78 400 ГРАДИШКА, Др Младена Стојановића 6
	Телефон: 065 473 417
	Контак особа: ВУЈИЋ БРАНКА
	E-mail:

Издаваштво

ukrs — Sun, 03 May 2020 15:44:04 +0000

Од 2018. године Удружење књижевника Републике Српске покренуло је издавачку дјелатност. До сада објављене књиге можете погледати и купити на линковима испод:

Контакт

ukrs — Sun, 26 Apr 2020 09:53:03 +0000

Удружење књижевника Републике Српске

Веселина Маслеше 20

78 000 Бања Лука

Мејл адреса:

Контакт телефони: +387 65 513 678; +387 66 050 350; +387 51 263 141

_____________________________________________________________________________

Поштовани пријатељи,

С обзиром на то да имамо потешкоће са финансирањем штампаног издања часописа „Нова стварност“, молимо све који су у могућности да нам својом бар и симболичном донацијом помогну.

Донацију можете уплатити у конвертибилним маркама на жиро рачун отворен код НЛБ банке број: 5620990001657157

или за девизне уплате:

BA395620998132346149, SWIFT BIC: RAZBBA22, NLB Banka.

Награда УК РС: Седам књига у ужем избору

ukrs — Wed, 15 Apr 2020 13:06:33 +0000

На засједању жирија за годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске (УК РС), који чине Зоран Костић, Данијел Дојчиновић и Мирко Вуковић, утврђена је шира листа од 18 радова приспјелих на конкурс.

Жири је сједницу одржао електронским путем због новонастале ситуације и пандемије вируса корона.

На каснијем засједању објављена је и листа дјела у ужем избору, а ријеч је о књигама Душана Савића "Главном улицом", Тихомира Левајца "Машта, Таштина и Ништа", Радимла В. Радовановића "Тезејев јав", Шћепана Алексића "Чекајући жуту војску", Жељка Пржуља "Сами на свијету - I, II", Саше Кнежевића "Кад ће срећа па се зарати" и Слободана Лепира "Рушевине".

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске Тихомиру Левајцу

ukrs — Thu, 16 Apr 2020 10:14:13 +0000

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2019. годину припала је књижевнику и професору Тихомиру Левајцу за књигу "Машта, таштина и ништа".

Жири је радио у саставу: проф. Мирко Вуковић предсједник, др Данијел Дојчиновић и књижевник Зоран Костић (чланови), а одлуку о побједнику донио је једногласно.

Роман „Машта, таштина и ништа“ у издању “Арт принта” из Бањалуке по мишљењу жирија најкомплетнија је књига пристигла на овај конкурс.

- Исписујући свој роман, Тихомир Левајац је са безмало мађионичарском умјешношћу успио да апстрахујући личности, амбијенте, догађаје и ситуације створи невјероватно увјерљиву, живу и опипљиву илузију стварности. То ће рећи да је његов лавиринт истодобно и наш, лични, лавиринт, те да је он оно лично успио да „воздигне“ на ниво универзалног – како се то, обично и пречесто, казује – записао је предсједник жирија Мирко Вуковић.

Он додаје да “није сувишно казати и то да је у Левајчеву случају, односно – у случају његовога књижевног стваралаштва, очигледан један манифестни унутрашњи дисбаланс”.

- Он се у животу (рођен је 1937. године, па ви рачунајте колико је то) није „надобијао“ књижевних награда, дочим су безмало сва његова дјела, на другој страни, доживјела најмање два, већина три, а роман „Јопе суданија“ чак осам издања. Ако ће одлука овог жирија бити један утег на оном залебдјелом тасу који ће вагу натјерати да шкрине и колико-толико умањи тај хијатус, то ће његовим члановима причинити једну непатворену интимну, еснафску сатисфакцију – навео је Вуковић.

Жељко Пржуљ добитник награде библиотеке „Мајаковски“ из Санкт Петербурга

ukrs — Fri, 17 Apr 2020 07:21:53 +0000

Књижевник Жељко Пржуљ, освојио је прву награду Централне градске јавне библиотеке „Мајаковски“ из Санкт Петербурга. Пржуљев историјски роман „Сами на свијету“ биће преведен на руски језик, изложен у библиотеци „Мајаковски“, у фундус од готово два милиона библиотечких јединица и представљен читаоцима у царској престоници Русије. У конкуренцији 25 земаља, Сјеверне и Јужне Америке, Европе и Азије, Жељко Пржуљ, који је представљао Републику Српску, овогодишњи је лауреат „Мајаковског“ у категорији књижевних дјела ван руског говорног подручја.

– У руској Академији наука недавно је један руски професор, у свом предавању, говорио о роману „Сами на свијету“, о ратним дешавањима у Српском Сарајеву, мојим јунацима из романа и жртвама које нико никад пребројао није. Књига је, ни сам не знам како, стигла у Русију. Тако сам се и нашао на листи библиотеке „Мајаковски“. Захваљујући овом признању, роман „Сами на свијету“ биће доступан руској читалачкој публици на њиховом матерњем језику а то је и наговјештај да ће истина о Српском Сарајеву, нашој борби за огњишта, мојим мртвим саборцима и пријатељима бити испричана у великој Русији – каже Жељко Пржуљ за Радио Филозофски.

Жељко Пржуљ, у такмичењу за добитника награде „Мајаковски“ за 2020-у, наступио је под заставом Републике Српске и једини је, од српских књижевника и писаца који своја дјела објављују на српском језику, добитник овог значајног признања.

Централна градска јавна библиотека у Санкт Петербургу, која носи име славног руског поете и књижевника Владимира Владимировича Мајаковског, више од десет година додјељује ову књижевну награду за писце из цијелог свијета, а најбоља дјела се преводе на руски језик.

Пројекти

ukrs — Sat, 18 Apr 2020 04:29:34 +0000

Кочићев збор

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

Бањолучка подружница у организацији Кочићевог збора

Бањолучка подружница Удружења књижевника Републике Српске од 2021. године активно учествује у креирању књижевног програма и организацији Кочићевог збора. Раније је у овом послу учествовало Удружење књижевника на републичком нивоу. Организациони одбор Кочићевог збора усваја коначан програм у коме Бањолучка подружница предлаже заступљеност писаца и учествује у организацији и избору добитника Кочићеве награде.

Учешће Удружење књижевника у организацији Кочићевог збора

Удружење књижевника Републике Српске, на иницијативу организатора Града Бања Лука, већ три године (52, 53. и 54. Кочићев збор) врло успјешно учествује у реализацији књижевног дијела традиционалне културне манифестације Кочићев збор, у сарадњи са Академијом наука и умјетности, Народном и универзитетском билблиотеком Републике Српске и Завичајним друштвом "Змијање".

Годишња награда

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 22:44:55 +0000

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске

Добитници Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске су:

2013 – Предраг Бјелошевић, за књигу пјесама Кардиограм бјекства

2014 – равноправни добитници: Ранко Рисојевић, за роман Ноћ на Уни и Јованка Стојчиновић Николић, за књигу пјесама Тринаести степеник

2015 – равноправни добитници: Драган Тепавчевић за роман Град за незбринуту дјецу и Ранко Павловић, за књигу прича Карењина и Вронски у задимљеној крчми

2016 – Берислав Благојевић за роман Бумеранг

2017 – Анђелко Анушић, за збирку пјесама Зимно место

2019 – Тихомир Левајац за роман Машта, Таштина и Ништа

2020 – Ненад Милкић за роман Кости

2021 – Ранко Павловић за збирку приповиједака Страшни суд

2022 – равноправни добитници: Жељка Аврић за збирку пјесама Сушти и Горан Шаула за роман Гроб Давидов

2023 – Весна Капор за роман Маша и медведи

2024 – Сања Савић Милосављевић за роман Мартин удио.

Књижевни сусрети

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

Четврти међународни књижевни сусрети Бањалука 2019

Четврти међународни књижевни сусрети Бањалука 2019, биће одржани на више културних сцена на простору града Бањалука. Свечано отварање биће уприличено вечерас у 20.00 часова у вијећници Банског двора.
Организатор сусрета, који се одржавају до од 13. до 17. септембра, је Удружење књижевника Републике Српске.
Овогодишњи жири Удружења књижевника у саставу Ранко Рисојевић - предсједник, Ранко Павловић и Предраг Бјелошевић - чланови, једногласно је донио одлуку да се књижевна награда 4. Међународних књижевних сусрета - Бањалука 2019. додијели угледном писцу Ђорђу Лингваглоси из Рима, Италија.
Њему ће награда бити уручена 14. септембра у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, у 19.00 часова.
Највеће међународно књижевно признање Удружења књижевника Републике Српске подразумијева и објављивање књиге изабраних пјесама у издавачкој дјелатности УКРС.
Како су саопштили организатори, почасни грађанин Бањалуке, угледни писац и преводилац са француског, Коља Мићевић, 15. септембра у 17.00 часова у ресторану Ријека одржаће предавање за све учеснике и књижевну публику из Бањалуке под називом "Данте на Врбасу".
Церемонија свечаног затварања, на којој ће 40 пјесника говорити своје пјесме о води, биће одржана 16. септембра у Крупи на Врбасу у 19.00 часова.
Они ће, такође, у свијет послати пјесничку поруку мира, симболично пуштајући у Крупу пјесме учесника о води, а које ће у импровизованој боци поринути у ријеку овогодишњи добитник Ђорђо Линваглоса.

Добитници овог значајног књижевног признања су и Рус Вјачеслав Купријанов (награда за 2017. годину) и амерички пјесник Џон Тејлор који тренутно живи у Француској (награда за 2018. годину).

Трећи међународни књижевни сусрети

У Бањалуци ће вечерас бити отворени Трећи међународни књижевни сусрети "Бањалука 2018", који ће окупити око 40 књижевника из свијета.

"Ово је значајна прилика да се представимо као озбиљна књижевна елита свјетској сцени, с обзиром на то да ће нам у госте доћи значајни писци из цијелог свијета", рекао је предсједник Удружења књижевника Републике Српске Предраг Бјелошевић.

Он је навео да ће на отварању Књижевних сусрета учествовати Ана Мартинчик из Бјелорусије, Ана Чахоровска из Пољске, Анђелко Анушић из Србије, Антоан Симон из Француске, Димитрис Космопоулос из Грчке, те други писци из Бугарске, Македоније, Обале Слоноваче, Словеније, Словачке и других земаља.

Бјелошевић је напоменуо да ће у сарадњи са "Гласом Српске", у оквиру Сајма књиге у Бањалуци, бити организоване промоције књига аутора учесника ових сусрета.

"У оквиру манифестације Удружење књижевника Српске уручиће повељу Елки Њаголовој из Бугарске за изузетан допринос промоцији Удружења и стваралаштва наших писаца", рекао је Бјелошевић.

Он је навео да ће Књижевни сусрети бити затворени у недјељу, 16. септембра, у ресторану "Стара ада", гдје ће пјесници говорити стихове о води, а затим, симболично, те стихове написане на папиру и затворене у боце пустити низ Врбас.

"То ће бити наша порука мира, којом се лијепом ријечју желимо борити против ружних ријечи и увреда", рекао је Бјелошевић.

Предсједник жирија за додјелу међународне награде Књижевних сусрета Ранко Павловић рекао је да је жири ову награду додијелио писцу Џону Тејлору из Америке чије су пјесме и приче објављене на енглеском и француском језику и превођене на италијански, холандски, њемачки, грчи, пољски, украјински, кинески и на словенске језике.

"Тејлор његује кратку форму у којој исказује дубоке осјећаје, те читаоце награђује својеврсним лирским сликама у чијој дубини се крију добро прикривене рефлексије", рекао је Павловић.

Сусрети ће бити отворени у 20.00 часова у Културном центру Бански двор, а трајаће до недјеље, 16. септембра

Други међународни књижевни сусрети

У Културном центру Бански двор вечерас су отворени "Други међународни књижевни сусрети - Бањалука 2017" на којима су се публици представили пјесници из Србије, Русије, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Литваније, Енглеске, Словачке, Њемачке и Републике Српске.

Сусрете је отворила помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Tања Ђаковић, која је рекла да је ријеч о најмлађој културној манифестацији у Српској, која је упркос томе већ стекла одређени углед.

"Веома је важно што се `Други међународни књижевни сусрети одржавају у вријеме бањалучког `Међународног сајма књига`. На тај начин ове манифестације једна другој дижу рејтинг", навела је Ђаковићева.

Она је додала да је Министарство увијек помагало културна дешавања у Бањалуци и Републици Српској.

Предсједник Удружења књижевника Републике Српске Предраг Бјелошевић изјавио је да има утисак да на ове књижевне сусрете долазе све бољи писци, "и да се њима уздиже и Бањалука".

"Установљавањем овако великог књижевног пројекта, град на Врбасу се, као културни центар, уцртава на мапу европских градова од посебног значаја", рекао је Бјелошевић новинарима уочи отварања Сусрета.

Он је навео да је значајно то што овдашњи писци долазе у позицију да се сретну и размијене искуства са писцима из свијета.

"Бањалука аплицира за пријестоницу европске културе 2024. године, па шта може бити боља препорука од оваквих међународних сусрета. Они сваке године треба да буду на вишем нивоу и да се тако намећемо свијету и промовишемо своју културу", истакао је Бјелошевић.

Учесници књижевних сусрета у Бањалуци су Вјачеслав Купријанов, Наталија Румарчук и Људмила Снитенко из Русије, Нијемац Бенедикт Дирлих и Литванка Татјана Житкова, Алексеј Вробел из Енглеске, Јан Гавура из Словачке, Македонац Звонко Танески.

Публици су се представили и Лалка Павлова из Бугарске, Радомир Уљаревић из Црне Горе, Селимир Радуловић, Душан Стојковић, Давид Кецман Дако и Мићо Цвијетић из Србије, те Ранко Рисојевић, Ранко Прерадовић, Анђелко Анушић, Жељко Пржуљ и Михајло Орловић из Републике Српске.

"Без оваквих њижевних сусрета није могућа интернационализација ове умјетности, а то је свакако значајно за укупну српску културу и културу Српске", нагласио је пјесник из Подгорице Радомир Уљаревић.

Пржуљ је рекао да Српска има писце који "равноправно могу да се носе" са свим писцима словенских народа.

"Такође, институције Српске би требало да боље пропрате овдашње људе који се баве књижевношћу, како они не би били само декор на разним манифестацијама", навео је Пржуљ.

Међународне књижевне сусрете писаца другу годину заредом организује Удружење књижевника Републике Српске уз помоћ "Гласа Српске" и Градске управе Бањалука, а под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Међународни књижевни сусрети одржавају се у оквиру "22. Међународног сајма књига - Бањалука 2017", који је јуче окупио бројне посјетиоце и око 100 издавача из земље и региона.

На сајамском штанду Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске данас је промовисана књига Владе Вркеша "Консензус - кључ успјеха за уређење БиХ", која је доживјела друго издање.

Завод ће сутра у Банском двору додијелити књижевне награде "Златна сова" за најбољи необјављени роман, а прву награду на овом конкурсу освојио је Илија Гајица из Београда за роман "Војник ничије војске", другу Славица Ердељановић Цурк из Ниша за роман "Рукавица", а трећу Радисав Милић из Смедерева за дјело "Киша и млеко".

Отварању "Других међународних књижевних сусрета - Бањалука 2017" присуствовале су бројне званице из културног, јавног и друштвеног живота Бањалуке и Српске.

Први међународни књижевни сусрети у част Кочићу

Вршилaц дужнoсти пoмoћникa министрa зa културу Taњa Ђaкoвић присуствовала је отварању првих Meђунaрoдних књижeвних сусрeта, које у оквиру 21. Међународног сајма књиге „Бања Лука 2016“ организује Удружење књижевника Републике Српске.

Предсједник Удружeњa књижeвникa Рeпубликe Српскe Прeдрaг Бjeлoшeвић рeкao je дa је датум одржавања првих Meђунaрoдних књижeвних сусрeта, на којима учествују пjeсници из oсaм зeмaљa рeгиoнa, истoриjски за Удружење јер нajaвљуje бoљe вриjeмe зa писцe из Српскe.
"Oвo je приликa дa сe сусрeтнeмo сa књижeвницимa из циjeлoг свиjeтa у Бaњoj Луци. Oчeкуjeмo дa ћe сe свaкe гoдинe брoj учeсникa нa oвим сусрeтимa пoвeћaвaти", рeкao je Бjeлoшeвић, поручивши да Рeпубликa Српскa имa знaчajнe писцe, тe дa Удружeњe књижeвникa Српскe имa мисиoнaрску улoгу - дa приближи свиjeт oвим писцимa, a њихoвa дjeлa нaмeтнe свиjeту.

Бjeлoшeвић je нaвeo дa су гoсти књижeвних сусрeтa углeдни пjeсници, aли и издaвaчи из Србиje, Румуниje, Бугaрскe, Русиje, Црнe Гoрe и Њeмaчкe те да ћe oви сусрeти, кojи ћe пoдрaзумиjeвaти свaкe гoдинe дoвoђeњe истaкнутих писaцa и прeвoдилaцa из свиjeтa, aли и издaвaчa, убрзaти прoцeс aфирмaциje писaцa из Републике Српске.

Бугaрски писaц Рoмaн Кисjoв из Сoфиje изрaзиo je зaдoвoљствo штo je учeсник првих Meђунaрoдних књижeвних сусрeтa, тe пoжeлиo дa oвa мaнифeстaциja пoтрaje.

Meђунaрoдни књижeвни сусрeти oдржaвajу сe у знaку oбиљeжaвaњa 100 гoдинa oд смрти писцa Пeтрa Кoчићa, а на првој вечери представили су се Рaдoмир Aндрић, Aдaм Пуслojић, Mићo Цвиjeтић и Стeвaн Toнтић из Србиje, тe Нинa Гaбриeљaн-Mихajлoвић из Русиje и Рeнaтe Зaтлeр из Њeмaчкe.

На Сусретима учествују и Ристo Вaсилeвски из Maкeдoниje, Трендафил Васиљев и Рoмaн Кисjoв из Бугaрскe те Рaдoмир Уљaрeвић из Црнe Гoрe. Републику Српску представљају нaгрaђeни писци у 2016. гoдини: Прeдрaг Бjeлoшeвић, Taтjaнa Биjeлић, Зoрaн Кoстић, Рaнкo Пaвлoвић, Joвaнкa Стojчинoвић-Никoлић, Taњa Ступaр-Tрифунoвић и Гoрaн Шaулa.

Отварању првих Међународних књижевних сусрета присуствовали су и дирeктoр Нaрoднe и унивeрзитeтскe библиoтeкe Рeпубликe Српскe Љиљa Пeтрoвић-Зeчић, гeнeрaлни кoнзул Србиje у Српскoj Влaдимир Никoлић и гoсти из културнoг и пoлитичкoг живoтa Бaње Луке и Рeпубликe Српскe.

Писци из читанки и лектире

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

Пројекат ПИСЦИ ИЗ ЧИТАНКИ И ЛЕКТИРЕ У ПОСЈЕТИ СЕОСКИМ И ПОДРУЧНИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ГРАДА БАЊА ЛУКА је настао као сушта потреба приближавања дјецe основношколског узраста дјелима писаца које изучавају у својим читанкама и књигама из лектире, али и у упознавању нових савремених писаца за дјецу који су чланови УКРС и иза себе имају по неколико књижевних награда за дјечију књижевност. Свјесни да годинама многе градске манифестације за дјецу заобилазе дјецу из сеоских школа и да се годинама чини неправда према онима који су у сваком погледу у тежем положају у односу на градску дјецу на општини Бањалука, одлучили смо да им Удружење уз помоћ града Бањалука и спонзора пројекта омогући бар накратко сусрет са омиљеним писцима из лектире и читанки, а који су чланови УКРС. Дјеца са ових подручја нису у могућности из више разлога, комуникацијских, финансијски и других, присуствовати на књижевним манифестацијама које се одвијају у граду Бањалука. Када смо провјерили колико је то основних школа, дошли смо до податка да је ријеч о више од 20 основних сеоских, али још исто толико и подручних и приградских основних школа у засеоцима које деценијама нико не посјећује, a у питању је укупно око 5.000 ученика. Сусрет угледних писаца из лектире и читанки са ђацима у тим школама довео би их у колико-толико равноправан положај са ученицима градских школа. Наше искуство нам говори да дјеца приликом књижевних сусрета постављају многа питања писцима о дјелима која изучавају у лектири или читанкама, али тај сусрет користе да би се и сами представили својим литеарарним радовима. Објашњења писаца о теми свога дјела, разлозима писања, језичкој структури дјела и слично, више су него корисна, не само дјеци, него и учитељима који предају српски језик. Такви сусрети су потребни и због демистификације писца и писања и од огромне су помоћи дјеци која и сама имају литерарног дара. Статистички гледано, у посљедњих тридесет година нико није, ни из нашег Удружења, организовано посјећивао ученике ових школа вјероватно из финансијских разлога, а данас, када постоји могућност путем пројеката, ми се залажемо да ову слику поправимо и књижевност, важност српског језика и писма ћирилица, приближимо дјеци руралних подручја, Стога Удружење књижевника Републике Српске, уз пуну свијест о одговорности за књижевни програм који нудимо, жели да ова манифестација постане традиционална и да нађе своје високо мјесто у култури нашег града јер град чине сви његови становници, а не само они из најужег градског језгра. Морамо се сјетити да је у бившој држави Југославији овај концепт био веома важан и у цијелости финансиран од друштвене заједнице јер писци су ти који стварају, протежирају и богате језик којим пишу, а својим ангажманом у оваквим пројектима имају и улогу промотера савремених токова у књижевности за дјецу, али и писма ћирилице, традиције, културе и духовности са наших простора стално изложених нападима, омаловажавањима и потискивању у држави у којој живимо.
Пројекат је реализован у 2017, 2018. и 2019. години за сада само на територији града Бања Лука (из финансијских разлога), а Удружење књижевника има у плану да пројекат прошири на цијелу Републику Српску.

Савремена књижевност

ukrs — Fri, 22 May 2020 12:28:50 +0000

Каталог издања ове едиције налази се у дигиталној библиотеци.

Живко Вујић

СВЕТИ ШТАП

Жанр: роман (2018)

КУПИ

Горан Шаула

НОВО ЖИТИЈЕ СТЕФАНОВО

Жанр: роман (2018)

КУПИ

Ранко Павловић

ИЗМАГЛИЦА

Жанр: пјесме (2018)

КУПИ

Слободан Јовић

ПОДНЕБЉЕ

Жанр: пјесме (2018)

КУПИ

Жарко Миленић

РОЂАЦИ И ОСТАЛИ

Жанр: приповјетке (2018)

КУПИ

Саша Кнежевић

КАД ЋЕ СРЕЋА ПА СЕ ЗАРАТИ

Жанр: роман (2019)

КУПИ

Сава Гуслов Марчета

ДРХТАЈИ ИСПОД ПЕПЕЛА

Жанр: пјесме (2019)

КУПИ

Слободан Лепир

РУШЕВИНЕ

Жанр: пјесме (2019)

КУПИ

Ранко Димитријевић

КАКО ЈЕ СУНЦЕ ПРОГУТАЛО ОБЛАКЕ

Жанр: роман (2020)

КУПИ

Преводи

ukrs — Sat, 23 May 2020 09:36:31 +0000

Каталог издања ове едиције налази се у дигиталној библиотеци.

Џон Тејлор

ОКНА

Превод: Коља Мићевић и Сања Зекановић

Жанр: пјесме (2018)

КУПИ

Књижевност за дјецу

ukrs — Sun, 24 May 2020 06:44:11 +0000

Каталог издања ове едиције налази се у дигиталној библиотеци.

Јово Чулић

ЗАДЊА ПОШТА МАДАГАСКАР

Жанр: пјесме за дјецу (2018)

КУПИ

Предрагу Бјелошевићу Златна значка

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:39:14 +0000

Бањалучки књижевник Предраг Бјелошевић добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2020. годину.

Ово признање додјељује се за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Републике Србије.

Златну значку додјељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Уручење награде свим добитницима биће одржано када се за то стекну услови, а датум ће бити накнадно.

Награда ‚‚Гордана Тодоровић“ песникињи из Сремске Миторвице

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:39:49 +0000

Жири је радио у саставу: Горан Максимовић, председник, Милица Миленковић, члан и Радослав Вучковић, члан.

Похваљени су рукописи ‚‚Мерна јединица стиха“ Ивана Новчића из Краљева и ‚‚Поверљиво ћутање“ Каје Панчић Миленковић из Пирота.

Награда је објављивање књиге.

Шћепану Алексићу награда „Слово Подгрмеча“

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:40:19 +0000

Награде “Шушњар” и “Слово Подгрмеча” додјељују се сваке године у оквиру Књижевних сусрета “Шушњар”, а у спомен на страдале Србе, Јевреје и Роме 1941. године у Санском Мосту.

Овогодишњи добитник књижевне награде “Шушњар” је Стево Грабовац, а награде “Слово Подгрмеча” Шћепан Алексић, саопштио је данас организациони одбор Књижевних сусрета “Шушњар 2020”.

Грабовац је награду добио за роман “Мулат албино комарац” у издању “Имприматура” Бањалука, а Алексић за роман “Чекајући жуту војску” у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

Након завршетка конкурсне процедуре, жири у саставу – предсједник Нина Говедар и чланови Данијел Дојчиновић и Јелена Којовић Тепић, образложио је да је добитник награде “Шушњар” роман у којем аутентичан приповједачки глас проговара о судбини једне генерације.

– Овај роман представља глас урбане омладине у рату – без осуде, без жеље за осветом – егзистенцијална агонија из перспективе градског дјетета – наводи се у образложењу.

Роман награђен “Словом Подгрмеча”, према оцјени жирија, тематизује локални хронотом и “свједочи о страдању као једном од најпостојанијих елемената српске историје”.

Осим добитника, на овогодишњи конкурс стигле су и пријаве Уметничког клуба “Расковник” из Смедерева, који је за добитника награде предложио Јована Бундала, писца који живи у Београду, а поријеклом је са подручја Санског Моста, те Драгане Крагуљ, књижевнице из Приједора.

Због ванредне ситуације коју је проузроковала епидемија вируса корона, ове године ће бити уприличена само свечана додјела награда, али не и уобичајени програм и учешћа књижевника.

/СРНА/

В Санкт-Петербурге прошли Летние чтени

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:41:21 +0000

В завершающий день Летних чтений, 2 июля, заслуженный артист России, актер Театра на Литейном Михаил Разумовский прочитал отрывок из сборника любовных сонетов «Венок для Трепетовой» поэта Зорана Костича из Республики Сербской.

С 23 июня по 2 июля 2020 года в Санкт-Петербурге проходили Летние чтения, в рамках которых актеры петербургских театров читали отрывки из произведений современных зарубежных писателей, чьи произведения переведены на русский язык. В этом году, в связи с эпидемиологической обстановкой, мероприятие прошло в формате онлайн-трансляции.

Актер Михаил Разумовский

Сборник посвящен известной московской актрисе Елене Трепетовой, супруге писателя Зорана Костича, и рассказывает не только о любви мужчины к женщине, но и о любви двух народов - русского и сербского - друг к другу.

Посмотреть трансляцию Летних чтений можно на YouTube-канале Центральной городской публичной библиотеки им. В.В.Маяковского.

Писатель Зоран Костич

Участие современных писателей из Республики Сербской в проекте «Читающий Петербург: выбираем лучшего зарубежного писателя» организовано благодаря сотрудничеству Национальной и университетской библиотеки Республики Сербской с Центральной городской публичной библиотекой им. В.В. Маяковского при содействии Представительства Республики Сербской в Российской Федерации и Русского культурного центра «Руски мир» в Баня-Луке.

Сјећања Ранка Рисојевића на пријатељство са Драганом Колунџијом: Славио љубав и завичај

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:42:03 +0000

- Сјећаћу га се и као пјесника, аутора стихова који су били битне у мом животу, јер сам у њима видио и дио свога дјетињства, свога животног трагизма - рекао је Рисојевић за “Глас Српске”.

БАЊАЛУКА - Пјесник завичаја, Козаре и сјећања, Драган Колунџија преминуо је у недјељу, 19. јула, у Београду.

Књижевник Ранко Рисојевић говорећи о пријатељу истакао је да ће га памтити једнако као човјека, друга и земљака о коме је радо писао и коме је посветио и једну елегију.

Нагласио је да ће се Колунџије сјећати по безброј разговора и сусрета, а посебно по оном у Паризу.

- Када је боравио у француској престоници, као наставник српскохрватског језика, а десио сам се и ја тамо, отишао сам да га поздравим и да се испричамо. Није био срећан. Сједили смо у кафеу на тргу Трокадеро, и причали сатима. Он је физички био и Паризу, али духовно у Југославији, да не наводим уже просторе који су му били у души. Управо ту чежњу за кућом, за завичајем, за Југославијом, за љубављу свога живота он ће тих дана и мјесеци преточити у прекрасну збирку “Звоно за повратак” -објаснио је Рисојевић.

Додао је да је Колунџија на српску пјесничку сцену ступио као 1957. године, вансеријском књигом поезије, под “Затвореник у ружи”.

- Још као средњошколац објављивао је пјесме у листу “Младост”, под покровитељством земљака Младена Ољаче. Одрастајући пјеснички покрај изузетних вршњака које је предводио Бранко Миљковић, Колунџија је већ био Београђан. Та генерацијска веза остаће трајно као подстицај за прекорачивање постигнутог. Његова поетика била је негдје између неосимболизма и надреализма Елијаровског типа. Иако је пјевао о рату и страдању, био је пјесник љубави-објаснио је Рисојевић.

Истакао је да су све Колунџијине касније књиге носиле печат завичаја и безвременског заноса љубављу, пјевања драгој која је у једном животном тренутку остала у Београду, а он је отишао у Париз.

- Једна од његових изузетних, можда и најбољих књига је “Орах”. Ту се налазе пјесме о породици која је страдала у Козарачкој офанзиви са пјесмама универзалног карактера. Такве стихове осим њега други нису писали - закључио је Рисојевић и додао да је Колунџија био истовремено одан социјалистичким идеалима, антифашизму који му је био у крви, и поезији као начину живота, те да он ништа друго није сматрао битним у животу.

“Праве књижевне вриједности”: Награда “Змијанче” ученици шестог разреда Јани Бркић

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:42:30 +0000

Ученица шестог разреда бањалучке основне школе “Георги Стојков Раковски” Јана Бркић добитник је награде “Змијањче”, за пјесму “Змијањски вез”.

“На примјеру народног културног добра из Кочићевог завичаја и амбијента у коме су настала сва његова дјела, змијањског веза, уврштеног на УНЕСКО-ву репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа, на истински пјеснички начин млада пјесникиња исказује љубав према отаџбини”, наведено је у саопштењу жирија у саставу предсједник Ранко Павловић и чланови Јелена Глишић и Боро Капетановић.

У саопштењу је истакнуто да пјесму карактеришу праве књижевне вриједности, а да су ритам, метрика, неистрошена рима, лирски интонирана прича само неке карактеристике које овај литерарни рад издвајају од осталих.

На расписани конкурс за награду “Змијањче” стигло је готово сто ученичких радова из свих крајева Републике Српске. Конкурс је 29. маја расписао Републички педагошки завод Републике Српске и Организациони одбор 55. Кочићевог збора о теми “Истина, љубав, отаџбина”, а био је отворен до 30. јуна.

Награда “Змијањче” биће уручена у оквиру овогодишње манифестације 55. Кочићев збор.

Ненаду Грујичићу "Кочићева награда" града Бањалука

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:43:02 +0000

- Књижевно дјело Ненада Грујичића је у сваком погледу на трагу онога најбољег у српској књижевности од Петра Кочића до данас - закључио је жири.

Награда - диплома и новчани износ лауреату биће уручена 29. августа на Свечаној академији у Бањалуци у оквиру културне манифестације "Кочићев збор".

У образложењу жирија се наводи да је пјесничко дјело Грујичића разноврсно и на високом естетском нивоу.

- Од своје прве књиге песама `Матерњи језик` /1978/, Грујичић је објавио тридесетак књига поезије, огледа, есеја, критика, полемика, прозе, један роман, две драме, веома запажену антологију српске поезије, те изузетно значајну антологију српског крајишког народног блага `Ојкача` - наводи се у образложењу жирија.

У образложењу се наводи да Грујичићев осјећај за језик повезује два простора, крајишки, Петра Кочића, и војвођански, Бранка Радичевића, коме је посветио више својих радова.

- У тешким временима српског егзодуса, Грујичић је написао неколико песама потресне, кочићевске снаге - наводи се у образложењу жирија.

Жири истиче да су темељима памћења Ненада Грујичића, између осталог, родитељи, њихов живот и околина, слике и звуци свега оног што ће се таложити у младој души и касније претворити у поезију.

Грујичић, наводи жири, вјешто користи све пјесничке форме, од слободног стиха до строгог сонета и других форми, које је у више наврата сплео у вијенце каквих је мало у српској поезији.

Стручни жири 55. "Кочићевог збора", у име града Бањалука, у саставу предсједник Ранко Рисојевић и чланови Берислав Благојевић и Златко Јурић, јуче је донио једногласну одлуку да овогодишању "Кочићеву награду" додијели пјеснику и писцу Ненаду Грујичићу за укупно књижевно дјело.

Међу досадашњим добитницима ове угледне награде су Милорад Павић, Добрица Ћосић, Рајко Петров Ного, Драгослав Михаиловић, Милисав Савић, Јован Радуловић, Милован Витезовић, Стеван Тонтић и други.

„Кочићев збор“ почиње изложбом фотографија о писцу и његовој породици

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 05:43:18 +0000

Отварањем изложбе фотографија „Кочић и његова породица у фотографијама“, аутора Зорана Пејашиновића, 24. августа, свечано ће почети овогодишњи, 55. „Кочићев збор“.

Изложба ће бити отворена у 20 часова у Парку „Петар Кочић“, а како истиче аутор – приказује Кочића, његову супругу Милку, њихову дјецу и унучад, од почетака, па све до смрти пишчеве удовице 1966. године.

Додаје да ће јавност имати прилику да на 14 великих паноа види свих седам Кочићевих фотографија, а, по први пут, и неке фотографије његове породице, међу којима су и три фотографије Кочићевог сина Слободана.

-Лајт мотив изложбе је ружа, коју је Петар поклонио Милки при првом сусрету 1899. године. Ту ружу је Милка преко 60 година чувала у споменару и са њом се фотографисала пред крај живота – истиче Пејашиновић.

Иначе, овогодишња манифестација посвећена народном трибуну Петру Кочићу, због актуелне епидемилошке ситуације – у периоду од 24. до 30. августа биће обиљежена низом, мањих, културних догађаја, којим ће бити евоцирано сјећање на највећег књижевника са ових простора.

Тако ће 25. августа, такође у парку, у 20.00 часова, бити организовано „Вече бесједништва“, на којем ће бесједити студенти из Бање Луке, Бијељине и Источног Сарајева, док је за 26. август у Музеју РС, са почетком у 19.30 часова, планирано отварање изложбе колекције накита „Трагови“, аутора Сање Бајић. Исте вечери, у 20.00 часова, у Парку „Петар Кочић“ биће одржано „Вече сатире“, у организацији Удружења књижевника РС.

За 27. август, у 11.00 часова, у Стричићима најављено је отварање уређене куће Петра Кочића, а истог дана, у 20.00 часова у Парку „Петар Кочић“ планирано је „Вече драме“. Такође, 27. августа биће положени вијенци на споменик погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у МЗ Стричићи и на гроб Петра Кочића у Београду.

Према утврђеном програму, 28. августа, у 20.00 часова у Парку „Петар Кочић“ биће уручена награда „Змијањче“, која је ове године припала ученици ОШ „Георги Стојков Раковски“ Јани Бркић.

У суботу, 29. августа, градоначелник Игор Радојичић свечано ће уручити „Кочићеву награду“ књижевнику Ненаду Грујичићу, а истог дана у 20.00 часова у Банском двору биће отворена изложба са прошлогодишње ликовне колоније.

Усљед актуелних ограничења јавних окупљања, ове године ће изостати традиционално народно зборовање у Стричићима и бодљавина бикова за награду „Јаблан“.

ПЈЕСНИЧКА ПОРУКА МИРА - РАНКО РИСОЈЕВИЋ

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:33:07 +0000

МИР, избор здравог разума

Драги књижевници, пријатељи мира, ријечи тако значајне у нашем животу, с којом се могу поредити још само ријечи слобода и здравље. А те су ријечи здружене, сестрински, братски, праисконски. Наш књижевник из деветанестог вијека, Васо Пелагић, у вријеме када је овај наш балкански простор био под влашћу и упливом великих царевина, насловио је своју прву књижицу, „Умовање здравог разума“. Јесмо ли се данас одрекли тог једноставног животног упутства? Кад нам је тешко, вјерници и невјерници, на свој начин и својим језиком, кажу „Боже помози“. Зар ово наше вријеме није слично временима када се са свих страна власти рогуше и јуришају једни на друге изван било какве консултације са здавим разумом. Слободно можемо рећи да је тада друштво болесно. Умјесто мира бира рат, сукоб, нетрпељивост, одбијање било каквог попуштања другоме. Темељни оснивач организације Уједињених нација, данас одбија да је финансира, непоуздана му је свјетска здравствена организација, уговори о атомском оружју необавезујући, декларације уједињених народа, међународни судови из чије су јурисдикције изузети своји грађани, који тиме постају надграђани. Има ли у свему томе бар зрно здравог разума?

Онда дође зло, наводно из Кине, звано ковид, па нам покаже да смо сви крхки и да не знамо кад омркнемо да ли ћемо осванути. Дође вирус, невидљив и опак, тако неухватљив и притворан да се не може укротити. Иако све напада и ломи, опет највише страдавају сиромашни. Ако се и смисли вакцина, неће је они добити, неће је добити стари и немоћни, добиће је они који углавном све дохвативо имају. Умјесто договора, развила се нова борба. Свак свакога оптужује за све. Локално и на планетарном нивоу.

Велики, ненадмашни Толстој показао је својим ремек дјелом, и не само њим него и другим дјелима, да је мир једино рјешење, јер је рат пакао на земљи. Нису писци били имуни на ратне покличе, али истински велики писци били су миротворци. Приклонимо се тој једино вриједној партији људи који мисле не само о себи него и о другима, нарочито онима слабима, који немају ни великих банака, ни великог здравства, ни великог оружја. Ако му не можемо помоћи оставимо га на миру. Пустимо га да уређује своју авлију, како не би била проклета. Живимо у свом времену и прихватимо Мир као једини прави пут. Сви остали путеви воде нас на странпутицу људске цивилизације.

Ранко Рисојевић, Бања Лука, 25. 09. 2020.

Удружење књижевника Републике Српске

НАГРАДА „ИВО АНДРИЋ“ АНЂЕЛКУ АНУШИЋУ, АУТОРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:47:16 +0000

Једна од најзначајнијих књижевних награда, “Иво Андрић” (Задужбине Иво Андрић), која се додјељује од 1976. године у Београду, додијељена је за књигу „Легенда о в(ј)етром вијанима“ Анђелку Анушићу аутору издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске.

„Срећан сам што сам уредник ове изванредне књиге приповједака и што је Андрићева награда, колико ми је познато након осамнаест година, припала аутору чији је издавач из Републике Српске. Познато је да је Анђелко Анушић доскора живио и радио у Бањој Луци, али уназад седам година живи у Новом Саду. Анђелко Анушић је члан Удружења књижевника Републике Српске.

Издавачка дјелатност Удружења књижевника РС дјелује тек три године, али је постала веома брзо запажена на регионалној књижевној сцени по неколико одличних књижевних издања, али посебно се издвојила по естетском оригиналном дизајну књига, које су препознатљиве у мору издавачких подухвата, не само у Републици Српској и БиХ него и у регији“, изјавио је Предраг Бјелошевић, главни и оговорни уредник издавачке дјелатности Удружења.

Издавачка дјелатност је објавила и двије књиге превода поезије Џона Тејлора „Окна“, америчког пјесника у преводу Сање Зекановић и Коље Мићевића и књиге поезије „Замка за вријеме“ водећег италијанског пјесника Ђорђа Лингваглосе чије стихове је превела Душка Врховац. У припреми је књига поезије руског пјесника Вјачеслава Купријанова у преводу Предрага Бјелошевића.

Награда „Иво Андрић“ нашем аутору Анђелку Анушићу најбоља је потврда високих естетских критеријума издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске, а морамо рећи да нам се обратило више угледних писаца из Србије који су изразили жељу да своје нове књиге објаве у нашој едицији Савремена књижевност због њене препознатљивости и љепоте у свој својој једноставности.

5. МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ - БАЊАЛУКА 2020

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 09:16:34 +0000

У Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци, у организацији Удружења књижевника Републике Српске, 25. септембра отворени су пети Међународни књижевни сусрети - Бањалука 2020.

За разлику од претходних издања на којима је до сада учествовало више од 50 истакнутих писаца из читавог свијета, учешће путем видео-линка узели су угледни писци Вјачеслав Kупријанов из Русије, Џон Тејлор из Америке, Ђорђо Лингваглоса из Италије, те Елка Њаголова из Бугарске, а гости су били и пјесме говорили: Предраг Бјелошевић (поздравна ријеч), Жељка Аврић (Србија), Душан Савић (Аустрија / Србија), Сенахид Незировић (Лукавац, Федерација БиХ), Горан Врачар, Недељко Зеленовић (Источно Сарајево), Јелина Ђурковић, Радмила Ђокић, Милад Обреновић (Бијељина), Радо Димитријевић (Градишка), Аћим Тодоровић (Власеница), Саша Кнежевић (Пале), Михајло Орловић, Миладин Берић, Јелена Глишић, Вид Вукелић, Златко Јурић, Енеа Хотић, Милан Ракуљ (Бања Лука), Јованка Стојчиновић Николић, Рада Јањушић (Добој), Мирко Вуковић
(Челинац), Доброслав Ћук (Требиње), Здравка Бабић (Билећа), Радмило Радовановић (Мркоњић Град), Радомир Јокић (Теслић), Војин Остојић (Братунац), Милутин Савчић (Хан Пијесак).

Пјесничку поруку мира, ове године, написао је књижевник Ранко Рисојевић.

РЕДОВНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 10:21:41 +0000

Редовна Скупштина Удружења књижевника Републике Српске одржана је у суботу, 26. септембра у Вијећници Банског двора.

На Скупштини су присутни писци прије свега одали пошту преминулим писцима између двије Скупштине: Слободану Јанковићу, Миленку Стојичићу, Здравку Кецману, Зорици Турјачанин, Ради Врућинићу и Бориславу Гаврићу.

Присутни чланови УКРС, разматрали су актуелне теме и тренутни положај писца и Удружења у друштву, а на Дневном реду била су и питања попут Усвајања Завршног рачуна, Плана и програма за 2020, пријем нових чланова, покретање онлајн часописа за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“, а која се нису могла разматрати раније због пандемије, како је планирано, у априлу мјесецу ове године.

Треба истаћи да је Скупштина имала и свој свечани дио на коме је уручена Годишња награда за најбољу књигу УКРС у 2019. години, а која је ове године припала књижевнику и професору Тихомиру Левајцу за роман МАШТА, ТАШТИНА И НИШТА. Образложење жирија прочитао је Мирко Вуковић, предсједник жирија за Годишњу награду (у жирију су још били Зоран Костић и Данијел Дојчиновић, чланови), а награду је уручио предсједник УКРС, господин Предраг Бјелошевић.

С обзиром на то да редовна Скупштина није одржана у марту, како је планирано, Скупштина УКРС је у суботу изгласала, на приједлог Комисије за пријем, нове чланове Удружења и исказала до сада највиши степен јединства доносећи, у присуству 34 књижевника из петнаестак општина, све одлуке једногласно, чиме је потврдило зрелост и оправдало епитет репрезентативног струковног књижевног Удружења Републике Српске.

