ЗАГОРЈЕ ЈЕ ЗАГОРСКА СРБИЈА
Тамо ђе су високе планине
Зеленгора Црвањ и Морине
Трескавица и сестра Лелија
Ђе се сури орлина извија
Још од доба три старе Србије (Загорска Србија,Приморска
Загорје се угасило није Србија и Дачка Србија)
Прије двадес и пет вијекова
Колијевка то је Србинова
Од Солуна до Алпи Загорска (Загорска Србија се звала и
А западно од ње је Приморска Загорје, што је Прво Загорје)
Па источно Србија је Дачка (Дачка Србија је источно од
Окле дође лоза управљачка Шумадије преко Каравлашке и
Није само Загорје ђе стоји Карабогданске, данашњих
Но Србија одкада постоји Румуније и Молдавије)
Нити само Загорје ђе лежи
Но одакле вријеме биљежи
Загорје се још Србија звало
Кад је само слободно остало (од почетка осмога вијека)
Ђе у царске Душанове дане
Војеваше Љутица Богдане
Са Загорја ђе год се полази
Свукуда се низбрдо одлази (То је данашње Загорје тј. Треће Загорје, а Друго Загорје се простирало од Невесиња преко Калиновика и данашњег Загорја, Трећег Загорја, и преко Хотче до Брезника данашњих Пљеваља и "до врха дурмиторских страна").
ОБЛАСТ БОСНА У ЗЕМЉИ СРБИЈИ
Први пут се десетог вијека
Област Босна у Србији рекла 958-е године (Србијом и у њој
А у власти од Србије краља области Босна владао краљ Часлав
Способнога честитог Часлава од 931-е до 960-е године)
Област Босна простира се тада
Од Врхбосне до Врандука сада (обоје су касније настали)
На истоку до Козје Ћуприје (касније настала)
По дно чарне горе Романије
А на запад до ђе Зец планина
До Вранице и Босне сливнина (воде Босне)
Само бјеше Србин до Србина
Шта је сливно Босни шта Врбасу
Ту се Босна и Крајина расу (Доњи Краји некадашњи су суближно
Око Босне друге су области данашња Бањалучка Крајина)
И свакој је друго име части
У висини жупана ил бана
Све до Соче про Западних Страна
Србија је тад обухватала (до Соче у 10-ом вијеку)
И до реда народног држала
ШТО ВУКОДО ПОСТА НЕВЕСИЊЕ
Кад на Дрвни а данашњој Дрини
Бјеше битка у давној старини (око 960-е године)
За Часлава Клонимировића (владао од 931-е до 960-е године)
Бранећи се од Киша Угрића (Киш је мађарски великаш)
С Вукодола изгину мушкиње
Ђе данима распорено цвиље
То се мјесто Цвилином назвало (Цвилин се помиње у 10-ом
Вукодолу живих дође мало вијеку, припада Устиколини)
Кад су стигли најтужнији гласи (припадност неког мјеста у овој
Да се многом свијећа угаси књиги назначен је за доба СФРЈ)
Страшно бјеше слушат невестиње
Закукаше грдно неве сиње
Вукодо се прозва Невесиње
(Ту је борбу Краљу преживио
Но у Срему пошље заглибио)
А ђе Киша стиже Србље бојно
То се мјесто назваше Кисково
Налази се ту повише Хотче (данас Фоча)
Тако прође Кишко како поче
То је моћно доба Срба чоч
ПОВЕЉА КАЛИНОВИЋ ДОБРОГА БАНА
(бановао у области
Босна у Србији, изгледно је од 1180-е до 1204-е године, а можда и прије 1180-е)
Једно писмо знаковито (1188-е године)
Србску Босну помињаше
И значаше да Дубровник
Тада с Босном трговаше
Па повељу дивну изда (1189-е, данашњици веле 29-ог августа,
Калиновић Босне бане али на повељи пише и "..на Усековање
С Дубровником старосрбским главе Јована Крститеља")
У Његове добре дане
Повеља је говорила (наиме пише "повела", "повеловка")
Како да се трговина (ова прва права повеља се
С Дубровником град државом чува у Русији)
Обављати право има
Значајна је што је србском
Ћирилицом написана
И Дубровник што помиње
Првог пута тога дана
До тада се зва Рагуза
Епидаур и ко зна како (уистину Епидаур, Рагуза и Дубровник
