Члан УКРС

Тодоровић Аћим

БИОГРАФИЈА

Аћим ТОДОРОВИЋ, рођен је 21. септембра, 1965. године у селу Жеравице, општина Хан Пијесак. Средњу техничку школу завршио у Хан Пијеску, а дипломирао на Факултету за пословно индустријски менаџмент у Београду.

До посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата радио је у Олову и Хан Пијеску.

Са почетком ратних дешавања, као припадник полиције,  активно учествује у стварању Републике Српске.

Борац је прве категорије.

Као расељено лице 1992. године досељава у Власеницу гдје формира своју породицу, а послије рата, са супругом гради породичну кућу. Имају двоје дјеце сина и кћерку.

Дуго година је радио у Центар за културу Власеница као Општински организатор културних активности. Био је биран и у два сазива као одборник Скупштине општине Власеница (2004-2008 и 2012-2016. године . У првом мандату обављао је функцију потпредсједника, а у другом предсједника Скупштине општине Власеница.

Обављао је низ функција у јавном друштвеном Животу Власенице, а тренутно ради у Јавној Установи „Народна библиотека Власеница“.

 

БИБЛИОГРАФИЈА   

  Аћим Тодоровић пише уз прозна и поетска дјела: есеје, критике, огледе, рецензије, бесједе… итд.

До сада је објавио: два романа, четири збирке поезије и једну монографију:

Замах над животом (2005) поезија,

Људи вучије крви (2009) роман,

На многаја љета (2013) поезија,

Родослов братства Тодоровића из Жеравица (2014) монографија,

Јаук гробне тишине (2016) роман,

На  усни кап меда (2017) поезија

Душа мироточи (2019) поезија  

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Радове објављује у многим новинама, часописима и зборницима.

Приредио је више књига и зборника самостално и коауторски са другим писцима. 

  Добитник је већег броја признања и награда за свој рад и књижевно стваралаштво:

   Повеља Књижевног клуба „Луча“ Власеница 2013. године. Плакета општине Власеница за стваралаштво у области културе за 2013. годину. Добитник прве награде на манифестацији „Стеријиним стазама“ у Београду 2013. године. Повеља Клуба писаца „Савовање“ из Шамца 2014. године

Повеља Књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте 2014. године, Добитник ордена „Војвода Живојин Мишић“ за његовање и чување традиција Ослободилачких ратова 1912-1918. у Србији 2014. године. Повеља „Дучићева лира“ Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја 2014. године. Повеља Књижевног клуба „Таласи“ из Прњавора 2015. године.  Добитник златог одличја у Суботици као пјесник из иностранства 2015. године. Плакета општине Власеница за успјешан развој културе и књижевности и вођење Књижевног клуба „Луча“ 2015. године.  Повеља „Моравске тајне“ Народне библиотеке „Душан Матић“ у Ћуприји  2015.године.  Добитник специјалне награде „Милутин Мијаиловић“ 2015. годину у Горњем Милановцу, Повеља „Српска кућа“ из Пожаревца 2015. године. Добитник Златног одличја на „Меморијалу  Драгутину Кујевићу и петровским таоцима“ у Каменици 2015. године. Повеље „Андрић-граду“ , Вишеград 2016.године. Повеље Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа 2018.године. Повеља Књижевног фонда „Свети Сава“ за учињена благодарна дјела српском народу 2018. године. Добитник Међународне награде за поезију у Италији 2019. године,  добитник награде Српске академиje научника и умјетника Србије на „Анастасијиним данима“ 2019. године у Београду. Добитник награде на „Бешеновским приношењима“-манастир Бешеново 2019. године, Повеља на манифестацији „Лирски кругови“  Књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца 2019. године и многих других.

Често је у саставу жирија на књижевним конкурсима и манифестацијама, а неке од његових пјесама су и превођене на стране језике.                                                                  

      Предсједник је регионалног Књижевног клуба „Луча“ са сједиштем у Власеници и оснивач дводневних Међународних „Лучиних књижевних сусрета“.

О Тодоровићевом књижевном стваралаштву до сада су  писали  еминентни књижевни критичари и књижевници:   академик Љубомир Зуковић, проф.  др Цвијетин Ристановић, проф. др Иван Златковић, мр Милица Јефтимијевић-Лилић, мр Мирко Бабић, Слободан Гавриловић социолог, проф.  Милан Стојановић, проф.  Владанка Тривић-Копривица, Ранко Павловић књижевник, Недељко Жугић књижевник, проф. Станка Ћаласан, Милутин Савчић књижевник,  Здравка Бабић књижевник, Милорад Куљић књижевник, проф. Валентина Вулић, проф. Ана Стакић, проф. Митар Петровић и многи други.

Писмо