ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ МЕЂУНАРОДНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ОТВОРЕНА КЊИГА“, УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2025. ГОДИНУ
Овогодишњи трочлани жири ̶ Зоран Костић (предсједник), Ранко Рисојевић (члан), Предраг Бјелошевић (члан) – једногласно донесеном одлуком, престижно књижевно признање додијелио је познатом јерменском пјеснику Бабкену Симоњану, имајући у виду његов цјелокупни лирски опус високе умјетничке вриједности.
Има у поезији неколико вјечних тема о којима ће пјесници увијек пјевати: рађање, живот, љубав, родољубље, пролазност, смрт. Бог је удесио а пјесници примили на срце, да о томе најчешће и пишу. Међу непролазним темама, свакако, у поезији су најприсутније родољубље и љубав. Од Бога даривани Бабкен Симоњан, на трагу древних старинских аеда, свој живот је поистовијетио са темом родољубља, испуњавајући тако своју пјесничку мисију. Иако су његови стихови, настали из дубоког надахнућа, испуњени топлином дома и завичаја они, надвисујући локалну симболику и топосе, достижу значење универзалног, вјечитог и свевременог.
„Певај душо, тугуј срце, благосиљај родна земљо! Песници ће одбранити право на плач или их неће бити. Бабкен Симоњан, песник, не тајећи сузе пева своје јерменско господство. Господство које је и српско, јер је од књиге „Ходочашће“ њен аутор Бабкен Симоњан и српски песник. И јер му је срце од старинског пламена. Од оног на Арарату, који се никад не гаси. Добродошао у српску поезију, брате, Симоњане“, написао је песник Брана Петровић у редовној колумни у НИН-у, 5. јула, 1998. годоне.
У овом образложењу одлуке о додјели нашег признања, жири сматра да Бабкен Симоњан поезију доживљава као највиши облик књижевне писмености која до пуног изражаја долази кроз версификаторско сазвучје, којим је постигао завидне стваралачке резултате окушавајући се у скоро свим пјесничким формама и облицима.
За овог аутора – познаваоца многих свјетских култура и језика – поезија је језик над језицима, а у случају српске и јерменске књижевности, и његова конкретна улога у прожимању двије културе. На том плану, и као пјесник, и као књижевни преводилац, односно, већ три деценије, најживља духовна јерменско-српска спрега, Бабкен Симоњан је остварио импозантне резултате и успјехе, што ће, на крају саопштења жирија, најбоље илустровати чак и редуковани биографски подаци лауреата:
Јерменски пјесник, преводилац, есејиста, србиста, експерт јерменско-српских веза, истакнути умјетник, Бабкен Симоњан је рођен 1952. године у Јеревану (Република Јерменија). Аутор је петнаест књига пјесама, есеја, путописа и преко 900 публикација. Од 1975. године, први у својој земљи, бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражујући јерменску дијаспору Србије. Учествовао је на више Међународних сусрета писаца и Међународних сусрета преводилаца. Његови књижевни радови преведени су на руски, српски, бугарски, украјински, словачки, естонски, италијански, мађарски, енглески, француски и румунски језик.
Од 1980. године редовно преводи на јерменски језик дјела из српске народне, класичне, и савремене књижевности. По свом избору и преводу објавио је многе књиге јерменских и српских аутора, више панорама, избора и антологија српске поезије. Од 2002. године, редовни је члан Матице српске.
Бавио се професорским радом на Јереванском лингвистичком универзитету „Брјусов“ гдје је на своју иницијативу 2003. годоне отворио курс српског језика. Године 2005-2006, предавао је српски језик и на Руском филолошком факилтету Јереванског државног универзитета.
Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије.
Имајући у виду његову вишегодишњу књижевну, преводилачки и културокошку дјелатност у области јерменско-српских културних веза, одлуком Владе Републике Србије 2006. године именован је за Почасног конзула Републике Србије у Јерменији.
Овај аутор је добитник више престижних, како јерменских тако и међународних књижевних признања. Посљедње двије године Бабкен Симоњан ради на новој, обимној Антологији српске поезије на јерменском језику, у којој ће својим пјесмама бити заступљено и више аутора из Републике Српске.
У Бањој Луци, 14. 10. 2025.
ЖИРИ:
Зоран Костић, предсједник
Ранко Рисојевић, члан
Предраг Бјелошевић, члан