Па га овај докуменат су само на приближном мјесту)
Зва Дубровник србски тако
Ово ручно србско писмо
Што се зове ћирилица
Стара јој је дивна мајка
Староставна још Србица (Србица је србско писмо из доба
стајства прије око 6000 година из кога је
Ова књига писана је ћирилица и још много писама свијетом)
Народнијем ријечима
Разумљива једноставно
И црквеним и простима
И први је докуменат
За подоста казивања
За све људе од образа
До данашњих грких дана
Црквени се језик вазда
Од народног разликово
Нек разуми и ко не зна
Заметнути једно слово
Још је ова србомирка
О правима назначила
Те народно примакнута
Тад бијаше свим Србима
Радоје је вјеран бану
Тада дијак записао
Православну одредницу
Тако ми Бог помогао
И још свето јеванђеље
Отац и син и дух свети
Од њене се духовности
Може много шта пречети
Шта све чега садржава
Ова књига ил повеља (помиње је и као "книгу")
Што на крају именује
И Јована Крститеља
Ал нијесу Дубровчани
Само свукуд трговали
Но кријући упоредно
Блазне Србе превјерали
Занимо се стално папа
За послове Дубровника
Да истоком прави више
Вјере римских католика
До четири љета знамо (1193-е године)
Да Мирослав Хумски преби
Још Калин бан шура његов
Да Загорје узме себи тј. дио Другог Загорја које је наиме
далеко шире и обухватало је од Невесиња
У Загорје спадала је преко данашњег Загорја (Трећег Загорја)
Тада област и Вишева и преко Хотче до Брезника (Пљеваља)
Околина од Улога и "до врха дурмиторских страна"
Данас Борча изцурела
На Гвозну је саградио Гвозно (под Трескавицом) на
Цркву Светог Георгија старосрбском значи шумовито
Крсне славе свог племена
Ђе и данас гребље сија
Калиновић добри бане (крсна слава Калиновић бана, Кулин
Јоште једну цркву диже бана, јесте Свети Георгије, Ђурђевдан)
Но не знамо чак ни данас
Ђе је била ни поближе
А баница Војислава
Супружница у Кулина
Од рода је најбољега
Бјеше сестра Немањина
Па можда је и најбоље
Тога пута погодио
Кулин бане када но је
С Немањом се ородио
Те је влашће Немањића
Србској Босни помагало
И ко своме крају земље
Повољности подавало
Мађарска је дивља војска
Више цркви порушила (око 1235-е године, а можда тајно и прије)
Па и ону Светог Ђорђа
Подно Гвозна што је била
Шта од тада све до данас
Ова србска мјеста згази
Но ми једна мисо вазда
Као мора надолази
Србску земљу србски народ
Комадају језик србски
Од њих праве по вјерама
Тронарода у се мрски
То ме вјечно мила браћо
У три вјере много чуди
Кад смо Срби и родбина
Што нијесмо само људи
ПРОЗНИ ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГА ПЕТРА АШКРАБЕ ЗАГОРСКОГ:
(Ја, Петар Ашкраба Загорски, сам још од ђетета започео истраживања, на простору Загорске Србије или Загорја, која је обухватала прије 2.500 година од нешто јужније од Солуна до Алпи, са управним мјестом Кучевом данашњим Калиновиком. Западно од ЗАГОРСКЕ СРБИЈЕ бијаше Приморска Србија (обухватала до Србонта или Сипонта у Италији) а источно Дачка Србија која се простирала источно од Шумадије преко Каравлашке и Карабогданске, данашњих Румуније и Молдавије. (Пећка патријаршија пошље бијаше надлежна и Карабогданској). Уистину само сам наставио предке. Моји предци су о свему записивали. Ја сам имао срећу да пођем у истраживању од неуништивих презимена на србским каменим гребницама. Сама ова моја казивања су након вишедеценијских и вишекољенских истраживања. Мој живот пролази у сталном лутању и тражењу. У истраживању и утврђивању. Запашљо сам се по разним мјестима и истраживо о презименима, обилазио архиве, обрађивао