Нови чланови УКРС постали су: Тоде Николетић (Србија), Рајко Лукач (Србија), Дара Радојевић – Зеленовић (Србија), Милорад Д. Закић (Србија), Ненад Милкић (Србија), Еди Саша Ђорђевић (Србија), Вера Басор (Србија), Станка Ћаласан (Србија), Пламенка Ђоко Вулић (Србија), Др Васо Предојевић (Словенија), Драган Вилић (САД), Илија Кржа (Аустрија), Ирена Станковић (Градишка), Жељко Несторовић (Зворник), Жељко Т. Ковачевић (Тузла), Милана Ступић (Рудо), Милош Бојиновић (Бања Лука), Никола Париповић (Бања Лука), Бранко Перић (Источно Сарајево), Радован Пиљак (Бања Лука), Александра Броћета (Бања Лука), Валентина Милачић (Бања Лука), Данијел Дојчиновић (Бања Лука), Стефан Вишекруна (Бања Лука).

Позив на сарадњу: Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

ukrs — Fri, 09 Oct 2020 13:04:21 +0000

Нова стварност је часопис Удружења књижевника Републике Српске који ће објављивати ауторске прилоге из књижевности, књижевне и културне баштине, те ликовне, музичке и позоришне умјетности.

Часопис у електронској форми биће објављиван тромјесечно, а први број ће бити пред читаоцима до краја новембра ове године.

Позивамо све заинтересоване за сарадњу да нам пошаљу своје прилоге и молимо да испоштују доље наведене инструкције за слање текстова.

Радујемо се сарадњи која ће нам омогућити да будемо још ближи једни другима.

Прилоге шаљите на сљедећи начин:

Документ обавезно означите својим именом и формом текста који шаљете (прича, пјесма, есеј, критика, осврт...), те наведите да ли се односи на књижевност, ликовну, музичку или позоришну умјетност, у сљедећем формату:

– стандардни: А4; маргине 2,54 cm (custom);

– фонт: Times New Roman

– величина слова: основни текст 12 pt;

– размак између редова: 1,5;

– за наглашавање у тексту се користи италик

– напомене/фусноте: увучене, у дну стране (footnotes), величина слова 10 pt;

– списак литературе се не наводи.

Уз прилог обавезно пошаљите кратку биобилиографску биљешку (не дужу од седам редова у горе наведеној форми) и фотографију, те електронску адресу.

Текстови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским нарјечјем, на ћирилици.

Прилоге слати искључиво електронским путем у Word формату, на адресу: .

Анђелко АНУШИЋ - Беседа на додели Андрићеве награде

ukrs — Thu, 15 Oct 2020 04:43:50 +0000

Беседа на додели Андрићеве награде за збирку приповедака „Легенда о в(ј)етром вијанима, у Задужбини Иве Андрића, 9. октобра 2020.

ПОГЛЕД СА НАЈВИШЕ КОТЕ НА БАЛКАНУ

Кад писац добије награду, поготово ону која је крштена именом Иве Андрића, можда би најбоље било ћутати. Или бити тврд на речима, монашки уздржан, попут многих јунака и ликова нашега Нобеловца, па и њега самог, најзад.

Бити и остати само оно што је писац свакодневно за својим радним столом. Затворен у своју шкољку од песка у којој можда неће бити ниједног бисера. Јесте да ово време није, хвала Богу, из оног тамног земана. Али, у свету опет вреба неки други вилајетни вакат, можда злокобнији и погубнији од свих претходних. Немирне године вртложе по свету своје црне вирове. Све је у своме пуном искушеничком часу. Сви су на искушењу, писци, интелектуалци, морално укрепљени и побожни људи можда понајвише. И управо то писца обавезује да у процепу стрепње и наде протури коју реч, свестан да је и сваки онај који пише, увек на губитку. Шумори лишће под његовим пером, шушти под ногама, само он у томе часу нема ушију за то.

Кад ме је осенила вест о додели награде Иво Андрић, био сам, разуме се, једнако изненађен и радостан. После ме је, тога дана, сколила благородна, разборита забринутост. Пролетели су ми кроз мисли наслови свих мојих песничких књига, приповедних збирки и романа, сижеи, поступци, стотине ликова, атмосфера, језик, стил. Да ли је могло боље, и другачије? Поуздан одговор на то питање не налази се на мојој адреси.

Ако могу да кажем, а да ме не засени гордост узношења, поређења, самеравања и празнословља, ја тематизујем, у вишестолетном распону до данас, шировиту повесну и животну палету Војне Границе. Војне Крајине. Литераризујем, заправо, границу на Дрини, Уни и Сави. Подриње и Окодриње, Уње и Поуње, плаво и плавно Савље и Посавље, на северозападним ободима Балканског полуострва, где је одувек била и јесте суновратна косина егзистенције. Наднет сам над историјском фреском те крваве међе, силом, вештачки наметнуте до данас, а која тече посред српског националног бића. У средишту моје литераризације је и Босна и Херцеговина, удес српског човека и људи из времена османлијске мракије (додуше, тек један сегмент тог времена, српски устанак у Херецеговини и Крајини, који је крваво угушен, отворивши тиме пут европским силницама, данашњим набеђеним миљеницима, ка Берлинском конгресу који је оставио далекосежно трагичне последице по цели наш национ до данас), времена, дакле, коме је (и) Андрић посветио своја магистрална дела. Мој наратор бдије и снева на том коридору између Истока и Запада, на рубу култура и цивилизација, два царства и три религије, на порубу два писма и два језика, у процепу (једностране) мржње и неподношљиве толеранције, бића и небића, трпких менталитета одвајкада труњених и натруњених руком туђинаца, једнако као и властитом пизмом.

Као човек и писац застрављен сам судбином једног вечно закрајињеног простора, и истовремено потресен и удивљен античком вертикалом живота крајишког чељадета, његовом прометејском појавом уназад неколико векова до данас. Управо је ово спектрална тема мојих приповедака и романа, са зенитном тачком у четворотомном роману Гласови са Границе и С хомером у олуји у коме, кроз стабло једне крајишке породице сежем до њиховог осмог колена, сенчећи удес нашег народа на целом Балкану, па све до геноцидног изгона наших сународника, четвртог августа 1995. године.

А свуда је данас, и одувек је била, Војна Граница, Војна Крајина тамо где живи наш народ. И сви смо ми, после свега што нам се десило и што се збива, на известан начин, Крајишници, ма где год устопили и ма где се укотвили, и ма колико год то са овога места некоме парадоксално зазвучало.

И многи је човек Крајишник, данас у свету којим орљају маестрали, бљескови, олује, вихори, црне зоре, и не знам више који све циничан назив свеопштег зла које се из трена у трен копилани у глобалистичким вртовима раја.

Са Дрине се далеко види, у свако доба дана и ноћи, на све четири стране света, преко граница и међа, меридијана и паралела. И управо са те коте, највише на Балкану, тачно се читају знакови времена поред пута, јасно се рашчитавају и учитавају геостратешке мапе и коридори Европе и света. Очи да то видимо и довидимо – посудио нам је онај Андрићев Радисав са крстоликог коца. То је споменик – обелиск од речи који с времена на време ускрсне, и покаже колико је часова на сва три она торња.

Откако је Радисав тамо – рачуни са временом не могу се помрсити, ни стаза погубити. Барем што се тиче слободомислећих људи. Зар треба рећи – а треба, и то увек понављати, да се у земљи Босни „и једна чаша види и боде очи као највиша кула у некој другој“, како каже Андрићев фра-Никола Гранић. Можда ће моје наредно поређење зашкрипуцати у уху, али морам га исказати, канон приче води ме том путањом, а то је да у оној вилајетној земљи ни онај везиров слон није могао да се привикне и опстане.

А како ли је тек бивало и бива Божјем инсану? Нико то боље није осетио и спознао од нашег Нобеловца. Верујем да између ткања живота и ткања језика, ткања приче постоји мистична веза, нијансирана нит која их спреже у светотајинско повесмо. Малобројнима је, попут Андрића, дата милост спознаје те везе, моћ њеног уобличења у универзалну причу о човеку и његовом месту у свету, његовој властитој муци која се, у памтивечним (не)приликама какве јесу, котрља као грудва снега низ падину егзистенције.

У збирци приповедака за коју сте ме нагарадили овим врховним признањем, поведа се о изгону, бездомству, скућавању и навикавању у избеглиштву, о повратку и враћању, покушају враћања у земљу својих отаца, и налажењу горем од губљења, како каже књига Пророкова. Изгледа да, као ни у воду, ни у исти простор не може се угазити два пута. Јер, ни дух тог простора није више исти. Као што ни човек оштећеног живота – а то је сваки изгнани човек – у духу своме није онај исти кога су протерали. Зато се парадоксалним доима, али је, чини се истинито, да је увек лакше нестати, бити заборављен – него доказати свој повратак, своју нађеност, своје повраћено, обновљено присуство, ма где, у било ком простору и времену, и било којој егзистенцијалној ситуацији. Једино имање које се не мења, које се не губи, кога не може уништити ни колонијална губа – јесте језик, идентитетска таблица, у који су моји јунаци уроњени целином његове лексике и синтаксе.

А језик је и једини пишчев грунт.

Хвала Жирију Андрићеве награде што је имао одважности да ме уврсти у величајни круг Андрићевих братственика, у заједницу његових посвећених читалаца. Хвала и моме издавачу, Удружењу књижевника Републике Српске.

Ранко Павловић: СЈЕЋАЊЕ НА ЂУРУ СТИПАНОВИЋА

ukrs — Sun, 25 Oct 2020 08:43:42 +0000

Дубоко ме дирнула вијест да је данас у НЕБЕСКУ ЧИТАНКУ преселио Ђуро Стипановић. Тишег, скромијег, самороднијег пјесника нисам срео. Драго ми је што сам једном сачинио његов избор поезије за дјецу и написао поговор који овдје дијелим с пријатељима пријатељима поезије.

ПЈЕСНИК ПРИРОДЕ И РАДОСТИ

(Ђуро Стипановић: Поток на длану, избор пјесама за дјецу, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2006)

Ђуро Стипановић је врло занимљива појава у савременој српској литератури за дјецу. Самоук у књижевности, самосвојан у грађењу властите поетике на коју је највећи утицај извршило поетско стваралаштво са снажним Змајевим печатом, скрајнут од главних савремених књижевних токова, далеко од листова, ревија и часописа у којима се нађе простора и за пјесме намијењене дјеци, још даље од електронских медија који доприносе афирмацији писаца и њиховог дјела, у свом родном селу Подбрду код Мркоњић Града, као што је то чинио класик поезије за најмлађе Момчило Тешић у свом селу Глумач код Пожеге, он већ деценијама исписује топле, искрене стихове, пуне љубави и радости. И данас, мада у поодмаклим годинама, оком радозналог дјечака, посматра свијет око себе и уочава у њему оно што другима најчешће промиче – осмијех или сузу на дјечијем лицу, родитељски образ озарен срећом или осјенчен бригом, мрава у трави, бубицу на цвијету, птицу у густој крошњи, мјехуриће пјене у поточном брзаку, злато које сунце расипа по пшеници и ражи или сребро које из мјесечеве зраке сипи по заспалим њивама и шумама.

Углавном изван интересовања књижевне критике и издавачких кућа, Ђ. Стипановић је до сада објавио 34 збирке поезије за најмлађе (све у властитом, ауторском издању, покаткад уз новчану помоћ друштвених институција мркоњићке општине) у којима ће пажљив и добронамјеран читач пронаћи доста вриједних пјесама и мноштво упечатљивих, оригиналних пјесничких слика које се памте и оплемењују душу читаоца. Да је био строжи у избору пјесама које ће уврстити у те књиге, оне би сигурно оставиле јачи утиск на критичаре и могуће читаоце. Овдје није случајно употријебљена ријеч могуће, јер, подсјетимо, он је сам објављивао своје књиге, па оне нису ни долазиле у књижарску мрежу и, осим ријетких случајева, у библиотеке, нарочито школске.

Недавно објављена књига Поток на длану, у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, први је покушај да се изабере, укоричи у једну књигу и понуди, првенствено младом читаоцу, оно што је најбоље у пјесништву Ђуре Стипановића. У тежњи да се прикаже широко интересовање и тематска разноврсност његовог стваралаштва, можда је понека у умјетничком смислу вреднија пјесма уступила мјеста оној која у својој лепршавости и самониклости нуди више шарма, музике и љубави.

Читалац ће ишчитавајући овај избор вјероватно стећи утисак да је Ђ. Стипановић истински пјесник природе. Ништа што око нас зрачи исконском љепотом није остало изван његовог интересовања. Трешња која је обукла бијелу цвјетну хаљину постаје права принцеза, витка бреза права љепотица, јутро је посуто бисерима росе, зора из крчага лије злато првих јутарњих зрака, љетна ноћ жубори најљепшом музиком... Па ипак, завичајни поток у коме се огледају све љепоте и сви изазови овог свијета, весело жубори кроз сваку пјесму, запљускује сваки стих исто онако као што запљускује дјечје снове и жеље. Неће се претјерати ако се каже да је за Ђуру Стипановића и његове раздрагане дјечаке безимени поток, скривен у шумарке и високе ливадске траве, исто оно што је за Марка Твена моћни Мисисипи на чијим обалама се играју Том Сојер и Хаклбери Фин са својим вршњацима, посматрајући велике пароброде који плове у тајанствене даљине

Условно речено, другу тематску цјелину чине пјесме о селу, мада је тешко разлучити гдје је граница између њих и стихова исписаних у славу природе. У овом букету пјесама (као у букету пољског цвијећа) најчешће се разлиставају оне које пјевају о жетви и жетеоцима, косидби и косцима, жуљевитим длановима, њивама, киши која даје живот усјевима. У центру пјесниковог интересовања је тата, моћан са алатком у руци као див, а њежан и осјећајан, мек као паперје птића у гнијезду на грани дрвета поред потока у које завирују радознали дјечаци.

Нема доброг рода и среће на селу без сложне породице, а управо она, породица ушушкана у топлину и љубав, мами пјесника Ђуру Стипановића. Кад је мама насмијана, отац расположен, а дјед распричан, кад је бакино крило меко и топло, онда не жуља ни већ тијесна ципелица старијег брата, не сметају закрпе на његовим изношеним панталонима. Вечери су тада ведре, јутра осунчана, с радошћу се чита прва књига и стидљиво, уздрхталом дјечјом руком, исписују први стихови. Ипак, све то на једну страну, а на другу – дјед. Он је централна личност, стуб куће и љубави у њој, непресушни извор приче која оснажује, носи, поучава и на крају води у меку постељу сна.

Коначно, дијете у породици, дијете на потоку, дијете у игри, дијете у школи, дијете које се заљубљује и воли, нестрпљиво дијете које сања и у сновима лети на таласима топлог смијеха и среће – дијете с искричавим мислима и душом, на најшира врата улази у Стипановићеву пјесму. Уосталом, оно се у њој и најлагодније осјећа, јер она и јест намијењена њему.

Умјесто било каквог закључка (јер циљ овог текста није да даје коначну оцјену, већ само да укаже, да скрене пажњу на помало скрајнуто дјело једног такође скрајнутог пјесника), можда је најбоље да пустимо самог Ђуру Стипановића да каже шта све по његовом мишљену може бити, и јесте, пјесма. У пјесму „Дјечији длан“ он пише да је дјечији длан ливада мека, облак бијели изнад трава, да по њему жубори ријека, а изнад њега крилају лептирови, по њему расту цвијеће и брезе, с њега у прољеће полијећу ласте, из њега се рађа румени дан. На дјечијем длану никада не вену руже, с њега не силази цвркут птица, у њему се огледа румено мајчино лице, по њему се плави небески бескрај...

Ето, то је Ђуро Стипановић, нарочито када се из његовог стваралаштва склони устрану оно што није дорасло до истинске умјетничке вриједности, а на испружен дјечији длан ставе зрнца која се вјероватно могу пронаћи у овом избору његове поезије за дјецу.

IN MEMORIAM - Коља Мићевић

ukrs — Wed, 11 Nov 2020 09:40:36 +0000

Драги суграђани, колеге писци и преводиоци, несрећни смо што морамо да вам јавимо тужну вијест да нас је у вечерњим часовима 17. новембра у осамдесетој години живота од посљедица вируса ковид у бањалучком клиничком центру, напустио почасни грађанин Бањалуке и Удружења књижевника Републике Српске, преводилац свјетског гласа, пјесник, есејиста, музиколог и романописац, наш драги Никола Коља Мићевић (Бања Лука, 1941 – Бања Лука 2020).

Његовим одласком у вјечност, на ненадокнадивом губитку није остала само српска култура, него и културе свих народа бивше Југославије као и култура његовог тренутног домицилног француског, париског боравишта.

Наш драги Коља, дошао је из Париза у Бањалуку у најтеже вријеме, прије петнаест дана, ношен силном жељом да Граду подари неке нове културне садржаје везане за велику прославу Дантеове годишњице 2021. године, доносећи нам радосну вијест да је управо пред објављивањем, у његовом преводу, комплетног пјесничког опуса Бранка Миљковића на француском језику, нудећи нам несебично за први број часописа Нова стварност свој ексклузивни прозно поетски запис Молебан за композиторе жртве холокауста и свој надасве ведар и оптимистичан поглед на свијет, ма како био од тога истог свијета колико слављен толико и несхватан.

Бања Лука је свом великану, који јој се увијек враћао, као што је то судбински учинио и овај посљедњи пут, указала 2019. године заслужену част додјељујући му своју најзначајнију награду, „Златни кључ града“ и титулу почасног грађанина Бањалуке.

Част нам је било живјети и повремено дјелити заједничке снове и наде са његовим генијем енциклопедијског знања из широке сфере умјетности. Иза њега су остали томови преведених књига поезије из француске, али и свјетске књижевне ризнице, као и десетине оригиналних пјесничких књига, преводилачких студија и есеја из историје музикологије. Захваљујући Мићевићевом несебичном ангажману, наша култура је постала богатија за многе свјетске књижевне вриједности створене у распону од средњег вијека до данашњих дана.

За такав гигантски допринос освјетљењу и прожимању наше и европских култура, Коља Мићевић је добио многа најзначајнија домаћа и међународна књижевна и преводилачка признања међу којима и награде: Милош Н. Ђурић, 1972, за превођење, Награда београдских Клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награда Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг културно-просветне заједнице Београда , и Златна медаља Француске Академије, 1989. за ширење француске културе и језика.

Нека му је вјечна слава и хвала.

У име Удружења књижевника Републике Српске и у своје име,

Предсједник Удружења, Предраг Бјелошевић

БИБЛИОГРАФИЈА КОЉЕ МИЋЕВИЋА

Коља Мићевић, рођ. у Бањој Луци 1941, завршио студије књижевности у Београду, живи и ради као слободни књижевник. Објавио је десетак збирки песама на српском и исто толико на француском, књиге огледа, као и музиколошке студије. Преводи с француског и других језика, поезију од средњег века до наших савременика. Добитник је награде Милош Н. Ђурић, 1972, за превођење, Награде београдских Клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награде Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићеве Награде, Вукове награде. Златног беочуга културно-просветне заједнице Београда, и Златне медаље Француске Академије, 1989, за ширење француске културе и језика. Од 2019. почасни је грађанин града Бање Луке.

Збирке песама:

СТОПА СНА

НИТИ

МОРЕ

ШТРИК И ШИЈА, 365 варијација на Вијонов катрен

EROSINMELOS

ВИНОВНИК

ИКАР-ICARE(Двојезичне песме, француско-српске)

КЛАВИРИНТ

КРИСТАЛ УСПОМЕНА

РИМАГИНАЦИЈЕ

ПРВИ ИЗБОР

Збирке песама на француском:

L’HOMME ALARMÉ

LE LIT DÉFAIT

MOZART RENCONTRE SCARLATTI

LA RUE DES AMANTS D’HIER

AU CLAIR DE LA France

ROBINSONG

MONSIEUR LE SERPENT

LE PETIT TESTAMENT BOSNIAQUE

HISTOIRE GYMNOPÉDIQUE DE LA POÉSIE FRANCAISE

Књиге огледа

КОНСТАНТЕ И ПРЕВИДИ (О превођењу поезије)

ПРИМ, ПРЕВ, (О превођењу поезије)

АФРИЧКА ЛЕГЕНДА (О превођењу поезије)

JERSEYMYDEATH, ИЗМАШТАНИ ГРАДОВИ ВИКТОРА ИГОА

ДАНТЕ ШАЉЕ СЕКУНДАНТЕ (Полемике о превођењу поезије)

ОСАМ ВЛАШИЋ, (О француским симболистрима)

КРИЛО ВРЕМЕНА СЕ СКЛАПА (О пригодим стиховима Стефана Малармеа)

ДАНТЕ ВИЈОН МОЦАРТ

ДАНТЕ-МИЉКОВИЋ: Прво певања

РЕСТОРАН, Астро-гастро роман-трилер

Књиге из музикологије

МОЦАРТ, Злочин Марије Терезије (Три издања)

МОЦАРТ СУСРЕЋЕ СКАРЛАТИЈА

СВЕТЕ, ЛАКУ НОЋ (О кантатама Јохана Себасијна Баха)

ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ У ЧЕТИРИ ТОМА

(Од Питагоре до Баха)

МУЗИЧКИ РОМАН

(Од Јувала до Љубице Марић)

Досад објављено 5 томова.

ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

Преводи с француског

АНТОЛОГИЈА ТРТУБАДУРСКЕ ПОЕЗИЈЕ

ФРАНЦУСКА ПОЕЗИЈА ОД 1400. до 1800

НАРЦИС ГОВОРИ (Француска поезија 19. ст.)

КЊИГА ФРАНЦУСКИХ СОНЕТА

АНТОЛОГИЈА ФРАНЦУСКИХ БАЛАДА И ШАНСОНА

ЧЕТИРИ ДОБА ФРАНЦУСКЕ ПОЕЗИЈЕ (У четири књиге)

ЖИВА АНТОЛОГИЈА ФРАНУСКЕ ПОЕЗИЈЕ

(од 11. до 20 столећа, у три тома)

Кретјен де Троа: ЛАНСЕЛОТ, Витез на таљигама

Кретјен де Троа: ПАРСИФАЛ, Легенда о Светом Гралу

Кретјен де Троа: ФИЛОМЕЛА

Марија од Француске. ПРИЧЕ У СТИХУ

Берул: ТРИСТАН И ИЗОЛДА

Гијом де Лорис: РОМАН О РУЖИ

Гијом де Машо: ВЕНЕРИН ОБЛАК (Прича о Истини)

Шарл Орлеански: Баладе, шансоне и ронда

Франсоа Вијон: ЗАВЕШТАЊА

Морис Сев: ДЕЛИА УЗОР ЧИСТЕ ВРЛИНЕ

Холбајн Млађи: ПЛЕС СМРТИ

Жан де Ла Фонтен: БАСНЕ

Виктор Иго: КОНТЕМПЛАЦИЈЕ (Избор)

Виктор Иго: ШЕКСПИР

Виктор Иго: ПРИЗИВАЊЕ ДУХОВА НА ЏЕРЗИЈУ

Шарл Бодлер: ЦВЕЋЕ ЗЛА (више издања)

Стефан Маларме: ПЕСМЕ (Двојезично)

Стефан Маларме: ПОЕЗИЈА (Нолит)

Стефан Маларме: ДВОРАЦ НАДЕ (избор поезије)

Виктор Сегален: СТЕЛЕ

Жил Лафорг: ЈАДИКОВКА НАД ЈАДИКОВКАМА

Жил Лафорг:УПИЈАЧ БЕСКРАЈА

Рајнер М. Рилке: ВОЋЊАЦИ

Тристан Цара: ПРИБЛИЖНИ ЧОВЕК

Гијом Аполинер: БЕСТИЈАРИЈ или ОРФЕЈЕВА ПРАТЊА

Дела Пола Валерија :

Пол Валери; ИЗМЕЂУ ЈУТРА И ПАЛМЕ (Избор поезије)

Пол Валери; ПЕСМЕ (Сабране песме)

Пол Валери СЛОВАР

Пол Валери; ОСТРВО КСИФОС (Избор прозе)

Пол Валери; НАЧЕЛА ЧИСТЕ И ПРИМЕЊЕНЕ АН-АРХИЈЕ

Пол Валери; СВЕСКЕ, I-IV

Пол Валери: МОЈА ПОЗОРИШТА

Пол Валери: МЕДИТЕРАНСКА НАДАХНУЋА

Пол Валери: POÉSIE BRUTE, Сирова поезија

Пол Валери; ЕСТЕТИЧКО ИСКУСТВО

Преводи са шпанског

Сор Хуана де ла Круз: ПРВИ САН

Федедрико Гарсија Лорка: ЦИГАНСКИ РОМАНСЕРО (више издања)

Федерико Гарсија Лорка: ПОЕЗИЈА

Аријел Кансани Д: РЂА И СПОКОЈ

Преводи с енглеког

Едгар Алан По: ГАВРАН и друге песме (више издања)

Есгар Алан По: ГАВРАН И СВЕ ДРУГЕ ПЕСМЕ

Преводи с италијанског

Данте Алигијери: VITA NOVA

Данте Алигијери: РИМЕ (избор)

Данте Алигијери: КОМЕДИЈА

Брунето Латини: РИЗНИЦА

Ђовани Пасколи: ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ

Преводи на српски са словеначког

Франце Прешерн: СОНЕТНИ ВЕНАЦ ‒ СОНЕТИ НЕСРЕЋЕ

Преводи на француски са словеначког

France Preseren: LЕS POÉSIES COMPLÈTES

Преводи са српског, хрватског, словеначког и македонског на француски

LES SALUTS SLAVES, Антологија екс-југословенских песника од Франца Прешерна до Иве Андрића и Милоша Црњанског

ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА НАГРАДЕ “ЂУРО ДАМЈАНОВИЋ” ЗА 2020. ГОДИНУ

ukrs — Sat, 28 Nov 2020 10:37:30 +0000

Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Бања Лука почетком године расписала је конкурс за додјелу награде "Ђуро Дамјановић". Право учешћа на конкурсу имали су сви чланови Удружења књижевника Републике Српске који су могли конкурисати са књигама објављеним у 2019. години из области прозе (кратке приче, приповијетке) и поезије.

На сједници, одржаној 18. новембра 2020. године, жири у саставу Горан Шаула, предсједник, Миладин Берић и Данијел Гатарић је након разматрања наслова из ужег избора: Ранко Павловић „Мајстори и Мајсторије“, Радмило В. Радовановић „Тезејев Јав“ и Аћим Тодоровић „Душа мироточи“ донио једногласну одлуку да се награда за 2020. годину додијели: Аћиму Тодоровићу за пјесничку књигу „Душа мироточи“, у издању Графопринта.

Аћим Тодоровић рођен је 1965. у селу Жеравице, општина Хан Пијесак. Средњу дрвно техничку школу завршио у Хан Пијеску, а дипломирао на Факултету за пословно индустријски менаџмент у Београду. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Пише прозу и поезију. До сада је објавио књиге: Замах над животом (2005). поезија, Људи вучије крви (2009). роман, На многаја љета (2013). поезија, Родослов братства Тодоровића из Жеравица (2014).монографија, Јаук гробне тишине (2016). Роман, На усни кап меда (2017). Поезија. Предсједник је Књижевног клуба „Луча“ у Власеници и оснивач Међународних „Лучиних књижевних сусрета“ у Власеници.
Живи у Власеници, Република Српска (БиХ). Значајније награде за књижевно стваралаштво: Добитник прве награде на манифестацији „Стеријиним стазама“ у Београду 2013. године. Повеља Клуба писаца „Савовање“ из Шамца 2014. године. Побједник на „Пјесничкој позорници“ Књижевног клуба „Душан Матићу Ћуприји у јулу, 2014. године. Добитник „Дучићеве лире“ Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја 2014. године. Повеља „Андрић-граду“ Вишеград 2016. године. Повеља Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа 2018. године. Повеља Књижевног фонда „Свети Сава“ за учињена благодарна ђела српском народу 2017. године. Добитник Међународне награде за поезију у Италији 2019. године, Добитник награде Српске Академије научника и умјетника Србије на „Анастасијиним данима“ 2019. године у Београду… Из образложења жирија за награду “Ђуро Дамјановић”: Пјесничка збирка „Душа мироточи“ одликује се и снажном вјером у поетску ријеч. У пјесми о сопственој смрти, лирски субјекат је означен контрастом, амбивалентном представом о рађању зоре у трену када се „очи затворе’’. Стихови се трансформишу у језик вјечности, јер божји гласник, пјесник, има ту моћ да их може говорити и на сопственом опелу. У Тодоровићевим наизглед питким и једноставним стиховима релилигијског примирја, који нас суочавају са владавином духовног у многим формама, духовног које је овладало материјалним као истином, материјалним које нас сурвава у ништавило пред којим се замрачује хоризонт, појављује се и људска сумња у смисао људског тријумфа. Упркос свему, Тодоровићев глас није побуђен искључиво православним у хоризонту локалног, искључивог него дубоком и потресајућом вјером која опстаје као јединствена реалност човјека у свијету страха и насиља бесмисла над људским бићем. Форма пјесама је графички означена строфама које су сачињене од катрена, дистиха, уз обавезну риму. У Тодоровићевој поезији постоји имплицитна тежња ка јединству визуелне експресије, звука и значења, о чему је својевремено као песничком апсолуту писао Пол Валери. Свечаност додјеле награде ће бити уприличена у Банском двору почетком 2021. године у складу са тадашњим мјерама проузрокованим Ковид-19 пандемијом.

Жири награде „Ђуро Дамјановић“:

Горан Шаула, предсједник

Миладин Берић, члан

Данијел Гатарић, члан

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2020. ГОДИНИ

ukrs — Tue, 15 Dec 2020 11:34:25 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2020. години. Награда се додјељује за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2020. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Књиге, у три примјерка, доставити на адресу: Удружење књижевника Републике Српске (за Годишњу награду), Веселина Маслеше број 20, 78000 Бања Лука.

Конкурс је отворен од 15. децембра 2020. до 15. јануара 2021. године, а резултати ће бити објављени најкасније до краја марта 2021. године.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА

ukrs — Tue, 15 Dec 2020 11:38:50 +0000

Услови Конкурса су:

- да је ријеч о новом рукопису прозе, поезије, есејистике или књижевне критике, те прозе или поезије за дјецу, или преводу са неког страног језика или на страни језик;

- да књига има најмање једну рецензију релевантног књижевног критичара из Републике Српске или Републике Србије, коју је потребно доставити потписану у оригиналу уз рукопис;

- да је члан Удружења књижевника измирио своје oбавезе према Удружењу закључно са 2020. годином;

Књигу доставити на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше број 20, 78000 Бања Лука у електронској форми (три примјерка) и у штампаној форми А4 формата (1 примјерак), са назнаком: КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА.

За све додатне информације можете се обратити на мејл Удружења: или на горе наведену адресу Управе УКРС.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узете у разматрање.

Конкурс је отворен од 15. децембра 2020. до 1. фебруара 2021. године.

О резултатима Конкурса аутори ће бити благовремено обавијештени.

Напомене:

Конкурс Удружења је у потпуности прилагођен условима Конкурса који је Министарство просвјете и културе расписало прошле године. Уколико Министарство буде мијењало услове, бићете благовремено обавијештени.

Књиге које буду изабране на Конкурсу Удружења биће прослијеђене на Конкурс Министарства просвјете и културе РС за суфинансирање књижевно-умјетничког стваралаштва из области издавачке дјелатности чија ће комисија оцијенити које ће књиге бити финансијски подржане. У случају да нека од изабраних књига не задовољи услове Конкурса Министарства, аутор исте је одлуком жирија УКРС стекао право да се књига штампа у издању Удружења књижевника РС, а трошкове покрива лично или од спонзора и донатора, под најповољнијим условима.

Нове књиге Велибора Шиповца

ukrs — Wed, 23 Dec 2020 07:57:59 +0000

У издању АСоглас д.o.o. Зворник и СПКД „Просвјета“ изашле су двије књиге Велибора Шиповца, збирка пјесама „Свето и бескрајно“ и роман „Прогон“.

Нова књига Аћима Тодоровића

ukrs — Mon, 28 Dec 2020 07:13:03 +0000

Из штапме је прије неколико дана изашла нова збирка поезије Аћима Тодоровића (пета по реду) под насловом „Глава на рамену“.

Издавач је „Асоглас“ из Зворника, а рецензију је потписала угледна професорица књижевности Валентина Вулић из Врбаса.

Награда "Станко Ракита" - званично саопштење жирија

ukrs — Wed, 30 Dec 2020 07:14:43 +0000

Удружење књижевника Републике Српске, Подружница Бања Лука почетком године расписало је конкурс за додјелу награде "Станко Ракита" за најбољу књигу поезије за дјецу објављену у 2019. години.

Право учешћа на конкурсу имали су сви чланови Удружења књижевника Републике Српске који су могли конкурисати са књигама објављеним у 2019. години.

ОДЛУКА ЖИРИЈА:

Жири за додјелу награде за најбољу књигу из области дјечије књижевности „Станко Ракита“, у саставу Петар Ђаковић, предсједник, Јово Чулић члан и Берислав Благојевић члан, донио је одлуку да се награда за 2020. годину равноправно додијели поетским збиркама:

„Дијете у компјутеру“ Стевке Козић Прерадовић

у издању Задуџбине „Петар Кочић“ из Бањалуке и

„Зоо свет за пет“, аутора Вида Вукелића Вицка,

у издању Арт сцене из Бањалуке

Дијете у компјутеру садржи педсетак пјесама за дјецу, подијељених у пет циклуса у којима нас пјесникиња, врло емотивно, води кроз период одрастања, на занимљив и јединствен начин упоређујући период дјетињства и одрастања некада и сада.

С друге стране „Зоо свет за пет“ је књига у којој је, кроз врло интересантне питалице, опјевано око 70 животиња, махом познатих дјеци. Вукелић је зналачки и инспиративно направио својеврсну малу енциклопедију нудећи дјеци забавно али у исто вријеме и едукативно штиво.

Свечаност додјеле награде биће уприличена почетком 2021. године у складу са тадашњим мјерама проузрокованим Ковид-19 пандемијом.

Жири награде „Станко Ракита“

Петра Ђаковић, предсједник

Јово Чулић, члан

Берислав Благојевић, члан

Бања Лука,

28.12.2020.

ПРЕМИНУО ПЕТАР ЂАКОВИЋ

ukrs — Wed, 10 Feb 2021 18:30:19 +0000

У уторак, 9. фебруара 2021. године, послије краће болести, преминуо је члан Удружења књижевника Републике Српске Петар Ђаковић. Отишао је да би остао у нашем сјећању као одан пријатељ, вриједан човјек, омиљен и врло иновантан просвјетни радник и пјесник који се с подједнаком љубављу обраћао и мађим и старијим љубитељима књижевности.

Рођен у Масловарама 1946. године, гдје је завршио основну школу. Учитељску школу завршио у Бањој Луци, а педагогију и психологију дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Постдипломске студије завршио на Филозофском факултету у Бањој Луци гдје је и магистрирао.

Читав радни вијек бавио се педагошким радом: био је учитељ, наставник основне и средње школе, школски педагог-психолог, директор школе, школски савјетник (надзорник) у Републичком педагошком заводу у Бањој Луци. Обављао је и дужност помоћника министра за предшколско и основно васпитање и образовање у Министарству просвте Републике Српске.

У стручним часописима и педагошкој периодици објавио је више од тридесет стручних и научних радова. Заједно са супругом Јованком, такође просвјетним радником, урадио је оригиналан уџбенички комплет за наставу почетног читања и писања по комплексном поступку. Аутор је или коаутор неколико уџбеника за ученике млађих разреда основне школе, стручних књига и приручника за наставнике.

У књижевности је оставио дубок траг. Објавио је збирке пјесама: Плетиво воде, Давно сањан катрен, Сњежно огледало (сонетни вијенац посвећен Петру Кочићу) и Штит и мач. Најмлађим читаоцима подари је пјесничке књиге Игра је озбиљна ствар, Радио Кишобран, Простори игре (избор пјесама, заједно са Р. Павловоћем и П. Стевићем) и „Шта ко сања“ (награда „Станко Ракита“).

Бавио се и сликарством, тако да је имао четири самосталне и излагао на пет колективних изложби.

Сахрана Петра Ђаковића обавиће се у петак, 12. фебруара, у 12 часова, на Ребровачком гробљу у Бањој Луци.

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

ukrs — Sat, 27 Feb 2021 02:36:58 +0000

На основу чланова 8 и 9 Статута
Удружење књижевника Републике Српске расписује
КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:
1. Захтјев;
2. Кратку биографију;
3. Библиографију;
4. По три примјерка најмање двије објављене књиге;
5. Најмање двије књижевне критике објављене у релевантним књижевним часописима или новинама у Републици Српској или Србији.

Кандидати пријаве са контакт подацима (број телефона и мејл адреса) достављају Подружници Удружења књижевника Републике Српске којој територијално припадају:
- Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Бања Лука: улица Веселина Маслеше број 20, 78000 Бања Лука;
- Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Градишка: Културни центар Градишка, Др Малдена Стојановића 1, 78400 Градишка;
- Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Бијељина: Музеј Семберије у Бијељини, Карађорђева 2, 76300 Бијељина;
- Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Источно Сарајево: Матична библиотека Источно Сарајево, Стефана Немање 6, 71124 Источно Ново Сарајево;
- Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Требиње: Радослав Милошевић, Требињских бригада 12, Требиње 89101.

На коверат обавезно назначити: ЗА КОНКУРС УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Пријаве ће, након препорука надлежних подружница, разматрати Управни одбор Удружења, а одлуке о пријему нових чланова потврдити прва предстојећа Супштина Удружења књижевника Републике Српске у 2021. години.

Конкурс је отворен од 22. фебруара до 22. марта 2021. године.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

За Управу УКРС,
Предраг Бјелошевић, предсједник

ГОДИШЊА НАГРАДА УКРС ЗА 2020. ГОДИНУ - УЖИ ИЗБОР

ukrs — Mon, 15 Mar 2021 10:43:37 +0000

На састанку жирија за Годишњу награду „Удружења књижевника Републике Српске“ (у саставу: проф. Тихомир Левајац, члан (прошлогодишњи добитник Годишње награде), проф. др Жељка Пржуљ, члан и проф. др Душко Певуља, предсједник), због ситуације са пандемијом корона вируса одржаном електронским путем,13. 3. 2021. године, међу деветнаест на конкурс приспјелих књига, донесена је одлука да у ужи избор за награду буду уврштене књиге сљедећих аутора:

1. Ненад Милкић: Кости

2.Саша Кнежевић: Зороломац

3. Миладин Берић: Лажни профил

4. Петар Стојаковић: Петар Кочић

5. Радо Димитријевић: Како је сунце прогутало облаке

6. Јелена Глишић: Кад ја лупим шаком о сто

Лауреат Годишње нагарде за најбољу књигу члана УКРС у 2020. години биће проглашен најкасније у наредних десетак дана.

Годишња награда УКРС за најбољу књигу у претходниј години додјељује се осми пут, а ово значајно признање до сада су добили:

Предраг Бјелошевић, за књигу пјесама за одрасле „Кардиограм бјекства“, 2013;
Ранко Рисојевић, за роман „ Ноћ на Уни“ и Јованка Стојчиновић Николић, за књигу пјесама „тринаести степеник“, 2014;
3. Драган Тепавчевић за роман „Град за незбринуту дјецу“ и Ранко Павловић, за књигу прича „Карењина и Вронски у задимљеној крчми“, 2015;
4. Берислав Благојевић, за роман „Бумеранг“, 2016;
5. Анђелко Анушић, за збирку поезије „Зимно место“, 2017;
6. Зоран Костић за збирку пјесама „Плусквамперфекта“ и Слободан Јовић, за књигу пјесама „Страх од савршенства, 2018;
Тихомир Левајац, за роман „Машта, таштина и ништа“, 2019.

У име жирија,

проф. др Душко Певуља, предсједник

У Бањој Луци, 13. 3. 2021. године

НЕНАДУ МИЛКИЋУ ГОДИШЊА НАГРАДА УКРС ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2020. ГОДИНИ

ukrs — Fri, 26 Mar 2021 11:19:33 +0000

ОДЛУКА О ДОДЈЕЛИ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске за 2020. годину додјељујемо Ненаду Милкићу за роман „Кости“, прву књигу замишљеног четворокњижја под насловом Погром, у ауторском издању.

Ненад Милкић у роману Кости приповједачки увјерљиво, умјетнички сугестивно и снажно приказује сложене ратне прилике у Сарајеву, у периоду 1992–1995. године. Аутор храбро обрађује тематику којој у савременој српској књижевности још увијек није посвећена неопходна пажња. Ратне страхоте града, који изнутра разара сопствено биће носећи тако у себи особине проклетога града Вавилона, Милкић доминатно приказује из национално неоптерећених, приповједачки неутралних перспектива, стављајући у наративни фокус судбину несрећних појединаца чији животи су нестали у вихору непредвидиве балканске историје. Ово је роман који на умјетнички репрезентативан начин приказује сву узвишеност и биједу људскости па, иако претежно обиљежена непојамним страхотама, Милкићева приповједачка естетика могла би се сажети у максиму једног од споредних а упечатљивих јунака његовог романа: Зло је пролазно, доброта је вјечна. Роман је приповједачки заснован на више наративних планова, чија преплитања доприносе његовој драматици. Занимљиви дијалози ликова, који од породичних и најинтимних ломова у карактерима прерастају у полемичке и пријетеће тонове, смјењују се са мноштвом призора остварених техником кадрирања. Сценичност, као једно од најчешће коришћених приповједних средстава овога аутора, има функцију усредсређења на кључне предмете и моменте којима се вјерно дочаравају хаотичне слике Сарајева, али и да, истовремено, непосредно назначи узроке и посљедице трауматичних и трагичних догађаја. Иако романескно остварење, ово дјело може допринијети меморијалној култури српског народа, на начин да емотивни однос појединца према прошлости коначно прерасте у обликован систем колективног памћења о страдању Срба у Сарајеву током посљедњег рата.

Жири у саставу:

Тихомир Левајац,

Душко Певуља и

Жељка Пржуљ

ПРЕМИНУО ПРОФЕСОР МИЛОРАД ТЕЛЕБАК

ukrs — Fri, 09 Apr 2021 05:08:36 +0000

Милорад Телебак, један од најпознатијих српских лингвиста, напустио нас је јуче, 08. 04. 2021, у 79. години живота.

Рођен је 1942. године у Невесињу. Од 1992. године живио је у Бањалуци, гдје је радио као професор на Универзитету, а био је ангажован и као лектор у Народном позоришту Републике Српске као и на Радио-телевизији Републике Српске.

Деценијама је предано радио на очувању правилности и чистоте српског језика и унапређивању језичке културе широке јавности, што је резултирало обимним дјелом. Поред бројних језичких приручника, објавио је више од 700 написа о српском језику у листовима и популарним часописима; припремио и водио више од 400 веома слушаних и гледаних емисија у образовном програму Радија и Телевизије Републике Српске.

Аутор је и извођач поучне језичке монокомедије "Са смијехом кроз српску граматику" - близу 100 извођења у школама, библиотекама, домовима културе, позориштима.

Знајући да сувопарну граматику не воле да уче ни они који морају, Телебак је народу писао и говорио једноставно - да свима буде приступачно, духовито - да свима буде занимљиво и лако памтљиво, а да притом буде и поучно и практично.

Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. Добитник је бројних признања међу којима и награда: “Свети Сава”, “Кочићеве награде” и сајамске награде “Ступље”.

Био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Републике Српске. Остаће у нашем вјечном сјећању као истински борац за очување писма ћирилице, језичке и говорне културе српског народа у Републици Српској.

Нека му је вјечна слава и хвала!

УЗ ОДЛАЗАК ВЕЛИКЕ СРПКЕ ПОЕТЕСЕ ДАРЕ СЕКУЛИЋ (1930-2021)

ukrs — Tue, 13 Apr 2021 12:19:24 +0000

Одласком хероине српског народа, Даре Секулић, једне од најзначајнијих српских, босанскохерцеговачких и југословенских пјесникиња друге половине двадесетог и почетка двадесетпрвог вијека; као да са књижевне сцене и из живота дефинитивно одлази онај тихи, трпељиви свијет спреман на праштање, али не и заборав, онај свијет који је знао да тражи утјеху у исписивању чисте поезије, и за себе и за другога.

