Члан УКРС

Жугић Недељко

 

Недељко ЖУГИЋ, пјесник, романсијер, издавач и новинар, рођен је 20. јануара 1952. године у Олову, гдје је завршио основну школу 1968, а средњу 1971, Вишу социјалну школу завршио је 1978. и Високу – социјални рад 1982. у Сарајеву. Надаље се школовао по правилу „Кожа је огледало мозга“, као посвећеник и просвјетљеник истине, што ће накнадно објавити (опечаћено дјелима)…

Живио је од 1968. до 1995. године у Сарајеву, а сада живи на Палама.

Радио је у „Енергоинвесту“ од 1974. до 1992. године, на разним пословима, студирао и писао уз рад;

Општини Илиџа 1992. (април, мај, јуни), као уредник листа „Српско слово“;

Сарајевско-романијском корпусу (јули, август, септембар), као уредник листа „Српски војник“;

Министарству за борачка питања у Влади Републике Српске (1993. до јуна 1994), као стручни сарадник за хуманитарне послове;

Заводу за уџбенике (тада РИЗ „Просвјета“) и наставна средства Републике Српске (од јуна 1993. до августа 1995), као уредник у издавачкој дјелатности;

Од септембра 1995. до до маја 2000. први је слободни умјетник Републике Српске, бавио се истраживањем социолошко-психолошких феномена и појава, говорио своју монодраму „Оде, а да није погинуо“ и фотографисао ученике сарајевско-романијско-дринске регије (преко 10.000);

Од маја 2000. ради као главни и одговорни уредник Информативно-стручног часописа „Шуме“ у ЈПШ „Шуме Републике Српске“;

У току 1993. године основао је Удружење за информативно-културну дјелатност „Свети Сава“, а 1998. Књижевни фонд „Свети Сава“, (гдје је издавач и главни и одговорни уредник у часопису „Глас истока“ (од 2008).

Од 2000. године до 2006. био је предсједник Удружења (али и оснивач) књижевника – Подружнице сарајвско-романијско-дринске регије. Oд новембра 2022. године пресједник је Подружнице Удружења књижевнка Републике Српске – Источно Сарајево.

 

Објавио је:

  • „Самоубица објашњава свој случај­­“ (роман), „Свјетлост“, Сарајево, 1988. године;
  • „Баштински дар“ (поезија), „Универзал“, Тузла, 1999. године;
  • „Узлазно падање“ (драма), „Стеријино позорје“, Нови Сад, 1999. године;
  • „Молитва за мртве“ (поезија), РИЗ „Просвјета“, Српско Сарајево, 1993. године;
  • „Збогом Сарајево“ (поезија), Удружење за информативно-културну дјелатност „Свети Сава“, Српско Сарајево, 1996. године;
  • „Романијски сонети“ (поезија), Удружење за информативно-културну дјелатност „Свети Сава“, Српско Сарајево, 1997. године;
  • „Она које има“ (поезија), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 1999. године;
  • „Оде, а да није погинуо“ (поетско-филозофска драма), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 1999. године;
  • „Пјевљиве приче“ (поезија за дјецу), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2002. године;
  • „Очевим језиком“ (поезија), Завод за уџбенике и настава средства, Источно Сарајево, 2004. године;
  • „Виђење унапријед – живот на брисаном простору“ (документарна хронологија), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2005. године;
  • „Изабране пјесме“ (поезија), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2006. године;
  • „Роман о Ивани“ (роман), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2007. године;
  • „Сјенке“ (роман), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2006. године;
  • „Пјесници у ђачком колу“ (избор поезије пјесника сарајевско-романијско-дринске регије за дјецу), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2008. године;
  • „Језиком душе“ (роман), Књижевни фонд „Свети Сава“, Српско Сарајево, 2010. године.
  • „Serbica ramonda“ (роман), Удружење за информативно-културне дјелатности “Свети Сава“, Српско Сарајево (Пале), 2018. године.

Објављивао је у „Ослобођењу“, „Нашим данима“, „Лицима“, „Животу“, „Мостовима“, „Стварању“, „Младости“, „Енергоинвесту“, „Животу“, „Одјеку“, „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Оку“, „Јавности“…

Заступљен је у:

  • „Енциклопедији пјесника Југославије 1990. године“,
  • „Антологији савремене српске поезије пјесника рођених послије 1945. године“ Владимира Јагличића и
  • „Насукани на лист лирике“ (антологији савремене српске поезије Босне и Херцеговине) Анђелка Анушића и Живка Малешевића,
  • ‘“Прогнани орфеј“’ (антологија српске избјегличке поезије) Ненада Грујичића,
  • Антологија савремене поезије Републике Сепске Радивоја Микића.