документа и разне књиге, психологију народа, али и о свему народном по разним крајевима. И кад неђе истражим, идем запослењем у друго мјесто и даља истраживања. Послове нијесам бирао много. И тако сам се свашта нагледао и прешао преко милион и триста хиљада километара. И све што напишем јесте на основу непрекидних истраживања. Сва сазнања углавном сам пронашао истражујући презимена. И све што се даље иде у прошлост, сродство се сужава као у лијевак, и показује се да смо ми Срби све ближа и ближа родбина. ТАКО САМ НА ОСНОВУ ПРЕЗИМЕНА И ПОРИЈЕКЛА УТВРДИО ЈЕДНОРОДНОСТ СРБСКОГА НАРОДА. ЗАТО СЕ САСРБИМО СРБИ, ЈЕДАН СМО РОД, ЈЕДНА РОДБИНА. (Када год кажемо Срби подразумијевају се и Србкиње и србска чеда). Настојао сам да тежину казаног и у овој књиги збијем у језгро. (Смисао мојих књига јесте мир и да се зна тачна србска историја утврђена на основу презимена теком кроз времена. И да је сваки Србин примјењује). ИМАМ ЈА ПОНЕЂЕ У ОВОЈ КЊИГИ ПРЕСКАКАЊА с појма на појам, али то је зависило од тога када сам шта утврдио и записао, па зато некада има и понављања. Не спадам у оне писце који сједу: хоћу да пишем, надошло ми. Ја сам као тринаесто рођено дијете у родитеља да би преживио, морао знатно више улагати рада него просјечни људи. И срећом то сам закључио већ када сам завршио седми разред. И некако сам вазда возио издесна. (У основној и у гимназији био сам први по прозиву. Па су ме стално прозивали да одговарам. И био сам проблематичан како се то звало, или баксуз како би на селу говорили. Али сам баш због та два разлога научио што многи нијесу). И опет срећом сам растао ђе нема паучинеЋ. Када је почео рат 1992-е године, мени је престо. Пушка ми пушка му. Када се рат завршио, мени се наставио. Ја немам другога разлога или мотива за овај рад осим душевне љубави за истином и тачном прошлошћу, а ради спаса у будућности. МЕЂУ НАРОДИМА ЈЕ ПОТРЕБНО БРАТСТВО. Али не на штету Срба. Братство треба најприје у оквиру Срба, без обзира на њихову вјеру. Мир међу једним народом!!! Народ је кад се народи једна крв, једнород, од једнога чоека. (О како су сретни они којима је добро кад сито леже).
Херодот каже за Србе: "Кад би они имали једног старешину, /вођу којег би слушали, /и међу се били сложни /били би најсилнији народ на земљи. /Али, то је у њих немогуће, /те их то чини слабим. ".
Пропадањем Дачке Србије бројни Срби су прешли у Загорску Србију код Срба. То су неки измишљели као "досељење Словена". А ради се о колању по Србији.
Неколика вијека и прије и пошље Косовскога боја бивала су суђења Срба у Дубровнику. Одатле имамо доста презимена Србаља и мјеста одакле су.
Историју која се учила за социјализма и сада код нас називају званичном историјом. Није то званична историја. НИЈЕСУ ИСТОРИЧАРИ ОНИ КОЈИ ПИШУ ПРОТИВ СРБА. Више су то политичари, политиканти и слугани. Ово што ја, Петар Ашкраба Загорски пишем, и још знатан број свјесних Срба, јесте званична тачна историја.
Прво и најпрво израчунајте само колико је римски и римокатолички запад покренуо ратова против Срба, а на србској вишехиљадугодишњој земљи. Па онда пођите још од римске власти на србским просторима на Хелму (Балкану). Рим је настао 753-е године прије Христа. Рим је супротно од Мир. Од постанка римскога царства траје прикривено најподмуклије подваљивање, затирање и прекрајање историје србске. Историја Балкана је болесна. Римљани су сваки други народ звали барбарима, управо оним што су они били. И остали.