НИСТЕ ВИ УБИЛИ МЕНЕ

... то су мени моји мили, памет

пореметили...

Душко Трифуновић

Убили сте само моју љубав,

ослободили ме, на пораз сам пристала,

сада идем чвршћим корацима.

О како је љубав крхка, несигурна,

љубав се завршава, живот траје.

О нека мене за углед и за спрдњу,

кога бисте слиједили, кад само себе

сте имали, самороди, накот псећи:

смјели нисте ни бити ни побјећи.

Дабогда вам, драговићи, највећи

непријатељ била ја; тако ћете увијек

бити побједници, а зна се шта

с побједником бива.

Мајка је увијек на страни поражених.

Животни пут Даре Секулић, од рођења па до смрти, могао би се окарактерисати као пут вјечног прогнаника у своме. Рођена 1930. у Кордунском Љесковцу (Краљевина Југославија, Кордун), већ 1942. остаје без свог огњишта и родитеља које убијају усташе Независне државе Хрватске. Послије рата одраста по Домовима за сирочад мијењајући мјеста боравка у више градова тадашње Републике Хрватске (Рујевац на Банији, Сплит, Карловац, Загреб, Сисак), да би се 1953. године настанила у Сарајеву гдје до 1992. године објављује бројне књиге поезије и стиче највише мјесто у свијету босанскохерцеговачке и југословенске књижевне елите. Добитник је многих књижевних награда и признања међу којима: „Златне стурне, 1972; „Змајеве награде, 1997, „Печата вароши сремскокарловачке“, 2002; „Кочићевог пера“, 2009; награде „Козарских сусрета“, 2010, Алекса Шантић 2012; а била је и први је добитник награде „Саво Мркаљ“.

Своју личну и породичну трагедију дубоко носи у себи и у пјесмама, пјевајући своју тугу као болну опомену посрнулом човјечанству.

За вријеме ратног вихора у БиХ као прогнаник из Сарајева од 1992. године потуца се са троје унучади у Новом Саду (Дјечије село код Сремске Каменице), и на Косову гдје јој животно уточиште даје друга српска хероина, пјесникиња Даринка Јеврић. Никада није заборавила петогодишње гостопримство које јој је указала варош Власотинце на југу Србије гдје пише књигу “Брат мој, Тесла”.

2002. године власти у Сарајеву враћају јој стан. У њему ће провести остатак живота, повучено, без жеље да активно учествује у јавном животу, одлази тек на понеко књижевно вече, најчешће у организацији Културног центра и ЛУТФЕСТА у Источном Сарајеву, или на уручење неке значајне књижевне награде.

ФОРУМ ТЕАТАР и Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске из Источног Сарајева 2005. године снимили су документарни филм о животу Даре Секулић, а по њеном сценарију.

Дара Секулић, по повратку из прогонства, није била члан ниједног удружења књижевника у БиХ. Остаће да живи у нашем сјећању и својим књигама као истински пјесник и примјер поносног, достојанственог човјека.

Нека почива у миру! Вјечна јој слава и хвала!

Предраг Бјелошевић

Конкурс за награду ЗМИЈАЊЧЕ

ukrs — Mon, 17 May 2021 09:42:08 +0000

Удружење књижевника Рeпублике Српске, као организатор књижевног дијела традиционалне манифестације 56. Кочићев збор, у име Организационог одбора расписује

К О Н К У Р С

за награду „ЗМИЈАЊЧЕ“ за литерарни рад на слободну тему. На Конкурс се могу пријавити млади писци из свих основних школа у Републици Српској.

Радове ће оцјењивати жири Удружења књижевника Републике Српске.

Награда има и новчани износ у висини од 300 КМ.

Конкурс је отворен до 18. 06. 2021, a резултати ће бити познати најкасније до половине августа. О термину уручења награде аутор ће бити накнадно обавијештен.

Радове слати на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше 20, 78 000 Бања Лука, са назнаком ЗА КОНКУРС „ЗМИЈАЊЧЕ“.

ОДРЖАНА РЕДОВНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ukrs — Sat, 26 Jun 2021 16:45:29 +0000

Данас, 26. јуна, је у Вијећници Банског двора одржана редовна годишња Скупштина Удружења књижевника Републике Српске, која је ове године била и изборна. Након сумирања резултата рада у претходном периоду, закључено је да је иза Удружења период значајног напретка: обезбијеђен је простор за рад, ријешене бројне дугогодишње несугласице, реализовани значајни пројекти који окупљају како чланство тако и писце из регина и свијета, покренут званични сајт Удружења, а прошле године и дуго жељени часопис „Нова стварност“ који је побрао све похвале у садржајном и естетском смислу од шире културне јавности код нас и изван граница, добијен статус репрезентативног Удружења у култури (2019), а ове године и статус од јавног интереса за Републику Српску што ће Удружењу коначно омогућити одређена средства за рад тиме олакшати постизање постављених циљева.

Због свега наведеног, чланство је једногласно подржало приједлог Управног одбора Удружења да на мјесту предсједника и даље остане господин Предраг Бјелошевић, који је својим идејама и преданим радим направио огромне позитивне помаке у раду Удружења у претходне четири године. За потпредсједнике Удружења су поново изабрани Јелина Ђурковић из Бијељине и Недељко Зеленовић из Источног Сарајева, такође једногласно, по прједлогу Управног одбора. Важно је напоменути да су Скупштини присуствовали чланови из свих дијелова Републике Српске, односно из свих подружница Удружења: Требиња, Источног Сарајева, Бијељине, Градишке и Бање Луке.

Усвојени су извјештаји о раду и планови за наредни период, додијељена Годишња награда за најбољу књигу у 2020. години лауреату Ненаду Милкићу за роман „Кости“, коју је уручио предсједник Удружења, г. Предраг Бјелошевић, те примљено 16 нових чланова у Удружење, од којих, поред књижевника, и два проф. др књижевности. Важно је напоменути да је интерес за чланством показао велики број значајних аутора из региона и свијета, а који су поријеклом из Републике Српске.

Нови чалнови Удружења књижевника Републике Српске су:

Весна Капор, Београд, Србија
Зоран Јунгић, Торонто, Канада
Гордана Петковић Лаковић, Торонто, Канада
Гордана Јеж Лазић, Београд, Србија
Срђан Секулић, Нови Сад, Србија
Јадранка Ћулум, Вршац, Србија
Цвијетин Баја Лобожински, Нови Сад, Србија
Миле Лисица, Бања Лука
Саша Баштинац, Лакташи
Марко Миловановић Марун, Сребреница
Угљеша Кесић, Бања Лука
Дејан Спасојевић, Зворник
Драган Глоговац, Вишеград
Јово Вучковић, Требиње
Проф. др Душко Певуља, Бања Лука
Проф. др Жељка Пржуљ, Источно Сарајево

Удружење жели добродошлицу нови члановима и наставља са радом уз још већи ентузијазам.

НОВА КЊИГА АЛЕКСАНДРЕ БРОЋЕТЕ

ukrs — Mon, 12 Jul 2021 05:01:29 +0000

„Александра Броћета се двије, пуне деценије посветила креирању радијског музичког програма и та своја искуства и знања одлучила је да упакује у литературу и приближи својим читаоцима. Музика је главни лик овог приручника, у којем ова врста умјетности у преко двадесетак поглавља показаје сву своју раскош, све своје боје и нијансе, свих својих педесет нијанси сиве, али и једну специфичну свјетлост, коју само складно укомпоновани тонови имају.

Највећи дио Броћетине књиге говори о времену када је све било музика и када су они читаоци, који се сјећају поменутих пјесама били млади. То је главни адут ове књиге, адут сјећања на вријеме када смо били млади, а могуће и заљубљени.

У овим музичким титрајима душе Броћета нам, сем што указује на најпознатије пјесме тог времена, говори и како су тематски блокови изузетно важни за један радио.

То је оно потребно шаренило, које представља предност у једној оваквој књизи. Јер баш због шаренила стилова и жанрова, а и временског одмака, нико од читалаца неће бити ускраћен, прецизније свако ће у овој књизи са њеног менија наћи за себе нешто, био то блуз, рок, џез или можда реге.

Посматрајући временски размак можемо рећи да је Броћета у овом, свом приручнику покрила период од око стотињак година развоја популарне музике. И још додајмо можда и најважније. И у овој књизи Броћета је задржала лакоћу свог наратива, привлачност ријечи и једну лежерност, коју могуће и захтјева овакав тип литературе чиме ће свакако поред оних читалаца, које је већ освојила својом прозом, стећи и нове поклонике, који ће знати и праведније и вјештије судити о овој књизи.“

Књижевник Миладин Берић

Бања Лука, јуна 2021. године

Миладин Берић

Сaопштење за јавност Управног одбора Удружења књижевника Републике Српске

ukrs — Mon, 26 Jul 2021 11:56:15 +0000

Мада као Удружење књижевника Републике Српске прокламујемо дјеловање изван било каквих политичких оквира, како би сваки наш члан могао исказати своје слободно мишљење о актуелним питањима, као и да слободно испољава своје политичке идеје, у нашој национално подијељеној двоентитетској државној заједници, у суштини протекторату који се зове држава Босна и Херцеговина, ипак постоје преломни тренуци и времена која нам не дозвољавају „право на ћутање“.

Удружење књижевника Републике Српске се од свог оснивања до данас залагало и залаже за једно од најважнијих цивилизацијских људских права, право на слободу мишљења и говора, које је фундаментално право за сваког ствараоца на свијету. Укидањем тог права и фактичког увођења закона о вербалном деликту, нарушавају се основне људске слободе. Тешко се може схватити и прихватити нецивилизацијска одлука високог представника која својом тежином ставља тачку на истраживање и научно доказивање истине о Сребреници,
чак ни са новим недвосмисленим чињеницама изнесеним у мишљењу међународне експертске групе научника. На овим просторима забране таквог типа биле су познате искључиво у ратним временима (Први и Други свјетски рат), а вербални деликт и забрана говора и мишљења као законски оквир није познат ни у најтежем трагичном рату у БиХ.
Стога апелујемо на високог представника да још једном размотри своју одлуку и повуче спорни закон који својом искључивошћу угрожава основна људска права и слободе и ствара услове за још веће подјеле и удаљавања народа једних од других, и нажалост не ради на њиховом помирењу што је основни задатак и мисија високог представника у БиХ.
Удружење књижевника Републике Српске осуђује све злочине и злочинце у Босни и Херцеговини, као и свуда у свијету, ма ком народу или народностима припадали, али сматра да се грађанима морају и у закону Босне и Херцеговине омогућити наведена цивилизацијска људска права и слободе.

Дана 26. 7. 2021.

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ ДОБИТНИК „КОЧИЋЕВЕ НАГРАДЕ“ ЗА 2021. ГОДИНУ

ukrs — Fri, 06 Aug 2021 12:14:45 +0000

Жири Кочићеве награде 56. Кочићевог збора, у Бањој Луци 6. 8. 2021. године, донио је једногласну одлуку да се Кочичева награда за 2021. годину додијели српском књижевном барду Љубивоју Ршумовићу.

„Домовина се брани љепотом

И чашћу и знањем

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем“

Чудесном језичком магијом Ршумовић успијева да доживљаје и визије преточи у јединствене пјесме које се памте, а карактеристичне детаље у стваралачке сензације највишег ранга. Прозним, а нарочито пјесничким дјелом, деценијама је најближи духовни сродник бројних генерација читалаца, без обзира на њихову животну доб.

Пјесник је наглашене комуникативности, а пјесничку ријеч уздигао је до завидних естетских висина. У поезији за дјецу успио је оно што само велемајсторима писане ријечи полази за пером: дидактизам је прожео хуморним доживљајем свијета, зато га читаоци доживљавају не само као писца, већ и као онога који развесељује, забавља и саопштава, понекад и опоре истине о нашем свијету и времену.

Љубивоје Ршумовић, по многима водећи савремени пјесник за дјецу и младе друге половине двадесетог и првих деценија двадесет првог вијека, аутор је богатог и жанровски разноврсног књижевног опуса који чине деведесетак појединачних књига: пјесама, прича, драма и драматизација, те филмских и радио сценарија.

Својим укупним дјелом за дјецу и одрасле Ршумовић се одавно сврстао у сами врх не само савремене, већ српске књижевности уопште, а то потврђују најзначајније додијељене му књижевне награде и признања међу којима издвајамо тек неколико: Награду Змајевих деичјих игара, Бранкове награде, Октобарске награде града Београда, Вукове награде, Душана Радовића, Бранка Ћопића, Мирослава Антића као и награде за књижевност Пуља у Барију и награде УНЕСКО-а за књигу Буквар дечјих права, на свјетском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.

Свој друштвени ангажман започео је на Радио Београду, а потом на Телевизији Београд, гдје ствара незаборавне емисије Уторак вече – ма шта ми рече, Суботом у два, те Фазоне и форе, едукативну ТВ серију у сто четрдесет двије епизоде и једну од најгледанијих емисија за дјецу у бившој Југославији.

А готово двије деценије на мјесту управника позоришта Бошко Буха из Београда дао је значајан допринос развоју српске позоришне сцене за дјецу и младе, али и огромну личну помоћ убрзаном развоју Дјечијег позоришта Републике Српске у Бањалуци.

Ршумовић је објавио и читав низ значајних пјесама које представљају лирске дијалоге и спону са истакнутим претходницима из српске духовне традиције као нашим заједничким завичајем.

Наслов једне његове књиге гласи Кућа са окућницом, која поред свега осталог, својом језичком инвенцијом и раскривањем бројних слојева језичког памћења његовог завичаја, представља директну спону са Петром Кочићем, писцем по којем је названа награда којом је овјенчан. Свако онај ко се скућио у језику, који је пробијајући звучни зид властитог језика увећао његове изражајне домашаје, није Кочићев духовни потомак, већ његова најближа својта, медено љето његово. Љубивоје Ршумовић припада тој изабраној породици, и то је само један од бројних разлога који је опредијелио Жири да му додијели овогодишњу „Кочићеву награду“.

Ж И Р И

Проф. др Душко Певуља, предсједник

Јованка Стојчиновић Николић, члан

Предраг Бјелошевић, члан

Катарини Малчић награда „Змијањче“

ukrs — Thu, 12 Aug 2021 09:29:48 +0000

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДЕ ЗМИЈАЊЧЕ ЗА 2021. ГОДИНУ

На овогодишњи конкурс за награду Змијањче, упркос специфичној ситуацији у школама, скраћеним часовима и осталим проблемима са којима су се ученици и њихови наставници сретали, а све изазвано пандемијом корона вируса, стигао је велики број врло писмених и надахнутих прозних и поетских радова из цијеле Републике Српске. Жири, који је ове године радио у саставу: Миладин Берић, предсједник, Јелена Глишић, члан и Вид Вицко Вукелић, члан, након ишчитавања пристиглих радова сачинио је ужи избор од пет који су се истакли својим квалитетом: Драгичевић Сара, 7-₂ разред, ОШ „Вук Караџић“ Бијељина; Катарина Малчић, 6-₂ разред, ОШ „Радоје Домановић“ Осјечани Горњи, Добој; Анђела Видаковић, 8-₂ разред, ОШ „Свети Сава“ Бијељина; Душица Лакић, 7-₂ разред, ОШ „Бранко Ћопић“ Бања Лука и Елма Ковачевић, 7-₂разред, ОШ „Свети Сава“ Градишка. Иако је сваки од изабраних радова заслужио да буде награђен, жири је једногласно донио

о д л у к у

да награда Змијањче

припадне Катарини Малчић, ученици 6-₂ разреда Основне школе „Радоје Домановић“ из Осјечана Горњих код Добоја за прозни састав Кад би златна рибица испуњавала жеље.

О б р а з л о ж е њ е

Катаринин рад прожет је од прве до посљедње ријечи снагом и упорношћу кочићевског духа и то је оно чиме се издваја. Спознавши врло рано како живот може да буде немилосрдан, Катарина је кроз мећаву научила право значење ријечи борба и томе и нас, одрасле читаоце, веома мудро, смислено и с невјероватном мјером, која дозвољава да се неке ствари тек наслуте, добро поучава. Не жалећи се, него налазећи снагу у споственом духу, Катарина храбро корача свим стазама којима је живот води, исписујући успут приче попут ове, која јој је донијела награду Змијањче и која ће јој, сасвим сигурно, дати подстрек за нове креативне и животне побједе.

Жири:

Миладин Берић, предсједник

Јелена Глишић, члан

Вид Вицко Вукелић, члан

Програм 6. Међународних књижевних сусрета - Бања Лука 2021.

ukrs — Mon, 13 Sep 2021 10:06:56 +0000

6. МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ - БАЊА ЛУКА 2021.

16-19. септембар 2021.

П Р О Г Р А М

Четвртак, 16. 9. 2021.

12 часова: Сајам књиге, Дворана Борик, промоција

Учествују:

Горан Врачар (Република Српска)

Сава Гуслов Марчета (Република Српска)

Валентина Милачић (Република Српска)

Милан Ракуљ (Република Српска)

19 часова: Бански двор, Вијећница

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 6. МЕЂУНАРОДНИХ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА – БАЊА ЛУКА 2021.

Учествују:

Елка Њаголова (Бугарска), Ристо Василевски (Србија/Македонија), Андре Шинкел (Њемачка), Андраш Ади (Мађарска/Румунија), Илеш Фехер (Мађарска/Србија), Зденка Валент Белић (Србија/Словачка), Мартин Пребуђила (Србија/Словачка), Стеван Тонтић (Србија), Ранко Рисојевић, Јованка Стојчиновић Николић, Горан Врачар, Ђорђе Дабарчић, Миладин Берић, Валентина Милачић, Милан Ракуљ, Данијел Гатарић (Република Српска)

Поздравна ријеч: Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС

Музичка пратња: Валентина Милекић Ковачић, сопран, Младен Јанковић, клавир

Водитељ програма: Јованка Божовић Миловановић

Петак, 17. 9. 2021.

11 часова: Сајам књиге, Дворана Борик, промоција

Учествују:

Андре Шинкел (Њемачка)

Стеван Тонтић (Србија)

Зденка Валент Белић (Словачка/Србија)

Ранко Рисојевић (Република Српска)

12.30 часова: Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци

Књижевни час писаца учесника Сусрета из Србије, Бугарске, Мађарске, Румуније, Словачке, СР Њемачке, Македоније и Републике Српске: Елка Њаголова, Андре Шинкел, Ристо Василевски, Андраш Ади, Стеван Тонтић, Зденка Валент Белић, Мартин Пребуђила, Ранко Рисојевић и Предраг Бјелошевић.

14 часова: Сајам књиге, Дворана Борик, промоција

Учествују:

Елка Њаголова (Бугарска)

Ристо Василевски (Македонија/Србија)

Андраш Ади (Румунија/Мађарска)

Мартин Пребуђила (Словачка/Србија)

17 часова: Гимназија Бања Лука

Међународно вече поезије – учествују гости 6. Међународних књижевних сусрета – Бања Лука 2021:

Елка Њаголова (Бугарска), Ристо Василевски (Србија/Македонија), Андре Шинкел (Њемачка), Андраш Ади (Мађарска/Румунија), Илеш Фехер (Србија/Мађарска), Зденка Валент Белић (Србија/Словачка), Мартин Пребуђила (Србија/Словачка), Стеван Тонтић (Србија), Предраг Бјелошевић, Горан Врачар, Ђорђе Дабарчић, Миладин Берић, Милан Ракуљ (Република Српска)

19 часова: НУБ РС

Додјела награде 6. Међународних књижевних сусрета – Бања Лука 2021.

пјесникињи Елки Њаголовој (Бугарска)

О поезији Елке Њаголове говори академик Ристо Василевски.

Музичка пратња: Лидија Бојиновић, виолина

Субота, 18. 9. 2021.

10 часова

Туристички обилазак културних установа града Бање Луке за све учеснике Сусрета

12 часова: Сајам књиге, Дворана Борик, промоција

Промоција издања објављених у УКРС и промоција часописа за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

Учествују:

Предраг Бјелошевић (Република Српска)

Миладин Берић (Република Српска)

Сенахид Незировић (Република Српска)

Данијел Гатарић (Република Српска)

13 часова: Сајам књиге, Дворана Борик, промоција

Учествују:

Илеш Фехер (Мађарска/Србија)

Ђорђе Дабарчић (Република Српска)

Јелена Глишић (Република Српска)

Вид Вукелић (Република Српска)

18 часова: Музички павиљон Стакленац
Затварање Сусрета

Учествују сви писци са Свечаног отварања Сусрета и са сјамских промоција.

ПЈЕСНИЧКА ПОРУКА МИРА ИЗ БАЊАЛУКЕ – Елка Њаголова (Бугарска)

Музичка пратња: Лидија Бојиновић, виолина

Недјеља, 19. 9. 2021.

ИСПРАЋАЈ ГОСТИЈУ

Водитељ сајамских промоција: Неда Гаврић

Музички акценат: Ученици Музичке школе „Владо Милошевић“ Бања Лука

6^th INTERNATIONAL LITERARY GATHERING – BANJA LUKA 2021

September 16-19, 2021

P R O G R A M M E

Thursday, September 16, 2021

12:00: Book Fair, Borik Hall, promotion

Participants:

Goran Vračar (Republic of Srpska)

Sava Guslov Marčeta (Republic of Srpska)

Valentina Milačić (Republic of Srpska)

Milan Rakulj (Republic of Srpska)

19:00: Cultural Center Banski dvor, Chamber

OFFICIAL OPENING OF THE 6^th INTERNATIONAL LITERARY GATHERING – BANJA LUKA 2021

Participants:

Elka Njagolova (Bulgaria), Risto Vasilevski (Serbia/North Macedonia), Andre Schinkel (Germany), Andras Adi (Hungary/Romania), Iles Feher (Hungary/Serbia), Zdenka Valent Belić (Serbia/Slovakia), Martin Prebuđila (Serbia/Slovakia), Stevan Tontić (Serbia), Ranko Risojević, Jovanka Stojčinović Nikolić, Goran Vračar, Đorđe Dabarčić, Miladin Berić, Valentina Milačić, Milan Rakulj, Danijel Gatarić (Republic of Srpska)

Opening speech: Predrag Bjelošević, president of the RS Literary Association

Musical accompaniment: Valentina Milekić Kovačić, soprano, Mladen Janković, piano

Presenter: Jovanka Božović Milovanović

Friday, September 17, 2021

11:00: Book Fair, Borik Hall, promotion

Participants:

Andre Schinkel (Germany)

Stevan Tontić (Serbia)

Zdenka Valent Belić (Slovakia/Serbia)

Ranko Risojević (Republic of Srpska)

12:30: Faculty of Philology, University of Banja Luka

A literary lesson of writers, participants of the Gathering, from Serbia, Bulgaria, Hungary, Romania, Slovakia, Germany, North Macedonia and Republic of Srpska: Elka Njagolova, Andre Schinkel, Risto Vasilevski, Andras Adi, Stevan Tontić, Zdenka Valent Belić, Martin Prebuđila, Ranko Risojević and Predrag Bjelošević.

14:00: Book Fair, Borik Hall, promotion

Participants:

Elka Njagolova (Bulgaria)

Risto Vasilevski (North Macedonia/Serbia)

Andras Adi (Romania/Hungary)

Martin Prebuđila (Slovakia/Serbia)

17:00: Banja Luka Gymnasium

International poetry evening – participants are guests of the 6^th International Literary Gathering – Banja Luka 2021:

Elka Njagolova (Bulgaria, Risto Vasilevski (Serbia/North Macedonia, Andre Schinkel (Germany), Andras Adi (Hungary/Romania), Iles Feher (Serbia/Hungary), Zdenka Valent Belić (Serbia/Slovakia), Martin Prebuđila (Serbia/Slovakia), Stevan Tontić (Serbia), Predrag Bjelošević, Goran Vračar, Đorđe Dabarčić, Miladin Berić, Milan Rakulj (Republic of Srpska)

19:00: RS National University Library

Award ceremony of the 6^th International Literary Gathering – Banja Luka 2021

to poetess Elka Njagolova (Bulgaria)

Academician Risto Vasilevski speaks about the poetry of Elga Njagolova.

Musical accompaniment: Lidija Bojinović, violin

Saturday, September 18, 2021

10:00

Tourist visit to cultural institutions of Banja Luka City for all participants of the Gathering

12:00: Book Fair, Borik Hall, promotion

Promotion of publications issued by the RS Literary Association and promotion of the magazine for literature, art and culture “Nova stvarnost“

Participants:

Predrag Bjelošević (Republic of Srpska)

Miladin Berić (Republic of Srpska)

Senahid Nezirović (Republic of Srpska)

Danijel Gatarić (Republic of Srpska)

13:00: Book Fair, Borik Hall, promotion

Participants:

Iles Feher (Hungary/Serbia)

Đorđe Dabarčić (Republic of Srpska)

Jelena Glišić (Republic of Srpska)

Vid Vukelić (Republic of Srpska)

18:00: Music pavilion Staklenac

Closing of the Gathering

Participants: all writers from the Official Opening of the Gathering and from the Book Fair promotions.

POETIC MESSAGE OF PEACE FROM BANJA LUKA – Elka Njagolova (Bulgaria)

Musical accompaniment: Lidija Bojinović, violin

Sunday, 19 September 2021

FAREWELL

Presenter at the Book Fair promotions: Neda Gavrić

Musical accent: students of the Music School “Vlado Milošević” Banja Luka

Награда 6. Међународних књижевних сусрета бугарској пјесникињи Елки Њаголовој

ukrs — Mon, 13 Sep 2021 10:24:53 +0000

ОДЛУКА ЖИРИЈА

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ установило је 2017. године награду Међународних књижевних сусрета у Бањој Луци, која се ове године додјељује по четврти пут.

Жири Удружења књижевника Републике Српске за 2021. годину који је радио у сљедећем саставу: др Златко Јурић, предсједник, Предраг Бјелошевић, члан и Миладин Берић, члан – донио је једногласну одлуку да се Награда 6. Међународних књижевних сусрета у Бањој Луци додијели за цјелокупно књижевно дјело значајној бугарској пјесникињи, Елки Њаголовој из Варне.

Пјесничко дјело Елке Њаголове деценијама је присутно на српској књижевној сцени захваљујући многим преводима њене поезије објављеним у књижевним часописима бивше Југославије, а касније и Републике Србије, гдје су јој штампане двије књиге изабраних пјесама на српском језику.

Елка Њаголова је писац двадесет књига поезије, романа „Онемела звона“, антологичар, есејиста и истакнути бугарски преводилац са пет свјетских језика. Дипломирала је на Универзитету „Св. Климент Охридски” у Варни, гдје и данас живи и ради. Једанаест пјесничких књига преведено јој је на стране језике у иностранству – Русији (три књиге), Француској, Украјини, Србији (двије књиге), Македонији, Пољској, Хрватској, Грчкој. Добитница је националних књижевних награда, међу којима су: „Јужно прољеће” – за деби, „Извор Белоноге” и „Дора Габе” – за укупно стваралаштво, награда „Ботев“ за поезију и награда „Мара Белчева”,. Лауреат је међународних књижевних награда у Русији, Украјини, Летонији, Македонији, Црној Гори, Великој Британији, Пољској. Пјесникиња Елка Њаголова је носилац руских ордена „М. Ломоносов”, „Дјержавин” и „Грибоједов”, „Сергеј Јесењин”, Пушкинове медаље, књижевних награда „Речи које повезују”, „ЈУГРА” и Златне дипломе „Златног Витеза” из Москве.

Члан је Удружења књижевника Бугарске, Бугарске академије наука и умјетности и предсједник Словенске академије књижевности и умјетности. Директор је Међународне асоцијације писаца (МАП) за Балкан. Редовни је члан Академије руске писмености, Академиjе руске књижевности и главни уредник књижевног часописа „Знаци”.

У свом обимном пјесничком дјелу, Елка Њаголова пролази кроз различите стваралачке пјесничке фазе слиједећи импулсе своје душе и савременог пјесничког израза, дубоко ослоњена на пјесничку и духовну традицију свога народа, али се у већини својих пјесничких књига читалачкој публици обраћа слободним, бијелим стихом, који јој омогућава да пјева, на начин да не робује звучању и метрици, како би непосредније исказивала своје пјесничке визије, емоционална стања, егзистенцијалне и друштвене запитаности.

Када се говори о Њаголовој, незаобилазно је истаћи и њен изузетан друштвени, свесловенски културолошки и умјетнички ангажман помиритеља умјетника и књижевника из реда словенских народа, у временима када су се међу појединим словенским народима водили отворени ратни сукоби, или су се доскора водили. С намјером да оствари сусретање, вођење дијалога и боље разумијевање словенских умјетника, у Варни је основала Међународне књижевне сусрете и назвала их „Славјанска прегрдка“ / „Словенски загрљај“, на којима се уистину осјећа топлина словенске душе.

Удуржење књижевника Републике Српске је са својим најистакнутијим писцима посљедњих петнаестак година редовно присутно на овом свесловенском пјесничком фестивалу. У свим објављеним пјесничким књигама у издању Словенске академије књижевности и умјетности чији је Елка предсједник – у антологијама о отаџбини, о хљебу, о љубави и другима, заступљени су и писци из Републике Српске или су били носиоци највиших награда и књижевних признања.

Жири:

др Златко Јурић, предсједник
Предраг Бјелошевић, члан
Миладин Берић, члан

Бања Лука, 10. 9. 2021.

Књижевна награда „Ђуро Дамјановић“ за 2020. годину - О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

ukrs — Sun, 14 Nov 2021 10:59:28 +0000

Књига која је добила награду „Ђуро Дамјановић“ за 2020. годину је збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, која је, према оцјени жирија, садржајно, стилски и поетски најцјеловитија и најзначајнија књига, међу онима које су ушле у конкуренцију за ову награду. У најужи избор ушле су и сљедеће књиге: збирка прича „Монумент“ Берислава Благојевића и збирке пјесама „Збогом Алкиноја“ Радмила В. Радовановића и „Свевидећи мрак“ Марка Миловановића Маруна. Одлучујући о књизи која ће бити овјенчана наградом, жири је, на крају, одлучивао између Бјелошевићеве и Благојевићеве књиге јер се оне издвајају својом поетичношћу, употребом стилско-изражајних средстава и књижевно-умјетничким садржајем. На крају, жири је једногласно одлучио да збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, додјељивањем награде „Ђуро Дамјановић“, буде и на овај начин освјетљена и истакнута у нашој књижевној јавности.

Приликом просуђивања и одлучивања, жири се руководио искључиво књижевно-теоријским принципима, садржајем, употребом језика и одликама које су културног, издавачког и умјетничко значаја. Имајући у виду да је одлука донесена једногласно и да није било издвојених мишљења, за избор поетски најпотпуније књиге, у постојећој конкуренцији, јасно је да нису имали значаја никакви изванкњижевни разлози. Дакле, жири је расуђивао и одлучивао, аутономно и непристрасно, искључиво о књигама које су испуњавале услове конкурса, не узимајући у обзир име аутора.

Књига „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, на формалном плану, обухвата пет циклуса са једном издвојеном, завршном, четверодијелном пјесмом, као шестим циклусом. С обзиром да су одређене пјесме датиране, може се закључити да је ова књига настајала у периоду од непуне три деценије, а то потврђује и њена богата садржајност, разуђеност тема и мотива. Згуснутост пјесничких слика, употреба изражајних средстава и стилско обликовање стиха, чини ову збирку цјеловитом, хармоничном и јединстевном у ауторовом књижевном опусу као и у нашој савременој књижевности.

На тематско-мотивском плану, карактеристичност ове књиге се огледа и у томе што она обухвата импозантно подручје, почевши од Републике Српске, Босне и Херцеговине, Србије, Грчке, Бугарске, Њемачке, Турске, Русије, а посебно се издвајају градови и мјеста као што су Бања Лука, Мостар, Сарајево, Котор, Сићево, Чортановци, Софија, Ефес, Франкфурт, Москва, те сибирски градови Томск, Абакан, Омск и друга мјеста и подручја. Лирски субјект је у активном односу са наведеним подручјима, градовима и мотивима који карактеришу нацију, културу и одређено поднебље. И на овај начин, Бјелошевић успјешно гради свесловенски, универзални, космополитски пјеснички свијет у коме успоставља препознатљиве односе са модерним књижевним поетикама и традицијама, издижући се изнад географског и културолошког микросвијета и тиме поезији даје садржајнији, полисемантички значај.

У збирци пјесама „Заједно, са зидовима“, пјесник је интертекстуално повезан са истакнутим словенским и свјетским пјесницима, а то је маркирано навођењем њихових имена, цитирањем стихова, наслова пјесама и књига. Бјелошевић, на суптилан пјеснички начин, своју поезију профилише и оплемењује са другим пјесницима и њиховим поетикама, као што су: Лаза Костић, Алекса Шантић, Петар Кочић, Ђуро Дамјановић, Васко Попа, Бранко Миљковић, Драган Колунџија, Никола Гузијан, Стеван Тонтић, Давид Албахари, Збигњев Херберт, Славче Маленов, Јордан Плевнеш, Марин Сореску, Велимир Хлебњиков, Бела Ахмадулина, Булат Окуџава, Хенри Џејмс, Хорхе Луис Борхес... Ту је читава галерија изузетних пјесника српске и других словенских националних књижевности. Успостављајући корелацију са истакнутим пјесничким свјетовима, кореспондирајући са разним поетикама и пјесничким насљеђем, Бјелошевић веома вјешто, на борхесовски начин, издиже своју поезију изван националних оквира и уводи је у окриље репрезентативне свјетске литературе.

У збирци „Заједно, са зидовима“, Бјелошевић надограђује свој књижевни језик, употребљавајући пјесничке поступке и изражајна средства којима постиже упечатљиву сугестивност, те асоцијативним сликама дочарава стваралачки амбијент, подстиче епматију, покреће поистовјећивање са лирским субјектом, буди племените емоције и читаоца доводи у стање усхићеног естетског доживљаја. За разлику од својих раније књига, у збирци „Заједно, са зидовима“, Бјелошевић остварује непосреднији однос са читаоцем: његова поезија обилује суптилношћу, језгровитошћу, вишезначношћу и богатством употребе пјесничког исказа. Посебно се издвајају изузетне пјесме у којима доминира иронија, сарказам и гротеска као што су нпр. пјесме: „Право на говор“, „Улица Гримових бајки“, „Човјек или пас, на степеницама спознаје“, „Мрак, пријесто“, „Молим мрак“ и друге. У саркастичном тону, хуморно и помало јуродиво, у пјесми „Критичарима пјесме“, Бјелошевић полемише са читаоцем „у вријеме комплексних метафора“ и исказује своју поетику која интертекстуално коренспондира са поетикама истакнутих пјесника, наводи, цитира или упућује на њихову књижевност, али и надограђује свој пјеснички свијет, оплемењен књижевним наслијеђем.

Збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића једна је од најзначајнијих пјесничких књига објављених у Републици Српској, и на укупном српском говорном подручју, која садржи аутентичне, цјеловите и хармонично написане пјесме антологијског карактера.

Жири за додјелу награде:

Горан Шаула, предсједник

Златко Јурић, члан

Данијел Гатарић, члан

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2021. ГОДИНИ

ukrs — Wed, 15 Dec 2021 11:16:46 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за „Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2021. години”. Награда се додјељује за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске, који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2021. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Конкурс је отворен од 1. јануара до 15. фебруара 2022. године, а резултати ће бити објављени најкасније до краја марта 2022. годинe.

КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА

ukrs — Sat, 15 Jan 2022 11:34:03 +0000

Удружење књижевника Републике Српске објављује Конкурс за објављивање нових рукописа.

Услови Конкурса су:

- да је ријеч о новом рукопису прозе, поезије, есејистике или књижевне критике, те прозе или поезије за дјецу, или преводу са неког страног језика или на страни језик;

- да књига има најмање једну рецензију релевантног књижевног критичара из Републике Српске или Републике Србије;

- да је члан Удружења књижевника измирио своје oбавезе према Удружењу закључно са 2021. годином.

Књигу под шифром доставити на адресу:

Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше број 20, 78000 Бања Лука у електронској (искључиво УСБ, један примјерак) и штампаној форми А4 формата (три примјерка), као и потписану рецензију дјела у оригиналу (само у штампаној форми) са назнаком: КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА.

За све додатне информације можете се обратити на мејл Удружења или на горе наведену адресу Управе УКРС.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узете у разматрање.

Конкурс је отворен од 1. јануара до 15. фебруара 2022. године.

О резултатима Конкурса аутори ће бити благовремено обавијештени.

Напомене:

У рукопису нигдје (ни у штампаној ни у електорснкој форми) не смије бити назначено име аутора.

Конкурс Удружења је у потпуности прилагођен условима Конкурса који је Министарство просвјете и културе расписало прошле године. Уколико Министарство буде мијењало услове, бићете благовремено обавијештени.

Књиге које буду изабране на Конкурсу Удружења биће прослијеђене на Конкурс Министарства просвјете и културе РС за суфинансирање књижевно-умјетничког стваралаштва из области издавачке дјелатности чија ће комисија оцијенити које ће књиге бити финансијски подржане. Будући да се ради о суфинансирању, важно је напоменути да, уколико штамање књиге и остали пратећи трошкови прелазе додијељену суму, аутори су обавезни да разлику измире сами. Такође, у случају да нека од изабраних књига не задовољи услове Конкурса Министарства, аутор исте је одлуком жирија УКРС стекао право да се књига штампа у издању Удружења књижевника РС, а трошкове покрива лично или од спонзора и донатора, под најповољнијим условима.

КОНКУРС ЗА ПРВУ КЊИГУ МЛАДОГ АУТОРА

ukrs — Tue, 15 Feb 2022 11:51:21 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује, у оквиру издавачке дјелатности, Конкурс за едицију Прва књига.

На Конкурсу могу учествовати млади писци:

који нису млађи од осамнаест, а старији од тридесет година,
који до сада нису објавили ниједну књигу из области поезије или прозе,
који живе на простору Републике Српске.

Рукописе слати у три истовјетна штампана примјерка и једном електорснком (искључиво УСБ) са пуним именом и презименом и назнаком КОНКУРС ЗА ПРВУ КЊИГУ, на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, 78000 Бања Лука, улица Веселина Маслеше бр. 20.

Конкурс је отворен од 1. јануара до 31. марта 2022. године, а резултати оцјене стручног жирија УКРС знаће се најкасније до 15. маја 2022. године.

Побједнички рукопис младог аутора биће награђен штампањем књиге у 2022. години, у едицији Прва књига издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске.

Уколико на конкурс пристигне више квалитетних рукописа, њихови аутори ће бити представљени у часопису за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“.

За све додатне иформације обратите се на мејл .

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА У УКРС

ukrs — Fri, 18 Mar 2022 12:08:39 +0000

На основу чланова 8 и 9 Статута

Удружење књижевника Републике Српске расписује

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:

Захтјев (са обавезним контакт подацима - број телефона и мејл адреса),

кратку биографију,

библиографију објављених радова,

објављене књиге,

књижевно-критичке текстове о објављеним књигама.

За пријем у Удружење могу конкурисати писци који имају објављене најмање двије књиге или, у изузетним случајевима, једну књигу која је добила значајну награду.

Пријаве са траженом документацијом и књигама кандидати у три примјерка достављају на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше 20, 78 000 Бања Лука, уз обавезну напомену: ЗА КОНКУРС УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Поред појединачних пријава, кандидате за пријем у Удружење могу пријавити Подружнице Удружења књижевника Републике Српске: Бања Лука, Градишка, Бијељина, Источно Сарајево и Требиње.

Пристигле пријаве разматрa Комисија Удружења. Одлуку Комисје за пријем нових чланова усваја Управни одбор, a потврђује Скупштина Удружења.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

Конкурс је отворен од 18. марта до 18. априла 2022. године.

ГОДИШЊА НАГРАДА УКРС ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2021. ГОДИНИ - ОДЛУКА О ШИРЕМ И УЖЕМ ИЗБОРУ

ukrs — Fri, 18 Mar 2022 12:11:32 +0000

Управни одбор Удружења књижевника Републике Српске именовао нас је (проф. др Сању Мацуру – критичара, проф. др Сашу Кнежевића – књижевника и критичара и Златка Јурића – књижевника) за чланове жирија за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске. Захваљујући на повјерењу, саопштавамо сљедеће.

На Конкурс Удружења књижевника Републике Српске стигло је двадесет књига:

Валентина Милачић, „Ужарена лаванда“,
Аћим Тодоровић, „Насушно слово“,
Љиљана Лукић, „Кад сјећања заболе“,
Момчило Љ. Копривица, „Прошло вријеме, потрошени животи“,
Ирена Станковић, „Крошња живота“,
Зоран Јунгић, „Брзе исповести“,
Сава Гуслов Марчета, „У предворју душе“,
Новица Телебак, „Живуљке и Канада је то“,
Миладин Берић, „Корективни имунитет“,
Др Васо Предојевић, „Предојевић Главица, село на Грмеч гори“,
Радмило В. Радовановић, „Орфејев жал“,
Горан Врачар, „Кад ђаво крви зажели“,
Жељка Аврић, „Несан“,
Жељко Т. Ковачевић, „Омиљена проза друга Броза“.
Војин Тривуновић, „О лову на тетријеба“,
Александра Мариловић, „Поезија у вечерњем одијелу“,
Ранко Павловић, „Страшни суд“,
Петар Д. Стојаковић, „Додири и искушења овог и оног свијета“,
Сава Гуслов Марчета, „Радња стање и збивање“ и
Момчило Голијанин, „Са причом кроз живот“.

Након читања кандидованих књига, током двије сједнице уприличене у онлајн формату, жири је донио одлуку да у шири избор за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске уђу сљедеће књиге (редослијед књига није индикатор њиховог рангирања него је условљен азбучним редослиједом презимена њихових аутора):

Жељка Аврић, „Несан“,
Горан Врачар, „Кад ђаво крви зажели“,
Момчило Голијанин, „Са причом кроз живот“
Жељко Т. Ковачевић, „Омиљена проза друга Броза“.
Александра Мариловић, „Поезија у вечерњем одијелу“,
Сава Гуслов Марчета, „Радња стање и збивање“,
Ранко Павловић, „Страшни суд“,
Радмило В. Радовановић, „Орфејев жал“,
Новица Телебак, „Живуљке и Канада је то“ и
Војин Тривуновић, „О лову на тетријеба“.

На сједници одржаној у онлајн формату 8. 3. 2022. године, жири је донио одлуку да у ужи избор за за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске уђу сљедеће књиге (редослијед књига условљен је азбучним редослиједом презимена њихових аутора):

Жељка Аврић, „Несан“,
Александра Мариловић, „Поезија у вечерњем одијелу“,
Ранко Павловић, „Страшни суд“,
Радмило В. Радовановић, „Орфејев жал“ и
Војин Тривуновић, „О лову на тетријеба“.

РАНКУ ПАВЛОВИЋУ ГОДИШЊА НАГРАДА УКРС ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2021. ГОДИНИ

ukrs — Wed, 23 Mar 2022 10:50:00 +0000

ГОДИШЊА НАГРАДА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2021. ГОДИНИ

ОДЛУКА ЖИРИЈА

Жири, који је радио у саставу: проф. др Сања Мацура, предсједник, проф. др Саша Кнежевић и др Златко Јурић, чланови, донио је Одлуку да Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за најбољу књигу у 2021. години припадне Ранку Павловићу за збирку приповиједака „Страшни суд“.

Сања Мацура је истакла да збирка приповиједака „Страшни суд“ Ранка Павловића „показује врхунски домет поетике овога писца који своја најбоља остварења достиже управо у овој књижевној подврсти“. Она сматра да овом својом књигом Павловић „показује непогрешиву способност да читаоца привуче и задржи добром причом у којој неријетко архетипске слике наткриљују своје изворно значење и продиру дубоко у ткиво савремених међуљудских односа у којима је само прича та која нема свој рок трајања“. Наводи да је, „стапајући конкретно и универзално, појединачно и опште, у исти мозаик који кроз читалачко путешествије предоченим причама прераста у калеидоскоп, Павловић написао књигу која се у овогодишњем Конкурсу својом умјетничком вриједношћу издигла изнад свих осталих кандидованих наслова“. Истовремено, Сања Мацура сматра да се „међу приспјелим пјесничким збиркама, богатством пјесничког језика, те начином надоградње традиције и форме српске поезије, издвојила збирка пјесама „Несан“ Жељке Аврић.

