Светозар Ђ. Личина, писац есејист, књижевни критичар
Ул. Свете краљице Јелене 1, Бања Лука
У Горњим Петровићима, селу под Грмечом, рођен сам у првој половици 20. вијека. Ратне 1941. године. остао сам без оца – одрастао са браћом и сестрама уз самохрану мајку. Четворогодишњу основну школу завршио сам у родном селу, а нижу гимназију у домицилној општини, односно срезу Босанска Крупа.
1958. Учитељску школу завршавам у Бихаћу, а након тога Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу. Групу хрватско-српски језик и југословенска књижевност, руски језик и књижевност, дипломирам 1963.
Запошљавам се у Гимназији Бос. Крупа и ту остајем као професор неколико деценија (са малим прекидима обављао сам и неке друге дужности).
1978. магистрирао сам на Филолошком факултету у Београду и одбранио рад на тему Дијалектичке особине Ћопићевог језика. Више пута обављао сам дужност директора гимназије, односно школског центра у Босанској Крупи.
1992. радим као надзорник у Републичком педагошком заводу Бања Лука. Послови унапређења наставе српског језика у Реп. Српској, организовање и држање семинара за наставнике основних и средњих школа, давање методичких и стручних упутстава, били су основни садржај мога надзора у Заводу.
Писац сам првих уџбеника (читанки за основне и средње школе) у Републици Српској који су били првих 15 година употребе (неке и сада).
2002. одлазим у пензију. Обављам дужност Предсједника Фондације „Бранко Ћопић“ и пишем књиге (стручно-научне, есеје и критике).
Објављујем:
– Смијех и туга Бранка Ћопића
– Народна основа Ћопићевог језика
– Књига над књигама (есеји о савременим писцима Реп. Српске)
Као коаутор:
- Језик наш насушни
- Ћопићев свијет бескраја…