Зета те Земља Прељубовића и Приморје помињу у доба деспота Ђурђа многе православне манастире. Такви су манастир Светога Петра у Скадру, манастир Светога Арханђела у Улцињу, Прасквица у Паштровићима (који је касније назван Режевић), Госпођин манастир у Грбљу и други. (Грбаљ је веома занимљив кроз историју. Грбаљ би могао бити да се звао Србаљ. Године 1449-е 2-ог маја бјеше побуна Грбљана. За кнеза Лазара мисле неки да је Грбљановић, иако је Лазар Хребељановић и родом с простора од Хотче до Требиња од познатих тамошњих Хребељановића, углавном поносника трговачке робе). У Зети 1403-е године сјутри дан Јовањадне се каже, да је православље званично црквено вјеровање Зете.
Ромеји (данас звана Византија) 1438-е виђевши да пријете Турци су код папе тражили помоћ. Папа је рекао: "Може ако прихватите примат папе". Ромеји су пристали. Али Срби нијесу пристали. Деспот Ђурђе Бранковић Смедеревац, је рекао србском патријарху да ће га објесити ако пристане на папство. Онда је римски папа 1438-е године бацио анатему на Србе, прогласивши Србе за уништење, која ради од 1439-е. Та анатема још није скинута. Траје и данас. Од тада се римокатоличанство посебно навештило на Србе. Зато запад вазда подржава Хрвате на Србе. Крсташи са запада никада нијесу престали нападати. Тако су Срби на својој земљи вазда бјежећи, селећи и кружећи народ. Сви Срби на свијету су од стране римокатоличке курије одређени за уништење. Е како се онда спасити: ЗНАЊЕМ.
(Тачно је да људи мало знају. Него ваља их знати слушати о ономе што знају. Није мени чудо што многи не знају. Но је мене вазда чудило како не знају и када им кажеш).
Године 381-е Христова доба на Васељенском Сабору "је побједа православља".
Врло давно Рим је смислио да се прави разлика међу Србима. Па им је било одвајкада корисно да се по бар два Србина разликују па било по чему. Рим је остао зло од свога постања. Рим је створио ислама. С намјером да би се уништио Константинопољ. (Ислам је настао на истоку у ортодоксном православљу, а није на западу ђе ће изнићи секта католичанство). Значи, римска злоба је произвелела ислам да се уништи Источно царство. Тако је и било. (Зато исламци Турци освоје Цариград 1453-е године). Римокатоличанству, уништитељу православља, највише је помогао ислам. Мухамед, зачинитељ ислама, је засигурно био бистар и прорачунат човјек. А и сам број његових сљедбеника (данас око милијарду ипо) говори да је имао циљ. Године 632-е 8-ог јуна умро је Мухамед. (По паду Константинопоља уз благослов римске курије, основан је 1453-е године 1-ог априла Илирски завод Светог Јеронима са циљем поримокатоличавања Срба и других православаца). Године 1463-е када су "Турци" прогазили кроз србску Босну и веће (тј. и шире), ватикану је повјерен Илирски завод Светог Јеронима управо да се римокатоличи поробљени србски народ на Хелму, а Србе су назвали Илирима (по мјесном имену Срба) дајући им у будућности име Хрвати, али и с циљем превођења у Мађаре и Нијемце. У Крижевцима постоји врхунски организован Каптол који вијецима врши покатоличавање Срба православних.
Садашња Србија је нападнута од римокатоличке јереси, сектама, препадом, подметачином, одливом становништва, нерађањем, величањем курвалука, абортуса, уваљивањем такозваних шоуа, уваљивањем прозападних наших људи на важна мјеста, квазимузиком, педерлуком и лезбејлуком, вољењем пашчади, мачака па чак и змија, сатанизмом... Данас у новонасталој западној блазности бројни овдашњи наивни родитељи своју ђецу више огејавају него одгајају.
Ономе Србину коме је сведно, требају му други Срби удесити да му не буде сведно.
Особе које воле држећу пашчад и мачке, најчешће бројне од њих не воле људе. Има и таквих који држе пашчад или мачке у кући, а с родитељима су у завађи. У бројним зградама је више пашчади него ђеце. Наравно природан човјек не мрзи ни пашчад ни мачке, него их држи ђе им је мјесто.