Саша Кнежевић истиче да приспјеће двадесет наслова објављених у 2021. години на овај Конкурс говори да одређени број чланова није посало своје књиге на увид, „што свакако није добар податак“. Наводи да је жири од приспјелих књига начинио два пресјека у којима су се издвојили наслови који су својим естетским квалитетима заслужили посебну пажњу чланова жирија. Његово је мишљење да књига „Страшни суд“ Ранка Павловића заслужује Годишњу награду УКРС „као мајсторски зготовљена збирка краћих приповиједака“, те да Павловић „овом збирком још једном показује да његова поетика врхуни у овом жанру који захтијева једрину мисли неоптерећену лапидарношћу наметнуте форме“. Стога је Саша Кнежевић гласао да Годишња награда Удружења књижевника припадне Ранку Павловићу чију књигу „Страшни суд“ сматра „најцјеловитијом и умјетнички најупечатљивијом од свих књига које су конкурисале за ову значајну награду“.

У свом мишљењу Златко Јурић је навео да је Павловићева књига „Страшни суд“ стилски, језички и књижевно-умјетнички најцјеловитија и садржи изузетне приче које се наслањају на поетику Петра Кочића и Ђуре Дамјановића. За збирку пјесама „Орфејев жал“, Јурић сматра да је то најзначајнија књига Радмила В. Радовановића истичући да је овај аутор, наслањајући се на поезију и стил Бранка Миљковића, написао веома сликовите, надахнуте и семантички слојевите пјесме. „Радовановићеве најуспјелије пјесме су оне у којима је, у великој мјери (али не у потпуности!) успио да направи отклон од подражавања грчког мита“, навео је Златко Јурић у свом образложењу.

Бања Лука –Пале, марта 2022.

ИШТВАН ТУРЦИ ДОБИТНИК МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „ОТВОРЕНА КЊИГА“

ukrs — Wed, 06 Jul 2022 04:55:21 +0000

7. МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ ̶ БАЊА ЛУКА 2022.
НАГРАДА „ОТВОРЕНА КЊИГА“

Жири Удружења књижевника РС, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић на свом састанку 14. 6. 2022. године донио је једногласну одлуку да се овогодишња међународна награда Удружења књижевника Републике Српске за укупно књижевно дјело додијели мађарском писцу Иштвану Турцију.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

Мађарски пјесник, прозаиста, есејиста, драмски писац, преводилац, антологичар, издавач, Иштван Турци (Turczi, István – 17. 10. 1957. године) дипломирао је на Мађарско-енглеско-финској катедри Универзитета Етвош Лоранд гдје је и докторирао. Оснивач је и главни уредник литерарног часописа „Парнасуш“ (Parnasszus). До сада је објавио 21 збирки поезије, 7 романа, те 11 драма и игроказа. Од добијених награда посебно се истичу: Награда „Атила Јожеф“, Почасни доктор литературе World Academy of Arts and Culture, Награда Prima primissima, Орден Мађарске официрски крст, румунска награда Еминеску.
Иштван Турци данас се убраја међу истакнуте мађарске и европске пјеснике. Његова поезија је у сржи живота, у времену, у човјеку у том времену, у свим свакодневним напредовањима и посртањима. Он је „као крик између две секире“ (Празнина), али и истовремено суштина своје собе, свог коначишта, одакле, као са узвишеног мјеста, гледа свијет, гледа небеса, све гледа, да би у све то унио своје биће као биће пјесме, или биће пјесме као своје биће. Као poeta doctus, Турци познаје светску и мађарску поезију изнутра и извана. За њега ту нема непознатих ствари. Али, не пјева овдје само знање, него, прије свега, осјећање крхкости нашег свијета у којем живимо и који је наш једини дом.
Турци је пјесник тишине и празнине које савременог човјека прате од дјетињства, ма шта и ма како радио. То је његова осјећајност коју готово генерацијски ствара и носи. Управо о томе написао је поговор мађарски критичар Балаш Канташ, о једној од најуспјешнијих књига овог аутора, о поеми „Празнина“.

„Празнина, заступа и преноси свеопште вредности, што се тиче могућности интерпретирања невероватно богато, без сумње је значајно дело како мађарске тако и средњеевропске поезије. Елегија која метафорички 24 сата обрађује, позива читаоца на дубоко филозофско-душевно-поетичко путовање, током којег човек може да се приближи како свету који га окружује, његовој парадоксалној празнини и целовитости, тако и самој себи, властитој празнини и целовитости. Само од нас, читалаца, зависи да ли ћемо пратити песника на пут речи са дубоким значењем.“ (Балаш Канташ)
Велика мађарска поезија оличена у славним именима од Адија и Петефија до Ференца Јухаса и његове генерације, које је код нас изванредно превводио Данило Киш, огледају се и у поезији Иштвана Турција. Он у овој поеми и помиње своје велике претходнике. Та њихова величина истовремено га подстиче на стварање али и контролише као невидљиви унутрашњи цензор. Наравно, Иштван Турци већ и својом биографијом говори да је он свјетски пјесник и да ствара оно што је Гете крстио као свјетска књижевност. .
Овдје бисмо додали и одређену сличност структуре ове поеме са чувеним квартетима Т. С. Елиота. У оба случаја имамо четири музичка ставка кроз која се сагледава људски живот. Балаш ту музичку страну види како четвороставачну симфонију, што је такође прихватљиво. Први став: a prima vista, Други став: sostenuto, Трећи став: capriccioso, Четврти став: con moto. Значајно је то послије толико година, да се понови како би се поновило вријеме, које је тако битно у Турцијевој поеми. Као сви значајни пјесници, Турци нас увлачи у своје ткање, стрпљиво, полако, награђујући читаочеву стрпљивост отварањем унутрашњег свијета пјесме. Као и живот, ту се не бира само оно што је добро, или што је лоше, у двадесет и четири часа, колико пратимо пјеснички субјект, стао је живот у цјелини. Управо тај унутрашњи свијет који се најављује често сасвим обичним, баналним свакодневним ритуалима, показује своје богатство. Ту су крешенда ипак повезана са љубављу као најснажнијим животним мотивом. Двадесет и четири сата „Празнине“, изванредне елегичне поеме потврђује да награда која је додијељена њеном аутору, Иштвану Турцију, долази у праве руке. Чињеница да је он већ свјетски познат и награђиван пјесник само нас још увјерава да награда иде у праве руке.

7TH INTERNATIONAL LITERARY ENCOUNTERS – BANJA LUKA 2022
„OPEN BOOK“ AWARD

The Jury of the Writers Association of RS consisting of its president Ranko Risojevic, and its members – Predrag Bjelosevic and Berislav Blagojevic, on a meeting held on June 14, 2022, decided unanimously that this year’s international award of the Writers Association of Republic of Srpska for the overall literary oeuvre is to be awarded to a Hungarian writer Istvan Turczi.

JURY’S EXPOSITION

Hungarian poet, prose writer, essayist, playwright, translator, anthologist, publisher, Istvan Turczi (Turczi, István - October 17, 1957) graduated from the Hungarian-English-Finnish Department of Etvos Lorand University where he also received his doctorate. He is the founder and editor-in-chief of the literary magazine “Parnasszus”. So far, he has published 21 collections of poetry, 7 novels, and 11 dramas and plays. Among the awards received, the following should be emphasized: “Attila Joseph” Award, the Honorary Doctorate of Literature of the World Academy of Arts and Culture, the Prima Primissima Award, Officer's Cross of the Hungarian Order of Merit, and a Romanian “Mihai Eminescu” Award.
Today, Istvan Turczi is one of the most prominent Hungarian and European poets. His poetry is in the essence of life, in time, in a man within that time, in all daily advances and stuggerings. He is "like a scream between two axes" (Emptiness), but at the same time he is the essence of his room, his lodgings, from where, as from a sublime place, he looks upon the world, looks at the heavens, looks at everything, in order to bring his own being as being of a poem, or the being of the poem as his own being into all of that. As a poet doctus, Turczi knows both world poetry and Hungarian poetry, inside and out. There are no unknown things to him. But it is not only knowledge that poeticizes here, but, above all, a sense of fragility of the world we live in and which is our only home.
Turczi is a poet of silence and emptiness that have accompanied a modern man since childhood, no matter what or how one did. It is his sensibility that he creates and carries for almost a generation. This is exactly what the Hungarian critic Balazs Kantas wrote about one of the most successful books by this author, the long poem "Emptiness".
"Emptiness", advocates and transmits universal values, as far as the possibility of interpretation is concerned, it is incredibly rich, and it is undoubtedly a significant work of both Hungarian and Central European poetry. The elegy, which metaphorically deals with 24 hours, invites the readers to a deep philosophical-spiritual-poetic journey, during which people can get closer to the world surrounding them, their paradoxical emptiness and wholeness, as well as to themselves, their own emptiness and wholeness. It is up to us, the readers, whether we will follow the poet on the path of words with deep meanings. (Balazs Kantas)
The great Hungarian poetry embodied in famous names from Ady and Petofi to Ferenc Juhasz and his generation, which was in our language extraordinarily translated by Danilo Kis, is also reflected in the poetry of Istvan Turczi. He himself mentions his great predecessors in this poem. Their greatness at the same time encourages him to create, but also, as an invisible internal censor, controls him. Of course, Istvan Turczi already states in his biography that he is a world poet and that he creates what Goethe baptized as world literature.
We would also add a certain similarity in the structure of this poem with the famous quartets of T. S. Eliot. In both cases, we have four musical pieeces through which human life is viewed. Balazs observes this musical side as a four-part symphony, which is also acceptable. The first movement: a prima vista, the second movement: sostenuto, the third movement: capriccioso, the fourth movement: con moto. It is significant after so many years, to repeat it in order to repeat time, which is so important in Turczi's poem. Like all remarkable poets, Turczi draws us into his weaving, patiently, slowly, rewarding the reader’s patience by opening up the inner world of the poem. Like in life, also in this poem, not only what is good or what is bad, that is chosen, but in twenty-four hours, as far as we follow the poetic subject, life as a whole is placed. It is this inner world, often announced by quite ordinary, banal everyday rituals, that shows its richness. Here, however, crescendos are associated with love as the strongest motive in life. Twenty-four hours of "Emptiness", an extraordinary elegiac poem, confirms that the award given to its author, Istvan Turczi, is well deserved. The fact that he is already a world-famous and award-winning poet convinces us even more that the award goes to the right hands.

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2022. ГОДИНИ

ukrs — Sun, 02 Oct 2022 20:58:23 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2022. години. Награда ће бити додијељена за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске, који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2022. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Конкурс је отворен од 1. јануара до 15. фебруара 2023. године, а резултати ће бити објављени најкасније до краја марта 2023. годинe.

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „КОЉА МИЋЕВИЋ“

ukrs — Fri, 30 Dec 2022 13:01:25 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује конкурс за додјелу Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“.

Награда „Коља Мићевић“, за превођење поезије, додјељује се преводиоцу, за животно дјело или објављену књигу у претходној години, преведену са страних језика на српски или са српског на неки страни језик.

Награда „Коља Мићевић“ има међународни карактер и за њу могу конкурисати преводиоци који преводе са српског или на српски језик, ма гдје живјели.

Приједлоге за Међународну награду за преводилаштво поезије „Коља Мићевић“ могу подносити издавачи, културне институције, удружења и појединци у периоду од 1. 1. до 20. 1. 2023. године на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше бр. 20, 78000 Бања Лука.

Предлагачи уз приједлог достављају и детаљно образложење, те уколико се конкурише са преведеном књигом, три примјерка књиге.

Награда се састоји од барељефа лика Коље Мићевића – рад академског вајара Драге Хандановића и новчаног износа.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ лауреату ће бити уручена на рођендан нашег великог преводиоца и писца, у Бањој Луци, 15. фебруара.

Одлуку жирија о додјели награде „Коља Мићевић“ за превођење поезије (за животно дјело или објављену књигу превода) УКРС ће објавити на сајту Удружења и у медијима.

КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА У 2023. ГОДИНИ

ukrs — Wed, 11 Jan 2023 18:41:12 +0000

Удружење књижевника Републике Српске објављује Конкурс за објављивање нових рукописа.

Услови Конкурса су:

- да је члан Удружења књижевника измирио своје oбавезе према Удружењу закључно са 2022. годином;

Књигу под шифром доставити на адресу:

Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше број 20, 78000 Бања Лука у електронској (искључиво УСБ, један примјерак) и штампаној форми А4 формата (један примјерак), као и потписану рецензију дјела у оригиналу (само у штампаној форми) са назнаком: КОНКУРС ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НОВИХ РУКОПИСА.

За све додатне информације можете се обратити на мејл Удружења или на горе наведену адресу Управе УКРС-а.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узете у разматрање.

Конкурс је отворен од 1. јануара до 15. фебруара 2023. године.

О резултатима Конкурса аутори ће бити благовремено обавијештени.

Напомене:

У рукопису нигдје (ни у штампаној ни у електронској форми) не смије бити назначено име аутора.

Конкурс Удружења је у потпуности прилагођен условима Конкурса који је Министарство просвјете и културе расписало прошле године. Уколико Министарство буде мијењало услове, бићете благовремено обавијештени.

Књиге које буду изабране на Конкурсу Удружења биће прослијеђене на Конкурс Министарства просвјете и културе Републике Српске за суфинансирање књижевно-умјетничког стваралаштва из области издавачке дјелатности чија ће комисија оцијенити које ће књиге бити финансијски подржане. Будући да се ради о суфинансирању, важно је напоменути да, уколико штампање књиге и остали пратећи трошкови прелазе додијељену суму, аутори су обавезни да разлику измире сами. Такође, у случају да нека од изабраних књига не задовољи услове Конкурса Министарства, аутор исте је одлуком жирија УКРС-а стекао право да књига буде штампана штампа у издању Удружења књижевника Републике Српске, а трошкове покрива лично или од спонзора и донатора, под најповољнијим условима.

МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ“ ДОДИЈЕЉЕНА БИСЕРКИ РАЈЧИЋ ЗА УКУПНО ПРЕВОДИЛАЧКО ДЈЕЛО

ukrs — Tue, 24 Jan 2023 00:20:59 +0000

Жири Удружења књижевника РС, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Зоран Костић, књижевници и преводиоци на свом састанку одржаном у просторији Удружења књижевника РС, 26. 1. 2023. године донио је једногласну одлуку да се прва међународна Награда „Коља Мићевић“ за превођење поезије додијели Бисерки Рајчић за укупно преводилачко дјело.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

На расписани конкурс Удружења њижевника Републике Српске који је био отворен до 20. јануара 2023. године, за додјелу новоустановљене међународне награде „Коља Мићевић“ за превођење поезије са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, пристигло је девет пријава од седам угледних предлагача: Српског књижевног друштва, Београд; Народне библиотеке „Раде Драинац“, Прокупље; издавача „Трећи Трг“, Београд; „Имприматур“ Бања Лука; ППМ „Енклаве“ Београд; издавачке куће „Рутхенус РАФАЛБАРСКИ“ из Пољске, град Кросно и МФП „Смедеревских пјесничких јесени“.

Међу предложеним преводиоцима нашли су се поред угледних и доказаних преводиоца са значајним преводилачким опусом и неколицина млађих преводилаца са одличним преводима са српског на енглески и пољски, те са пољског, чешког, бугарског и баскијског на српски, махом објављених књига код домаћих издавача. Двије пријаве је добила Бисерка Рајчић истакнута преводитељка са пољског, чешког и других словенских језика на српски и поменуте језике.

Бисерка Рајчић је током шездесет преводилачких година остварила запажен опус, око 120 књига превода, откривајући српским читаоцима како већ класичне тако и сасвим нове пјеснике са пољског, чешког и руског језика. Жири је једногласно донио одлуку да се прва међународна награда „Коља Мићевић“ додијели за животно дјело преводиоцу Бисерки Рајчић за чије се блиставе преводе може утврдити да су готово једнаки оригиналима. Посебно бисмо истакли преводе нобеловке Виславе Шимборске и Зое Зоненберг чије су преведене књиге протеклих деценија објављене у Бањалуци. Преводилачко дјело госпође Бисерке Рајчић је огромно и много обимније од овдје тек спомених дјела. Ту су антологије и појединчане књиге за које је добила и више значајних награда, како у бившој Југославији, Србији и у свијету. Због њених огромних заслуга за превођење савремених пољских пјесника, проглашена је и за почасног грађанина града Кракова. Преводилац Бисерка Рајчић је, као и Коља Мићевић, у једном времену припадала кругу око истакнутог преводиоца Петра Вујичића.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ се састоји од повеље, барељефа лика Коље Мићевића, (рад академског вајара Стијепе Гаврића из Сарајева) и новчаног дијела од 1000 евра.

Уручење прве међународне награде „Коља Мићевић“ преводиоцу Бисерки Рајчић (1941) биће уприличено на рођендан Коље Мићевића 15. фебруара у Вијећници Банског двора у Бањој Луци.

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА (2023)

ukrs — Fri, 17 Feb 2023 11:40:33 +0000

На основу чланова 8 и 9 Статута

Удружење књижевника Републике Српске расписује

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:

Захтјев (са обавезним контакт подацима − број телефона и мејл адреса),

кратку биографију,

библиографију објављених радова,

објављене књиге,

књижевно-критичке текстове о објављеним књигама.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

Конкурс је отворен од 18. фебруара до 18. марта 2023. године.

Годишња награда УКРС за 2022. годину Жељки Аврић и Горану Шаули

ukrs — Thu, 02 Mar 2023 15:09:18 +0000

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Цвијетин Ристановић из Бијељине, Видак М. Масловарић из Београда и Ранко Павловић из Бање Луке, након свестраног и темељитог оцјењивања 20 књига приспјелих на конкурс, објављених у 2022. години, од којих је бар половина својим умјетничким вриједностима заслужила да озбиљно конкурише за ово признање, затим након утврђивања ужег избора од четири књиге и усаглашавања ставова, 4. априла 2023. године једногласно је донио

О Д Л У К У

да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2022. годину равноправно додијели роману „Гроб Давидов“ Горана Шауле и збирци сонета „Сушти“ Жељке Аврић.

О б р а з л о ж е њ е

Фрагментом као књижевним поступком и поетичким обиљежјем, у постмодернистичком маниру, Шаула у роману Гроб Давидов на врло занимљив начин ниже увјерљиве слике, на вјешт начин мирећи паралелне приче, различите временске равни и оба наша изговора у складан однос. Приче о рату у Босни и Херцеговини, вођеном од 1992. до 1995. године, аутор је, како ће и читалац стећи утисак, исписао на основу личног искуства, па су оне тим увјерљивије и потресније. О времену у коме је све било поремећено и о појединцима који у ратним околностима губе људска обиљежја и постају дио машинерије којом господаре моћници, Шаула казује надахнуто, увјерљиво и са великим повјерењем у моћ умјетничке ријечи. Ово сложено структурисано прозно ткиво из кратких наративних токова, који се на крају сабирају у једниствену цјелину и читаоцу предочавају његов натавистички литерарни дар, вриједно је књижевно остварење и сигурно ће имати своје читаоце.

Новом пјесничком збирком Сушти Жељка Аврић је потврдила не само да је потпуно овладала вјештином потчињавања ријечи правилима сонетне форме већ и мајсторством упјесмљавања различитих емотивних стања којима је удахнула топлину, иако их је укомпоновала у врло захтјевне пјесничке моделе. Способношћу да сонетном формом снажно искаже умне мисли, исцизелирана душевна стања и вриједне поруке, пјесникиња је показала несумњив пјеснички дар. Зрела поезија, изграђена поетика, смислене риме, складност рефлексије и емоција, све у духу наслова, основне су карактеристике ове збирке, која је у мотивском погледу цјеловита. Тематике што се тиче, Млеч и Со, како гласе наслови циклуса, указују на то да се пјесникиња бави заиста оним што чини суштину егзистенције.

Жири наглашава да и друге двије књиге из ужег избора по својим умјетничким вриједностима заслужују пуну пажњу читалаца и књижевне критике.

Бања Лука, 4. 4. 2023. г.

За жири, предсједник Ранко Павловић

Кочићева награда за 2023. годину Ђорђу Сладоју

ukrs — Tue, 25 Jul 2023 05:25:33 +0000

Жири који је радио у саставу: Ранко Рисојевић, члан, Предраг Бјелошевић, члан, и Душко Певуља, предсједник, једногласно је донио одлуку да Кочићева награда за 2023. годину припадне књижевнику Ђорђу Сладоју.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Ђорђо Сладоје представља једног од најистакнутијих савремених српских лиричара; аутор је замашног и запаженог опуса од шеснаест засебних збирки (појединих и у више издања), те девет књига изабраних пјесама (од којих једна и на руском језику, у избору Андреја Базилевског, Москва 2007). Тај и такав опус представља аутора као тренутно најзначајнијег представника стражиловске лирске нити, поету тананог и свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности. На плану опште слике савремене српске поезије, Сладоје је истовремено пјесник најкомплекснијег али и најнепосреднијег лирског израза православне духовности. Интезитетом осјећања самилости и сапатње његова поезија равна се с пјесништвом Алексе Шантића и Десанке Максимовић, свједочећи и за наше вријеме моћ пјесме да изрази и побуди најтананију емоцију. Ненаметљиво, али суверено, Сладоје влада пјесничком формом и најбољим насљеђем модерне лирике, активирајући често префињену иронију и веома карактеристичан, благотворан хумор. У тематско-мотивском погледу, Сладојева поезија је (нарочито од 1992. године) хроника људске патње у злом времену, али и хроника националне патње, туге и пораза, сеоба и смрти, нарочито оних крајишких, прекодринских и косовских. Генерално, Сладојева поезија је риједак и драгоцјен спој пјесништва високе културе, племените осјећајности и изразите националне свијести, као израза завјетног памћења упркос времену солипсизма и дезинтеграције. Сваком новом књигом он успијева да учини по неки квалитативни помак на темељу већ потврђених вриједности, што је случај и са романом у стиховима Модре жилице, који је објавио Центар за српске студије у својој едицији Српски преглед.

Између Петра Кочића и Ђорђа Сладоја појстоје бројене стваралачке подударности, прије свега по њиховом служењу српском језику и припадништву репрезентативном току српске књижевне традиције. Ђорђо Сладоје, једако колико и његов знаменити претходник, књижевност не доживљава као самосврховиту, апартну чињеницу, већ као суштинску посвећеност својој култури и српском народу, проговарајући у својим књигама о његовим величанственим узлетима, али и трагичним удесима и ожиљцима савременог доба.

НАГРАДА „ЗМИЈАЊЧЕ“ ЗА 2023. ГОДИНУ КРИСТИНИ ЛОПАТИЋ ИЗ ПАЛА

ukrs — Mon, 14 Aug 2023 09:30:02 +0000

Жири, који је радио у саставу: Миладин Берић, предсједник, Јелена Глишић и Вид Вицко Вукелић, чланови, једногласно је донио одлуку да, између стотинак пристиглих радова ученика основних школа из цијеле Републике Српске, ове године награду „Змијањче“ понесе Кристина Лопатић, ученица 9. разреда ОШ „Србија“ из Пала, за пјесму ЧУВАЈМО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

Пјесма писана у акростиху, својом формом, поруком и пјесничким изразом наметнула се као она која заслужује ову значајну награду. Пјесникиња на специфичан начин, у кочићевском слободарском духу, пјесмом пролази кроз цијелу Републику Српску, њена мјеста, предјеле, у друштву књижевника, показујући тиме пјесничку зрелост као врло млада. Њена пјесма представља и својеврсну пјесничку разгледницу Републике Српске. Она живи "овдје гдје сунце сија,/ гдје растемо срећно, и ти, и ја./ Лијепо је, не мрдам ни стопе,/ ево ме овдје у срцу Европе" , и ту жели и да остане.

Поред награђене пјесме, квалитетом својих радова издвојили су се ученици:

Ања Јаковљевић, 9. разред, ОШ „Васо Пелагић“ Пелагићево; Марија Петровић, 6. разред, ОШ „Србија“ Пале; Елена Радмановић, 8. разред, ОШ „Петар Кочић“ Нова Топола; Анђела Дејановић, ОШ „Ђура Јакшић“ Подновље; Стефан Мирјанић, 8. разред, ОШ „Младен Стојановић“ Лакташи; Милица Радановић, 3. разред, ОШ „Немања Влатковић“ Шипово и Нађа Марковић, ОШ „Свети Сава“ Бања Лука.

Награђена пјесма:

ЧУВАЈМО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Реци, хајде реци! Ко су ти преци?

Гдје ти је рођен дјед, а гдје прадјед?

Ту, гдје је њихова слика,

ту је твоја република.

Еј, ево ме овдје!

Ево ме овдје гдје сунце сија,

гдје растемо срећно, и ти, и ја.

Лијепо је овдје, не мрдам ни стопе,

ево ме овдје у срцу Европе.

Питам се, знају ли сви,

да су овдје макови најцрвенији,

да бршљан сеже скоро до неба,

да нам ништа више не треба.

Свима се смије зрачак среће,

овдје је нама вјечно прољеће.

Устај! Погледај!

Широка поља и жито зрело...

Запјевај, коликко би грло хтјело!

Пјева и Дрина радости пуна,

пјева и Врбас, Сана и Уна.

Бирај! Хајде, изабери!

Гдје је живот по твојој мјери?

Гдје из камена босиљак дише,

гдје тамјан из цркве мирише,

гдје земља није посна,

квасе је Неретва и ријека Босна.

Лијепо је, заиста, љепота прија,

Вишеград краси на Дрини ћуприја.

Знао је Андрић и много више,

овдје се славна историја пише.

И... Шта да се још каже?

Не знам шта ми је од чега драже.

Зеленгора, Јахорина ил' Романија,

Мајевица, Грмеч. Козара ил' Лелија?

Ко? Ко не зна гдје је мој град?

Тај не зна да ли је стар или млад.

Грли га Миљацка, Требевић љуби,

пријестоница прва, гдје живе Срби.

А, гдје су пјесници, најбољи писци?

Овдје у нашој републици.

Кочић, Ћопић, дарови од Бога,

учимо стихове Рајка Нога!

НАГРАДА "ВЛАДИМИР НАСТИЋ" КЊИЖЕВНИКУ АЋИМУ ТОДОРОВИЋУ ИЗ ВЛАСЕНИЦЕ

ukrs — Fri, 01 Sep 2023 11:22:03 +0000

Награда ''Владимир Настић'' ове године је додијељена књижевнику Аћиму Тодоровићу из Власенице за збирку пјесама ''Христова јагњад''.

Подружница Удружења књижевника Републике Српске Источно Сарајево, поводом јубилеја 30 година од оснивања Удружења књижевникa Републике Српске, расписала је Конкурс за најбољу збирку поезије објављену на српском језику у 2022. години, а након читања и оцјене свих пристиглих књига, жири је једногласно одлучио да награда припадне управо Тодоровићу.

Жири су чинили мр Момчило Голијанин, предсједник, Милутин Савчић, члан и Недељко Жугић, члан, а Повеља ‘’Владимир Настић’’ и новчане награде побједнику ће бити додијељени на књижевној манифестацији ‘’Портрет књижевника Владимира Настића’’, који ће се одржати у јесен у Невесињу.

Пјесник Владимир Настић, који ће својим обимним књижевним опусом и топлином којом је зрачио остати у трајном сјећању бројних поклоника његове писане ријечи, преминуо је 11. марта 2010. године у Сарајеву.

Владимир Настић рођен је 1934. године у Оџаку код Невесиња. Нижу реалну гимназију завршио је у Невесињу, Учитељску школу у Мостару, а Вишу педагошку школу и Филозофски факултет, Одсјек историје, у Сарајеву.

Објавио је више књига поезије: "Сам у камену", "Звезда у сенци", "Горке песме", "Песме покајнице", "Благовести" и "Кад се с пролећа огласи кукавица", те приредио Зборник пјесама "Сунце у стопалима"...

Остаће препознатљив и по својим прозним дјелима "Симатови будни снови", "Све што око види", "Мртве се помичу сјене", као и роману за дјецу "Тако смо расли" и збирци прича за дјецу "Имамо, имамо - вука".

Завод за уџбенике и наставна средства РС објавио је Настићева Изабрана дјела у четири књиге. Посљедња објављена Настићева књига је збирка поезије "Овдје живе мртви", у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

У току свог веома плодног стваралачког рада, Настић је обављао и функцију предсједника Удружења књижевника Српске, а био је и члан Удружења књижевника Србије.

Лауреат Аћим Тодоровић тренутно обавља функцију једног од два потпредсједника УКРС.

МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „ОТВОРЕНА КЊИГА“ ЈОНУ ДЕАКОНЕСКУУ

ukrs — Mon, 11 Sep 2023 02:05:09 +0000

Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић на свом састанку 30. 9. 2023. године донио је једногласну одлуку да се овогодишња међународна награда Удружења књижевника РС „Отворена књига“ додијели румунском пјеснику Јону Деаконескуу из Крајове.

Уручење награде биће уприличено 19. 10. у 12 часова у Банском двору, а у оквиру 8. Међународних књижевних сусрета – Бања Лука 2023.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Јон Деаконеску (с. Тг. Логрешти, округ Горж, 1947) је угледни румунски песник, преводилац, есејиста, књижевни критичар, универзитетски професор. Основну школу завршио је у родном селу, а Лицеј „Тудор Аргези“ у Крајови. Завршио је студије француског језика и књижевности на Филолошком факултету у Букурешту и студије на Правном факултету Универзитета у Крајови. Радио је као лектор румунског језика на универзитетима у Скопљу, Новом Саду и Београду. Од 1994. председник је Међународне академије „Михај Еминеску“ чији су оснивачи, поред осталих, добитници Нобелове награде: А. Боске, Е. Сингвинети, М. Морина, Џ. Асталош, Е. де Андраде, Ч. Милош и Воле Сојинка. Оснивач је издавачке куће Европа. Учесник је многих песничких, књижевних и научних скупова у Румунији и иностранству...

Од 1981. године до данас објавио је пјесничке књиге: Апарат за фотографисање душе, Јаши; Посуда од слане; Крик сећања; Вечност тренутка; Граматика случаја; Вечерња звезда; Пустињски врт; Рана мрака; Северчев век; Велико буђе-ње; Непотребни одјек; Песме; Празник губитка; Нада; Светлосна крила и др.; романе: Искушења и Гардеробер; антологије: Поезија и људскост; Антологија савремене европске поезије; Антологија светског универзалног песништва и др.; теоријске и есејистичке књиге: Реторика огледала; Реторика; Грчко и латинско говорништво; Археологија читања; Критичка прожимања; Општа реторика; Теорија међународних односа; Културна укрштања; Политички лимб и дискурс; Pawer and Globalization; The World as a Battle Field, Бунар у мислима; књиге интервјуа: Да сам се бацио у Сену (са Сиораном); Враћена сведочанства...

Уређивао је више часописа и едиција.

Заступљен је у више антологија румунског, балканског и свјетског пјесништва.

Његове књиге су превођене на више страних језика, а сам је преводио књиге са македонског, српског, француског, италијанског...

Добитник је значајних румунских и међународних награда и признања, међу којима су: Награда Савеза писаца Румуније – филијале у Крајови; Награда Друштва „Данте Алигијери“; „Б. Г. Палеолог“ Владе Румуније и Министарства културе и вера Румуније; „Михај Еминеску“; „Марин Сореску“, од румунских, и: Premio Litte-rario Ragusa“, Златна медаља „Лумина”; Il Vento della Pace. Omagio a Rafael Alberti; Pace-Fede-Progresso; Premio Internationale de Poesia „Umberto Masstroiani”; Premio Internationale Trieste Poesia; Wind of Peace i Certi- ficate of Appreciation, од иностраних.

Деаконеску је пјесник који у својим зрелим годинама и управо то изражава пјесмама у посљедњим збиркама, чији је избор објављен у издавачкој кући „Арка“, коју годинама води академик Ристо Василевски. Деаконеску је вежан за македонску пјесничку савременост, чест је гост пјесничких манифестација, а нарочито Струге. Баш на Струги он се зближио са више свјетских пјесника који су се изразили изузетно повољно о његовој поезија. Поговор за књигу „Посљедње крило“, објављену у „Ари“, написао је др Мићо Цвијетић.
„За некога ко се први пут сусреће са Јоном Деаконескуом, основни утисак је, након прочитане књиге „Последње крило“, да се ради о песнику који магијом речи и мисаоним ласерима суптилно обликује свој песнички свет и учинак. Исказује спектар осећања и поседује полифонију асоцијација и сугестивних значења, са повременим и снажним духовним и душевним одблесцима. Обликује песме једноставне фактуре и од бираних градивних елемената, у којима се све сучељава и прожима; сложени феномени човека и света, видљиво и слућено, овострано и онострано, стварност и метафизика имагинације, осећања и мисли. Све ово чини уз минимум песничке дескрипције и примену особене творачке геометрије. Он је песник једноставне синтаксе, пријемчивог и јасног песничког говора и однегованог стила, што је одраз равнотеже у његовом унутрашњем људском и песничком бићу.“

О поезији Јона Деаконескуа писали су значајни свјетски писци, нарочито француски. Занимљиво је да је о његовим раним пјесмама писао и Милован Ђилас. Ево једне његове реченице:

„Поезија господина Деаконескуа је веома битна, готово неуобичајена и са надреалистичним акцентима“.

Ево по једна реченица великих пјесника, који су били гости Струге, када и Јон Деаконеску.

„Јон Деаконеску је значајан румунски пјесник који се обраћа небеским и овоземаљским силама, и тај поступак има у виду човјека, његову чистоту и непорочност, уз праведност и вријеме.“

Ален Гинсберг

„Поезија Јона Деаконескуа представаља историју једног Ега које жели да буде свуда, без престанка, нарочито у капи сузе.“

Ежен Гилвик

Кратког стиха, пјесме Деаконескуа дотичу се темељних егзинстенцијалних питања, садашњости у којој је сачувана прошлост и будућности која је већ ту и чека пјесника као што чека било које живо биће. Свака од тих пјесама остаје читаоцу дуго као подсјећање на његов властити живот. А то су били и остали темељни пјеснички дарови. Насљеђујући велику румунску поезију Јон Деаконеску води је новим путем који је у сагласју са његовим и нашим временом.

Kњижевнa наградa „Станко Ракита“ за 2022. Игору Мијатовићу за књигу „Пера пуж“

ukrs — Wed, 20 Sep 2023 16:48:16 +0000

Жири у саставу Златко Јурић (предсједник), Миладин Берић и Јово Чулић (чланови), разматрајући књиге које су ушле у ужи избор: „Не вјеруј ми да је кобајаги“ Милене Дрпе, „Пера пуж“ Игора Мијатовића, „Пролећна журба са вилом Ђурђицом“ Жељане Радојичић Лукић и „Песме по шаву скројене“ Бојане Ступар, једногласно је одлучио да књижевну награду „Станко Ракита“ за најбољу књигу за дјецу и младе – први пут објављену на српском језику у 2022. години – додјели Игору Мијатовићу за збирку пјесама „Пера пуж“, у издању УГ Креативни центар „Само тако“, Бања Лука.

Збирка пјесама „Пера пуж“ Игора Мијатовића, својом цјеловитошћу, богатством пјесничких слика и иновативношћу, издваја се међу књигама приспјелим на конкурс за књижевну награду „Станко Ракита“, која се додјељује за прва издања књига објављених у 2022. години. Тематски и мотивски ове пјесме су везане за живот пужа, од његовог рођења, дјетињства, одрастања, заљубљивања и вјечите тежње за бржим кретањем, опстанком и битисањем у судбинском свијету мекушаца. Вјешто употребљавајући персонификацију, хумор и игру, на басновит начин, пјесник гради свијет пужева, микрокосмос у коме се одражава и живот дјетета, односно човјека у савременом свијету.

Кроз раздрагане и хумором проткане пјесме које се, у већини сучајева, истичу јединственим пјесничким рјешењима, Мијатовић нуди веома интересантно књижевно штиво за дјецу и младе. Ослањајући се на књижевне претходнике, мајсторе богатог стиха, првенствено на Љубивоја Ршумовића, пјесник Игор Мијатовић веома вјешто употребљава ритам, риму, ономатопеју и друга изражајна средства којима се постиже мелодичност и експресивност пјесничког језика, и на тај начин сугестивно и веома упечатљиво дјелује на читаоца.

Пјесме у књизи „Пера пуж“, као самосталне лирске пјесничке цјелине, чврсто су повезане на мотивском и тематском плану, а повезује их и јединствени лирски субјекат, пуж Пера. Богатством пјесничког језика, посебношћу пјесничких слика и мотива, посебно се издвајају цјеловите пјесме „Корнел и Лена“, „Пуж маратонац“, „Ода зеленој салати“, „Шатровачка“, као и веома успјеле звучне игре у пјесмама „Спора разбрајалица“ и „Телефонски разговор“.

Награда „Станко Ракита“ састоји се од повеље и новчаног износа, а додјељује је Бањалучка подружница Удружења књижевника Републике Српске. Вријеме уручења награде биће са аутором накнадно договорено и саопштено.

Чланови М (2)

ukrs — Fri, 17 Nov 2023 09:06:58 +0000

МАНДИЋ ГОЈКО

МАРИЛОВИЋ АЛЕКСАНДРА

МИЛКИЋ НЕНАД

МИЛОВАНОВИЋ
МАРУН МАРКО

МИЈАТОВИЋ ИГОР

МИЛОШЕВИЋ РАДОСЛАВ

МИЋЕВИЋ КОЉА

МОРАВАЦ БАБИЋ СМИЉАНА

МРКАЈИЋ ДРАГАН

Чланови М (3)

ukrs — Sun, 26 Nov 2023 23:50:05 +0000

МАНДИЋ ГОЈКО

МАРИЛОВИЋ АЛЕКСАНДРА

МИЛКИЋ НЕНАД

МИЛОВАНОВИЋ
МАРУН МАРКО

МИЈАТОВИЋ ИГОР

МИЛОШЕВИЋ РАДОСЛАВ

МИЋЕВИЋ КОЉА

МОРАВАЦ БАБИЋ СМИЉАНА

МРКАЈИЋ ДРАГАН

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ“

ukrs — Mon, 25 Dec 2023 19:59:26 +0000

Приједлоге за Међународну награду за преводилаштво поезије „Коља Мићевић“ могу подносити издавачи, културне институције, удружења и појединци у периоду од 5. 1. до 25. 1. 2024. године на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше бр. 20, 78000 Бања Лука.

Награда се састоји од барељефа лика Коље Мићевића и новчаног износа.

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2023. ГОДИНИ

ukrs — Thu, 04 Jan 2024 10:42:33 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2023. години. Награда ће бити додијељена за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске, који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2023. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Конкурс је отворен од 5. јануара до 15. фебруара 2024. године, а резултати ће бити објављени најкасније до краја марта.

Награда „Коља Мићевић“ Ристи Василевском

ukrs — Tue, 06 Feb 2024 10:58:09 +0000

Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Зоран Костић, књижевници и преводиоци на свом састанку одржаном у просторији Удружења, 02. 02. 2024. године донио је једногласну одлуку да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ додијели Ристи Василевском за укупно преводилачко дјело.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

На расписани конкурс Удружења њижевника Републике Српске који је био отворен до 25. јануара 2024. године, за додјелу Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, пристигло је осам пријава од којих је жири у ужи избор издвојио приспјеле књиге тројице угледних преводилаца:

1. Ристо Василевски: Приједлог за животно преводилачко дјело са апострофирањем објављених књига у 2023. години, антологијских избора књига и превода поезије са македонског језика на српски језик угледних македонских пјесника: „Рисови извештаји“, Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест“ Велета Смилевског и „Трећи камен“ Христе Петреског, као и превода антологијског избора поезије српског пјесника Душана Стојковића „Сневомрак“ на македонски језик, АРКА, Смедерево-Скопље, 2023.

2. Ален Бешић: „Дивљи ирис“, Луис Глик, превод поезије са енглеског, Контраст издаваштво, Београд, 2023.

3. Бранко Анђић: „Незаборавна материја“, Росарио Кастиљанос; превод поезије са шпанског језика, Албатрос Плус, Београд, 2023.

Цијенећи деценијски преводилачки рад академика Ристе Василевског, у широком преводилачком дијапазону са више словенских језика, а посебно значај пјесничких превода са српског на македонски и обрнуто, чиме је задужио културу оба народа приближивши им поезију десетине понајбољих савремених српских и македонских пјесника; жири је донио једногласну одлуку, да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ за 2023. годину додијели управо њему, и то за цјелокупно преводилачко дјело.

Додјељујући награду за превођење поезије „Коља Мићевић“, по други пут, жири жели да истакне изузетан препјев Алена Бешића, књиге поезије „Дивљи ирис“ америчке нобеловке Луис Глик, као и превод Бранка Анђића, угледне мексичке пјесникиње из друге половине 20. вијека, Росарио Кастиљанос, која се код нас готово по први пут појављује као пјесничко име.

Ристо Василевски (Наколец, Преспа, Македонија, 1943) – је академик, пјесник, преводилац, есејиста, књижевни критичар, писац за дјецу, антологичар, издавач. Пише на македонском и српском језику.

Дејла су му преведена на више од тридесет страних језика; заступљен је у више од триста педесет антологија и избора савременог македонског, српског, југословенског, европског и свјетског пјесништва.

Сачинио је и објавио више од осамдесет избора поезије и прозе других аутора, а са македонског на српски и обратно, као и са више других страних језика на српски и македонски језик, превео је и објавио више од двјеста двадесет пјесничких, прозних, драмских и есејистичких дјела. И готово да нема његовог превода на коме се књижевна критика није задржавала, истичући његово велико преводилачко умијеће.

За савремену српску књижевност изузетно је важна јединствена библиотека „Логос – Српски венац”, коју је Василевски покренуо у ИК „Арка” и у којој је до сада сачинио и на македонски језик превео антологијске изборе 34 савремена српска пјесника, међу којима: Миодрага Павловића, Матију Бећковића, Љубомира Симовића, Стевана Тонтића, Мирослава Тодоровића, Братислава Милановића, Адама Пуслојића, Виту Марковића, Душка Новаковића и друге.

Током 2023. године Василевски је са македонског на српски језик сачинио и превео/препјевао обимне антологијске изборе поезије (од по 350-60 страница) тројице савремених македонских пјесника: „Рисови извештаји” Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест” Велета Смилевског и „Трећи камен” Христа Петреског, а са српског на мекдонски језик препевао је књигу „Сневомрак” Душана Стојковића.

Иначе, Василевски је приредио и објавио дванаест значајних пјесничких антологија.

Добитник је више од педесет значајних домаћих и међународних књижевних награда и признања.

Члан је Македонске академије наука и умјетности; Академије словенских књижевности и умјетности (Варна, Бугарска) – чији је главни координатор за све српскојезичке средине; Руске академије књижевности; Интернационалне академије „Михај Еминеску” (Крајова, Румунија); Интернационалне академије „Леополд Седар Сенгор” (Милано, Италија); Међународне академије књижевности и умјетности Украјине; Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија); Друштва писаца Македоније, Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ се састоји од повеље, барељефа лика Коље Мићевића (рад академског вајара Стијепе Гаврића из Сарајева) и новчаног дијела.

Уручење друге по реду међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ (прва додјељена преводиоцу Бисерки Рајчић) биће уприличено на рођендан Коље Мићевића 15. фебруара.

