Разматрајући приједлоге приспјеле на Конкурс Удружења књижевника Републике Српске за додјелу 4. Mеђународне награду за превођење поезије„Коља Мићевић”, са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике; жири у саставу: пјесник и преводилац Ранко Рисојевић, предсједник; Зоран Костић и Предраг Бјелошевић, пјесници и преводиоци – чланови; на састанку одржаном 29. 1. 2026. године, констатовао је број пристиглих пријава и издвојио у најужи избор сљедеће приједлоге за преводиоце:
- Вера Хорват, предлагач издавач „Арка“ Смедерево, за животно дјело (достављенe 23 књиге превода са руског, енглеског, бугарског, украјинског и румунског језика).
- Олга Лалић Кровицка, предлагач „Културисток“, Удуржење књижевика Неготинске и Тимочке Крајине, превод поезије Војислава Карановића на пољски језик, 2025.
- Светислав Травица, пријава аутора, превод са руског на српски језик, изабраних пјесама Ане Ахматове, „У свој гроб ја нећу лећи“ Пресинг, Младеновац 2025.
- Новица Петровић, Издавач и предлагач „Трећи трг“, Београд, књиге превода позије: Иве Андрића (Пјесме објављене за пишчева живота) и Борислава Радовића, (Fort-two Selected Poems) на енглески језик, двојезично, Београд, 2025.
- Мирјана Андрић, пријава аутора, превод књиге изабраних пјесама Луис Браво „Брзо дрво“, са португалског језика, двојезично, издавач СКЦ, Крагујевац, 2025.
На састанку одржаном 2. 2. 2026. године жири је једногласно одлучио да се овогодишња Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић” додијели преводиоцу и пјеснику Вери Хорват, за вишедеценијску посвећеност превођењу поезије најеминентнијих руских, словенских, али и свјетских пјесника, што потврђују досадашње највише награде и признања за преводилачки рад додијељене јој у периоду од 2000. године до данас, како на домаћој, српској преводилачкој сцени, тако и на међународној.
Преводилачки опус Вере Хорват, започет у другој половини двадесетог вијека, импресиван је, прије свега у домену превода водећих савремених руских пјесника с краја двадесетог и почетка двадесет првог вијека. Из њеног преводилачког и пјесничког пера, често по први пут на српски језик, преведене су пјесничке књиге: Владимира Бурича, Александра Кушнера, Виктора Сосноре, Вјачеслава Купријанова, Александра Шорохова, Максима Замшева, Сергеја Гловјука, Елене Исајеве и других. Међу значајне преводилачке подухвате сматра се превод поезије руских пјесника уврштених у Антологију руске поезије, Александра Петрова, објављене у Заводу за уџбенике, Београд, 2012. (превод више од 3000 стихова различитих аутора).
За превод књиге пјесама „Повратак мору“ Виктора Сосноре, једног од најистакнутијих савремених руских пјесника с краја двадесетог вијека, Вери Хорват је додијељено најзначајније преводилачко признање „Милош Ђурић“ Удружења књижевних преводилаца Србије, 2000. године. У име тадашњег угледног жирија, предсједник, проф. др Миодраг Сибиновић, цитирајући великог пјесника, записао је:
„ …Унутрашње задатке, које решава сам уметник, може да оцени само он и још два-три професионалца. Због тога је прави читалац таленат, раван таленту писца, написао је песник Виктор Соснора. Испоставило се да је Вера Хорват управо један од таквих читалаца. На срећу српске културе, тај читалац је био и преводилац који је у стању да, осим читалачких, са импресивним успехом решава и преводилачке проблеме – из чега је рођена српска Соснорина књига „Повратак мору“ као једно од врхунских дела савремене српске преводне књижевности“.
Говрећи о преводима Вере Хорват руских народних бајки (Руске народне биљине и Слово о походу Игоровом), др Нина Викторовна Попова, књижевник и публициста, секретар Савеза Писаца Русије пише:
„…И још једну задивљујућу даровитост имају њени преводи – у њима се преплићу српски и древни руски фолклор, који су блиски, али ипак имају различите лингвистичке изворе… У том сливању они дају нову енергију, пластичност, звукопис, чак и тактилност, и постају јединствен епски, необично милозвучан сликовит језик.