Награде:

  • Награда „Слово горчина“ (1981. и 1982),
  • Горданино пролеће (1980),
  • Плакета „Пјесник – свједок времена“ за књигу „Она које има“, 2002,
  • Плакета „Светосавље“ Требиње, 2003,
  • Истина о Србима (Градишка),
  • Књижевне заједнице „Јован Дучић“ за најбољу пјесму у 2002. години,
  • Повеља Видовданских пјесничких сусрета за рукописну збирку пјесама „Збогом Сарајево“ 1996,
  • Повеља Књижевног фонда „Свети Сава“ за најбољу књигу на тему љубави за роман „Роман о Ивани“, 2009. године.
  • Специјалне награде за документарне филмове “Крадљивци будућности – шумска мафија пустоши шуме“, “Миљацка од извора до увора“, “Сан који живи“, “У Аушвицу не горе свијеће нити расте цвијеће“, “Грачаница је потопљена водом, а Србија страхом“, na desetine dokumentrnih filmova, stotine reportaža.

Пројекти:

  • „Први фестивал гуслара Босне и Херцеговине“, (Илијаш 1991. године)
  • „Видовдански пјеснички сусрети“ у Сокоцу (од 1993. године),
  • Удружење за информативно-културну дјелатност и Књижевног фонда „Свети Сава“ (објавило је 85 књига разних жанрова и разних аутора),
  • Ратних издања књига и новина у Републици Српској („Српски војник“ – касније „Срспка војска“, „Рат у пјесми“ – прва штампана књига у рату 1993. године и првих штампаних издања у РИЗ „Просвјета“ – сада Заводу за уџбенике и наставна средства),
  • „Књижевници заједно“,
  • „Књижевници са природом“,
  • „Пјесници у ђачком колу“ (антологија пјесника за дјецу сарајевско-романијско-дринске регије),
  • Информативно-стручног часопис „Шуме“,
  • „Глас истока“, часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот,
  • „Алтер-его“ (центра за личну, брачну и породичну проблематику) и многих невладиних организација које су утицале да се „скину“ санкције општинама у Републици Српској, спречавао сукобе, као што су побуне војске, као и друге побуне на релацијама које нису за јавност.
  • Прва интернет телевизија „ЉУДИ ГОВОРЕ“ у Босни и Херцеговини.
  • Пројекти Сабора изворног српског пјевања (Соколац, Пале, Фоча, Братунац, Бјељина, Калиновик, Источно Сарајево).

Истражује социолошко-психолошке феномене и појаве.

Одјеци и критике

   

Недођије

                 Владици Атанасију

С пропланцима изгубљеног завичаја

кренух из Спомен-собе, изненада:

да видим како расте оно што пада,

што мртве од живих раздваја.

У тамним ријечима свјетлости нема,

јер дубок је хлад, о Дучићу,

“хероји хода” жедни су успомена.

Немам коме да кажем: “доћи ћу”!

Вјетар сјећања носи умрлице –

док обилазим сарајевске избјеглице.

Оче, видиоче будућности, Aтанасије:

прими све Србе, ноћас, недођије.

 

ИЗБЈЕГЛИЧКА ОФАНЗИВА

 

1.

Буде ме слова из ријеке језика

у којој се купа пророчица вила.

Српско Сарајево граде исељеника,

то сам народу кроз тебе говорила.

Довиђења драги озрачени тугом,

ратом поближени, миром изгубљени,

на путу одавде до смрти дугом.

Хвала што то само говорите мени.

Читам ваше мисли као књигу ђаче;

оне вас узносе изнад овог града

у којем срећа у земљу пропада

док новорођенче за мртвим плаче.

Падају пахуље – чаробнице бајке

Сарајевске, не скрите, невиђене.

На гробљу синове ископавају мајке

по други пут оплакане, сахрањене.

Збогом росо блиставога сјаја,

здраво кратка руко туђег завичаја.

Из ње, мили моји, васкрснуће неко,

кажем ти жалосна – избјегличка ријеко.

2.

Вјетар сјећања из напуштених кућа

распирује моју рану невидљиву.

Све то су болна жигнућа

док гледам избјегличку офанзиву.

Збогом црни бехару са гробова –

нек се сјенке грле са вама;

остаје дрво живота без плодова

јер мртви ће кренути за женама.

Иду Срби са својим праштањем,

носе смрт са одложеним дјеловањем!

Душу рањену призива трава

коју бере гласиначка вила –

она која није далеко од заборава,

што је све моје тајне открила.

Лијечи смртну, сарајевску рану,

рађаће моју нерођену дјeцу,

палиће са огњишта ватру продану,

неће приносити жртве лажном свецу.

Нијеми пјевач грлено вам пјева

као болан одлазник из Сарајева.

Над губипољем тужи свеопшта душа

православља, а Бог свевидећим чулом

гледа у одлазеће и све их слуша…

И Он жали лирско, окрвављено слово

док чита одлазницу: Збогом Сарајево!

СВЕТИ САВА ТРАЖИ ЖЕНЕ РОДИЉЕ

Као трава расту балкански народи,

само српски нестаје у живој води.

Још мање праунука и унука, од синова,

матрица рађања блиједа – та принова!

Свети Сава и његово небеско миље,

тражи српске мајке и жене родиље.

Ходи стопама нестанка, Богу се моли:

Народ се не рађа ако се не воли!

У дубини времена Хазари, Сумери, Маје...

Србин, који у сосптвеној држави нестаје!

Не треба непријатељ, ни метафора ''врба''.

Ово је колективна смрт живих Срба!



Писмо