Жири:

Ранко Рисојевић, предсједник

Предраг Бјелошевић, члан

Зоран Костић, члан

Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

ukrs — Sun, 11 Feb 2024 11:03:24 +0000

Редакција:

Предраг Бјелошевић - главни и одговорни уредник
Берислав Благојевић - замјеник главног и одговорног уредника,
Златко Јурић, Данијел Дојчиновић, Саша Кнежевић, Мирко Вуковић, Јелена Глишић, Слободан Јовић, Синиша Видаковић, Младен Матовић, Милан Ракуљ

Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

ukrs — Fri, 16 Feb 2024 17:53:28 +0000

Редакција:

Предраг Бјелошевић - главни и одговорни уредник
Берислав Благојевић - замјеник главног и одговорног уредника,
Златко Јурић, Данијел Дојчиновић, Саша Кнежевић, Мирко Вуковић, Јелена Глишић, Слободан Јовић, Синиша Видаковић, Младен Матовић, Милан Ракуљ

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА (2024)

ukrs — Thu, 22 Feb 2024 00:43:33 +0000

На основу чланова 8 и 9 Статута

Удружење књижевника Републике Српске расписује

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:

• Захтјев (са обавезним контакт подацима − број телефона и мејл адреса),

• кратку биографију,

• библиографију објављених радова,

• објављене књиге,

• књижевно-критичке текстове о објављеним књигама.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

Конкурс је отворен од 20. фебруара до 20. марта 2024. године.

ГОДИШЊА НАГРАДА УКРС ЗА 2023. ГОДИНУ - УЖИ ИЗБОР

ukrs — Tue, 19 Mar 2024 10:53:56 +0000

На састанку жирија за Годишњу награду „Удружења књижевника Републике Српске“ (у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, проф. Момчило Голијанин, члан и Горан Шаула, члан), 18. 3. 2024. године, међу двадесет четири на конкурс приспјеле књиге, донесена је одлука да у ужи избор за награду буду уврштене књиге сљедећих аутора:

1. Александра Мариловић: Ноћи дуге у прогонству

2. Миле Лисица: Новембар ће завршити пјесму

3. Милан Тривунчић: Косовски сан

4. Весна Капор: Маша и медведи

5. Аћим Тодоровић: Змијска времена

6. Војин Тривуновић: Опкољено коло

Лауреат Годишње нагарде за најбољу књигу члана УКРС у 2023. години биће проглашен најкасније у наредних десетак дана.

Годишња награда УКРС за најбољу књигу у претходниј години додјељује се једанаести пут, а ово значајно признање до сада су добили:

1. Предраг Бјелошевић, за књигу пјесама за одрасле „Кардиограм бјекства“, 2013.

2. Ранко Рисојевић, за роман „ Ноћ на Уни“ и Јованка Стојчиновић Николић, за књигу пјесама „тринаести степеник“, 2014;

3. Драган Тепавчевић за роман „Град за незбринуту дјецу“ и Ранко Павловић, за књигу прича „Карењина и Вронски у задимљеној крчми“, 2015;

4. Берислав Благојевић, за роман „Бумеранг“, 2016;

5. Анђелко Анушић, за збирку поезије „Зимно место“, 2017.

6. Зоран Костић за збирку пјесама „Плусквамперфекта“ и Слободан Јовић, за књигу пјесама „Страх од савршенства, 2018;

7. Тихомир Левајац, за роман „Машта, таштина и ништа“, 2019.

8. Ненад Милкић, за роман „Кости“, 2020.

9. Ранко Павловић, за збирку приповиједака „Страшни суд“, 2021.

10. Жељка Аврић за збирку сонета „Сушти“ и Горан Шаула за роман „Гроб Давидов“, 2022.

У име жирија,

проф. др Игор Симановић, предсједник

У Бањој Луци, 18. 3. 2024. године

Конкурс за награду „Владимир Настић“

ukrs — Fri, 22 Mar 2024 10:52:08 +0000

Подружница Удружења књижевника Републике Српске Источно Сарајево, расписује

К О Н К У Р С

за најбољу збирку поезије објављену на српском језику у 2023. години и додјелу Повеље „Владимир Настић“ и новчане награде.

УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ

Књижевници са српских говорних подручја могу учествовати слањем књиге у три примјерка на адресу:

Подружница удружења књижевника Републике Српске Источно Сарајево, Романијска 87, 71420 Пале, Република Српска.

Конкурс је отворен од 21. марта до 21. јуна 2024. године.

Жири ће прочитати све приспјеле књиге и донијети одлуку о најбољој књизи и додијелиће „Повељу Владимир Настић“ и новчану награду од 1.000 КМ.

Награда ће бити уручена на Видовданским књижевним сусретима у Сокоцу, 28. јуна 2024. године.

Источно Сарајево (Пале), 21. март 2024. године

Предсједник

Недељко Жугић

Годишња награда УКРС за 2023. годину Весни Капор

ukrs — Mon, 25 Mar 2024 03:30:00 +0000

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, Момчило Голијанин и Горан Шаула, чланови; након свестраног и темељитог оцјењивања 24 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2023. години и претходне објаве ужег избора од шест књига, дана, 25. марта 2024. године, усагласивши своје ставове, једногласно је донио

О Д Л У К У

да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2023. годину додијели роману „Маша и медведи“ Весне Капор.

Образложење годишње награде Удружења књижевника Републике Српске:

ВЕСНА КАПОР, МАША И МЕДВЕДИ, Vukotić Media, Београд, 2023.

Роман Весне Капор Маша и медведи снажно је уроњен у свакодневицу човјека XXI вијека, сведену на беспоговорно служење материјалном, гдје конзумеризам постаје кључни принцип савремене егзистенције, а културни естаблишмент често одређен медиокритетима који културу своде на идентичан принцип функционисања. Таквој реалности списатељица супротстaвља јединог могућег и јединог правог јунака романа – Књигу. Комплетан романескни оквир, у коме се преплићу фикција и стварност, гдје се удвајају писац и књижевни лик, гдје се доноси прича о књизи и настанку/објављивању књиге и храбро проговара о неким кључним проблемима са којима се стваралац суочава у својеврсном кафкијанско/орвеловском свијету, гдје читалац може да сагледа и оне фине, тешко ухватљиве и невидљиве процесе који се одвијају у умјетнику док дјело сазријева и обликује се у његовој свијести – само су бројне манифестације богатог контекста који Књига у себе укључује. Фасцинира начин на који Весна Капор успијева да одржи на окупу све ове разнородне токове који се препознају у тексту, и да их укључи у једно јединствено ткиво Књиге која се исписује, а чему читалац директно свједочи и потврђује се као неизоставан сегмент истог тог књижевног поља. Посебан квалитет романа Маша и медведи управо треба препознати у бескомпромисном одговору који ауторка нуди кроз путовање и потрагу за Књигом, а који је исказан у суштини оног прометејског духа садржаног у нужности побуне и немирења са искривљењима стварности која нам се покушавају наметнути као једина могућа. На тренутке сирово, спуштеног гарда, Весна Капор нам баца у лице та искривљења и инсистира на одговору.

Роман Весне Капор је једно богато, разиграно штиво, штиво које пропитује жанровске могућности савременог романа, али и које несумњиво представља тријумф Књиге, чему свједоче и завршне ријечи: „Кроз речи се свет рађа и траје. Речи су наше куће и наш живот. Речима творимо и обликујемо; памтимо; обећавамо, верујемо, варамо, кајемо се... Кроз њих бива и што је у стварности немогуће“.

За жири,

Игор Симановић, предсједник

KOНКУРС ЗА НАГРАДУ „ЂУРО ДАМЈАНОВИЋ“

ukrs — Tue, 09 Apr 2024 09:44:36 +0000

Удружењe књижевника Републике Српске Подружница Бања Лука расписује традиционални конкурс за додјелу награде "Ђуро Дамјановић" која се додјељује за најбољу књигу (роман, збирка кратких прича, поезија) објављену на српском језику у претходној години.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа. За награду не могу конкурисати поновљена издања, већ само књиге које су први пут објављене у 2023. години.

Конкурс је отворен до 6. маја 2024. године, а о добитнику ће одлучивати трочлани жири.

Издавачи и аутори књиге (три примјерка) могу послати (или предати) на сљедећу адресу:

Удружење књижевника Републике Српске Подружница Бања Лука

Веселина Маслеше 20

78 000 Бања Лука

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ЗМИЈАЊЧЕ“ - 59. КОЧИЋЕВ ЗБОР

ukrs — Wed, 22 May 2024 09:36:28 +0000

Удружење књижевника Републике Српске - Подружница Бања Лука у сарадњи са Организационим одбором 59. Кочићевог збора расписује

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ЗМИЈАЊЧЕ“

за литерарни рад на слободну тему.

На Конкурс се могу пријавити млади писци из свих основних школа у Републици Српској.

Радове ће оцјењивати жири Удружења књижевника Републике Српске.

Награда се састоји од новчаног износа и повеље.

Конкурс је отворен до 28. 6. 2024, a резултати ће бити познати најкасније до половине августа. О термину уручења награде аутор ће бити накнадно обавијештен.

Радове слати на адресу:

Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше 20, 78000 Бања Лука, са назнаком ЗА КОНКУРС „ЗМИЈАЊЧЕ“.

Чланови Н (2)

ukrs — Fri, 21 Jun 2024 10:08:38 +0000

НАГРАДИЋ СЛОБОДАН

НОВАКОВИЋ БАРБАРА

НЕЗИРОВИЋ СЕНАХИД

Кочићева награда Матији Бећковићу

ukrs — Tue, 09 Jul 2024 10:27:57 +0000

Књижевни жири 59. Koчићевог збора, који је радио у саставу Ранко Рисојевић, члан, Предраг Бјелошевић, члан, и Душко Певуља, предсједник, једногласно је донио одлуку да Кочићева награда за 2024. годину, а коју додјељује Град Бања Лука, припадне пјеснику Матији Бећковићу.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Матија Бећковић је несумњиво водећи савремени српски пјесник. Али поред тога, и више од тога, он је заступник поезије, можда и посљедњи доказ да је поезија жива и дјелотворна и у вријеме које јој је изразито несклоно. У вријеме кад се пјесничке књиге штампају у тиражима од стотињак примјерака које слабо ко чита, Бећковићеве књиге се доштампавају у великим тиражима, а на његовим пјесничким вечерима људи се тискају као на концертима популарне музике. Он је стекао огромну, широку популарност, а да притом ништа од високих умјетничких критеријума није жртвовао ни изневјерио, што заиста могу само ријетки, они највећи ствараоци. Његово дјело, стварано преко шест деценија, толико је обимно и изнутра толико разнолико, да га заиста није могуће сагледати само с једне стране, нити естетски валоризовати само једним аршином. Као илустрацију стваралачких домета тог дјела треба навести тек једну ставку – оно што се послије Његоша чинило не само поетски него цивилизацијски и културолошки немогућим, остварено је у Бећковићевој дијалекатској поезији, у његовом такозваном ровачком трокњижју (Рече ми један чоек, Међа Вука манитога, Леле и куку) – десетерац је истовремено почео и да пјева и да мисли у вишој, философској равни, и то седамдесетих година прошлог вијека, кад се већ одавно мислило да је умјетнички мртав. Али пјесник није стао на томе, он се стваралачки непрестано мијењао и мијења и данас кад, са осамдесет и пет година, још увијек пјева младићки полетно.

За свог дугог пјесничког вијека Матија Бећковић је био слављен, хваљен и често награђиван пјесник. Тим више чуди чињеница да му до сада није додијељена «Кочићева награда», коју он по свему заслужује, јер је високим дометима свога дјела постао, попут Кочића, истински народни писац чије су ријечи одавно ушле у пословички рјечник језика и народа којима припада.

Ж И Р И

Проф. др Душко Певуља, предсједник

Предраг Бјелошевић, књижевник и предсједник Удружења књижевника Републике Српске

Ранко Рисојевић, књижевник

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Матија Бећковић рођен је 29. новембра (на дан Св. Апостола Матеја) 1939. године у Сенти. Отац Вук Бећковић, официр Југословенске краљевске војске и мајка Зорка рођена Таушан из Кањиже, живели су у Сенти, а Други светски рат затекао их је у Новом Саду, где му је отац службовао у Петроварадинској касарни. По капитулацији Југословенске краљевске војске (1941), да би избегла заробљеништво, породица одлази на очевину у село Веље Дубоко, Ровца, у Црној Гори.

Веран заклетви, после избијања грађанског рата, песников отац постаје командант Југословенске војске у отаџбини у родном крају, готово не напуштајући Ровца. На крају рата, у којем је изгубио четири брата, „одступио“ је и „нестао“ у 35. години живота.

Матија Бећковић је од своје друге до десете године живео у Вељем Дубоком, где је завршио основну школу. Ниже разреде гимназије учио је у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију с матуром у Ваљеву. На Филолошки факултет уписао се школске 1959/60. године и од тада живи у Београду.

Бавећи се новинарством, радио је у Јежу и у Јежевим издањима. У време када је уредник дечјег програма био Душан Радовић, сарађивао је на Телевизији Београд.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1983, а за редовног 1991. године.

Председник Удружења књижевника Србије (1988–1992) и члан Крунског савета од његовог оснивања (1992).

Објавио је следеће књиге: Вера Павладољска (библиофилско издање Р. Стевића Раса), Метак луталица, Тако је говорио Матија, О међувремену, Че – трагедија која траје (са Душаном Радовићем), Рече ми један чоек, Међа Вука Манитога, Леле и куку, Поеме, Служба Светом Сави, Кажа, Чији си ти мали, Двадесет и једна песма (рукописна збирка), Надкокот (библиофилско издање – цртежи Моме Капора), Богојављење, Изабране песме и поеме, Мој претпостављени је Гете (разговори), Сабране песме у 6 књига, Ово и оно, Ћераћемо се још, Покајница, Хлеба и језика, Вера Павладољска, Послушања, Саслушања, Кукавица (библиофилско издање – цртежи Моме Капора), Трећа рука, Небош (илустрације Југослава Влаховића), Ниси ти више мали, Вера Павладољска (библиофилско издање сликара Драгана Стојкова, на српском, руском и италијанском језику), Сабране песме у 9 књига, Изабране песме у 3 тома, Кад будем млађи, Костићи (слике Предрага Драговића), Кад будем још млађи, Сабрана дела у 12 књига, Три поеме, Праху оца поезије, 100 мојих портрета, Био је смак света, Свемирно слово, Мојих 80, Кад се поново родим, Црна Гора – име једне вере, Људмилине песме, Поемат о Вељу, Најнајнија.

У библиофилским издањима Јовице Вељовића објављене су књиге: Потпис, Унук Алексе Маринкова плаче над Црном Гором, Пут којег нема, Господе помилуј, Учини ми љубав, Господе помилуј / Учини ми љубав / Парусија за Веру Павладољску, Слава теби Боже, Кад дођеш у било који град (на руском, енглеском, италијанском, шпанском, грчком, румунском, немачком и српском језику).

Написао је трећи чин комедије Београд, некад и сад, заједно са истоименим комедијама Стерије и Нушића – изведена у Савременом позоришту у Београду. У Народном позоришту изведена је Међа Вука Манитога у драматизацији Борислава Михајловића Михиза, потом монодраме Петра Божовића Рече ми један чоек и Соње Јауковић Не знаш ти њиг. Песниково усмено издање ЦД-а Ћераћемо се још режирао је Емир Кустурица.

Драмска поема Че – трагедија која траје (са Душаном Радовићем) преведена је на немачки и енглески језик и извођена је као радио драма и позоришна представа у Немачкој и САД. Заједно са записима из књиге О међувремену, објављена је у Њујорку под насловом Random Targets. Тројезично издање ове књиге (Че – трагедија која траје, Che – A Permanent Tragedy, Ce – Tragodio, die andauert) објављено је у Београду. A stone Between Two Worlds (Торонто), поема Богојављење (Epiphany) објављена је двојезично у Торонту, When I’m Junger у Новом Саду, а Vera Pavladoljska (на румунском, Lumina, Панчево), Вера Павладольская (на руском).

Драматизовао је Горски вијенац (са Бориславом Михајловићем Михизом). Приредио избор из песништва Петра II Петровића Његоша Пустињак Цетињски и избор из дела Симе Милутиновића Сарајлије Играљке ума. Приредио је (са Мирославом Максимовићем) и књиге Душана Радовића На острву писаћег стола и Кратке приче. Изабрао је и написао предговор за Најлепше приповетке Милована Ђиласа.

О Бећковићевом делу објављен је зборник Поетика Матије Бећковића (са научног скупа на Филозофском факултету у Никшићу), затим књиге Стевана Кордића Његош и Матија, Драгана Лакићевића Рече ми један песник, потом Матија Бећковић песник (зборник са скупа поводом Жичке хрисовуље), О песмама, поемама и поетици Матије Бећковића (Институт за књижевност и језик, Учитељски факултет, Дучићеве вечери поезије) и Поезија Матије Бећковића (зборник поводом Десанкине награде), Матија Бећковић у поетолошким и стилистичким анализама (Андрићев институт), као и књиге Милоша Јевтића Овако говори Матија и Матија – стари и нови разговори, те Библиографија Матије Бећковића – Дејана Вукићевића.

За своје песништво добио је многе награде, међу којима: Милан Ракић, Октобарска, Седмојулска, Просветина, Нолитова, Бигзова, Змајева, Дисово пролеће, Беловодска розета, Златни крст кнеза Лазара, Равногорска, Стефан Митров Љубиша, Одзиви Филипу Вишњићу, Јован Дучић, Лаза Костић, Раде Драинац, Вукове задужбине, Десанка Максимовић, Његошева, Вукова, Андрићева, Рачанска повеља, Бела голубица, Феликс Ромулијана, Јефимијин вез, Митриновићева, Винаверов венац, Извиискра Његошева, Повеља Матице српске за неговање српског језика.

„Вече са Матијом“, већ двадесет и пети пут, одржава се у „Звездара театру“, а приход од улазница уплаћује се у хуманитарне сврхе.

Почасни је грађанин Сенте, Суботице и Приједора.

О десетогодишњици Крунског савета, престолонаследник Александар одликовао га је орденом Витез Великог Крста ордена Белог орла.

Поводом 70 година живота одликован је Орденом Светог Саве.

Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“ (2)

ukrs — Sun, 11 Feb 2024 11:03:24 +0000

Редакција:

Предраг Бјелошевић - главни и одговорни уредник
Берислав Благојевић - замјеник главног и одговорног уредника,
Златко Јурић, Данијел Дојчиновић, Саша Кнежевић, Мирко Вуковић, Јелена Глишић, Слободан Јовић, Синиша Видаковић, Младен Матовић, Милан Ракуљ

Преминуо проф. др Војислав Максимовић

ukrs — Wed, 28 Aug 2024 10:36:56 +0000

Поштовани пријатељи,

Тужног срца обавјештавамо све чланове Удружења књижевника Републике Српске да је јуче, 27. августа, у 89-ој години преминуо један од оснивача нашег Удружења, академик и члан првог сазива Сената Републике Српске, проф. др Војислав Максимовић.

Проф. др Максимовић је дао свој огроман допринос критичком утемељењу књижевности Републике Српске, а као професор задужио генерације студената сарајевског Универзитета до рата у БиХ, а потом и студенте Универзитета у Источном Сарајеву.

Удружење књижевника Републике Српске неће заборавити његову несебичну помоћ приликом оснивања Удружења књижевника Српске 31. 10. 1993. године на Јахорини, као ни стално подршну нашем мирнодопском раду и дјеловању до данас.

Сахрана професора Војислава Максимовића ће се одржати на гробљу у Јошаници код Фоче у суботу, 31. августа у 12 сати.

Упућујемо најискреније саучешће ожалошћеној породици, пријатељима и члановима академске заједнице!

Нека почива у миру наш драги члан и пријатељ, проф. др Војислав Максимовић!

За Управу Удружења књижевника Републике Српске,

Предраг Бјелошевић, предсједник

БИОГРАФИЈА

Aкадемик проф. др Војислав Максимовић рођен је 4. августа 1935. у Цвилину (Јошаница у Старој Херцеговини), у тадашњој Зетској бановини Краљевине Југославије. Основну школу учио је у Цвилину и Устиколини (1945–1947), а Нижу реалну гимназију завршио је у Фочи (1950). Вишу гимназију учио је у Фочи, Београду и Сарајеву, гдје је у Другој мушкој гимназији 1955. положио велику матуру. Школске 1955/56. започео је студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Београду, а завршио 1960. на Филозофском факултету у Сарајеву. Након завршетка студија, радио је у Фочи и кратко у Горажду. Био је директор Радничког универзитета, професор у центру за образовање предузећа „Маглић” и у Учитељској школи, главни и одговорни уредник листова „Дринске новости” (Горажде) и „Маглић” (Фоча) и директор Народне библиотеке у Фочи. У то вријеме био је одборник општинске скупштине у Фочи и среске скупштине у Сарајеву и посланик у Просвјетно-културном већу Савезне скупштине у Београду. Био је главни и одговорни уредник часописа „Мостови”. Године 1969. у Сарајеву је почео да ради као асистент у Институту за изучавање југословенске књижевности на Филозофском факултету. На истом факултету одбранио је, 1975. године, докторску дисертацију о животу и раду Јована Кршића (1898–1941), а након тога је изабран за доцента на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство. Предавао је најприје предмет Библиографија и истраживачке методе, а онда и Југословенске књижевности и Европски класични роман. Затим је изабран за ванредног, а у јесен 1984. и за редовног професора. На позив Филолошког факултета у Београду, од школске 1980/81. до 1983/84. године предавао је предмет Библиографија на Катедри за библиотекарство и информатику, а од 1984/85. године предмет Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Универзитету „Јан Амос Коменски” у Братислави. У септембру 1992. изабран је за ректора тек основаног Универзитета у Српском Сарајеву, са сједиштем на Палама, и ту дужност обављао је до 15. априла 2000. године. Пензионисан је у октобру 2003. године. Сенат Универзитета у Источном Сарајеву изабрао га је, 2009. године, за свог првог професора емеритуса. У оквиру магистарских и мастер студија на Филозофском факултету на Палама наставио је да предаје предмет Теорија, методе и техника научноистраживачког рада.

Добио је низ признања и награда, од којих се издвајају: Шестоаприлска награда града Сарајева (1971), награда града Пљеваља (1971), издавачког предузећа „Свјетлост”, Сарајево (1972), Двадесетседмојулска награда СРБиХ (1981), награда Фондације „Драгојло Дудић” у Београду (1990), награда „Лаза Костић” у Новом Саду (1995) и награда „Владимир Ћоровић” у Гацку (2003). Године 1975. одликован је Орденом братства и јединства са сребрним вијенцем. За истакнуту друштвену и политичку активност 1990–1994. одликован је Орденом Републике Српске на ленти (1994) и Орденом Немањића (1996). Био је посланик Народне скупштине БиХ (1990–1992) и Народне скупштине РС (1991–2000) и предсједник Скупштине Српског Сарајева (1994–1996). За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Од 2002. члан је Међународне академије хуманитарних и природних наука у Москви.

Са групом српских интелектуалаца, на Видовдан 1990. у Сарајеву, обновио је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” и био његов предсједник до 2001. године. Сада је почасни предсједник и члан Главног одбора. У оквиру тог рада, поред осталог, покренуо је „Просвјетино књижевно коло”, објавио библиографију радова и хронику тог друштва и приредио Календаре Просвјете од 1993. до 2013. године.

Веома је обимна библиографија његових новинских, публицистичких, књижевних, стручних и научних радова. Самостално објављене књиге: Виђење Босне, Пљевља 1970, Pljevlja, 1971²; Заводишта, Сарајево 1971; Nekada i sada, Sarajevo 1973; Белата птица, Скопје 1974; Од уста до уста, Сарајево 1977; Jovan Kršić – život i književnokritički rad, Sarajevo 1977; Neka presudi vrijeme, Sarajevo 1978; Ispred svog doba, Sarajevo 1980; I namjerno i uzgredno, Pljevlja 1981; Zavodišta. Kako je ubijen cvrčak, Sarajevo 1984; Мотиви и форме, Сарајево 1986/87; Предјели, Сарајево 1987; Основе теорије библиографије, са примјерима, Београд 1987, допуњено издање Српско Сарајево 2003²; Простори и појаве, Тузла 1989; У времену српског буђења, Сарајево 1991; Путописна и мемоарска литература, Сарајево 1991; Понешто, Бања Лука – Београд 1995, 1997²; Вук и сљедбеници, Србиње 1997; Старина и савременост, (Огледи и говори о српској историји, култури и судбини), Београд 1999; Поднебља, Србиње 1998; Стари српски писци, Пале 2000; Васо Пелагић (1838–1899), Српско Сарајево – Бања Лука 2001; Библиографија друштва „Просвјета” 1902–2002, Српско Сарајево 2002; Митрополит Сава Косановић 1839–1903, Српско Сарајево 2003; Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” 1902–2002, Српско Сарајево 2002; Будна браћа, Источно Сарајево 2005; Поводи и разлози. Књижевни огледи и чланци, Бања Лука 2005; До дана данашњег, Београд 2008; Хроника нове „Просвјете” 1990–2010, Пале 2010; Библиографски и сродни огледи, Источно Сарајево 2012; Зимски сан, Бања Лука 2012; Научни путокази : теорија, методи и техника научноистраживачког рада, Пале 2014; Погледи свједока и учесника : двадесет и пет година нове "Просвјете" : 1990-2015, Пале 2016; Збогом Аустријо!, Бања Лука-Београд 2017; Јеврејске књижевне теме, Бања Лука 2017; Стазе и кругови, Панчево 2017; Тмине и ведрине, Београд 2019; Нојево племе, Пале 2019; Између сумрака и сванућа, Пале 2023.

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ОТВОРЕНА КЊИГА“ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2024. КИНЕСКОМ ПЈЕСНИКУ ЛЕИЈУ ПИНГЈАНГУ

ukrs — Thu, 05 Sep 2024 09:43:14 +0000

Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић донио је 4. септембра једногласну одлуку да се овогодишња међународна књижевна награда Удружења „Отворена књига“ за 2024. годину додијели савременом кинеском пјеснику ЛЕИЈУ ПИНГЈАНГУ.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

ЛЕИ ПИНГЈАНГ (Lei Pingyang) кинески је пјесник и есејиста. Родио се у покрајини Јунан, 1966. године. Замјеник је предсједника Удружења књижевника Јунана и професор на Јунанском универзитету. Од 1980. године објављује више од 20 књижевних радова, као што су, на примјер, Забелешке из Јунана, Планина Џинуо, Поздрав води која тече, Песме тла итд. Добитник је великог броја књижевних награда, као што су Књижевна награда Лу Ксун, Награда кинеских медија за поезију; проглашен је такође пјесником године уз награду Народна књижевност, пјесником године уз Награду периодичних часописа итд. Он је један од најпопуларнијих кинеских пјесника на међународним фестивалима поезије. Његова дјела су преведена на енглески, француски, шпански, корејски, јапански, руски и друге језике.

Наводимо неколико критичких извода угледних кинеских критичара и есејиста о једном од водећих савремених кинеских пјесника, Леију Пингјангу, нашем овогодишњем, седмом по реду, лауреату међународне књижевне нагараде „Отворена књига“:

Као птица или животиња, лута земљом − ово није „Јунан“, ово је његов свијет − желим да направим статистику, шта он тражи на својим путовањима? Он не тражи храм у коме би боравио. Он је медитирао о законима свијета међу рушевинама и рушевинама храмова.

Ли Јингзе

Са својом искреном локалном перспективом, он је ефикасно одолијевао ужурбаности космополитизма. Баш као што су му се очи кретале од планине до ријеке, од биљке до дрвета, он је такође био у стању да открије ужасавајуће погледе на живот. Његов језик је груб и густ, а детаљи свечани, оштри и болни.

Ксие Иошун Леи

Пингјанг је посматрач на небу и медитатор у тајној соби. Његов стил писања је меланхоличан, а свеукупни стил суморан. Све његове метафоре, игре ријечи и басне, суочене су са свијетом чудних сила и хаотичних богова, али су пуне добре воље према свијету.

Џанг Ианлинг

Дух истинске поезије која се непрекидно наставља и допуњава у својим пјесмама остварује, пјесничком магијом коју посједује и Леи Пингјанг, да тебе, нас, мрава, освоји до краја, да све оживи, било да је било живо, или је ријеч само о слици еукалиптуса. А не мораш, да знаш шта је еукалиптус. Он је оса, као и сам пјесник, око које све остало настаје и пролази, са чим се мјери и сучељава. Из пјесама Леија Пингјанга чујемо и визуелизујемо поруке хиљадугодишњег пјесничког искуства Кине. Његове пјесме су веза између древног кинеског и савременог кинеског пјесништва као и савремених пјесничких погледа на њену стварност. Испод тог дубоког медитативног пјесниковог ткања везаног за суштину људског постојања у остацима рајског врта, који постоји за оне који знају да га препознају и диве му се, као сниваним предјелима испред себе, у себи и у којима обитавају; дискретно, из подтекста, пропламсаји су отворених питања упућених савременом човјеку окренутом материјалном и технолошком умјесто духовном.

Мало је оваквих пјесника данас, који претварају ноћ у дан, а дан у ноћ да би се дивили магли по брдима. Леи Пингјанг је пјесник достојан велике традиције, велике земље. У његовим пјесмама исписана је сва чаролија пјесништва. Тако, само једну кратку пјесму „Мрави“ можемо да ишчитавамо цијели живот и да будемо усхићени, јер нам указује разлог постојања, твога, мрављег и свих живих створења. А шта смо ми, читаоци који покушавамо да уђемо у магичну мисао пјесника, осим оно што смо одувијек били свих претходних неколико хиљада година.

Важно је истаћи да су Пингјангови есеји такође награђивани, а тематски су веома често повезница између природе, традиције и модерног живота. Есеји у књизи Стари крајолици нарочито апострофирају сложен и нераскидив однос човјека и природе, а аутор сагледавајући прошлост истовремено промишља о актуелном и свему ономе што ће тек доћи.

Велико је задовољство наградити оваквог пјесника и код нас, гдје је традиција различита, али поезија одувијек, као и свугдје ако је права, својим духом премошћује простор и вријеме, показујући моћ и љепоту, у овом случају, нашег угледног овогодишњег лауреата, кинеског пјесника Леија Пингјанга.

Честитамо му.

Жири:

Ранко Рисојевић, предсједник

Предраг Бјелошевић, члан

Берислав Благојевић, члан

Међународна књижевна награда „Отворена књига“ ће лауреату, господину Леију Пингјангу, бити уручена 28. октобра 2024, у оквиру програма 9. Међународних књижевних сусрета.

БОГАТ ПРОГРАМ 9. МЕЂУНАРОДНИХ КЊИЖЕВНИХ СУСЕТА - БАЊА ЛУКА 2024.

ukrs — Thu, 31 Oct 2024 11:30:14 +0000

Удружење књижевника Републике Српске и ове године организује Међународне књижевне сусрете, девете по реду, који ће се одржати од 27. до 31. октобра на више локација у Бањој Луци, те у Лакташима. Сусрети, као и претходних година, окупљају угледне писце, преводиоце и издаваче из са разних страна свијета. Тако ће у Бању Луку 27. октобра доћи писци из Кине, Румуније, Канаде, Мађарске, Сјеверне Македоније, Словачке, Црне Горе, а традиционално учествују и писци из Србије и Републике Српске.

Суштински циљ Сусрета је убрзанији развој и унапређење међународне књижевне и културне сарадње између писаца Републике Српске и писаца из других држава, могућност превођења дјела домаћих аутора на стране језике као и страних на српски језик, чиме се отвара могућност за значајније присуство домаћег стваралаштва на свјетским књижевним сајмовима и форумима.

Такође, Сусрети су и мјесто свеукупне српске књижевне промоције, промоције нашег ћириличног писма и мјесто гдје ћемо напокон значајним писцима свијета моћи на основу документарне грађе указати на историјске истине о догађајима са ових трагичних простора, а за које су најчешће имали посве друге информације у својим медијима.

2017. године установљена је Награда Међународних књижевних сусрета за цјелокупно књижевно и преводилачко дјело „Отворена књига, која је исте године додијељена угледном руском пјеснику и преводиоцу Вјачеславу Купријанову, 2018. године америчком пјеснику Џону Тејлору, 2019. године истакнутом италијанском пјеснику Ђорђу Лингваглоси, 2021. године познатој бугарској пјесникињи, Елки Њаголовој, 2022. угледном мађарском пјеснику, Иштвану Турцију, а 2023. угледном румунском пјеснику, академику Јону Деаконескуу (свих шесторо проглашени почасним члановима Удружења књижевника РС). Трочлани жири за награду „Отворена књига“ у септембру мјесецу донио је једногласну одлуку да се награда за 2024. годину додјели угледном кинеском пјеснику, Леију Пинјангу. Пјесника Пингјанга предложило је Удружење писаца Kине, а у сарадњи са Амбасадом Кине у БиХ. Захваљујући овој одлуци, 27. октобра у Бању Луку долази кинеска делегација коју чини шест чланона: шеф делегације, г. Ћиу Хуадонг, потпредсједник Удружења кинеских писаца, г. Леи Пингјанг, пјесник и есејиста, потпредсједник Удружења писаца провинције Јунан; г. Шен Веј, пјесник и есејиста, професор на Универзитету комуникација у Жејиангу; г. Ли Хунгвеј, романописац и пјесник, замјеник директора Националног музеја модерне кинеске књижевности; гђа Даи Веина, истраживач сарадник Кинеске академије друштвених наука; гђа Су Јуе, особље Међународног одјела Кинеског удружења писаца. Сматрамо да је додјела награде од посебне и политичке важности а не само књижевне, јер Удружење књижевника Републике Српске и Република Српска овом међународном наградом стичу своје нове угледне поборнике и пријатеље са свјетске књижевне сцене.

9. Међународни књижевни сусрети – Бања Лука 2024. биће свечано отворени у недјељу, 27. октобра у 19h у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. У програму ће учествовати сви гости: Леи Пингјанг, Шен Веи, Ли Хонгвеј, Даи Веина, Ћиу Хуадонг (Кина), Јон Деаконеску, Кристијан Александроју (Румунија), Јулијана Маринковић (Сјеверна Македонија), Катарина Миколашова (Словачка), Родољуб Ћорић (Црна Гора), Иштван Тaри (Србија/Мађарска), Зоран Јунгић (Канада/ Република Српска), Вера Хорват, Селимир Радуловић, Власта Младеновић (Србија), Јелина Ђурковић, Слободан Ристовић, Миладин Берић, Миодраг Хрњез Љумо, Александра Мариловић, Марко Миловановић Марун (Република Српска). Сусрете ће отворити госпођа Жељка Стојичић, Министар просвјете и културе у Влади Републике Српске.

Понедјељак, 28. 10. 2024.

Богат програм 9. Међународних књижевних сусрета наставља се у понедјељак, када је од 9.30 до 11.30h у Свечаном салону Банског двора планирано представљање учесника и разговори о сарадњи.

Након тога, у 12h, у дворани Студентског културног центра Универзитета у Бањој Луци, биће уприличена свечана додјела награде „Отворена књига“ пјеснику Леију Пингјангу, уз обраћање предсједника жирија за награду, г. Ранка Рисојевића, г. Предрага Бјелошевића, предсједника Удружења књижевника Републике Српске и члана жирија за награду, декана Филолошког факултета, проф. др Биљане Бабић, те чланове кинеске делегације. Додјели награде присуствоваће и студенти Филолошког факултета, посебно студенти кинеског језика којима је ово јединствена прилика да остваре директну комуникацију са кинеским писцима. Свечаност додјеле међународне књижевне награде „Отворена књига“ биће организована у сарадњи са Конфуцијевим институтом Универзитета у Бањој Луци.

Програм се у 17h наставља у Народној и универзитетској библиотеци РС промоцијом књиге изабраних пјесама прошлогодишњег добитника награде „Отворена књига“, румунског пјесника и академика, Јона Деаконескуа. Књигу, под насловом „Реторика гледала“, начинили су и превели пјесници и преводиоци Ристо Василевски и Нику Чобану, а своје књижевно-критичке осврте казиваће пјесникиње и критичарке, Јелина Ђурковић и Вера Хорват.

Истог дана, у 19h, у Народној библиотеци „Веселин Маслеша“ у Лакташима одржаће се Међународно пјесничко вече, а учествоваће пјесници: Леи Пингјанг (Кина), Јулијана Маринковић (Сјеверна Македонија), Селимир Радуловић (Србија), Катарина Миколашова (Словачка), Иштван Тари (Србија /Мађарска), Родољуб Ћорић (Црна Гора), Власта Младеновић, Вера Хорват (Србија), Миладин Берић (Република Српска)

Уторак, 29. 10. 2024.

Програм се наставља у уторак у 11 часова у Културном центру „Кућа Милановића“ представљањем часописа „Нова стварност“ и издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске. Учествују: Предраг Бјелошевић (главни и одговорни уредник), Јелена Глишић (секретар, члан редакције), Берислав Благојевић (члан редакције), Ранко Павловић (члан Савјета часописа, аутор), Ранко Рисојевић (члан Савјета часописа, аутор), Зоран Костић (члан Савјета часописа, аутор), Зоран Јунгић (аутор и преводилац, Канада/РС), Катарина Миколашова (Словачка), Јон Деаконеску (Румунија), Миладин Берић (аутор), Марко Миловановић Марун аутор), Власта Младеновић (аутор). Том приликом ће главном уреднику часописа „Нова стварност“, г. Предрагу Бјелошевићу, бити уручена регионална награда за часописе „Сергије Лајковић“, која се већ 38 година додјељује за нјабољи часопис у претходној години, а који посебно афирмише младе ауторе.Часопис „Нова ставрност“ је као заслужни лауреат проглашен на 38. Фестивалу младих песника „Млади мај“ у Зајечару, али стицајем околности биће додијељена на Међународним сусретима у Бањој Луци.

Традионално се гости Међународних књижевних сусрета сретну и са бањалучким гимназијалцима, а ни ова година није изузетак. Међународни поетски час одржаће се у Гимназији Бања Лука са почетком у 12.40h, а учествоваће пјесници: Леи Пингјанг, Даи Веина, Ли Хонгвеј, Шен Веи, Ћиу Хуадонг (Кина), Јулијана Маринковић (Сјеверна Македонија), Иштван Тари (Мађарска/Србија), Катарина Миколашова (Словачка), Родољуб Ћорић (Црна Гора), Зоран Јунгић (РС/ Канада) и Вера Хорват (Србија).

Церемонија свечаног затварања 9. Међународних књижевних сусрета планирана је за 18h у ресторану „Обала“, када ће лауреат награде „Отворена књига“, пјесник Леи Пингјанг прочитати пјесничку поруку мира свијету, а затим ће и сви остали учесници на својим матерњим језицима прочитати пјесмо о љубави или води.

Сриједа, 30. 10. 2024.

За сриједу је планирано да сви учесници у периоду од 9.30 до 11h обиђу град и градске културне установе, а затим посјете винарију „Јунгић“, која сваке године учеснике фестивала почасти боцом најквалитетнијег вина.

Спонзор 9. Међународнх књижевних сусрета – Бања Лука 2024. је Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске.

КОНКУРС ЗА MEЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ“

ukrs — Fri, 03 Jan 2025 11:29:26 +0000

Приједлоге за Међународну награду за превођење поезије „Коља Мићевић“ могу подносити издавачи, културне институције, удружења и појединци у периоду од 4. 1. до 25. 1. 2025. године на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше бр. 20, 78000 Бања Лука.

Награда се састоји од барељефа лика Коље Мићевића и новчаног износа.

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2024. ГОДИНИ

ukrs — Wed, 15 Jan 2025 13:51:43 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2024. години. Награда ће бити додијељена за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске, који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2024. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Конкурс је отворен од 15. јануара до 15. фебруара 2025. године, а резултати ће бити објављени најкасније до половине априла.

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ” ЗА 2024. ГОДИНУ

ukrs — Tue, 11 Feb 2025 08:19:44 +0000

Разматрајући приједлоге приспјеле на Конкурс Удружења књижевника Републике Српске за Mеђународну награду за превођење поезије„Коља Мићевић”, са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, жири у саставу Ристо Василевски, пјесник, преводилац и академик – предсједник, те Ранко Рисојевић и Предраг Бјелошевић, пјесници, преводиоци – чланови. На састанку одржаном 10. фебруара 2025. године, жири је, између пристиглих пријава за угледну награду за превођење поезије „Коља Мићевић“, издвојио:

Пјесника и преводиоца Зорана Костића, за укупно преводилачко дјело, посебно за превод и препјев Антологије руске поезије (X-XXI вијек) у издању Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” Бања Лука, 2024.
Преводиоца Предрага Црнчевића за превод са данског изабраних пјесама „Из истих снова” Јенса Фима Јенсена у издању МФП Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2024. и
Преводитељицу Ану Ђокић за превод са кастиљанског књиге „Материја” Јоланде Кастањо у издању издавача Пресинг, Младеновац, 2024.

Приликом коначног разматрања приједлога, жири је једногласно одлучио да се овогодишња награда за превођење поезије „Коља Мићевић” додијели истакнутом преводиоцу и пјеснику Зорану Костићу за његову вишедеценијску посвећеност превођењу и приближавању руске књижевности нашој књижевној публици, посебно за високе домете у превођењу капиталне Антологије руске поезије (X-XXI вијек) у издању Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” Бања Лука, 2024.

Сва умјетничка дјела, музичка, ликовна, вајарска, па и књижевна имају свој језик. Језик ликовних, вајарских и неких других умјетничких дјела је као печат који се једном удари и заувијек остане у том облику, разумљив свима, независно од времена када су настала и на ком мјесту и у ком времену се излажу. Њихова рецепција зависи само од склоности ка тим врстама умјетности на мјестима на којима се излажу и од намјере оних који их излажу. Језик књижевности има два лица: једно је језик на коме је дјело написано, а друго универзални језик којим дјело одише и истовјетно говори на ма који језик било преведено. У запажању тог универзалног језика књижевних дјела незамјенљиву улогу имају преводиоци. Склони смо да подржимо мишљење да је превођење прозних дјела нешто лакше да бисмо истакли сложеност превођења поезије. Јер се само у једној пјесми могу наћи историјски контексти, архетипски знакови, слојеви који једва примјетно повезују прошлост, садашњост и будућност

а које сваки преводилац мора да открије и да их на прави начин пренесе у други језик. Када се све то понови у низу пјесама које чине неку пјесничку цјелину или неки антологијски избор може се претпоставити колико је превођење поезије сложено и какво се све умијеће од преводиоца тражи.

Наравно, да не постоји дјело за које ће свако без изузетка рећи да је савршено. То се посебно односи на преношење једног дјела са једног језика на други. Али, добро је да савршенство као циљ у преводилаштву постоји и да постоје врхови који се том циљу приближавају. У нашој преводилачкој умјетности можда се том циљу највише приближио пјесник и преводилац Коља Мићевић, чије име ова награда носи.

Преводећи, чак правећи више варијанти истог текста, он је као виртуоз суверено пролазио кроз просторе поезије Дантеа, Валерија, Малармеа, Вијона и неких других великих пјесника, и многима служио као примјер.

На путу ка савршенству у преводилачком умијећу далеко је одмакао и пјесник и преводилац Зоран Костић (Цетиње, Црна Гора, 1948), чија је пјесничка и преводилачка биографија импресивна. Због природе награде „Коља Мићевић” овдје ћемо се задржати само на његову преводилачку активу:

од раних седамдесетих година прошлог вијека преводио је и у листовима и часописима објављивао поезију бројних руских аутора међу којима – Висоцког, Пушкина, Јазикова, Тјутчева, Љермонтова, Гумиљова, Блока, Хлебњикова, Бурича, као и пољских пјесника – Ј. Тувима, И. Галчинског, Ч. Милоша, М. Јаструна, Л. Става, Л. Лесмјана, А. Олхе и др.;

– са руског на српски језик превео је и објавио књиге:

Александар Пушкин – ПЈЕСМЕ БАЈКЕ ПОЕМЕ, 362 стр., Глас српски, Бања Лука, 2000. г.;

Александар Пушкин – СТИХОВИ, 104 стр., Infinitas, Београд, 2011. г;

Иван Буњин – ПЕСМЕ, 105 стр., Арт принт, Бања Лука, 2012. г;

Валериј Латињин – ТРАЈАНОВИМ ПУТЕМ (Избор), 248 стр., Просвета, Београд, 2012. г;

Виктор Слипенчук – ЏИНГИС-КАН (роман у сиховима), 125 стр, Treći milenijum, Београд, 2013. г;

Петар Јершов – КОЊИЋ-ГРБОЊИЋ (роман за дјецу у стиховима), 118 стр., Завод за уџбенике и наставна средства Источно српско Сарајево, 2018. г;

ТРИДЕСЕТ РУСКИХ ПЈЕСНИКА (хрестоматија), 406 стр, Православна реч/Просвјета,

2020. г;

Жири за Међународну награду за превођење поезије „Коља Мићевић” посебно издваја Костићево репрезентативно дјело преводилачке умјетности – Антологију руске поезије X-XXI вијека, Књига I, коју је саставио, превео и опремио обимним предговором и био-библиографским подацима о свим заступљеним руским, како непознатим и мање познатим (26), тако и најугледнијим, познатим (50) пјесницима.