Неписање је зло за историју. Само за мога живота колико је умрло људи који су заувијек однијели нека знања. И не само за мога живота, него и у по коју годину кад видите да је неких нестало и да су са њима нестала памћења.
rvatska(oko Kostajnice),te Istra
Не само што је данас у Великој Хрватској усташтво општи основ и општи дух, него и у ФБиХ такво усташтво пречињу. И утркују се. Не би ли надмашили. Данашњу Велику Хрватску створило је усташтво. Зато је усташтво мозак, крв и кости данашње Велике Хрватске. И поставља се питање како усташтво данашње Велике Хрватске не смета Европској Унији? Је ли и Европска Унија усташка? И како Европској Унији не смета што је Хрватска Велика? Знадимо и редослијед: фашизам, нацизам, усташтво, ендехаизам, (ендехазиација). (Знадимо и то: ође ружимо само усташтво и њихове вође, и СДАове вође и мрачњаке, а не нације). Све то бива док хајдукује Република Српска. Потпуно је јасно, али и отворено, данашња Велика Хрватска новодржава усташког карактера. У Великој Хрватској је данас потпуно усташовање. Васпитање ове прогонитељске државе је ендехазијско. Они Србе зову православцима, Бизантима, четницима, народњацима и свакако, само не Србима. У Великој Хрватској је извршен геноцид над Србима (србоцид), али и књигоцид над србским књигама. Тако су проусташке власти у тој најримокатоличкијој и најагресивнијој држави на свијету, Великој Хрватској, од почетка Безименог рата уништиле три милиона србских књига које по њиховом мишљењу немају усташкога духа. Они, Хрвати и Похрваћеници мисле да су се тиме очистили од Срба и србске културе. Али заборављају да је у њима србска крв и римокатоличка црква. Међутим, ти исти уништитељи свега србскога су присвајачи свјетски признатих Срба као што су Тесла, Руђер Бошковић и други. Да су Срби било ђе само помислили такво нешто за било какву и ичију књигу или културу, цијели би Запад рукнуо на Србе. Све то говори да Запад подржава усташтво у данашњој Великој Хрватској, најагресивнојој земљи на свијету.
Свака породица као и особа што сама живи треба ложити ватру. Некад су Србкиње училе цурице од 6 година да ложе ватру, а цурице од 13 година да бабе жене. Данас цура заврши факултет, а не зна наложити ватру. (Ватра је уствари кућна клима, топлина и гнијездо. Ниђе се и низашта људи више не оштете, а за мање користи, као не ложећи ватру за студени и штедећи дрва. Зато немојте, јање моје, никада штеђети на ватри. Можете немати љеба, али морате имати ватру).
По декрету краља Александра тридесетих година премјештен је из Билеће у Горажде Други руски донски кадетски корпус који је од бјежаније по Октобарској револуцији распарчано доспио у Југославију. Онда су Тито и партизанска врхушка углавном побили и проћерали Русе избјеглице, противнике Октобарске револуције.
Веома давно су се почеле правити географске карте (истина довољно нетачне). Али када се тиче простора који се зове Босна и Херцеговина све те карте су прављене за војне намјере. Прва карта У КОЈОЈ СЕ ПРВИ ПУТ ПОМИЊЕ измишљена "Босна и Херцеговина" је она коју је направила окупаторска Аустро-Угарска по завршетку катарског премјера 1884-е године.
Обећање нашој омладини да је на западу добар живот, лакоћа и тако даље, су само преваре. Налик као што су преварене Румунке и Молдавке које су дошле код нас, као и на западу у јавне куће. Тако су Аустро-Угари крајем 19-ог вијека подстицали исељавање Срба и посебно Срба Црногораца и Херцеговаца на запад, па чак и плаћали им трошкове одлаза. Када су тамо долазили наши Срби су углавном пропадали у животу. И мало има икако од тих одсељених Срба потомака, а поготово још их је далеко мање да су остали Срби. Неки наши политичари Срби најватреније подстичу исељавање Срба са наших простора. У договору и пазару са западњацима неки наши Срби западни људи (наравно издајници) протурају приче да би Срби исељавали и да ови наши србски простори остану празни. Сва мудрост је у проређавању наше србске земље и заузимање те србске земље од стране наших непријатеља. Отићи у страну земљу је нешто најтеже. Подсјетимо се да је била клетва: Дабогда побјего из ове земље.
Књига је вез времена и људи.
Има људи који шуте ко замужени. Такви људи никада нијесу просјечни.
Тијело памти све што је прошло у животу.
Немојте се никада ништа у животу зарећи.