Од свих могућих преводилачких опција Вера Хорват педантно бира оне најприхватљивије, најсродније оригиналу, које виртуозно усађује у ткиво целокупног наратива… При том са очуваном истинитошћу, чистотом и лепотом свог примарног језичког принципа. Као да је зрно похрањено временом у земљу изникло у нови свет и греје се под сунцем другог времена.“
За свој преводилачки рад Вера Хорват је добитник значајних преводилачких награда и признања:
- Смедеревски Орфеј, (СПЈ, Смедерево, 1974) – за поезију;
- Милош Н. Ђурић (Удружење преводилаца, Београд 2000, за
превод поезије);
- Златна значка КПЗ Србије (2000);
- Светосавска повеља града Смедерева (2006);
- Кристално перо за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске књижевности изван граница Русије, (Твер 2013);
- Повеља за преводилаштво и међународну сарадњу, Кућа поезије,
Бања Лука (2017);
- Летеће сребрно перо Словенске акдемије књижевности и
уметности, Бугарска (Варна 2018) – за поезију;
- Плакета и повеља Симо Матавуљ, УКС, Београд (2018);
- Сверуска књижевна награда за најбољи уметнички превод „Нит
која повезује речи“ (Словес сваязующая нить), за превод на
српски језик Слова о походу Игоровом Савеза писаца Русије и
Књижевног Фонда Пут живота, Москва (2019);
- Азербејџанска државна награда и медаља „Имадедин Насими“,
- Преводилачка награда „Златко Красни“, Међународни фестивал
поезије Смедеревска песничка јесен (2021);
- Награда Ђеновски светионик, руско-италијанска награда за превођење за укупно поетско стваралаштво (2023);
- Златна диплома Златног витеза за превођење савремене руске поезије, Москва (2025);
- Признање Амбасадор културе, Европска фондација „Михај Еминеску“ и Међународна академија „Михај Еминеску“ (2025).
Језик књижевности има два лица: једно је језик на коме је дјело написано, а друго универзални језик којим дјело одише и истовјетно говори на ма који језик било преведено. У запажању тог универзалног језика књижевних дјела, незамјенљиву улогу имају преводиоци. Склони смо да подржимо мишљење да је превођење прозних дјела нешто лакше да бисмо истакли сложеност превођења поезије. Јер се само у једној пјесми могу наћи историјски контексти, архетипски знакови, слојеви који једва примјетно повезују прошлост, садашњост и будућност, а које сваки преводилац мора да открије и да их на прави начин пренесе у други језик. Када се све то понови у низу пјесама које чине неку пјесничку цјелину или неки антологијски избор може се претпоставити колико је превођење поезије сложено и какво се све умијеће од преводиоца тражи.
Наравно, да не постоји дјело за које ће свако без изузетка рећи да је савршено. То се посебно односи на преношење једног дјела са једног језика на други. Али, добро је да савршенство као циљ у преводилаштву постоји и да постоје врхови који се том циљу приближавају. У нашој преводилачкој умјетности можда се том циљу највише приближио пјесник и преводилац Коља Мићевић, чије име ова награда носи.
Преводећи, чак правећи више варијанти истог текста, он је као виртуоз суверено пролазио кроз просторе поезије Дантеа, Валерија, Малармеа, Вијона, Гарсије Лорке, Едгара Алана Поа и неких других великих пјесника, и многим преводиоцима служио као примјер.
На том путу ка савршенству у преводилачком умијећу далеко је одмакла и преводитељка и пјесник Вера Хорват, чија је пјесничка и преводилачка биографија заиста импресивна. Због природе Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић” која се додјељује преводиоцу за изузетно или изузетна преводилачка остварења, са једног или више језика, баш као што је то чинио Коља Мићевић; не можемо да не поменемо и неке њене најскорије преводе, попут књиге поетске прозе Птица – То сам ја, румунског пјесника, романописца и есејисте, академика Јона Деаконескуа, посвећене Константину Бранкушију, (Арка, Смедерево 2025. г.), те Преточене речи, књиге изабраних пјесама пјесника са различитих меридијана у преводу Вере Хорват са више свјетских језика: New Press, Смедерево, 2026 (Избор поезије аутора из Бугарске, Грузије, Гане, Немачке, Италије, Јапана, Турске, САД, Ирана и Норвешке).
Због свега наведеног жири честита Вери Хорват на једногласно додијељеној Међународној награди за превођење поезије „Коља Мићевић“ и јединственом преводилачком напору који нас је на естетски увјерљив начин упознао са поезијом многих савремених руских, али и врхунских свјетских пјесника.
У Бања Луци, 2. фебруара 2026. године
ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:
Ранко Рисојевић, предсједник
Зоран Костић, члан
Предраг Бјелошевић, члан