Презентујући читаоцима волшебне препјеве, са руског на српски језик, готово исти број пјесничких поетика, Зоран Костић нигдје није оставио ни најмању сумњу да је преводилац првога ранга, преводилац који непогрешиво влада језиком са којег преводи и језиком на који преводи, увијек пратећи и поштујући њихове карактеристичне токове.

У Бања Луци, 10. фебруара 2025. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:

Ристо Василевски, предсједник

Ранко Рисојевић, члан

Предраг Бјелошевић, члан

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА (2025)

ukrs — Wed, 19 Feb 2025 10:53:09 +0000

На основу чланова 8 и 9 Статута

Удружење књижевника Републике Српске расписује

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:

Захтјев (са обавезним контакт подацима − број телефона и мејл адреса),
кратку биографију,
библиографију објављених радова,
објављене књиге,
књижевно-критичке текстове о објављеним књигама.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

Конкурс је отворен од 20. фебруара до 20. марта 2025. године.

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину - ужи избор

ukrs — Sat, 08 Mar 2025 02:09:32 +0000

Жири у саставу Андреја Марић (предсједник), Жељка Аврић (члан) и Аћим Тодоровић (члан) одлучио је да у ужи избор за Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину предложи сљедеће наслове (наведене по азбучном редослиједу):

Андрак, Михајло Орловић

Кратак, динамичан и занимљив роман, чврсте иако фрагментарне структуре, који од првог поглавља настоји да аутентичност и увјерљивост исприповиједаног потврди елементима документарности, нарочито кроз истраживачко-новинарску позицију наратора. Уз помоћ различитих приповједних техника расплиће се интригантна прича (повремено на граници фантазмагорије) необичног јунака трагичне судбине. Аутор ствара и ефекат изневјереног очекивања у посљедњем дијелу романа, у форми исповијести главног лика. У роману је изразито наглашена симболика ријеке, острва, снова, а основни покретачки мотиви јесу сагрешење и потреба за искупљењем.

В. Д., Горан Врачар

Живописан и тематски врло актуелан роман, као својеврсна слика савременог свијета, уводи у причу бројне ликове, чије су судбине изразито преплетене, али аутор све то открива постепено, по моделу криминалистичких романа. Карактеризација ликова изведена је кроз њихове поступке и густо ткане дијалоге, у којима неријетко више сазнајемо из оног неизговореног. Развијају се различити приповједни рукавци, у којима је ријеч о брачним и/или породичним односима, љубави, пријатељству и, нарочито, политици и корупцији. Крај романа доноси неочекиван преокрет, који овај роман ионако суморног и мрачног амбијента чини још и трагичним.

Мартин удио, Сања Савић Милосављевић

Роман о личном и колективном болу, о његовој катарзичности, трпљењу, човјековим слабостима, о пропуштеним приликама и кајању, али и о људској доброти, саосјећању, солидарности и помагању, погубности и величини љубави, заузимања и жртве за блиске. Роман је досљедно исприповиједан техником сказа, кроз три аутентична гласа, и три лика различите генерацијске припадности, чије се приче и животне судбине снажно преплићу. Ауторка постепено открива степен њихове повезаности, док истовремено гради појединачна суочавања са универзалним егзистенцијалним питањима опстанка, губитка, идентитета и припадности, увезујући их и у заједничку причу о страдању српског народа кроз другу половину 20. вијека.

Нешто неизрециво блиско, Александра Мариловић

Особена пјесничка књига, самосвојне, помало и затворене поетике, али већ самим насловом предодређена да читаоцу буде блиска и препознатљива. У форми лирске исповијести, ауторка нуди луцидне пјесничке слике смјештене у бајколик амбијент, уз изразиту маштовитост и фантазмагоричност. Пјеснички субјекат ове књиге је изразито сензуално биће, широкогрудо, склоно сањарењу, које сваким стихом слави љубав. На плану пјесничког језика истичу се несвакидашњи спојеви ријечи, те веома ефектни обрти и поентирања.

Поруб, Сава Гуслов Марчета

Приповједна проза која на трагу Кочићеве тематике и поетике исписује животне судбине „с планине и испод планине“. Било да су те приче трагичне (поготово када говоре о лудилу или смрти), или да говоре о љепшим странама сеоског живота (љубав, солидарност, бројно и здраво потомство), заједничка одлика им је изразита животност свих ликова и нарочито њиховог језика. Насловна прича, вјероватно једна од најбољих, истовремено представља метафору цијеле ове збирке која, иглом, концем, порубом (и змијањским везом), настоји да сачува у памћењу златну прошлост, како индивидуалну и интимну, тако и ону колективну.

Скућиште, Марко Миловановић Марун

Тематски врло компактна пјесничка књига, чврсто и прецизно компонована, подијељена на три пјесничка циклуса („Окућиште“, „Укућиште“ и „Заогњишта“), у којима су персонификовани дијелови куће, различити кућни предмети, те појмови који симболишу заједницу и настајање (породицу, земљу, стварање, почетак, вјеру). На трагу Попиних пјесничких поступака, аутор кроз антропоморфизацију наведених предмета и појмова тражи одговоре на општа и универзална питања, јер се заправо у свим тим предметима огледа човјеков микрокосмос, а у свим појединачним пјесмама ријеч је заправо о унутрашњем свијету човјека и његовом односу према традицији, али и о питањима индивидуалног и колективног идентитета.

Хватати змију туђом руком, Војин Тривуновић

Пјесничка књига коју одликује згуснут, редукован стих, лишен сувишних ријечи, интерпункције и риме, али мисаоно и емотивно веома разбокорен. Ауторов одабир пјесничке форме је компатибилан језгровитом поетском изразу, тематско-мотивском избору из индивидуалног и колективног животног круга, завичајног и породичног миљеа, као и народне и историјске традиције.

У Бањој Луци, 1. 4. 2025. године

Жири:

Андреја Марић

Жељка Аврић

Аћим Тодоровић

Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину –најужи избор

ukrs — Mon, 24 Mar 2025 17:25:56 +0000

На састанку жирија за Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину (у саставу: Андреја Марић, предсједник, Жељка Аврић и Аћим Тодоровић, чланови), одржаном у онлајн-формату 4. 4. 2025. године, донесена је одлука да, након претходно објављеног избора од седам наслова који су ушли у ужи круг, сљедеће три књиге издвојимо у најужи избор (наводимо их према азбучном редослиједу):

Андрак, Михајло Орловић,

Мартин удио, Сања Савић Милосављевић,

Скућиште, Марко Миловановић Марун.

Одлуку о добитнику Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске за најбољу књигу у 2024. години саопштићемо до 10. 4. 2025. године.

У Бањој Луци, 5. 4. 2025. године

Жири:

Андреја Марић

Жељка Аврић

Аћим Тодоровић

Годишња награда УКРС Сањи Савић Милосављевић

ukrs — Thu, 10 Apr 2025 08:42:20 +0000

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: доц. др Андреја Марић, предсједник, Жељка Аврић и Аћим Тодоровић, чланови, након свестраног и темељитог оцјењивања 22 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2024. години, и након утврђивања ужег избора од седам књига, те најужег избора од три књиге, 10. априла 2024. године једногласно је донио

О Д Л У К У

да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину додијели роману Мартин удио Сање Савић Милосављевић.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Образложење Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину

Сања Савић Милосављевић, Мартин удио, Бедем књиге, Београд, 2024.

Роман Мартин удио Сање Савић Милосављевић пажљиво одабраним насловом отвара се као модерно романескно штиво које снажно кореспондира са књижевном, културолошком и историјском баштином. Иако се ауторка бави врло разнородним темама, она их вјешто уплиће у цјеловиту причу трипартитне структуре, донесену у три гласа различите генерацијске припадности, два женска и један мушки, водећи рачуна да сваки од наративних токова буде одмјерен и саображен оном који му претходи или који ће услиједити. Спретном руком и рукописом афирмисаног драматурга Сања Савић Милосављевић гради драматичан сиже, у којем централна прича расте не у ширину (када само кваса и прелива се, а радња се не помјера), него у висину (чиме се приближава истини), онако како је о томе аутопоетички промишљала у самом роману. Стога, ненаметљиво али зналачки, овај роман проговара и о увијек изазовној и интригантној теми стварања и његовог смисла.

У доминантном наративном току, унутрашњим гласом младе, интровертне стрип-умјетнице Иване промишљају се питања примијењености, мотивације, одговорности и слободе у стваралачком и креативном послу, али се покреће и идентитетско трагање за властитим животом кроз осмишљавање приче која ће бити окосница њеног новог стрипа. Непосредно након симболичног сна са црвеном лисицом, у роман се уводи и исповијест насловне јунакиње, старије жене, избјеглице из Хрватске, која је налик на новозавјетну Марту („Распремаш што ти дани нанесу. Па ако те у једном дану здипе двије највеће несреће, а ти полако. Распремаш свој удио.“). Марта је шнајдерица, али она вјешто кроји и причу о свом животу, дијалекатски маркирану и премрежену бројним народним умотворинама које је усвајала од свих уз које је стасавала и који су је обликовали. Трећи глас, шоферски, са низом духовитих реплика које неминовно израстају из пређених километара на точковима аутобуса, уским и вијугавим путевима махом источне Босне, своју причу гради као једну врсту терапеутске исповијести о трагичном и промашеном животу те дубоком неразумијевању са ближњима.

Жижак у паркету, стварајући звук који личи на штепање машине, а истовремено и симболизујући чедо у утроби које се врпољи као жижак, биће мотив који суптилно повезује два женска гласа овог романа. У женском роду он постаје и жишка, симбол оног неопходног стваралачког пламена, јер „ово је прича-комета“. Она остварује свој смисао испуњењем једне од завршних порука из романа, „да приче, ако не повежу барем два човјека не значе ништа“. У овом роману, сплетом врло комплексних породичних и других међуљудских односа, а нарочито судбинским преплитањем три наративна гласа, повезаност се превасходно остварује на синхроној равни његовог сижеа. Али изнимно је важна и она дијахрона, вертикална повезаност различитих ликова, њихових ближих и даљих сродника, и неријетко трагичних животних судбина, захваљујући којој је ово роман и о свеколиком страдању српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини од Другог свјетског рата до данас. Мартин удио Сање Савић Милосављевић је садржајно и емотивно густо ткан роман, који носи сугестивну поруку о неопходности животног и стваралачког витализма, али и о снази љубави, доброте и самилости.

Бања Лука, 10. 4. 2025. године

За жири,

Андреја Марић, предсједник

Часопис за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“

ukrs — Sun, 11 Feb 2024 11:03:24 +0000

Редакција:

Предраг Бјелошевић - главни и одговорни уредник
Берислав Благојевић - замјеник главног и одговорног уредника,
Златко Јурић, Данијел Дојчиновић, Саша Кнежевић, Мирко Вуковић, Јелена Глишић, Слободан Јовић, Синиша Видаковић, Младен Матовић, Милан Ракуљ

Књиге пристигле на конкурс за награду "Ђуро Дамјановић" 2025.

ukrs — Tue, 22 Jul 2025 04:49:53 +0000

Александра Мариловић НЕШТО НЕИЗРЕЦИВО БЛИСКО (поезија)
Анђелко Анушић ПЛАТНО (поезија)
Биљана Кордић ДРУЖИНА ИЗ ПРЕДГРАЂА И ПТИЧИЈА ЗАВЈЕРА (проза)
Боривоје Симић КАЛАФОНИЈУМ (проза)
Бранка М. Касаловић АЛАРМ (поезија)
Валентина Милачић ПЈЕСМА НА ЖИЦИ (поезија)
Вера Цветановић МИСЛИШ ЛИ ДА НЕ МИСЛИМ (поезија)
Владислав Бајац ПУЦАЊ У ПРАЗНО (проза)
Војин Тривуновић ХВАТАТИ ЗМИЈУ ТУЂОМ РУКОМ (поезија)
Гојко Мандић ШТА СВЕ РИЈЕКА ИМА (поезија)
Горан Дакић ИЗВЛАЧЕЊЕ ДРАЧЕ (проза)
Гордана Јефтић СЕАДМДЕСЕТ ДАНА (проза)
Данило Аврамов НЕКА РЕЧ КАЖЕ СВЕ О ЧОВЕКУ (поезија)
Душан Мијаиловић Адски БРАТОГУБЉЕ (проза)
Ђорђо Сладоје КАЛЕНДАР МОЈЕ МАЈКЕ (поезија)
Ђорђије Бојанић ИСПИСАН КРУГОМ РИЈЕКЕ И ПТИЦЕ НАШАО САМ ПРАСЛИКУ СВОЈЕ ДУШЕ (поезија)
Ђуро Медић КРАЈ ОД КАМЕНА (проза)
Емилија Ема Чолак УСНУТАК (поезија)
Жељка Аврић ДАН ЈЕ МОГАО ДА ПОЧНЕ (проза)
Жељка Аврић ИЗВАН, ИЗНУТРА (поезија)
Здравко Миовчић МЕТАФИЗИЧКИ ПОДРУМ (поезија)
Здравко Шолак ЈЕДНО ПОСЛЕПОДНЕ (проза)
Зоран Рајић КОМПОЗИЦИЈА (поезија)
Зоран Рајић ГАЛЕРИЈА. ЛИКОВИ И ПРИЧЕ (проза)
Јелена Гавриловић ПРЕСЛИЦА ЏИДОВКЕ ДЕВОЈКЕ (поезија)
Јелена Максић ДУША (поезија)
Јован Шекеровић ЈАНКОВИЋ СТОЈАН 2 (проза)
Јулијана Маринковић ЈА ЈУЛИЈАНА М (поезија)
Ковиљка Прошић Пилиповић РИБА (поезија)
Лидија Костић НЕСАНИЦА И ДРУГЕ ПРИЧЕ (проза)
Марко Миловановић Марун СКУЋИШТЕ (поезија)
Mарко Д. Марковић ПОКО(А)ЈНИК (проза)
Милан Николић САНОВНИК ЗА БУДНЕ (поезија)
Милан М. Тривунчић СВЕТИ ОРЕОЛИ (поезија)
Милан М. Тривунчић СПАСЕЊЕ КРОЗ ХРИСТА (проза)
Милан М. Тривунчић СТИХОДАР (поезија)
Милена Дрпа ТУЂЕ ВРИЈЕМЕ (поезија)
Михајло Орловић АНДРАК (проза)
Мухарем Баздуљ ЛИМЕНИ ЛИЈЕС ЗА ЗАИМОВИЋ ЗЕЈНУ (проза)
Павле Зељић SPINA MUNDI (поезија)
Предраг Ђурић ПЕТ ДЕБЕЛИХ ПЕСНИКА (проза)
Радмило Радовановић СРЕЋНИ МЕНЕЛАЈ (поезија)
Радован Пиљак ОДБРАНА СРПСКЕ (поезија)
Радосанка Ковачевић Шевкушић НИЧИЈА МЕЂА (проза)
Селимир Радуловић ПО ВОДИ КОЈА ЈЕ ПРАЛА НОГЕ ИСУСОВЕ (поезија)
Тања Малетић ПТИЦЕ НА УЗГЛАВЉУ (поезија)

Награда „Змијањче“ за 2025. годину

ukrs — Thu, 07 Aug 2025 08:29:39 +0000

Награда „Змијањче“ за 2025. годину

(60. Кочићев збор)

Између више од стотину пристиглих радова ученика основних школа из цијеле Републике Српске, награду „Змијањче” за 2025. годину, сагласно једногласној одлуци жирија (Вид Вицко Вукелић – предсједник, Миладин Берић и Јелена Глишић – чланови), понијела је Валентина Шућур, ученица 6. разреда ОШ „Петар Кочић“ из Кола (Бања Лука) за причу „Мој разговор с Петром Кочићем“.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Прича „Мој разговор са Петром Кочићем“ коју нам је послала Валентина Шућур, ученица шестог разреда ОШ „Петар Кочић“ из Кола се издвојила од других радова јер нас је одушевила сликом коју је измаштала мастилом своје оловке на змијањским брдима.

Причом нас уводи у љепоту јутра планинског краја и хладовину ораха под којим затвара очи и ствара јасну слику разговора са Кочићем.

Валентина није само измаштала овај сусрет са писцем, него је, по опису догађаја заиста то и доживјела. То и јесте љепота писане ријечи. Не само убиједити друге у оно што говорите, чак не убиједити и себе, него живјети оно што излијевате на папир.

Валентина је сигурно успјела у томе и хвала јој у име писане ријечи. Она то потврђује на самом крају приче ријечима: „Одлучила сам! Писаћу, борићу се ријечима јер није лако бити дијете са Змијања, али је часно“.

Поред награђене пјесме, својим квалитетом нарочито су се издвојила још два рада које жири жели нарочито да истакне и похвали, а то су радови „Мајка која родила ме није“ Николине Стоисављевић, ученице осмог разреда ОШ „Доњи Жабар“, Доњи Жабар, те „Прођох срцем кроз Косово и Метохију“ Надежде Савић, ученице VII-3 разреда ОШ „Свети Сава“, Модрича.

Такође, жири похваљује и сљедеће радове: пјесму „Породица нас спаја, знање нас штити“ Татјане Глигић, ученице осмог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Приједор; пјесму „Дјечији осмијех“ Милице Шљивић, ученице шестог разреда ОШ „Десанка Максимовић“ Станари; пјесму „Не дам!“ Матије Илића“, ученика шестог разреда ОШ „Георги Стојков Раковски“ Бања Лука; пјесму „Балон град“ Саре Анџић, ученице петог разреда ОШ „Бошко Буха“ Штрпци, Увац; причу „Змијањче“ Анђеле Шевић, ученице осмог разреда ОШ „Вук Караџић“ Нови Град; пјесму „Душе се буде у прољеће“ Миле Бабић, ученице шестог разреда ОШ „Данило Борковић“ Градишка; причу „Моја бака“ Еме Радановић, ученице осмог разреда ОШ „Никола Тесла“ Дервента; пјесму „Ћирилица се пише срцем“ Дајане Пајић, ученице седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ Подновље.

2. 8. 2025, Бања Лука

Жири:

Вид Вукелић, предсједник

Миладин Берић, члан

Јелена Глишић, члан

Награђена прича:

МОЈ РАЗГОВОР С ПЕТРОМ КОЧИЋЕМ

Једног јутра, кад је Мањача била обучена у бијелу измаглицу, сјела сам под стари орах иза наше куће и затворила очи. Хтјела сам да чујем тишину, али онда као да је неко проговорио. „Знаш ли ти, дијете, чије кораке носиш кроз ову земљу?“ Тргла сам се. Испред мене старац са брковима, штап у руци, поглед оштар али топао. „Ко сте Ви?“, шапат ми једва изађе из уста. „Ја сам Петар Кочић, дијете. Син ових брда и борац за правду. Дошао сам да ти кажем: не заборави ко си!“ У мени све задрхти. Гледала сам га као да гледам у саму Мањачу – обиљно, пркосно и поносно. „Али, шта ја могу? Ја сам само обична дјевочица са села.“ Насмијао се. „И ја сам био дјечак са Змијања. Нису вјеровали да ћу ишта промијенити. А ја сам вјеровао. Писао сам. Говорио. Викао. За правду. За народ. За ову земљу. Ти можеш више него што мислиш.“ У том тренутку као да се цијели крај пробудио. Краве су замукале, птице полетјеле, а сунце пробило маглу. И у мени се пробудило нешто старо, дубоко – инат, жеља и понос. Петар Кочић није био само писац. Био је гром у гласу народа. Имао је перо које је парало неправду и срце које је куцало за слободу. Кад сам отворила очи, више га није било. Само камен на којем је неко урезао: „Кочић живи док га памте!“ И ја сам одлучила. Памтићу. И писаћу. И борићу се ријечима, баш као он. Јер није лако бити дијете са Змијања, али је часно.

Валентина Шућур, 6. разред, ОШ „Петар Кочић“ Кола, Бања Лука

Кочићева награда Гојку Ђогу

ukrs — Thu, 07 Aug 2025 08:31:08 +0000

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ КОЧИЋЕВЕ НАГРАДЕ

Жири је радио у саставу: Жељка Аврић, Душко М. Петровић, и проф. др Жељка Панџић. Од пристиглих четрнаест пријава на Конкурс за додјелу Кочићеве награде – која се према Правилнику додјељује за дјела из области српског језика и књижевности угледном књижевнику, за цјелокупно књижевно дјело писано на српском језику (приповијетка, драма, роман, поезија, есејистика и преводилаштво), а које одликује кочићевски слободарски дух, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности – жири је једногласно и са задовољством донио одлуку да овогодишња Кочићева награда припадне Гојку Ђогу.

Већ од 1967. и прве пјесничке збирке под насловом Туга пингвина, Гојко Ђого се огласио аутентичним гласом пјесника модерног сензибилитета какав је и данас. Један је од оних пјесника, и уопште књижевних стваралаца, који осим што посједује особен сензибилитет сагледавања и поимања свијета, он је и пјесник снажног критичког импулса и животно освијештеног осјећаја вриједности и незамјенљивости слободе у свим њеним видовима – од егзистенцијалног до умјетничког, што је већ итекако кочићевски. Свијест о слободи као таквој учвршћена је у изузетној интелектуалној и карактерној снази, али и предачком родољубљу и Савиног и косовског завјета, којим се лично подређује колективном, архирођеном на хумској земљи, чије је духовне вертикале најснажнији симбол Црква светог великомученика Лазара, задужбина кнеза Влаћа Бијелића, у пјесниковим родним Влаховићима код Љубиња.

Отуда и посве аутентична снага Ђоговог пјесничког израза, који високоестетизован и ерудитан па зато затамњен на моменте, али не и мистичан, громко и пркосно одзвања у ушима и добронамјерних, њему срођених, читалаца и оних који то нису, баш као ударци средњовијековног клесара у камен којима ријеч постаје многозначна – којима ријеч постаје залог и жртва! „Поезија и јесте облик саможртвовања: песник поистовећен са речју коју обликује на посебан начин, преузима пуну одговорност за смисаону изазовност и носивост те речи.“, како рече Хамовић поводом поезије нашег пјесника. То ће се судбином збирке Вунена времена која ће одредити и судбину њеног творца, искуствено потврдити, а Ђогов поетички став, исказан и у поезији и у есејима да књижевно дјело мора имати контакт са стварношћу, посвједочити. И са, и поред, најдубље и најболније уклесаности вунене трилогије коју чине Вунена времена (1981), Црно руно (2002) и Клупко (2018), и у књижевно дјело и у живот Гојка Ђога, његово цјелокупно дјело представља својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија пјесника и пјесничког чина, аутономија умјетности. Без обзира на род и врсту, умјетност по себи морала би увијек да има макар зрно дијалектички плодоносне сумње, као израза развоја човјекове мисли, а тиме и развоја људског друштва. По томе како је Ђого, првенствено осјећа и доноси, а онда и теоријски квалификује као апокрифну, па има предиспозиције субверзивности и увијек се налази пред судом или „на суд и на осуду“, апсолутно је, и то много више него други савремени српски писци, на путу који је крчио и Кочић. И сам Ђого у том контексту каже: “Празно је свако слово// које није обележено// тајним знаком.” (Туга пингвина, “Неизвесно V”). Како бисмо данас замислили српску књижевност и културу, српску интелектуалну мисао без критичке и сатиричке стваралачке линије или без полемика? Да није критичког сагледавања стварности из угла умјетности, можда бисмо данас сви без изузетка били без идентитета, звали бисмо се “трохил” као птица која живи хранећи се на чељустима крокодила, понизно говорећи као у Ђоговој пјесми: “Господаре, отвори прљава уста// да радим свој посао// и кљујем свој хлеб. Немој чељусти да ми суде,// ко би чистио твоје зубе,// црви би ти грло прогризли.// Ти ждери, ломи, мељи,// кожу земљи раздери,// баш ме брига за вине и невине,// само припази на мене.”(Вунена времена, “Трохил”)

Умјетност, као таква, мора да стоји изван интереса ма чији они били, како је говорио и Лаза Костић, а једина њена ангажованост која може и треба да јој буде иманентна је ангажованост за човјеково биће. Ђогова умјетност јесте уско везана за контекст њој савременог тренутка и не може се у цјелини схватити мимо друштвеноисторијског контекста, али је њена вриједност високо изнад и њене социјалне и алузивне вриједности, а Ђогова промишљања „изван оквира“ и пут који му је показало његово “непослушно”, “својеглаво”, “црно перо” које “се отело” (Црно руно, “Пакао и пенкало”) директно су утицали на слику и ток српске културне историје, јер да – пјесник треба да буде пробуђени дио народа, да носи свој биљег који Ђого симболички представља мотивом лишаја на лицу о коме у истоименој пјесми поигравајући се са феноменом обиљежености и необиљежености каже: “Ја нисам први необележени створ// али сам први заволео белег свој// и када би бити могло// ја га се не бих ослободио.” (Модрица, “Лишај на лицу”).

На Настасијевићевом и Попином трагу, а прије свега Костићевом принципу укрштаја старог и новог, националног и модерног, а тим слиједом трагом и сјајног авангардисте Станислава Винавера, Ђого гради властите говорне и језичке, рекло би се и пјесничке форме, којима изнова на друкчији начин, а без патетичности, показује које су неслућене могућности језика и како је језик, не само темељ књижевности, већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Петру Кочићу на понос. Лексика српског језика којом гради своју пјесничку зиданицу, значењски свакако потентна, његовим поетско-мисаоно-контекстуалним и енигматично-езоповским преобликовањем прераста у читав један нови систем значења, потврђујући да је апстракција извор и индикатор модерног мишљења и напретка, и то апстракција у оном смислу како ју је дефинисао Винавер: „Пут пређен од једне речи до њене измењене варијанте која је добила нови смисао – тај пут јесте она апстракција, оно што нам се није рекло, до чега ми сами имамо да дођемо упоређујући претхође са дохођем.“ Само та карактеристика Ђогово пјевање већ ставља у фокус вишег књижевнотеоријског и књижевноисторијског значаја. Управо је упоређивање претхођа са дохођем, одгонетање пјесничког израза, правилна позиција за читање и разумијевање Ђогове поезије, за шта су примјери пјесама непребројни, а њихов избор зависи од индивидуалног укуса. Вечерас бирамо овај, и због значења и због звучања:

“Макијо, вучја авлијо,// упути ме у своје законе,// научи да зобљем// трњине и глогиње// да гостим госте,// звери и поскоке.// Учи од кога да бежим,// коме да се клањам,// да не братим брата// никог осим мрког мрака.// Твој чопор је последњи азил.// Вучје зубе оштрим,// чекам камено доба// да се врати,// детињство света// у наш трули врт.” (Вунена времена, “Макија”)

Поред тога што поезију као умјетнички облик по природи карактерише двострука кодираност, Ђого је и то надоградио – утројио, па његову поезију карактеришу различито укотвљена кодирања од симболичко-митолошког до кодирања конкретног друштвеног контекста, а најпосле и личног искуства. Стога, генерално гледано, апстрахујући индивидуалне поетске и поетичке вриједности и књижевнотеоријске оквире Ђогове палимпсестне грађевине, његово дјело у цјелини могло би се посматрати као алегоријска парабола кулутрноисторијског кретања једног народа у једном раздобљу, слика његовог духовног кретања у функцији опстанка – отјелотворење одбрамбене улоге књижевности као умјетности. Ако бисмо бирали фигуру која би на најбољи начин илустровала снагу и ефекат његовог пјевања, била би то засигурно фигура Костићевог јадранског Прометеја, чији смијех одзвања упркос стрвинару, а из груди не тече крв него ватра којом га и сажиже. Сличну, ослобађајућу функцију ватре проналазимо у Ђоговим стиховима: “Напуни лулу дуваном-динамитом!// грка ће ти ватра испунити недра,// расковати клешта и ексере// и огрлицу – омчу.” (Кукута, “Лула дувана”).

И на крају, уколико ово образложење као сажету бесједу књижевноумјетнички и метафорички схватимо као кондир вина којим наздрављамо, онда ћу у име свих чланова жирија гласом народног пјесника у контексту оданости и вјерности српском језику, књижевности, култури и традицији, српском народу и његовом слободарском духу рећи:

Дижем ову златну чашу вина,

ако ћу је напит' по старјештву – за цјелокупно књижевно дјело –,

ако ћу је напит' по љепоти и господству – поетичкој и естетској вриједности;

ако ћу је напит' по јунаштву – кочићевској истрајности и пркосу – ,

напићу је академику Гојку Ђогу са особитим задовољством! Уздравље Вам било!

У Бањој Луци, У име чланова жирија:

4. 8. 2025. године проф. др Жељка Панџић

Међународна књижевна награда „Отворена књига“ пјеснику Бабкену Симоњану

ukrs — Wed, 15 Oct 2025 09:19:04 +0000

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ МЕЂУНАРОДНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ОТВОРЕНА КЊИГА“, УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2025. ГОДИНУ

Овогодишњи трочлани жири ̶ Зоран Костић (предсједник), Ранко Рисојевић (члан), Предраг Бјелошевић (члан) – једногласно донесеном одлуком, престижно књижевно признање додијелио је познатом јерменском пјеснику Бабкену Симоњану, имајући у виду његов цјелокупни лирски опус високе умјетничке вриједности.

Има у поезији неколико вјечних тема о којима ће пјесници увијек пјевати: рађање, живот, љубав, родољубље, пролазност, смрт. Бог је удесио а пјесници примили на срце, да о томе најчешће и пишу. Међу непролазним темама, свакако, у поезији су најприсутније родољубље и љубав. Од Бога даривани Бабкен Симоњан, на трагу древних старинских аеда, свој живот је поистовијетио са темом родољубља, испуњавајући тако своју пјесничку мисију. Иако су његови стихови, настали из дубоког надахнућа, испуњени топлином дома и завичаја они, надвисујући локалну симболику и топосе, достижу значење универзалног, вјечитог и свевременог.

„Певај душо, тугуј срце, благосиљај родна земљо! Песници ће одбранити право на плач или их неће бити. Бабкен Симоњан, песник, не тајећи сузе пева своје јерменско господство. Господство које је и српско, јер је од књиге „Ходочашће“ њен аутор Бабкен Симоњан и српски песник. И јер му је срце од старинског пламена. Од оног на Арарату, који се никад не гаси. Добродошао у српску поезију, брате, Симоњане“, написао је песник Брана Петровић у редовној колумни у НИН-у, 5. јула, 1998. годоне.

У овом образложењу одлуке о додјели нашег признања, жири сматра да Бабкен Симоњан поезију доживљава као највиши облик књижевне писмености која до пуног изражаја долази кроз версификаторско сазвучје, којим је постигао завидне стваралачке резултате окушавајући се у скоро свим пјесничким формама и облицима.

За овог аутора – познаваоца многих свјетских култура и језика – поезија је језик над језицима, а у случају српске и јерменске књижевности, и његова конкретна улога у прожимању двије културе. На том плану, и као пјесник, и као књижевни преводилац, односно, већ три деценије, најживља духовна јерменско-српска спрега, Бабкен Симоњан је остварио импозантне резултате и успјехе, што ће, на крају саопштења жирија, најбоље илустровати чак и редуковани биографски подаци лауреата:

Јерменски пјесник, преводилац, есејиста, србиста, експерт јерменско-српских веза, истакнути умјетник, Бабкен Симоњан је рођен 1952. године у Јеревану (Република Јерменија). Аутор је петнаест књига пјесама, есеја, путописа и преко 900 публикација. Од 1975. године, први у својој земљи, бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражујући јерменску дијаспору Србије. Учествовао је на више Међународних сусрета писаца и Међународних сусрета преводилаца. Његови књижевни радови преведени су на руски, српски, бугарски, украјински, словачки, естонски, италијански, мађарски, енглески, француски и румунски језик.

Од 1980. године редовно преводи на јерменски језик дјела из српске народне, класичне, и савремене књижевности. По свом избору и преводу објавио је многе књиге јерменских и српских аутора, више панорама, избора и антологија српске поезије. Од 2002. године, редовни је члан Матице српске.

Бавио се професорским радом на Јереванском лингвистичком универзитету „Брјусов“ гдје је на своју иницијативу 2003. годоне отворио курс српског језика. Године 2005-2006, предавао је српски језик и на Руском филолошком факилтету Јереванског државног универзитета.

Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије.

Имајући у виду његову вишегодишњу књижевну, преводилачки и културокошку дјелатност у области јерменско-српских културних веза, одлуком Владе Републике Србије 2006. године именован је за Почасног конзула Републике Србије у Јерменији.

Овај аутор је добитник више престижних, како јерменских тако и међународних књижевних признања. Посљедње двије године Бабкен Симоњан ради на новој, обимној Антологији српске поезије на јерменском језику, у којој ће својим пјесмама бити заступљено и више аутора из Републике Српске.

У Бањој Луци, 14. 10. 2025.

ЖИРИ:

Зоран Костић, предсједник

Ранко Рисојевић, члан

Предраг Бјелошевић, члан

Здравко Миовчић добитник награде „Ђуро Дамјановић“

ukrs — Thu, 16 Oct 2025 09:16:08 +0000

ОДЛУКА ЖИРИЈА

НАГРАДА „ЂУРО ДАМЈАНОВИЋ“

Жири за награду „Ђуро Дамјановић“ коју додјељује Удружење књижевника Републике Српске - Подружница Бања Лука у саставу Берислав Благојевић (предсједник), Ранко Прерадовић и Ђорђе Вуковић (чланови) на састанку 8. октобра још једном је разматрао књиге уврштене у ужи избор („Платно“ Анђелко Анушић, „Лимени лијес за Заимовић Зејну“ Мухарем Баздуљ, „Пуцањ у празно“ Владисалв Бајац, „Нешто неизрециво блиско“, Александра Мариловић, „Метафизички подрум“ Здравко Миовчић, „Андрак“ Михајло Орловић, „По води која је прала ноге, Исусове“ Селимир Радуловић и „Календар моје мајке“ Ђорђе Сладоје).

Већином гласова жири је одлучио да награду „Ђуро Дамјановић“ додијели:

ЗДРАВКУ МИОВЧИЋУ

за књигу „МЕТАФИЗИЧКИ ПОДРУМ“

(Центар за српске студије, Бањалука).

Ову поетску књигу красе чулност и мелодичност, те истанчан симболизам и асоцијативност. Поменута асоцијативност у поезији „Метафизичког подрума“ понекад је директна и недвосмислено призива Ђуру Дамјановића, комуницирајући са пјесником, књижевником, боемом. Жири је сматрао да је овај аспект Миовчићеве лирике значајан како би се награђена књига издвојила од осталих, релативно уједначених дјела који су ушли у ужи ибор

Важно је нагласити да је на овогодишњи конкурс пристигло више од четрдесет издања – романа, поетских збирки и књига приповједака – што показује значајну заинтересованост аутора и издавачких кућа за награду „Ђуро Дамјановић“. Поред квантитета, наглашавамо да је квалитет дјела која су ушла у конкуренцију за награду био веома висок, нарочито књиге које су се нашле у ужем избору.

Бања Лука, 15.10.2025. године УКРС – Подружница Бања Лука

Списак књига пристиглих на Конкурс за награду „Станко Ракита“ за најбољу књигу за дјецу објављену у 2024. години

ukrs — Mon, 01 Dec 2025 09:35:35 +0000

Списак књига пристиглих на Конкурс за награду „Станко Ракита“ за најбољу књигу за дјецу објављену у 2024. години (по азбучном реду имена):

Александар Чотрић, Хеј, замисли, поезија, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Божидар Пешев, Маслачак и вила, проза, Београд: Институт за дечју књижевност,
Бојан Љубеновић, Приче са јастука, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Бранко Стевановић, Нешто лично и томе слично, поезија, Лазаревац: Библиотека „Димитрије Туцовић“: Међународни фестивал хумора за децу, 2024.
Весна Алексић, Трећа мачка, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Власта Н. Ценић, Загрл'те их, песме моје: Оде песницима српске књижевности за децу, поезија, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Драгана Чалак, На крилима маште, поезија, Зворник: АСоглас, 2024.
Јелена Калајџија, Спајалица, шест сјемена и перо, проза, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2024.
Јелена Радека, Није крива Софија, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2025.
Јована Аксентијевић, Како је камење некада расло, поезија, Црвенка: Дом културе, 2024.
Лепа Марковић, Цајковићи, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Љубивоје Ршумовић, Ршумовање од А до Ш, избор из поезије, Чачак: Пчелица издаваштво, 202
Mилош Михаиловић, Веверпух, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Милутин Ђуричковић, Близанци у акцији, проза, Тешањ: Институт за дјечију књижевност у БиХ, 2024.
Мирослав Кокошар, Има нешто међу нама, поезија, Зворник: АСоглас, 2024.
Ненад Милкић, Бајка о азбуци, проза, Мали Зворник: Милкић издаваштво, 2024.
Пеђа Ристић, Чиче-миче, четири приче, проза, Београд – Херцег Нови: Креативна радионица „Балкан“, 2024.
Поп Д. Ђурђев, Декаморон: ludus in fabula, проза, Нови Сад: Прометеј, 2024.
Радислав Јовић, Сунцокретање, поезија, Београд: Институт за дечју књижевност – Центар за културу Врачар, 2024.
Зоран Станић, Обој Приједор, сликовница, Приједор: Принт дизајн, 2024.
Зоран Станић, Приједорски буквар: водич за мале школарце и њихове родитеље, приручник, Приједор: Принт дизајн, 2024.

УЖИ ИЗБОР ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „СТАНКО РАКИТА“ ЗА 2024.

ukrs — Mon, 01 Dec 2025 09:37:24 +0000

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

УЖИ ИЗБОР ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „СТАНКО РАКИТА“ ЗА 2024.

Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за прво издање књиге за дјецу објављене на српском језику у 2024. години, разматрао је приспјеле књиге на јавни конкурс и одлучио да у ужи избор уврсти сљедеће књиге (по азбучном реду имена):

Бојан Љубеновић, Приче са јастука, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Бранко Стевановић, Нешто лично и томе слично, поезија, Лазаревац: Библиотека „Димитрије Туцовић“: Међународни фестивал хумора за децу, 2024.
Весна Алексић, Трећа мачка, проза, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Власта Н. Ценић, Загрл'те их, песме моје: Оде песницима српске књижевности за децу, поезија, Чачак: Пчелица издаваштво, 2024.
Јелена Калајџија, Спајалица, шест сјемена и перо: Роман о унутрашњем одрастању, проза, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2024.
Јована Аксентијевић, Како је камење некада расло, поезија, Црвенка: Дом културе, 2024.

Подсјећамо да је Удружење књижевника Републике Српске – Подружница Бања Лука, у току септембра 2025, расписало конкурс за књижевну награду „Станко Ракита“ која се традиционално додјељује за оригинална, прва издањa књиге за дјецу, објављене у претходној години. На овогодишњи конкурсу приспјела је 21 књига аутора који пишу за дјецу на српском језику, у различитим жанровима. Право предлагања књиге за награду имали су издавачи, удружења и аутори.

Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за 2024. годину ради у саставу: Златко Јурић (предсједник), Јелена Глишић (члан) и Јово Чулић (члан).

Бања Лука, 1. 12. 2025. УКРС – ПОДРУЖНИЦА БАЊА ЛУКА

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА: БРАНКО СТЕВАНОВИЋ ДОБИТНИК КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „СТАНКО РАКИТА“ ЗА 2024.

ukrs — Mon, 08 Dec 2025 06:29:33 +0000

Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за прво издање књиге за дјецу објављене на српском језику у 2024. години, одлучио је да добитник овог значајног признања буде Бранко Стевановић за књигу пјесама Нешто лично и томе слично, која је објављена у издању Библиотеке „Димитрије Туцовић“: Међународни фестивал хумора за децу, Лазаревац.

Подсјећамо да је Удружење књижевника Републике Српске – Подружница Бања Лука, у току септембра 2025, расписало конкурс за књижевну награду „Станко Ракита“ која се традиционално додјељује за прва издањa књиге за дјецу, објављене у претходној години. На овогодишњи конкурс приспјела је 21 књига аутора који пишу за дјецу на српском језику, у различитим жанровима. Право предлагања књиге за награду имали су издавачи, удружења и аутори.

Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за 2024. годину радио је у саставу: Златко Јурић (предсједник), Јелена Глишић (члан) и Јово Чулић (члан).

О б р а з л о ж е њ е

Књига Нешто лично и томе слично Бранка Стевановића је збирка аутентичних, хумором прожетих, духовитих и поучних пјесама које су у интертекстуалној вези са најзачајнијим токовима српске књижевности за дјецу и младе: од Јована Јовановића Змаја, преко Бранка Ћопића и Душка Радовића, до Љубивоја Ршумовића. Ова књига се издваја у односу на друге својом цјеловитошћу, суптилном поетичношћу и хармоничношћу употребе свих елемената пјесничког језика.

Књига Нешто лично и томе слично је компактна збирка пјесама у којој се лирски субјекат обраћа млађим читаоцима и то из њихове перспективе, посматрајући свијет као зачудан, шаренолик и маштом испуњен амбијент у коме је све могуће, у коме владају доброта, другарство и несташлуци.

У Стевановићевој књизи се налазе и пјесме које се заснивају на игри ријечима и смислом („Свашта“), духовите и хуморне пјесничке слике („Длака у јајету“), ћопићевски сјетне и шеретске пјесме („Дедине пустоловине“), поучне али не досадне пјесме („Непознате речи“), шаљиве и ироничне пјесме („Ђаво да ме носи“), осјећајне и љубавне пјесме („Незаљубљеност“), сатиричне пјесме („Песма о краватама“)... Управо наведене пјесничке карактеристике и примјери пјесама говоре о поступку који веома вјешто користи Бранко Стевановић и досљедно ријечима обликује свијет у коме се препознаје скоро свако дијете. Његова поезија говори о љепотама природе, о одрастању и непрестаном учењу, о другарству и игри, о сновима и племенитим осјећањима, о тајнама душе и непресушној дјечијој машти, дакле, говори о смислу постојања и суштини живота.

Стевановић у овој књизи изражава и свој аутопетички став према књижевности, поезији и стваралачком поступку. Проналажење инспирације и мотива који би били подесни за пјесму је понекад једноставан и природан чин, а у неким случајевима то је мукотрпно трагање за темама, пјесничким сликама и ријечима којима би се исказао унутрашњи поглед на човјека и свијет који га окружује. Једна од изузетних пјесма је „Пелцер“ у којој лирски субјекат настоји да пробуди пјесму у себи и наводи карактеристике какве би требала да има успјешно написана пјесма, а то су да буде „потпуно без мана, / занимљива, умна, / разиграна“. Свјестан стваралачких мука, пјесник исказује немогућност да се напише пјесма и, парадоксално, ипак, настаје пјесма о пјесми и стваралачком чину: „Избледеше / мотиви ми бивши / стваралачку / жељу оставивши, / прошла јесен, / издале ме риме, / дрхтурих у себи / током зиме, / сада шљапкам / по пролећној киши, / не чекај ме, / сама се напиши“. И у овом примјеру, пјесник је на веома сугестиван начин, ритмично и мелодично, исказао стваралачки процес, трагање за мотивом и поступком настајања пјесме у којој је све могуће. Иако је написана у духу дјечије књижевности, ова пјесма, као и многе друге, отворена је за све читаоце и у томе је посебан значај књиге Нешто лично и томе слично.

Универзалност умјетности и књижевности, дакле, и ове суптилне поезије за дјецу, показује да свако стваралачко дјело излази из својих формалних и жанровских оквира, и на тај начин говори о човјеку и цивилизацији. Таква поезија је намијењена и дјеци и одраслима, и свима онима који имају потребу за естетским доживљајем свијета. Лауреат књижевне награде „Станко Ракита“ за 2024. годину, пјесник Бранко Стевановић, својом новом књигом Нешто лично и томе слично, као и цјелокупним досадашњим пјесничким опусом, показује да веома успјешно пјева о души дјетета али и о племенитом човјеку у коме је сачуван хумани, узвишени и чисти доживљај и дјечији поглед на живот, природу и свијет у коме живимо. И, док год постоји бар један овакав дјечији пјесник, тада све има свој смисао, и има љубави која ће опстати и спасити свијет.

Бања Лука, 5.12.2025. У име чланова жирија:

Златко Јурић

Грумић Зоран

ukrs — Sun, 21 Dec 2025 23:09:47 +0000

Биобилиографија

Зоран М. Грумић

Зоран М. Грумић је рођен 9. јуна 1960. у Печенег Илови, општина Прњавор. Основну школу завршио у Шибовској, средњу економску у Дервенти, а Економски факултет у Бањој Луци. Живи и ради у Прњавору. Поезију пише од ђачких дана, а посебно од 1999. године од оснивања и рада у СКК „ТАЛАСИ“ Прњавор.

Објавио збиркe пјесама: Велики и мали (2001), Аурора (2003), Путеви и путокази (2010), Мало други – више ја (2013), Закашњела младост (2020), Мало други – више ја 2 (2021), Љуби песника (2021), Пјеснички жубори – ГРУЗИЈАДА 2022 (2022), Волим те више сваке минуте (2023), Пјеснички жубори – ГРУЗИЈАДА 2023 (2023), Пјеснички жубори – ГРУЗИЈАДА 2024 (2024), Коло живота (2025), Израсла из снова (2025) и Пјеснички жубори – ГРУЗИЈАДА 2025 (2025).

Одјеци

АУТОБИОГРАФИЈА

Рођен 1960. године у Илови

Селу испод Мотајице

На радост оца Миладина

И мајке Божице

Користи сваку прилику

Да пише лирику

Тако су Аурора, Велики и мали

Па Путеви и путокази настали

Пронашао се у глосама

Мало други – више ја

И на велику радост

Закашњела младост

Друга збирка са глосама

Мало други – више ја 2

И остала лирика

Љуби песника

Остало је у стиховима

И дружењу с пјесницима

И зборник рука створи

Грузијада - Пјеснички жубори

Као Лазина

Santa Maria della Salute

Његова истина

Волим те више, сваке минуте

Како се живот мота

Кроз риме Коло живота

И најљепше, најдраже, до сад,

од стихова,

Израсла из снова

МОЈЕ ПЈЕСМЕ

Моје су пјесме снови моји,

прозори душе и ништа више.

У мојим пјесмама ја постојим

и док их читам и док их пишем.

Знано је све у мојим пјесмама

и гдје и шта и коме и како.

Неке су писане свима вама,

неким се посебни позна лако.

Љубим и волим цијели свијет

и желим да га волимо сви ми

у својим пјесмама, сад и опет,

обичне ствари кажем у рими.

Своје стихове желим да распем

к'о дуга небом прекрасне боје.

Желим кад једном коначно заспем

да ви оживите – пјесме моје.

ВОЛИМ ТЕ ВИШЕ

СВАКЕ МИНУТЕ

Сомбором шетам мисли ми лете

кроз л'јепо вријеме пјесника Лазе

дивне љубави и пјесме сјете,

јер оне тако р'јетко долазе,

а тек кад дође у шездесете,

па се заљубиш на крају стазе.

Лаза у Ленку а ја сам у те'

волим те више, сваке минуте!

Би прожет живот тугом и сјетом

док нам се нису путеви срели

и без љубави лутах свијетом,

ти ми пром'јени живот цијели,

учини срећним својим завјетом

па зрело доба у младост жели.

Љубав из снова мисли ми слуте,

волим те више, сваке минуте!

Да рај постоји спознах тек сада,

она га чини њиме ме води

тамо је срећа, тамо је нада

љубав из прича нама се згоди

душа ми шапће, то је балада

наше су жеље небески своди.

У слаткој чежњи мисли се муте,

волим те више, сваке минуте!

Ко некад Лаза желим сад и ја

љубавне пјесме теби да пишем

јер ти си зв'језда што за ме сија

у сваком стиху за тебе дишем

из сваког слова љепота клија

да нашу љубав пјесмом крунишем.

Теби су риме све окренуте,

волим те више, сваке минуте!

МАЛА МОЈА ЦВИЈЕТЕ ИЗ ДЕРВЕНТЕ

Гдје нестаде младости једина?

Знао бих те проживјети сада...

Желим опет петнаест година,

када дођох до нашега града.

Успомена на те пуна сјете,

мала моја, цвијете из Дервенте.

Да л' због школе тад дошла и ти си,

чедна, млада и корака лака,

заљубљена до тад била ниси,

запазих те у групици ђака.

Твоје око разум ми заплете,

мала моја, цвијете из Дервенте.

Лебдјела си као сунца зрачак

у прољеће, кад блистају дани,

тад осјетих луде среће трачак,

стидни поглед моје срце рани.

Од тада ми мисли теби лете,

мала моја, цвијете из Дервенте.

Чудна слика ка теби ме мами,

к'о магија љепота ме звала,

а када једном остадосмо сами,

мјесто ријечи срца су причала.

Још уздишем пун залудне сјете,

мала моја, цвијете из Дервенте.

Љубав ми је ставила на знање

све што нисам могао да схватим.

Пловио сам кроз чаробно стање...

Остај с Богом, нећу да те пратим.

Збрисала си моје снове свете,

мала моја, цвијете из Дервенте.

Сећање ми на те не блиједи,

живот увијек нову причу спрема,

кад те сретнем, и сад ме заледи,

на Укрини наше врбе нема,

ни године моје петнаесте...

Збогом мала, цвијете из Дервенте.

ТАКВА УВИЈЕК БУДИ

Ти си моја вјечна тајна

у сновима и на јави,

моја љубав си бескрајна

као што се небо плави.

Ти си моја добра вила,

сам Господ те посла мени,

ма гдје био, ма гдје била

прати ме твој поглед снени.

Осећам да са мном ти си

кад сам будан и кад спим,

знај да ни ти сама ниси,

у срцу те своме носим.

У свакој си мојој рими,

у ваздуху који дишем,

у загрљај мене прими

да све могу да запишем.

КРАСИЋУ ТЕ ЦВИЈЕТОМ И СТИХОМ

Најљепша си жена што сретох до сада,

к'о да те Бог само ствар'о према мени.

Ни име ти не знам Ана, Ленка, Нада...

Сваким јутром стаје тај санак о жени.

А знам такве нема, родила се није,

нит' видјеше очи благо као твоје,

нити уши чуше стихове милије,

све си ми на св'јету и једино моје.

Лажима ћеш, слутим, све р'јечи назвати,

које ми излазе из срца и душе

и да ћеш у њима оно препознати

од чег' душа пати и снови се руше.

У намјери нисам бити мутивода

и не желим тебе, мила, на трен само.

Нити си ми пјесма, а ниси ни ода

коју ћемо само једном да слушамо.

Стихом ти се дајем, хвалоспјеве пишем

и причаћу тако док год ходим св'јетом.

Вољећу те више сваки трен док дишем,

и сваком те пјесмом красити к'о цв'јетом.

ЉУБИ ПЈЕСНИКА

Да доживиш љубав пјесника заволи,
осјетићеш сунце усред ледне зиме,
нико не зна тако к'о пјесник да воли,
он пољупце ређа љепше него риме.

Красиће ти пјесмом свако ново вече,
врхунац те среће осјетићеш сама,
кад жубора шапат кроз снове потече,
тада ће ти срећом заблистати тама.

У свакоме стиху ти ћеш бити муза.
О твојој љепоти писаће у трену,
у песми ће бити смијеха и суза,

јер осећа жену и љепоту њену.
Радуј се, уживај и пјесника воли,
лијепо ће ти бити и кад душа боли.

У ДУБИНИ ДУШЕ

У животу моме старих жеља има,

у грудима срце истим жаром бије.

Пјесме су ми пуне љубави и рима,

радости живота у њима се крије.

К'о с прољећа пчела још трагам за цвијетом,

кроз снове ми плови мека коса плава,

због очију бајих крстарићу свијетом,

сањар луталица још у мени спава.

Осјећам у крви још дамаре јаке,

из бокала златног душа срећу пије,

са осмјехом гледам на своје вршњаке,

у снима и јави љепота се крије.

Радост мога лица, као сунце блиста,

док године лете, мисао ми иста.

СУЗНЕ ОЧИ

Упрте су небу моје сузне очи...

Са сваком те сузом мијем, мајко мила.

Ова липа, данас, о томе свједочи,

ова што си својом руком засадила.

Сад ми недостају твоје њежне руке

што су ме храниле, штитила од свега,

зато често дођем да одагнам муке,

захвалим погледом упртим пут неба.

Свака ми је, мајко, суза радосница,

за благослов што си мени подарила,

и не силази ми осмијех са лица,

јер је све онако као што си снила.

Нека твоја душа мирно небом плови,

нек ме вјечно грије те топлоте сјена,

а ја ћу у хладу липе, у Илови,

помињати тебе и срећна времена.

ИЗРАСЛА ИЗ СНОВА

Живим за санак што ме јутром буди,

шаље ми зором Аморову стријелу

у лику жене. За њом душа жуди,

па јој дајем моју душу цијелу.

Скоро си само у сновима била,

а сад си зв'језда са небеског свода,

украс и мирис прољећног априла

и топла сјенка што уз мене хода.

Моји су трени испуњени тобом,

моје си снове прелила у јаву,

опијен срећом, ја не владам собом;

док сањам мрсим твоју косу плаву.

У јаву те зора доноси из снова,

сада си стварност, жељо дјечакова.

МОЈА СИ

Моја си рима у пјесми свакој,

моја си лира, жељени ритам...

Моја си срећа, мој си неспокој,

моја си књига што радо читам.

Моја си стварност, досањани сан,

моја си зв'језда што краси ноћи.

Моја си радост и сунчани дан,

моја си жеља што неће проћи.

Моја си муза, пјесме ти пишем,

мој си сав живот, чиниш га вјечним,

моја краљица коју крунишем,

моја заув'јек, чиниш ме срећним.

Свакога трена и у молитви

моја једина мисао си ти.

СТВОРИЛА СИ РАЈ

НА ЗЕМЉИ

Била је туга пратилац душе,

због тога често језа се јави.

Било је мраза, буре и суше,

ал' судба тебе пред мене стави.

Прошлом животу говорим збогом,

сунце из раја овлада тмином,

пођох за тобом, као за Богом,

путеве моје красиш милином.

Од кад ми душу и срце даде,

свако ми јутро са пјесмом свиће,

пишем сонете, пјесме, баладе,

у сваком слову најдраже биће.

Срцем ти, жено, кажем на крају,

живот је с тобом као у рају.

ГРЕХ

Грешио сам много и сад ми је жао

и што нисам више и што нисам луђе,

јер само ће греси када будем пао,

бити само моји – све је друго туђе.

Душко Трифуновић

КАД НЕ БУДЕ МЕНЕ

Гр'јеховима давним самог себе тјешим.

Како је то л'јепо нисам тада знао...

Требало је више да пијем и гр'јешим.

Грешио сам много и сад ми је жао,

јер, када се сјетим сласних чари жена,

док узимах редом и своје и туђе,

прекор'јевам себе и бивша времена

и што нисам више и што нисам луђе.

Због гр'јехова силних душом немир влада,

а упркос томе још бих гр'јеховао....

Ништа друго неће вр'једити некада,

јер само ће греси, када будем пао,

мене уздизати, да мој траг не свене.

Ув'јек ће ми бити најјаче оруђе,

јер ће ти гр'јехови, сласне опомене,

бити само моји – све је друго туђе.

МОЖЕ ЛИ СЕ НАША

ЉУБАВ ОПИСАТИ

Може ли се наша љубав описати

Када затрепери као звијезда сјајна

Када се пожели своме небу дати

А да ли се дала то остаје тајна

Рада Ђошан Китић

НЕОПИСИВА ЉУБАВ

Ово што дајемо, што нам душе грије,

никада се ничим неће избрисати.

Јаче него јуче, од сутра слабије,

може ли се наша љубав описати?

Нека живи вјечно и подстиче људе,

јер она је наша најљепша колајна.

Оним што читају путоказ да буде

када затрепери као звијезда сјајна.

Чарима живота васцијеломе свијету,

увјерен сам да ће јаче засијати,

распјеваће ноту љубавном дуету

када се пожели своме небу дати.

У звјезданом роју ће се издвајати

вазнесењем наша љубавна колајна,

зажеливши вјечно небу се давати,

а да ли се дала, то остаје тајна.

НОВО СТАЊЕ

У школи ми све је лако,

с другарима правим трице,

ал' све пође наопако

кад нам приђу дјевојчице.

Сав се онда узнемирим,

нисам до сад такав био.

Иза друга на њих вирим,

гледам сваку, што бих крио.

Једна има косу дугу,

друга очи боје неба,

сав радостан кажем другу -

таква цура нама треба.

Сад је свима посве јасно,

много сам се промијенио,

а и тата каже гласно -

Стефан нам се заљубио!

Какво ли је то сад стање,

запитах се забринуто.

Тата каже више-мање,

рећи ће се само то.

МИЛОМЕ ДЈЕТЕТУ

(сонет у сонету)

Стефане сине, добар ми буди,

јабуко моја, да бољег нема,

нек те не брине, причаће људи,

сјена сам твоја за сва времена.

Много те волим, то је за причу,

престати нећу и, сине, више...

Богу се молим да мом' синчићу

за твоју срећу молитве услише.

Пишем ти риме срцем и душом,

ту су савјети у путоказима.

Служи се тиме сваком приликом

и знај живјети, буди људина.

Користи дане, воли и љуби,

сине Стефане, вријеме не губи.

КАКО САМ СЕ РОДИЛА

У вртићу тета Дада,

за задаћу нама даде

да цртамо двије роде,

како умије ко и знаде.

Дуге ноге, жутог кљуна...

Шта још треба пита Вања.

Како сам се ја родила,

мисао ме сад прогања.

Сад се питам да ли ће ми

донијети једног брата?

Тако сам се ја родила,

открио ми тајну тата.

А он често шале збија,

па ме врти чак до пода,

обавезно уз то каже:

- Зашто ми те даде рода?

Зато цртам двије роде,

а не само једну саму...

Како сам се ја родила,

ипак ћу да питам маму.

ОЦЈЕНА

Школе служе за учење,

да се стекне знање ново,

на почетку бројат' учим

и писати неко слово.

Цртам, бројим и пјевушим,

тако брже иде вријеме,

а послије свега тога

добијаћемо оцјене.

Кад учитељ нешто пита,

а ти не знаш од тог ништа,

обавезно за то слиједи

јединица - и то чиста!

Када пита, а ученик

од тог нешто мало зна,

оцјена му за то бива

ништа већа - само два!

За одговор половичан,

у ком ипак нешто би

мало бољи но за двицу,

оцјена је добар – три!

Четворка би разведрила

забринуто моје лице,

од трице је много боља,

а лошија од петице.

Када учиш сваког дана,

па одговор сваки блиста,

за оцјену нема бриге -

петица ти слиједи чиста!

КРАЈ

Прођоше школски дани

и лудо школско вријеме,

прођоше часови многи,

падежи и теореме.

Прођоше часови туге

и дивни часови среће,

прођоше радости мале,

али и радости веће.

Прођоше часови тешки

од којих зноје се руке,

прођоше љубави прве

и писма испод клупе.

Прођоше школски дани,

к'о лишће с јесењих грана,

све прође и нестаде,

ал' осташе сјећања.

Осташе пријатељи многи,

табле, редови клупа...

Другови растанак је близу

и нећемо бити скупа.

Видосав Ђурђевић

ukrs — Sun, 28 Dec 2025 19:29:54 +0000

Биобилиографија

Видосав Вицо Ђурђевић

Pођен као треће дијете од шесторо, од оца Милорада и мајке Виде, 10. априла 1953, на Змијању, Бања Лука. Основну и средњу школу завршио у родном граду, а на даље школовање отишао у Београд, гдје је, на Факултету политичких наука стекао звање дипломираног журналисте. Цијели радни вијек провео је у новинарству, радећи за бројне новине, часописе, те за радио и телевизију. Пензионисан је 2018. али и даље пише текстове из области културе и сарађује са најпознатијим часописима.

Уређивао је више стручних часописа из области пољопривреде: Наше село, Моје село, Фруктус. Коаутор је књиге Годишњак.

Објавио је путописну књигу У сусрет светињама, (2019) која је преведена на руски језик. Објавио књигу приповиједака Секула (2021), збирку афоризама Паметном доста (2024), те романе Поп Ратко Горкић (2024) и Чудни су путеви Господњи (2025).

У коауторству са Гроздом Регодиће обајавио књигу Змијањски писци, Кочићеви следбеници (2023), а у коауторству са Ранком Прерадовићем књигу Поменик Ђури Дамјановићу.

Живи и ради у Бањој Луци.

Одјеци

СВЈЕДОК

Сваки злочинац увијек има најмање три свједока против себе:

Први свједок је Господ Бог.

Други свједок је жртва.

Трећи свједок је он сам против себе.

Прошло више од двадесет година од када је у селу под планином убијен човјек, а убица се не пронађе. Све истраге нису дале никакве резултате и на све већ пала дебела прашина заборава. Омрзнуо Андрија и себе и Анђу, због ње је убио. А опет мучила га двојба, је ли због ње или због себе, зато што је био бољи од њега. Поредила га са њим, тражила у њему оно што је издалека слутила у Тодору. А Тодора знала мање него њега, он Андрија га знао као самог себе, заједно одрасли и ратовали и друговали. Дан за дан ровила му по поносу женетина, ломила душу, живот загорчавала. Он трпио, па зенемогао у силној трпњи и уби. Никада нико и ништа није указивало на њега као убицу. Село давно заборавило Тодора, ал он није и не може. Радио Андрија за тројицу, стицао, кућио, први устајао, задњи лијегао, а када заспи снови га кидали, устајао уморнији него што је легао. Свугдје и свагда га пратила сјенка Тодорова и питала, зашто побратиме, зашто и због чега? Нико и никада не чу Андију да пјева или се од срца смије, туробан и замишњен увијек и свагда. На Петровдан, на црквеном збору виђе Тодорова сина, он и мати му сватове за женидбу позивају, комшије, кумове, пријатеље и сво село, осим њега. Он није ничији, ни божји ни људски, нити је ко његов, ни бог ни људи, ни сунце ни мјесец, нико. Виђе лијепа и стасита сина Тодорова, очи му се сузама напунише, па заневиђе, чу му глас, па занечу, а онај давни пуцањ одјекну, па му разум разори. Јаукну, јаук оста на капији грла, само га јецај у грлу гуши, онај тешки јецај без наде и сузе, сув, болан, опор, горак, незаустављив. Безглаво и бесвјесно отрча дубоко у шуму да се сакрије од свијета и од себе и своје муке у себи. Да је наишао на какву јаму безданицу, у њу би скочио да се од зла спаси. У трену донесе одлуку за коју није имао снаге више од двадесет година, пријавиће се, признати. А шта ће то промијенити? Коме ће од тога бити лакше? Тодора неће оживјети, ни сину му помоћи, а он ће на робији и даље бити, сјенком Тодоровом прогоњен. Злочинац је то зна он и Бог, када призна знаће сви. Има ли начина да се правда задовољи, има ли начина да се било шта поправи? А да се убије, објеси, утопи, коме би то помогло? Шта ће му овај пасји живот, он је престао онда када је убио. У цркву није ишао ни богу се молио, име Свевишњег није никада у уста узимао, знао је да достојан тога није. Међу људима је ћутао и у земљу гледао, бојећи се да би ријечи могле одати његову тајну, која је тешка и коју носи као душманске букагије. Ни порода није стекао. Шта би била његова дјеца, дјеца убице. Зато их није ни желио, ни стекао, иако је Анђа наваљивала. Видјела Анђа на вашару Тодоровог сина, па му причала, лијеп, вели и снажан, к´о ћаћа му. У гласу јој завист, у мислима прекор, што и они немају таквог сина. Сретна је вели Тодорова жена када има онаквог јунака. Андрији се учини да би га Анђа могла наговорити да убије и Тодорова сина. Ова жена носи зло у себи, злом је проткана, њиме се храни и обавија све око себе. Из црног срца црне ничу клице. Црни је облак прекрива, а сунце жарко не обасјава. Питао га једном Тодоров син да му позајми кола и волове да на пијацу одвезе прасиће, дао би он, али она није дала. Од тада су се прећутно сретали и растајали. Он и несретна жена су имали све и њиве и гајеве и коње и волове и пашњаке и воћњаке, а Тодорови мало тога све јадно и чемерно. Он зна да је свакој њиховој муци једини кривац. Не зна кога да више мрзи и проклиње, себе или Анђу. Шта би рекла Анђа када би знала да је он убио Тодора? А зашто, да ли би то питање поставила себи или њему. Тодор је био љепши, паметнији, снажнији и није припао њој, већ он, Андрија, у свему гори, говорила је. Андрија је убио бољег, да престане бити гори. Дан послије црквеног збора урани сломљени Андрија и рече Анђи да има нека важна посла у вароши. Не рече да га је и те ноћи у сну походио ратни друг са којим је из швапске војске пребјегао на српску страну и са којим је прошао много битака. Прокле Андрија судбину и своју ињегову ал га још више мучило и прогонило кад га у сну ратни друг, комшија и пријатељу пита:

“А зашто побро, шта сам ти крив, да сам знао шта ће бити, не би се из Сријема вратио, са оног кучишта што за ратне заслуге доби´ од краља нешег. Вратио сам се свом селу и народу и никада ником зла нисам учинио, своју кућу кућим, своју жену и сина гледам. Своје бољке ратне болујем и своју земљу орем и ´љебом се раним. Реци ми само зашто?“

Урани Андрија а из града се врати касно некако весео, Анђи не рече ништа ни гдје је био. ни шта је радио, ни наумио. Она ни слутила није шта се тај дан десило. Отишао је он код адвоката и све што имају преписао Тодоровом сину, мислио је да ће тако гријех са душе опрати. Дође ноћ а он опет не може да заспи и одлучи, ово ми је задња бесана ноћ. Чим свану јутро узе из штале пушку што му је још од оца остала, очисти је напуни и врати на исто мјесто. Када мину подне позва он Анђу да дође у шталу. Чим уђоше он узе пушку и без ријечи уби Анђу а онда без размишљања и себе. Трећи дан наиђе неки путник намјерник па осјети да из штале нешто смрди. Уђе и виђе два леша. Када за убиство и самоубиству чу онај адвокат што му је Андрија ишао исприча да је тестамент оставио. У тестаменту пише да све што је његово предају Тодоровом сину а да њега и Анђу баце у јаму безданицу. Тодоров син не хтједе ништа примити, живот се благом не плаћа, рече са презиром. Адвокат пронађе неке цигане и плати им да их без сандука поред пусте им куће сахране. Цијели тај дан над селом кружиле црне птичурине а у високој трави сиктале змије сикталице. То мјесто доби име пустолина, нико тамо није залазио, а мајке њиме дјецу плашиле. Ни дан данас нико тамо не иде, клања се народ проклетог мјеста и гроба убице, клања се и помисли о злу, нечојству, какво у овим нашим крајевима није дуго запамћено, а ја запамтих ову причу за цијели живот, па је ево и са вама подијелих.

РАСТАНАК

Године ратне 1993, у спарно јулско јутро, стајао је командир Брацо на вратима војничког аутобуса и нервозним гласом прозивао: “Цвијо, Радан, Жарко, Јовић, Стево, Милан, Радојица, гдје је тај Радојица, видје ли га неко?“ „Ено га опрашта се са женом“, повикаше. „Зовите га, каснимо“, издера се Брацо. „Лијепа му жена, ко горска вила, а синчић ко анђео небески“, добаци неко. „Пустите човјека да се са женом поздрави, у рат нећемо закаснити“, благо рече Цвијо. У хладу расцвале липе, двадесетак метара даље, Радојица се опраштао са својом женом и синчићем. Грлио је уплакану жену, па љубио сина, дизао је дјечака од три године, стискао га нешто му шапутао, љубио му ко море плаве окице. Дјечака је предао жени, грлио их обадвоје, стискао на груди, јецао, па опет их грлио. Рукавом војничке кошуље, брисао своје сузе, а прстом њежно синове сузице, што му плаво око замутише. Ријечи му се у грлу запекле, само се понеки тешки уздах из груди отме. Ко олово тешка рука спусти му се на раме. “Ајде идемо, морамо, каснимо, само тебе чекамо“, готово шапћући простења старији војник којем је туга глас узела, покушавао је Радојицу одвојити од сина. “Ево ме сада ћу“ прошапта Радојица, несвјестан својих ријечи. Новом снагом опет поче да грли сина, да му се у уплакане очице загледа. Мисли му се црне по глави роје. Видје себе размрскане главе и исчупане руке, како га син али већ као одрастао мушкарац отима из челичних руку неког огромног орлушине. Па му се приказа мајка која клечи крај мртвачког сандука из којег кључа тамно мрка крв, која прекрива улице и алеје и управо до овог мјеста стииже бујица крви, расте, јача и носи све пред собом у дубоке јаме безданице. Па указаше му се јата црних гаврана што тек рођену дјецу носе па их на оштра копља испуштају, а она оживе и у небо полете. Трже се, дође себи. Жена је безгласно јецала, рамена су јој се тресла, а сузе обливале лијепо лице. “Хајде болан Радојице“, викао је Брацо са врата пуног аутобуса. Чује га Радојица, чује ал´ не реагује. Шта је ријеч командира, неважна и лака ко перце, а синова суза тешка, ко камен на срцу. Не може кренути, а у синову око сузу оставити, и даље је грлио сина, стезао га љубио, мазио му златну косицу. Загледао му се у сузне окице, па опет љубио. “Хајде, више Радојице, јеси нормалан, поведите га људи“, виче Брацо а из гласа му кипти љутња. “Не могу, и нисам нормалан, не могу док се сина не наситим и док му сузицу из ока не обришем, наумио је викнути, али ријечи осташе у грлу. И опет му се разум располови, па му се приказа много гробова, свјежих хумки у непожњевеном пољу зреле пшенице. Око тих гробова игра коло дјевојака и пјесмом момке дозивају, тишина јечи, а нико се не одзива. Небом лети син његов, па се у лед претвори и просу по оним дјевојкама, оне се у јато голубова претворише и одлетјеше на запад. “Хајде, чекају те“ до ума му доспије женин плачан глас. Он је уз у загрљај, обадвоје стисну, јаукну, па замукну. По други пут она тешка рука му се спусти на раме. “Ајмо, ајмо“, шапутао је просиједи војник и покушавао га уразумити и повести према аутобусу. Отрже га и поведе према аутобусу. “Гдје ти је пушка, ранац“, сиктао је Брацо. “Види војничине, све ствари заборавио“, поспрдно добаци млад војничић кога туга растанка још није забољела. “Можда пушку и није заборавио, добро би било да је жени остави да се њоме брани од ових што за рат нису способни, ал за ратникове жене јесу и те како“, декламовао је војник са дебелим наочарима, из његових ријечи куљала је мржња према оним што има са женама остају. “Коста, понеси де његову пушку и ранац“, оштро нареди Брацо куриру. Коста прискочи жени која је стајала скамењена и стискала дјечакову руку. Крај њених ногу стајао је велики ранац, а на њему пушка и мали плишани медо. Збуњен курир узе меду, њежно, као да светињу узима, угура га у дјечакове ручице, из ока му суза кану. Пољуби дијете, обриса му сузицу, зграби ранац и потрча према аутобусу, па стаде окрену се и махну дјетету. У аутобусу мук, свима растанак одузео ријечи, сви се са својом тугом боре. Кажу да не ваља плакати када се ратник у рат испраћа, али нико не каже како не плакати када сузе теку ко кише непрестанице. Грло се стисне, па глас пута не нађе, па боли, реже, гуши на капији грла. Удаљава се аутобус, у њему мук, да би тугу одагнао неко покуша да запјева “Збогом мајко, сестро и невјесто“, нико му пјесму не прихвати и она се у тугу утопи.

НОЋ

Ђаво црни нек однесе у неповрат сваки рат, стењао је сипљивим гласом Јанко, измучен хладноћом влагом, кишом, блатом којег је на претек у овог Посавини уз ријеку која се мутна и широка ваља. “Молим бога да овдје у ово зло и ово пасје вријеме пошаље предсједника Америке, Енглеске ,Њемачке и Француске, нек ратују, они су свему крив,и мало им њиховог па им стало да наше отму и да нас униште, огњене их муње уништиле. Јебем ја њих, опрости ми господе боже, али мислим да није гријех никакав тој стоци пожељети све најгоре. Над цијелим, у маглу увијеним крајем спуштала се ноћ, магловита тамна и влажна. Над расквашеном равницом одјекивала је рика топова, парајући мир божији и доносећи страх и стрепњу. Четири човјека у блатњавим војничким чизмама и излизаним, прљавим униформама сједили су око слабе ватрице коју су наложил између пар црвенкастих цигли. У тами иза њих примјећивао се на брзину склепан заклон, сачињен од разних одпадака, донешен са срушених кућа. Све то је покупљено на брзину, све безвриједн , све бачено па опет узето да се у овом злу употријеби да човјеку ратнику од користи буде, да ратника, невољника од свјетлости, измаглице, кише, куршума и погледа, сакрије и муницију од влаге спасе. Росила је досадна новембарска киша, тиха али упорна. Са велике ријеке испред њих чуло се дивљање надошле мутне воде која је висе личила на орање на неплодној њиви него на воду и ријеку. „Зна ли ко колико је сати“, тишину прекину глас из таме. „Тек је пола осам, имаш још добрих пола сата страже“, обавијести стражара Никола и загледа се у правцу мрмљајуће ријеке. „ Ноћас је баш ´ладно, бог те мазо“, враћајући се у таму промрмља стражар па му се корак утихну. „Е моје дијете драго шта ти знаш шта је хладноћа, у мом селу буде хладноћа да се теле у крави смрзе. А причао ми отац да се тријестреће и Врбас заледио, могло се низ лед од Бочца до Српца, е то је хладноћа, мој брале“, распричао се Никола. „А реци ми, када је то било јел´ у овом или оном прошлом вијеку, ти много памтиш“, упита млађани Игор прикривајући смијех. „Било је, реко´ ти већ, тријесттреће. Отац ми каже да сам тек био проходао“, објасни Никола и не примјећујући да се дјечак са њим шали. „Оће ли ово зло икада проћи, па да се извалим у топлој соби, е вала најмање три године нећу се удаљити више од корака – два од шпорета, па да ме убију“, вајкао се костобољни Љубан. „А ја ћу у кафић, на шанк, а очи у конобарицу, па тући вињак по вињак док ме не однесу“, црвкутавим гласом рече Игор, божанствено лијеп и витак младић. „ Дајте људи да прво преживимо овај рат, па онда хајте куда ко хоће, а ја би право без чекања, и не часећи ни часка својој женици, кућици и дјечици“, као да већ у замишљену срећу одлази, тихо готово шапућући то као молитву богомољно рече Јанко, чича како су га овдје прозвали због година и скроз сиједе косе. „И ја би исто кући и жени и дјечици милој. Одмах би опет отворио своју радњицу, па добар дан мајсторе, колико би било лакирање југића, седамсто марака, може у реду а када ће бити готово. Е то ти је живот и радост, посао кућа, жена, дјеца“, рече Никола а у нос му дође мирис лака па је жмиркао као да му разређивач очи дражи. Видјело се да је напет, као да је очекивао да га муштерија позове, апсолутно искључен из времена садашњаг. Када постаде свјестан зачу глас стражара Марка: “ Јел´ већ осам, бог вас мазо, мени се чини да је већ поноћ“. „Ето ме, шта си се раскокодако”, циједећи кроз зубе мрзовољно одговори Никола. „Ајде пожури Никола, да се и ја примакнем ватрици веселици, да запалим цигар дувана, очи ми испадоше зурећи у ову тјестасту помрчину, добацује Марко, сретан што је своју стражу за вечерас одрадио. Погнут и умотан у предугачак шињел, у ноћ је одлазио Никола, једва извлачећи чизме из дубоког блата, био је праћен погледима оних који осташе крај ватре. „Спусти се скроз до воде, ту уз ту криву врбу ти је најзгодније стајати“, довикивао је Марко. „Ћути, бога ти мали, спустио би се ја у материну најрађе, јел´ би то и мени и теби и свима нама било најбоље, а и тамо нам је мјесто“ прорежа Никола и настави бауљати ка набујалој ријеци. „Ето шта рат учини од нас, да долазак овој пишљивој ватрици испод шупљег најлона изгледа ко рај небески, о мој јадни животе који траје онолико колико су мирни или немирни они тамо преко ријеке. Е да ми је знати је ли и они, као ми, тамо на својој страни ријеке ноћас чаме у овој хладној ноћи, зурећи у ријеку и бојећи се нас као и ми њих. И мрзе нас, као и ми њих, а ни једни ни други не личимо на људе, авети смо ми саткане од зла и мржње“ реће и нагло заћута Јанко па се удуби у неке само њему знане мисли. „Од постанка свијета увијек је било рата и ратника, а када о томе читаш у књигама ратници ти изгледају као јунаци, а ми овде ноћас више личимо на на крезубе плачљиве бабетине. Шта само кукате, бог милостиви ће дати да се ово заврши, оде у историју, ми ћемо отићи својим кућама“, полако развлачећи сваку ријеч рече Љубан, дубоко увјерен да ће баш тако бити. „Е чујте људи, шта ми неки дан исприча мој ујак.Он сада није у рату иначе има кафић, пицерију и ресторан. Сретне једну од оних својих, знате којих, и као пожелио вели да се омрси. А она ће њему не може, како не може, ма не наваљуј кажем ти не може никако, вели му она. А зашто пита ујак а очи му се зажариле. А она му рече :“Е не може без опасача нема јеб...., да простите и окрену се па оде. Оста ујак и сува к.... и повријеђена поноса. Када ми је испричао ја се обрадовах јер оне на нас чекају да дођемо да их обрадимо онако људски “, готово пјевућеши издекламова Игор. „Џаба им радовање ни за што ми нисмо више добри братац мој. Све што је добро било у нама убило ово вријеме, рат, јад и чемер, неимаштина, непроспаване ноћи, слаба храна. Нема доброте када живот продужаваш од гранате до гранате или од рафала до рафала“ тужно прошапта Јанко који је неким штапићем џарао ватру уздижући мале ројеве варница које су летјеле ка туробном небу па нагло нестајале, гасиле се и исчезавале као звијезде падалице. Посматрао их је и упоређивао живот ратника и варнице, сада су живот а трен послије угасло ништавило. Сјећао се како је некада на Бадње вече палио бадњак на огњишту родне куће и радовао се сјају варница, пун дјечачких снова, нада и жеља које су са годинама бесповратно нестале. „ Да нема ко какву конзерву или комадић сувог меса, гладан сам к´о вук“ гурајући руке готово у пламен, пита присутне Марко, који је своју смјену тек одстражарио. „Ено ти у мом ранцу мало кобасице, послао мо побратим са Баније, донеси де и ја би залогајчић, мучи ме већ данима желудац, ко да ми је камење у стомаку“, готово очински благо рече Јанко. “ Ево ова ријека испред нас је можда граница добра и зла граница правде и неправде или можда граница љубави и мржње “ наглас је размишљао Љубан иако до тада ријеку нико није ни поменуо. Марко донесе повећи комад танке и премасне кобасице и поче је сјећи на мале комаде, на преврнутом сандуку који им је служио као сто. Оштрим ножићем исијече и један војнички хљебчић. „Еј људи да нема ко главицу црвеног лука а могао би и чешаљ бијелог“ опет упита Марко. „ О бога ти балавог ти као да си у сред Бањалуке у хотелу Палас па наручујеш шта ти пада на ум“ викну нервозно Љубан којему је досадило Марково искање. „Што се љутиш Љубане, ја само питам, ако имаш дај, ако немаш никоме ништа. Има ли можда ко кап ракије, нешто ми се душа смрзла, гуцну би душу да угријем“, незауставно наставља тражити Марко којему се баш отворио апетит. „Ево ти и лук и ракија и со, Бога ти љубим балавог, узми ждери, само ми се вечерас скини са врата“ љутити Љубан баци на сто повелику главицу црвеног лука и до пола испијену флашу жућкасте ракије. „ Е много ти хвала Љубане, кажем ја да си ти људина, велим јест брате ћутљив, али је добар, рећемо ко душа, добар баш и предобар наш Љубче“, ликовао је Марко. „Хајде ко бога те молим ждери више. Ждери и ћути, светог ти Петра и свих небеских светаца“ зачу се из таме нервозни Николин глас. „Ево гладан сам ко вук, ал нећу да ждерем већ ћу полако и културно јести, ја сам градско дијете, нисам сељачина“ преко залогаја одговара Марко. „Знаш ли ти бале да и ја имам једног таквог к´о ти, зато ти дајем да једеш и пијеш, можда и њему ноћас неки добар човјек примиче залогај хљеба, к´о ја теби. Молим те једи, само ћути, на кољенима те молим“ провали као гром из ведра неба из увијек стрпљивог Љубана. Наглим покретом Љубан из Маркових руку истрже боцу ракије па је принесе устима и поче да пије нерпекидним гутљајима. Лице му се грчило и кочило а очи упрте тамо преко ријеке. „Никада нам ниси казао да имаш сина“, сласно жваћући констатова Марко. „Шта да казујем, ћутим о својој муци, ено га тамо на оној страни, мајка му хрватица, остао тамо, а ти једи и ћути јер још ништа или врло мало знаш о овом јебеном животу и свијету, о муци и јаду ништа не знаш синко“, простења Љубан гласом иза којег је крио јаук. У зору те влажне и мемљиве ноћи граната која је дошла са оне стране ријеке заувијек је прекинула животе, жеље и наде свих око мале ватрице. Јутро је дочекано криком гаврана и тек видљивим тињањем ватрице. Негдје из висине мутног неба допирали су крици ждралова што пут према југу носе причу о последњој ноћи и смрти пет ратних другова.

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА MEЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ“

ukrs — Sun, 04 Jan 2026 15:50:02 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује конкурс за додјелу Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“.

Награда „Коља Мићевић“, за превођење поезије, додјељује се преводиоцу, за животно дјело или објављену књигу у претходној години, преведену са страних језика на српски или са српског на неки страни језик.

Приједлоге за Међународну награду за превођење поезије „Коља Мићевић“ могу подносити издавачи, културне институције, удружења и појединци у периоду од 5. 1. до 24. 1. 2026. године на адресу: Удружење књижевника Републике Српске, Веселина Маслеше бр. 20, 78000 Бања Лука.

Награда се састоји од барељефа лика Коље Мићевића и новчаног износа.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ лауреату ће бити уручена на рођендан нашег великог преводиоца и писца, у Бањој Луци, 15. фебруара.

Неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматране, а конкурсна документација неће се враћати подносиоцима.

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ” ЗА 2025. ГОДИНУ

ukrs — Wed, 04 Feb 2026 11:40:58 +0000

Разматрајући приједлоге приспјеле на Конкурс Удружења књижевника Републике Српске за додјелу 4. Mеђународне награду за превођење поезије„Коља Мићевић”, са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике; жири у саставу: пјесник и преводилац Ранко Рисојевић, предсједник; Зоран Костић и Предраг Бјелошевић, пјесници и преводиоци – чланови; на састанку одржаном 29. 1. 2026. године, констатовао је број пристиглих пријава и издвојио у најужи избор сљедеће приједлоге за преводиоце:

Вера Хорват, предлагач издавач „Арка“ Смедерево, за животно дјело (достављенe 23 књиге превода са руског, енглеског, бугарског, украјинског и румунског језика).
Олга Лалић Кровицка, предлагач „Културисток“, Удуржење књижевика Неготинске и Тимочке Крајине, превод поезије Војислава Карановића на пољски језик, 2025.
Светислав Травица, пријава аутора, превод са руског на српски језик, изабраних пјесама Ане Ахматове, „У свој гроб ја нећу лећи“ Пресинг, Младеновац 2025.
Новица Петровић, Издавач и предлагач „Трећи трг“, Београд, књиге превода позије: Иве Андрића (Пјесме објављене за пишчева живота) и Борислава Радовића, (Fort-two Selected Poems) на енглески језик, двојезично, Београд, 2025.
Мирјана Андрић, пријава аутора, превод књиге изабраних пјесама Луис Браво „Брзо дрво“, са португалског језика, двојезично, издавач СКЦ, Крагујевац, 2025.

На састанку одржаном 2. 2. 2026. године жири је једногласно одлучио да се овогодишња Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић” додијели преводиоцу и пјеснику Вери Хорват, за вишедеценијску посвећеност превођењу поезије најеминентнијих руских, словенских, али и свјетских пјесника, што потврђују досадашње највише награде и признања за преводилачки рад додијељене јој у периоду од 2000. године до данас, како на домаћој, српској преводилачкој сцени, тако и на међународној.

Преводилачки опус Вере Хорват, започет у другој половини двадесетог вијека, импресиван је, прије свега у домену превода водећих савремених руских пјесника с краја двадесетог и почетка двадесет првог вијека. Из њеног преводилачког и пјесничког пера, често по први пут на српски језик, преведене су пјесничке књиге: Владимира Бурича, Александра Кушнера, Виктора Сосноре, Вјачеслава Купријанова, Александра Шорохова, Максима Замшева, Сергеја Гловјука, Елене Исајеве и других. Међу значајне преводилачке подухвате сматра се превод поезије руских пјесника уврштених у Антологију руске поезије, Александра Петрова, објављене у Заводу за уџбенике, Београд, 2012. (превод више од 3000 стихова различитих аутора).

За превод књиге пјесама „Повратак мору“ Виктора Сосноре, једног од најистакнутијих савремених руских пјесника с краја двадесетог вијека, Вери Хорват је додијељено најзначајније преводилачко признање „Милош Ђурић“ Удружења књижевних преводилаца Србије, 2000. године. У име тадашњег угледног жирија, предсједник, проф. др Миодраг Сибиновић, цитирајући великог пјесника, записао је:

„ ...Унутрашње задатке, које решава сам уметник, може да оцени само он и још два-три професионалца. Због тога је прави читалац таленат, раван таленту писца, написао је песник Виктор Соснора. Испоставило се да је Вера Хорват управо један од таквих читалаца. На срећу српске културе, тај читалац је био и преводилац који је у стању да, осим читалачких, са импресивним успехом решава и преводилачке проблеме – из чега је рођена српска Соснорина књига „Повратак мору“ као једно од врхунских дела савремене српске преводне књижевности“.

Говрећи о преводима Вере Хорват руских народних бајки (Руске народне биљине и Слово о походу Игоровом), др Нина Викторовна Попова, књижевник и публициста, секретар Савеза Писаца Русије пише:

„...И још једну задивљујућу даровитост имају њени преводи – у њима се преплићу српски и древни руски фолклор, који су блиски, али ипак имају различите лингвистичке изворе... У том сливању они дају нову енергију, пластичност, звукопис, чак и тактилност, и постају јединствен епски, необично милозвучан сликовит језик.

Од свих могућих преводилачких опција Вера Хорват педантно бира оне најприхватљивије, најсродније оригиналу, које виртуозно усађује у ткиво целокупног наратива... При том са очуваном истинитошћу, чистотом и лепотом свог примарног језичког принципа. Као да је зрно похрањено временом у земљу изникло у нови свет и греје се под сунцем другог времена.“

За свој преводилачки рад Вера Хорват је добитник значајних преводилачких награда и признања:

Смедеревски Орфеј, (СПЈ, Смедерево, 1974) – за поезију;
Милош Н. Ђурић (Удружење преводилаца, Београд 2000, за

превод поезије);

Златна значка КПЗ Србије (2000);
Светосавска повеља града Смедерева (2006);
Кристално перо за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске књижевности изван граница Русије, (Твер 2013);
Повеља за преводилаштво и међународну сарадњу, Кућа поезије,

Бања Лука (2017);

Летеће сребрно перо Словенске акдемије књижевности и

уметности, Бугарска (Варна 2018) – за поезију;

Плакета и повеља Симо Матавуљ, УКС, Београд (2018);
Сверуска књижевна награда за најбољи уметнички превод „Нит

која повезује речи“ (Словес сваязующая нить), за превод на

српски језик Слова о походу Игоровом Савеза писаца Русије и

Књижевног Фонда Пут живота, Москва (2019);

Азербејџанска државна награда и медаља „Имадедин Насими“,
Преводилачка награда „Златко Красни“, Међународни фестивал

поезије Смедеревска песничка јесен (2021);

Награда Ђеновски светионик, руско-италијанска награда за превођење за укупно поетско стваралаштво (2023);
Златна диплома Златног витеза за превођење савремене руске поезије, Москва (2025);
Признање Амбасадор културе, Европска фондација „Михај Еминеску“ и Међународна академија „Михај Еминеску“ (2025).

Језик књижевности има два лица: једно је језик на коме је дјело написано, а друго универзални језик којим дјело одише и истовјетно говори на ма који језик било преведено. У запажању тог универзалног језика књижевних дјела, незамјенљиву улогу имају преводиоци. Склони смо да подржимо мишљење да је превођење прозних дјела нешто лакше да бисмо истакли сложеност превођења поезије. Јер се само у једној пјесми могу наћи историјски контексти, архетипски знакови, слојеви који једва примјетно повезују прошлост, садашњост и будућност, а које сваки преводилац мора да открије и да их на прави начин пренесе у други језик. Када се све то понови у низу пјесама које чине неку пјесничку цјелину или неки антологијски избор може се претпоставити колико је превођење поезије сложено и какво се све умијеће од преводиоца тражи.

Преводећи, чак правећи више варијанти истог текста, он је као виртуоз суверено пролазио кроз просторе поезије Дантеа, Валерија, Малармеа, Вијона, Гарсије Лорке, Едгара Алана Поа и неких других великих пјесника, и многим преводиоцима служио као примјер.

На том путу ка савршенству у преводилачком умијећу далеко је одмакла и преводитељка и пјесник Вера Хорват, чија је пјесничка и преводилачка биографија заиста импресивна. Због природе Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић” која се додјељује преводиоцу за изузетно или изузетна преводилачка остварења, са једног или више језика, баш као што је то чинио Коља Мићевић; не можемо да не поменемо и неке њене најскорије преводе, попут књиге поетске прозе Птица - То сам ја, румунског пјесника, романописца и есејисте, академика Јона Деаконескуа, посвећене Константину Бранкушију, (Арка, Смедерево 2025. г.), те Преточене речи, књиге изабраних пјесама пјесника са различитих меридијана у преводу Вере Хорват са више свјетских језика: New Press, Смедерево, 2026 (Избор поезије аутора из Бугарске, Грузије, Гане, Немачке, Италије, Јапана, Турске, САД, Ирана и Норвешке).

Због свега наведеног жири честита Вери Хорват на једногласно додијељеној Међународној награди за превођење поезије „Коља Мићевић“ и јединственом преводилачком напору који нас је на естетски увјерљив начин упознао са поезијом многих савремених руских, али и врхунских свјетских пјесника.

У Бања Луци, 2. фебруара 2026. године

ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:

Ранко Рисојевић, предсједник

Зоран Костић, члан

Предраг Бјелошевић, члан

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА (2026)

ukrs — Mon, 23 Feb 2026 10:13:19 +0000

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА (2026)

На основу чланова 8 и 9 Статута

Удружење књижевника Републике Српске расписује

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Кандидати за пријем у Удружење достављају:

Захтјев (са обавезним контакт подацима − број телефона и мејл адреса),
кратку биографију,
библиографију објављених радова,
објављене књиге,
књижевно-критичке текстове о објављеним књигама.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити узимане у разматрање.

Конкурс је отворен од 23. фебруара до 23. марта 2026. године.

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ У 2025. ГОДИНИ

ukrs — Mon, 23 Feb 2026 10:27:22 +0000

Удружење књижевника Републике Српске расписује Конкурс за Годишњу награду за најбољу књигу објављену у 2025. години. Награда ће бити додијељена за прво издање књиге из области поезије, прозе, драме, есејистике, књижевне критике и науке о књижевности.

На Конкурсу могу учествовати искључиво чланови Удружења књижевника Републике Српске, који су измирили своје обавезе према Удружењу закључно са 2025. годином, као и они који су на захтјев ослобођени плаћања годишње чланарине.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Конкурс је отворен од 23. фебруара до 23. марта, а резултати ће бити објављени најкасније до краја априла.

Саопштење жирија за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске – Одлука о ширем избору

ukrs — Mon, 06 Apr 2026 05:48:55 +0000

Жири за Годишњу награду Удружења књижевника за најбољу књигу члана Удружења објављену у 2025. години, који ради у саставу: проф. др Сања Мацура – критичар, проф. др Сања Савић Милосављевић – књижевник и критичар и др Златко Јурић – књижевник и критичар) донио је одлуку о томе да, од на Конкурс пристиглих 29 књига, у шири избор уђу сљедеће књиге (редослијед књига није индикатор њиховог рангирања него је условљен редослиједом којим су пристигле на Конкурс):

Слободан Ристовић, ЗАВИЧАЈНА ВРАНА, УКРС, 2025.
Ђорђе Брујић, ГЛИНСКА СРИЈЕДА, СКЗ Црна Гора, 2025.
Бранислав Зубовић, НИ ЗА ЈОТУ, Јавна библиотека „Данило Киш“ Врбас, 2025.
Душан Савић, БЕГЛУК, Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор, 2025.
Ненад Милкић, ПОГРОМ Књига трећа - ОГАЊ, Милкић издаваштво, Мали Зворник, 2025.
Драган Тепавчевић, ПЈЕВАЧ, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ Источно Ново Сарајево, 2025.
Михајло Орловић, ПУТОВАЊЕ ПО КИШИ, АСОглас, Зворник, 2025.
Драгана Грујиновић Кајиш, ПОКУШАЈИ КАЧЕЊА МЈЕСЕЦА О ТРСКУ, Нова Атрија, Параћин, 2025.
Саша Кнежевић, ОД ПЈЕВАЧА КА ПЈЕСНИКУ И НАТРАГ, аналекти о српском фолклору, Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2025.
Александра Мариловић, СВЈЕТЛОСТ ИЗ ИДВОРА, Арт принт, Бања Лука, 2025.

Жири ће у наредним данима саопштити које ће књиге ући у ужи избор, а након тога и побједничку књигу.

У Бањој Луци и Палама, 3. 4. 2026. године

Саопштење жирија за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске - УЖИ ИЗБОР

ukrs — Mon, 20 Apr 2026 10:23:47 +0000

након већ објављене одлуке о ширем избору за Годишњу награду Удружења књижевника за 2025. годину, Жири, који ради у стаставу: проф. др Сања Мацура – критичар, проф. др Сања Савић Милосављевић – књижевник и критичар и др Златко Јурића – књижевник и критичар, донио одлуку о томе да у ужи избор уђу сљедеће књиге:

Слободан Ристовић, „ЗАВИЧАЈНА ВРАНА“, Удружење књижевника Републике Српске, 2025.

Ђорђе Брујић, „ГЛИНСКА СРИЈЕДА“, СКЗ Црна Гора, 2025.

Ненад Милкић, „ПОГРОМ Књига трећа – ОГАЊ“, Милкић издаваштво, Мали Зворник, 2025.

Драган Тепавчевић, „ПЈЕВАЧ“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ Источно Ново Сарајево, 2025.

Саша Кнежевић, „ОД ПЈЕВАЧА КА ПЈЕСНИКУ И НАТРАГ, аналекти о српском фолклору“, Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2025.

Жири ће у наредним данима саопштити одлуку о добитнику награде.

У Бањој Луци и Палама, 17. 4. 2026. године

НАГРАДА „ЂУРО ДАМЈАНОВИЋ“ ЗА 2025. ГОДИНУ

ukrs — Wed, 29 Apr 2026 08:22:13 +0000

Награда се састоји од повеље и новчаног износа. За награду не могу конкурисати поновљена издања, већ само књиге које су први пут објављене у 2025. години.

Конкурс је отворен до 28. маја 2026. године, а о добитнику ће одлучивати трочлани жири.

Издавачи и аутори књиге (три примјерка) могу послати (или предати) на сљедећу адресу:

Удружење књижевника Републике Српске Подружница Бања Лука

Веселина Маслеше 20

78 000 Бања Лука

Саопштење жирија за додјелу Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске – Одлука о добитнику

ukrs — Tue, 05 May 2026 09:09:37 +0000

Поштовани,

Обавјештавамо вас да је жири за Годишњу награду Удружења књижевника за најбољу књигу члана Удружења објављену у 2025. години, који је радио у саставу: проф. др Сања Мацура – критичар, проф. др Сања Савић Милосављевић – књижевник и критичар и др Златко Јурић – књижевник и критичар), након читања свих 29 пристиглих књига, током двије сједнице, прво донио одлуку о томе да у шири избор уђу сљедеће књиге:

Слободан Ристовић, ЗАВИЧАЈНА ВРАНА, УКРС, 2025.

Ђорђе Брујић, ГЛИНСКА СРИЈЕДА, СКЗ Црна Гора, 2025.

Бранислав Зубовић, НИ ЗА ЈОТУ, Јавна библиотека „Данило Киш“ Врбас, 2025.

Душан Савић, БЕГЛУК, Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор, 2025.

Ненад Милкић, ПОГРОМ Књига трећа - ОГАЊ, Милкић издаваштво, Мали Зворник, 2025.

Драган Тепавчевић, ПЈЕВАЧ, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ Источно Ново Сарајево, 2025.

Михајло Орловић, ПУТОВАЊЕ ПО КИШИ, АСОглас, Зворник, 2025.

Драгана Грујиновић Кајиш, ПОКУШАЈИ КАЧЕЊА МЈЕСЕЦА О ТРСКУ, Нова Атрија, Параћин, 2025.

Саша Кнежевић, ОД ПЈЕВАЧА КА ПЈЕСНИКУ И НАТРАГ, аналекти о српском фолклору, Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2025.

Александра Мариловић, СВЈЕТЛОСТ ИЗ ИДВОРА, Арт принт, Бања Лука, 2025.

Након тога, Жири је, сматрајући да су се оне својим квалитетом издвојиле између свих кандидованих, одлучио да у ужи избор уђу књиге:

Слободан Ристовић, „ЗАВИЧАЈНА ВРАНА“, Удружење књижевника Републике Српске, 2025.

Ђорђе Брујић, „ГЛИНСКА СРИЈЕДА“, СКЗ Црна Гора, 2025.

Ненад Милкић, „ПОГРОМ Књига трећа – ОГАЊ“, Милкић издаваштво, Мали Зворник, 2025.

Драган Тепавчевић, „ПЈЕВАЧ“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ Источно Ново Сарајево, 2025.

На својој завршној сједници, након помног разматрања, Жири је једногласно одлучио да Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2025. годину буде равноправно подијељена између двије књиге – збирке пјесама Слободана Ристовића „ЗАВИЧАЈНА ВРАНА“, у издању Удружења књижевника Републике Српске, 2025. и романа Драгана Тепавчевића „ПЈЕВАЧ“, у издању ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ Источно Ново Сарајево, 2025. Обје ове књиге су, свака у жанру којем припада, досегле изузетан умјетнички ниво.

„ЗАВИЧАЈНА ВРАНА“ је двадесет четврта пјесничка збирка Слободана Ристовића. У њој се на најбољи могући начин сусрећу, укрштају и надограђују они елементи његове списатељске поетике који су до сада већ били препознати, и који га издвајају унутар српске пјесничке сцене. Слободан Ристовић је пјесник који пише гоњен унутрашњим магмом ријечи и мисли које траже свој пут ка свијету. Из тог пребогатог пјесничког језгра, као свици излијећу готово заборављене ријечи које одавно нико није плео у умјетничке пјесме, носећи у себи слику свијета који полако нестаје. Без калупљења у унапријед прописане сталне облике пјесме, строфе или стиха, шездесетак пјесама постало је удобно рухо мноштву лирских слика од којих је свака на размеђи између кукања и пјавања. Спремне су ове пјесме „за јуриш и погибију“, сливене као мед у саћу („Квака се на мед осећа/ Долетеће пчеле/ Да гуји очи оћерпиче“), у њима заједно „Излазе сунце и леб“ док „Таквом руком ласте отварају јаје/ да тић изађе“, а „пупчане багламе“ у вратима шкрипе јер „Може се десити магла у небесима/ Па да душа залута“. Нове слике, до сада невиђене метонимије и метафоре, у којима се небеса „купусају/ Обрасла у трн и купину“, мајка истовремено моли Бога и „Тепа му/ Као да га је родила“, јер сви су јој већ отишли код њега, па „Шта ће јој рај пун јагањаца/ Ако иза тог котара нема никога“, док је маслина кћер Божја. Примјетна је учесталост варирања теме пупчаника/материце („Гробови твојих очију/ Су материца свитања/ Умивена млеком зеница“) и мајке („Боже/ И да те нема/ Мајка би ми/ Уместо тебе била“), земље („Нама је земља јестива“) која роди, задоји и умива, гуја које су метафоре опустјелих кућних темеља. Из сваког стиха Ристовићеве збирке исијава човјекољубље, жамори праштање, роси зачуђеност пред једноставношћу живота чија тегобност кап росе слије у сузу која тече из очију у које се преточе бол и љепота ове поезије. И када замјера животу, људима, а наоко и Богу, овај пјесник узвикује „Пјевај/ Нека ти је грло ко бунар“, истовремено загледан у „црне сузе“ којима „плаче изнутра“ јер је „Дан изгубио наду/ Да ће осванути“. Његова слика женске љепоте као да се испилила из срца најбољег народног пјесника давних времена, а умивена је мирисним сапуном који се осјети тек када се пјесми приђе тик уз образ (Виде ли је – „До појаса шеница белица/ Од појаса ко кроз воћњак“; „Тим уснама/ Си наговарала памук/ Да процвета... Јутрос/ Преко њих/ Као преко виолинске жице/ Клизи перце голубице“; „Мало јој дана/ Па и у сан долази“). „Завичајна врана“ је одсјај пјесникове дубоке и искрене љубави према језику, настала из топлог додира његових дланова с ријечима што му из сјећања и душе извиру као клице у набујалом узораном пољу које пучи под налетом клијања живота. „Да нас није/ Сунце би било сироче неба“, каже Слободан Ристовић, а овај Жири додаје да би, да овај пјесник не пјева, стабљика српске поезије била осиромашена за бујност коријена из којег се паперјају ријечи и мисли као дио нашег колективног сјећања.

У корицама романа „ПЈЕВАЧ“ Драган Тепавчевић преплиће и сучељава теме одрастања, рата и егзила. Унутар њих, руше се и зидају приче о пријатељству, музици, љубави, породици, о губицима и болу, те (не)могућности бијега од самога себе и својих коријена. Роман је препун имаголошких мини-студија менталитета различитих народа, слика дијалеката једног истог менталитета, те изузетног психолошког профилисања ликова. Роман је исприповиједан исповједним тоном, готово потпуно у првом лицу једнине, уз повремено обраћање невидљивом слушаоцу у другом лицу једнине. У њему пратимо живот Славољуба из Храснице код Сарајева, којег од најранијег дјетињства карактерише изузетан слух, уз који има и завидан глас, као и опсесивну жељу да буде пјевач, „али не обични, просјечни и локални, него неко за чије име и глас се зна и којег препознају на улици“ која траје од „бешике“. Славољуб свој живот приповиједа слушаоцу који је „новинар и нашироко признат писац“ (о слушаоцу не сазнајемо ништа друго нити се он оглашава) и зато му се и исповиједа, желећи да тако сачува причу о себи. У роману се укрштају два хронотопа, један који прати предратни период до 1992. године и рат до 1995. године у Сарајеву и његовој околини, и други који прати Славољубов послијератни живот у Аустралији. Заокрет између та два хронотопа је и тачка најинтензивнијег прелома у лику-наратору. Временски одсјечци су испреметани, па читалац има утисак да се пред њим наизмјенично отварају врата кроз која улази у потпуно различите свјетове. Аустралијска врата уводе га у живот дошљака који носи у души ратне ожиљке и који док од нове државе прима социјалну помоћ, истовремено пјева на забавама својих земљака. Пут до добијања и задржавања тог „социјалног“ прихода води преко психијатра, Чарлса Кука који је веза с наративним екскурзијама током сесија у којима се преплиће оно што Славољуб говори с оним што заиста мисли. Тако читалачки из психијатријске ординације пролазимо кроз врата Славољубове прошлост, одрастања, раног губитка мајке, живота с оцем, школовање упознавања прво са Сабријом, а онда и са Азром. Како музички и пријатељски дует прераста у музички трио, тако и пријатељство два младића улази у искушења. Док дани попримају мирис рата који ће тек доћи, младост иште своје. Тепавчевић широким потезима показује зашто је добар писац. Слику лица и наличја Сарајева даје кроз визуру припрема и одржавања XIV зимских олимпијских игара. Кроз причу о пријатељско-љубавном троуглу мијешане националне припадности, приказује и мушко-женске односе, и искушења за пријатељства, и утицај који промјене на друштвено-политичкој сцени имају на обичног човјека и његов живот. Тако макро план постаје само декор за микро план личног. Снага и квалитет Тепавчевићевог пера посебно се виде у сликама рата, у сценама у којима сусрети са бившим познаницима и пријатељима дословно значе живот или смрт. Шта се дешава када је заробљеников дојучерашњи пријатељ и несуђени кум сада официр непријатељске војске? Рат је тема у којој сјајан писац умије на језичком и стилском плану да покаже колико смо сви само „једна сламка међу вихорове“, а недовољно талентован писац поклекне под притиском пуког причања једне у низу ратних прича. Драгану Тепавчевићу вјерујемо док у даху читамо странице овога романа. Жудња за пјесмом и жеља за снимањем касете, нешто тако суштински мирнодопско, Славољуба може да кошта живота, јер му је највећи гријех то што је снимио једну страну касете и што те пјесме пушта СРНА, из муслиманске перспективе противничка медијска кућа. Остварење највеће жеље и коначно достигнути епитет „пјевач“ за њега отварају врата право у пакао. Годинама касније, на психологово питање: „Зашто онда пјевате ако вам је непријатно?“, Славољуб одговара: „Зато што волим и што морам. Пјесма је сав мој живот.“ Посебан слој овога романа припада слици егзила, избјеглиштва, одласка у прекоокеанску земљу која треба да прихвати невољнике и пружи им нови дом. Но, „домовина није исто што и отаџбина, а у Аустралији су и животиње отровне“. А људи, они су толико другачији од „наших“ да ту веома тешко може да буде разумијевања чак и када се енглески језик научи довољно добро да дође до проходног споразумијевања. Овај роман савременој српској књижевности не нуди само унутрашњу страну егзилства, било оно добровољно или принудно, него и свестрано имаголошко поређење Аустралијанаца и Срба који су у ову земљу доспјели као усељеници. Једна од цртица која то добро илуструје је мини-студија о начину опијања Аустралијанаца који се труде да се што прије обезнане а „нас“ који пијемо лагано, уз ћеиф, музику, уживање у постепеном нарастању властитог пијанства које онда кулминира у спојницу с давним и никад непрежаљеним предратним временом, с мукама и јадом који су те људе отиснули преко океана, са свијешћу о томе да ће њиховој дјеци, названој српским именима (а Славољубова дјеца зову се Јован и Ивана) матерњи језик бити енглески, а српски који науче од мајки биће страни који изговарају с тешкоћом. У вагању између два зла, човјек никада није сугуран да ли је исправно изабрао и није ли зло које је избјегао ипак мало мање од онога на које је вољно пристао. Зато до самог краја овог романа нема одговора на питање: Да ли гријешити значи правити гријех или чинити грешке? На крају (или на почетку) Тепавчевићеве приче о причању стоји тешка спознаја за свакога од нас, да колико год се трудили да одемо од свог бола и успомена, ипак остајемо вјечити заробљеници сјећања. А та сјећања живе ако некоме могу да испричају своју причу и ако изникну из доброг писца који ће умјети да их књижевноумјетнички обликује и сачува.

Жири користи прилику да Удружењу књижевника честита на двије овако добре добитничке књиге и на заиста квалитетним насловима који су се нашли у ширем, а посебно у ужем избору овогодишњег конкурса.

У Бањој Луци и Палама, мај 2026. године

dusan-savic

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 04:02:03 +0000

Test-slika

ukrs — Mon, 18 May 2020 23:58:08 +0000

Ristanovic Cvijetin

ukrs — Tue, 19 May 2020 21:05:49 +0000

Р. Павловић портрет

ukrs — Wed, 20 May 2020 18:13:29 +0000

Todorovic Acim

ukrs — Thu, 21 May 2020 15:21:10 +0000

Risojevic Ranko2

ukrs — Sat, 13 Jun 2020 12:40:41 +0000

ljubojevic-aljosa2

ukrs — Sun, 14 Jun 2020 09:48:21 +0000

aleksandra-marilovic

ukrs — Mon, 15 Jun 2020 06:56:02 +0000

Acim Todorovic - Na mnogaja ljeta

ukrs — Tue, 16 Jun 2020 04:03:42 +0000

Acim Todorovic - Jauk grobne tisine

ukrs — Tue, 16 Jun 2020 04:03:42 +0000

Acim Todorovic - Dusa mirotoci

ukrs — Tue, 16 Jun 2020 04:03:42 +0000

anusicandjelko

ukrs — Wed, 17 Jun 2020 01:11:22 +0000

Анђелко Анушић ЛЕГЕНДА О ВЈЕТРОМ ВИЈАНИМА

ukrs — Wed, 17 Jun 2020 01:11:22 +0000

CukDobrosav

ukrs — Wed, 17 Jun 2020 22:19:03 +0000

blagojevic-berislav2

ukrs — Thu, 18 Jun 2020 19:26:43 +0000

BerislavBlagojevicMiUmagli

ukrs — Thu, 18 Jun 2020 19:26:43 +0000

DAVID-KECMAN-DAKO

ukrs — Fri, 19 Jun 2020 16:34:24 +0000

David Kecman Dako - Provid kroz sva vremena

ukrs — Fri, 19 Jun 2020 16:34:24 +0000

20140901 132503 1

ukrs — Sat, 20 Jun 2020 13:42:04 +0000

mrkajic-dragan2

ukrs — Sun, 21 Jun 2020 10:49:44 +0000

tepavcevic-dragan

ukrs — Mon, 22 Jun 2020 07:57:25 +0000

goran-veselinovic

ukrs — Tue, 23 Jun 2020 05:05:05 +0000

Milenko Gemaljević

ukrs — Wed, 24 Jun 2020 02:12:46 +0000

vujanovic-gojko

ukrs — Wed, 24 Jun 2020 23:20:26 +0000

goran-vracar

ukrs — Thu, 25 Jun 2020 20:28:07 +0000

regodic-grozda

ukrs — Fri, 26 Jun 2020 17:35:47 +0000

lero-grujo

ukrs — Sat, 27 Jun 2020 14:43:27 +0000

Jelina-Djurkovic

ukrs — Sun, 28 Jun 2020 11:51:08 +0000

Jelina Djurkovic - kobiety-serbskie Zene srpske

ukrs — Sun, 28 Jun 2020 11:51:08 +0000

JOVAN BRATIĆ 1

ukrs — Mon, 29 Jun 2020 08:58:48 +0000

Jovan Bratić - Od pobune do pokora

ukrs — Mon, 29 Jun 2020 08:58:48 +0000

stojcinovic-nikolic-jovanka

ukrs — Tue, 30 Jun 2020 06:06:29 +0000

JSN - ODABRANI CAS 16

ukrs — Tue, 30 Jun 2020 06:06:29 +0000

JSN - NEKO JE POZVONIO

ukrs — Tue, 30 Jun 2020 06:06:29 +0000

JSN - UPOREDNI PUTEVI 2

ukrs — Tue, 30 Jun 2020 06:06:29 +0000

djurdjic-jovica

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic - Krčag

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic -San

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic - Opojni miris greha

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic - Simonine oči

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic -Usnula devojka

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

Jovica Djurdjic - Larisa

ukrs — Wed, 01 Jul 2020 03:14:09 +0000

culic-jovo

ukrs — Thu, 02 Jul 2020 00:21:50 +0000

plavsic-kristina

ukrs — Thu, 02 Jul 2020 21:29:30 +0000

rozic-marija

ukrs — Fri, 03 Jul 2020 18:37:10 +0000

orlovic-mihajlo

ukrs — Sat, 04 Jul 2020 15:44:51 +0000

Mihajlo Orlović - SIN POSRNULE MAJKE

ukrs — Sat, 04 Jul 2020 15:44:51 +0000

Mihajlo Orlović - PAŠČARA

ukrs — Sat, 04 Jul 2020 15:44:51 +0000

obrenovic-milad

ukrs — Sun, 05 Jul 2020 12:52:31 +0000

borovcanin-milanko

ukrs — Mon, 06 Jul 2020 10:00:12 +0000

Romsok- ZAKLETVA

ukrs — Mon, 06 Jul 2020 10:00:12 +0000

milena-drpa1

ukrs — Tue, 07 Jul 2020 07:07:52 +0000

milenko-bukvic

ukrs — Wed, 08 Jul 2020 04:15:32 +0000

jelenaglisic

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 01:23:13 +0000

djurdjevic-milorad

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 22:30:53 +0000

2015 стотину разлога зашто не.развести брак роман ммђ

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 22:30:53 +0000

2016.2017 благостање роман ммђ

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 22:30:53 +0000

2013 здравородна сонетни вијенац ммђ

ukrs — Thu, 09 Jul 2020 22:30:53 +0000

Golubovic-Minja

ukrs — Fri, 10 Jul 2020 19:38:34 +0000

mladjostanisic2

ukrs — Sat, 11 Jul 2020 16:46:14 +0000

голијанин-момчило

ukrs — Sun, 12 Jul 2020 13:53:55 +0000

koprivicamomcilo

ukrs — Mon, 13 Jul 2020 11:01:35 +0000

stanic-natasa

ukrs — Tue, 14 Jul 2020 08:09:15 +0000

ivastaninnebojsa

ukrs — Wed, 15 Jul 2020 05:16:56 +0000

gavric-neda

ukrs — Thu, 16 Jul 2020 02:24:36 +0000

telebak-novica

ukrs — Thu, 16 Jul 2020 23:32:17 +0000

cice-olgica

ukrs — Fri, 17 Jul 2020 20:39:57 +0000

Bakine price-tekst

ukrs — Fri, 17 Jul 2020 20:39:57 +0000

NO-IMAGE

ukrs — Sat, 18 Jul 2020 17:47:38 +0000

askraba-petar

ukrs — Sun, 19 Jul 2020 14:55:18 +0000

predrag-ceranic

ukrs — Mon, 20 Jul 2020 12:02:58 +0000

Гравитација мртвих

ukrs — Mon, 20 Jul 2020 12:02:58 +0000

Онтолошки доказ

ukrs — Mon, 20 Jul 2020 12:02:58 +0000

Феноменологија надахнућа

ukrs — Mon, 20 Jul 2020 12:02:58 +0000

janjusic-rada

ukrs — Wed, 22 Jul 2020 06:18:19 +0000

saric-radivoje

ukrs — Thu, 23 Jul 2020 03:26:00 +0000

djokic-radmila

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 00:33:40 +0000

radovanovic-radmilo

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

ZAL ZA EURIDIKOM - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

PISMO AFRODITI - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

KAPIJE HADA - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

ELEUSINSKI SONETI - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

TEZEJEV JAV - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

ZBOGOM ALKINOJA - Radmilo V Radovanovic

ukrs — Fri, 24 Jul 2020 21:41:20 +0000

radoslav-milošević

ukrs — Sat, 25 Jul 2020 18:49:01 +0000

Sunce noci

ukrs — Sat, 25 Jul 2020 18:49:01 +0000

Zapretane vatre

ukrs — Sat, 25 Jul 2020 18:49:01 +0000

pavlovic-ranko1

ukrs — Sun, 26 Jul 2020 15:56:41 +0000

preradovic-ranko

ukrs — Mon, 27 Jul 2020 13:04:22 +0000

radulovic-sanja

ukrs — Tue, 28 Jul 2020 10:12:02 +0000

ЛЕПЕТ КРИЛА МАЈКЕ ПТИЦЕ Сања Радуловић

ukrs — Tue, 28 Jul 2020 10:12:02 +0000

ПРСТОХВАТ МАСЛАЧКА Сања Радуловић

ukrs — Tue, 28 Jul 2020 10:12:02 +0000

NOMAD NA ŠTIKLAMA Sanja Radulović

ukrs — Tue, 28 Jul 2020 10:12:02 +0000

guslov-marceta-sava

ukrs — Wed, 29 Jul 2020 07:19:43 +0000

aleksic-scepan

ukrs — Thu, 30 Jul 2020 04:27:23 +0000

nezirovic-senahid

ukrs — Fri, 31 Jul 2020 01:35:03 +0000

boskovic-slobodan

ukrs — Fri, 31 Jul 2020 22:42:44 +0000

preradovic-stevka

ukrs — Sat, 01 Aug 2020 19:50:24 +0000

licina-svetozar2

ukrs — Sun, 02 Aug 2020 16:58:05 +0000

Smijeh i tuga Branka Ćopića - Svetozar Ličina

ukrs — Sun, 02 Aug 2020 16:58:05 +0000

Narodna osnova Ćopićevog jezika - Svetozar Ličina

ukrs — Sun, 02 Aug 2020 16:58:05 +0000

Knjiga o knjigama - Svetozar Ličina

ukrs — Sun, 02 Aug 2020 16:58:05 +0000

levajac-tihomir

ukrs — Mon, 03 Aug 2020 14:05:45 +0000

sipovac-velibor

ukrs — Tue, 04 Aug 2020 11:13:26 +0000

Velibor Sipovac - Hercegovina - obicaji i vjerovanja

ukrs — Tue, 04 Aug 2020 11:13:26 +0000

vukelic-vid

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

Поезија Небо очију твојих

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

ПОСТОЈИ НЕШТО-ИЗБОР

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

Вид Вукелић - САФИКАДА НА СРПСКОМ

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

Vid Vukelic - SAFIKADA NA ENGLESKOM

ukrs — Wed, 05 Aug 2020 08:21:06 +0000

dokic-vladimir

ukrs — Thu, 06 Aug 2020 05:28:46 +0000

Nostalgicne price

ukrs — Thu, 06 Aug 2020 05:28:46 +0000

gnjato-vojislav

ukrs — Fri, 07 Aug 2020 02:36:27 +0000

saric-zarko

ukrs — Fri, 07 Aug 2020 23:44:07 +0000

babic-zdravka

ukrs — Sat, 08 Aug 2020 20:51:48 +0000

zgonjanin-zdravko

ukrs — Sun, 09 Aug 2020 17:59:28 +0000

Zeljka Avric

ukrs — Mon, 10 Aug 2020 15:07:08 +0000

Zeljka Avric - Vremenik

ukrs — Mon, 10 Aug 2020 15:07:08 +0000

Zeljka Avric Jesam

ukrs — Mon, 10 Aug 2020 15:07:08 +0000

ZELJKA AVRIC Zedjam

ukrs — Mon, 10 Aug 2020 15:07:08 +0000

Zlatko Juric

ukrs — Tue, 11 Aug 2020 12:14:49 +0000

kostic-zoran

ukrs — Wed, 12 Aug 2020 09:22:29 +0000

zoran kostic - bezandjelje 2016

ukrs — Wed, 12 Aug 2020 09:22:29 +0000

Zoran Kostic - Sto jedanaest

ukrs — Wed, 12 Aug 2020 09:22:29 +0000

Zoran Kostic - Pulskvamperfekta

ukrs — Wed, 12 Aug 2020 09:22:29 +0000

plavsic-zoran2

ukrs — Thu, 13 Aug 2020 06:30:10 +0000

-Pod svodovima Desetog sela- - Zoran Plavšić

ukrs — Thu, 13 Aug 2020 06:30:10 +0000

milanrakulj

ukrs — Sat, 15 Aug 2020 21:53:11 +0000

predragbjelosevic

ukrs — Sun, 16 Aug 2020 19:00:51 +0000

saulagoran

ukrs — Wed, 19 Aug 2020 10:23:53 +0000

Goran Šaula - MRAMORNA SVADBA

ukrs — Wed, 19 Aug 2020 10:23:53 +0000

sanja lukic

ukrs — Thu, 20 Aug 2020 07:31:33 +0000

фото

ukrs — Wed, 14 Oct 2020 08:07:43 +0000

Petar Stojaković - Red rodjenja

ukrs — Wed, 14 Oct 2020 08:07:43 +0000

risticbiljana

ukrs — Sat, 17 Oct 2020 05:31:48 +0000

aleksandrabroceta

ukrs — Mon, 19 Oct 2020 06:19:46 +0000

nenad

ukrs — Wed, 21 Oct 2020 07:07:45 +0000

micevic

ukrs — Fri, 23 Oct 2020 07:55:43 +0000

radojevic dara

ukrs — Tue, 28 Mar 2023 22:06:48 +0000

dara stojiljkovic

ukrs — Tue, 11 Apr 2023 01:35:33 +0000

dejan spasojevic

ukrs — Mon, 24 Apr 2023 05:04:18 +0000

marko-milovanovic

ukrs — Sat, 20 May 2023 12:01:48 +0000

Недељко Жугић1

ukrs — Thu, 15 Jun 2023 18:59:18 +0000

Срђан Секулић - Фотографија

ukrs — Wed, 12 Jul 2023 01:56:48 +0000

Слава Станојевић - фото

ukrs — Tue, 26 Mar 2024 22:35:15 +0000

Валентина Милачић

ukrs — Fri, 29 Mar 2024 15:13:07 +0000

Драгица Грбић Драга

ukrs — Tue, 02 Apr 2024 05:23:36 +0000

Игор Мијатовић

ukrs — Fri, 05 Apr 2024 19:34:06 +0000

Барбара Новаковић

ukrs — Mon, 03 Jun 2024 09:49:20 +0000

djukic dragutin

ukrs — Thu, 27 Jun 2024 10:15:04 +0000

marijana petronic

ukrs — Wed, 03 Jul 2024 10:21:30 +0000

Драгана Грујиновић Кајиш

ukrs — Mon, 01 Apr 2024 02:51:35 +0000

KORICA za najavu compressed 2

ukrs — Wed, 08 Jan 2020 06:39:34 +0000

02 Najavna KORICA za WEB 16-17

ukrs — Tue, 10 Sep 2019 06:39:34 +0000

16 17 WEB Prelom 03

ukrs — Tue, 10 Sep 2019 06:39:34 +0000

Najavna KORICA za WEB 14-15

ukrs — Mon, 13 May 2019 06:39:34 +0000

NOVA STVARNOST 14 15 WEB Final NEW-compressed

ukrs — Mon, 13 May 2019 06:39:34 +0000

Najavna KORICA za WEB 12-13

ukrs — Sun, 13 Jan 2019 06:39:34 +0000

NS 12-13 izdanje za WEB-compressed

ukrs — Sun, 13 Jan 2019 06:39:34 +0000

Najavna KORICA za WEB 10-11

ukrs — Sat, 15 Sep 2018 06:39:34 +0000

NS 10 11 WEB Final 02

ukrs — Sat, 15 Sep 2018 06:39:34 +0000

Najavna KORICA za WEB 8-9 new

ukrs — Fri, 18 May 2018 06:39:34 +0000

8 9 NOVA STVARNOST WEB Izdanje Final 02

ukrs — Fri, 18 May 2018 06:39:34 +0000

KORICA za WEB Final1

ukrs — Thu, 18 Jan 2018 06:39:34 +0000

Nova STVARNOST 6 7 2

ukrs — Thu, 18 Jan 2018 06:39:34 +0000

KORICA za WEB5 Final

ukrs — Wed, 20 Sep 2017 06:39:34 +0000

00%20WEB%20Final%2004

ukrs — Wed, 20 Sep 2017 06:39:34 +0000

Korica FINAL WEB1

ukrs — Tue, 23 May 2017 06:39:34 +0000

FINAL NOVA STVARNOST 3 4

ukrs — Tue, 23 May 2017 06:39:34 +0000

NS%20NAJAVA%20za%20WEB%20broj%202

ukrs — Mon, 23 Jan 2017 06:39:34 +0000

06%20FINAL%20ZA%20WEB%20broj%202

ukrs — Mon, 23 Jan 2017 06:39:34 +0000

NS%20NAJAVA%20za%20WEB%20broj%201

ukrs — Sun, 25 Sep 2016 06:39:34 +0000

NOVA STVARNOST 1-5

ukrs — Sun, 25 Sep 2016 06:39:34 +0000

Свети штап

ukrs — Wed, 22 Apr 2020 12:28:50 +0000

Ново житије стефаново

ukrs — Mon, 23 Mar 2020 12:28:50 +0000

Измаглица

ukrs — Sat, 22 Feb 2020 12:28:50 +0000

Поднебље

ukrs — Thu, 23 Jan 2020 12:28:50 +0000

Рођаци и остали

ukrs — Tue, 24 Dec 2019 12:28:50 +0000

Кад ће срећа па се зарати

ukrs — Sun, 24 Nov 2019 12:28:50 +0000

Дрхтаји испод пепела

ukrs — Fri, 25 Oct 2019 12:28:50 +0000

Рушевине

ukrs — Wed, 25 Sep 2019 12:28:50 +0000

Како је сунце прогутало облаке

ukrs — Mon, 26 Aug 2019 12:28:50 +0000

Окна

ukrs — Thu, 23 Apr 2020 09:36:31 +0000

Задња пошта мадагаскар

ukrs — Fri, 24 Apr 2020 06:44:11 +0000

У%20ИЗРАДИ

ukrs — Mon, 18 May 2020 03:26:04 +0000

Rjesenje

ukrs — Mon, 18 May 2020 03:26:04 +0000

IMG 3060

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

102833667 2684268535152909 7708734047198978236 n

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

102719350 554897085173844 8075221874419020639 n

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

146129

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

vecebesjednistva

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

unnamed

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

102441895 811005129669413 6916292701012565387 n

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

Sl 1

ukrs — Sun, 19 Apr 2020 01:37:14 +0000

IMG 1229 1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

IMG 1265

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

IMG 1387

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

DSCN0165

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

DSCN0166

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

DSCN0011

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

Poetike3-korice1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

Banja Luka 017. 10 Pisci u Banskom dvoru1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

20170913213908 442964

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

Poetike2-korice1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

susreti1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

087343

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

Poetike1-korice1

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

ПОЕТИКЕ%203

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

ПОЕТИКЕ%202

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

ПОЕТИКЕ

ukrs — Mon, 20 Apr 2020 19:52:35 +0000

piscii

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

47349100 2288920998008489 6953891586568617984 n

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

47475632 954973861375199 1739362575495200768 n

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

60877852 1360652790742772 1729857129969352704 n

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

IMG-f8dd61e53b16835a9e21a494490ce796-V

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

102570861 1128142480897001 3661274996777287090 n

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

102911848 1233657170312845 8701176349805580998 n

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

00

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

IMG-417d1edbe877cdb32c9e4c27bc640b08-V-300x225

ukrs — Tue, 21 Apr 2020 17:00:15 +0000

Predrag Bjelosevic

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:39:14 +0000

Zeljka Avric

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:39:49 +0000

Scepan-Aleksic

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:40:19 +0000

letnie%20chtenija

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:41:21 +0000

letnie%20chtenija%20(2)

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:41:21 +0000

Dragan Kolundzija

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:42:03 +0000

Nenad Grujicic

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 04:43:02 +0000

Kocic

ukrs — Fri, 21 Aug 2020 05:43:18 +0000

Ranko RJPG

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:33:07 +0000

AA

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:47:16 +0000

AA1

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:47:16 +0000

AA2

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 08:47:16 +0000

suserti

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 09:16:34 +0000

skupstina

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 10:21:41 +0000

godisnja nagrada

ukrs — Mon, 28 Sep 2020 10:21:41 +0000

111ns

ukrs — Fri, 09 Oct 2020 13:04:21 +0000

aa1

ukrs — Thu, 15 Oct 2020 04:43:50 +0000

aa

ukrs — Thu, 15 Oct 2020 04:43:50 +0000

aa3

ukrs — Thu, 15 Oct 2020 04:43:50 +0000

aa2

ukrs — Thu, 15 Oct 2020 04:43:50 +0000

djuro stipanvovic

ukrs — Sun, 25 Oct 2020 08:43:42 +0000

Коља

ukrs — Wed, 11 Nov 2020 09:40:36 +0000

UKRS-LOGO2

ukrs — Tue, 15 Dec 2020 11:34:25 +0000

Sveto i beskrajno

ukrs — Wed, 23 Dec 2020 07:57:59 +0000

Progon

ukrs — Wed, 23 Dec 2020 07:57:59 +0000

Todorovic

ukrs — Mon, 28 Dec 2020 07:13:03 +0000

Stanko Rakita

ukrs — Wed, 30 Dec 2020 07:14:43 +0000

đ

ukrs — Wed, 10 Feb 2021 18:30:19 +0000

knjige

ukrs — Mon, 15 Mar 2021 10:43:37 +0000

KOSTI

ukrs — Fri, 26 Mar 2021 11:19:33 +0000

mt

ukrs — Fri, 09 Apr 2021 05:08:36 +0000

dara sekulic-1024x704

ukrs — Tue, 13 Apr 2021 12:19:24 +0000

kz

ukrs — Mon, 17 May 2021 09:42:08 +0000

dodjela

ukrs — Sat, 26 Jun 2021 16:45:29 +0000

Broceta

ukrs — Mon, 12 Jul 2021 05:01:29 +0000

РШУМ

ukrs — Fri, 06 Aug 2021 12:14:45 +0000

1200px-Petar Kocic-Beograd

ukrs — Thu, 12 Aug 2021 09:29:48 +0000

6mks 2

ukrs — Mon, 13 Sep 2021 10:06:56 +0000

elka1

ukrs — Mon, 13 Sep 2021 10:24:53 +0000

270374210 4781151668587555 4655636441322640850 n

ukrs — Sun, 14 Nov 2021 10:59:28 +0000

strasni sud

ukrs — Wed, 23 Mar 2022 10:50:00 +0000

Istvan Turczi

ukrs — Wed, 06 Jul 2022 04:55:21 +0000

Kolja-Micevic-1024x873

ukrs — Tue, 24 Jan 2023 00:20:59 +0000

Biserka 1

ukrs — Tue, 24 Jan 2023 00:20:59 +0000

Saula i Avric

ukrs — Thu, 02 Mar 2023 15:09:18 +0000

SLADOJE 1

ukrs — Tue, 25 Jul 2023 05:25:33 +0000

Лопатић

ukrs — Mon, 14 Aug 2023 09:30:02 +0000

acim-todorovic

ukrs — Fri, 01 Sep 2023 11:22:03 +0000

Ion Deaconesku

ukrs — Mon, 11 Sep 2023 02:05:09 +0000

35348 ristovasilevski-1- f

ukrs — Tue, 06 Feb 2024 10:58:09 +0000

Masa i medvedi

ukrs — Mon, 25 Mar 2024 03:30:00 +0000

Vesna Kapor

ukrs — Mon, 25 Mar 2024 03:30:00 +0000

Đuro Damjanovic

ukrs — Tue, 09 Apr 2024 09:44:36 +0000

1200px-Matija Bećković

ukrs — Tue, 09 Jul 2024 10:27:57 +0000

vojo-maksimovic

ukrs — Wed, 28 Aug 2024 10:36:56 +0000

mmexport1722654266408 1

ukrs — Thu, 05 Sep 2024 09:43:14 +0000

Foto

ukrs — Thu, 07 Aug 2025 08:31:08 +0000

Бабкен Симоњан. 3

ukrs — Wed, 15 Oct 2025 09:19:04 +0000

Vera Horvat

ukrs — Wed, 04 Feb 2026 11:40:58 +0000