Члан УКРС

Османчевић Динко

 Динко ОСМАНЧЕВИЋ (Бања Лука, 24.7.1971). Пише афоризме, пјесме, приче. Бави се енигматиком. Дугогодишњи колумниста Независних новина.

Афоризме и друге сатиричне радове објављивао у свим дневним новинама у Републици Српској и Србији, као и у другим новинама, бројним часописима и књижевним магазинима („Књижевне новине“, Београд, „Књижевни преглед“, Београд, „Суштина поетике“, Глушци, „Књижевно перо“, Ријека, „Неказано“, Бар, „Мост“, Мостар, „Крајина“, Бања Лука, „Нова стварност“, Бања Лука…), као и у жанровским листовима на Западном Балкану и Словачкој. Радови су му читани на радију и телевизији („Зврк“, „Облак у бермудама“…). Заступљен у бх, екс ЈУ и балканским антологијама афоризама: Панорама крајишког хумора, Побуна мождане масе (БиХ), Ех ЈУ антологија афоризама и Извајане мисли 4 (југословенске антологије), Балканска антологија афоризама, Бисери балканског афоризма, Ко је ко у афоризму, Бричење на петелот, Балканска антологија еротског афоризма…), као и у неколико десетина (антологијских) збирки афоризама и зборника.

Објавио збирке афоризама Велики прасак (2019) и Златне резерве (2021), обје у издању београдске Алме.

Награђиван на конкурсима и фестивалима хумора и сатире: Прво мјесто на фестивалу Смејада 2013, Друго мјесто на фестивалу Смејада 2011, Прво мјесто на конкурсу за најбољи нф афоризам часописа Terra и Удружења фанови научне фантастике Београд, Златни афоризам Клуба умјетничких душа Мркоњић Град 2021, Позлаћени трипут, Друго мјесто и сребрна плакета за најбољи спортски афоризам 2022, у Новом Саду и друге бројне награде и похвале.

Научнофантастичне и друге приче објављивао у часописима: „Галаксија“, „Орбис“, „Terra“, „Суштина поетике“, „Фарос“, „Град“ (Крушевац), „Неказано“, „Ђердан“, „Илустрована политика“…, у бројним интернет часописима и порталима, као и у двадесетак (антологијских) збирки прича. Награђен за најбољу домаћу нф причу објављену у „Галаксији“ (2000), Друго мјесто на конкурсу за причу Ротари клуба Медијана из Ниша (2022), Друго мјесто и сребрна плакета на конкурсу за најбољу причу Марко Мартиновић Цар (2022).

Награђен Сребрном плакетом (друго мјесто) на конкурсу Муса Ћазим Ћатић, за најбољу пјесму Босне и Херцеговине (2020), као и друге награде и похвале.

Бави се енигматиком. Објављивао у „Ђердану“, „Упитнику“, „Фаросу“, „Квизорами“, „Независним новинама… Заступљен у Лексикону загонетача Босне и Херцеговине.

Дугогодишњи колумниста Независних новина и дугогодишњи дописник часописа Шехер Бања Лука који излази у Мотали (Шведска).

Одјеци и критике

 

TUGA

Sunce miluje prozore,

Na otvorenoj verandi,

Nevelike kuće,

Muškarac i žena sjede,

Oči im suzne,

Na stolu džezva i tri fildžana,

U dva fildžana kafa,

Treći je prazan,

Na bijelom zidu,

Smrtovnica starice.

 

SUSRET

Bio sam ratnik,

Neustrašivi samuraj,

U službi mnogih gospodara,

Željan slave i bogatstva,

Al’ mi duša bješe prazna,

Život samotnjaka,

Moja kazna,                                                          

Ali onda, sretoh tebe,

U tvojim očima izranja svemir,

Bezbroj zvijezda noćnog neba,

Zlatna duša, kovčeg blaga,

Bih siromah, dok te ne isprosih,

Bih gubitnik, dok ti se ne predah.

 

HEROJI I KUKAVICE

(svim nevinim žrtvama, u ratovima devedesetih)

Crni su se oblaci nadvili,

Crne ptice grakću nebom,

Mračno doba bješe,

Rekoše mi da su heroji

Oni, što su me uhvatili,

Na kućnom pragu, moje stare kuće,

Njih desetak, mene samog,

Tukli su me rukama, udarali cokulama,

Kundakom mi rebro polomiše,

Oblivenog krvlju,

Baciše me u tamni kamion,

Odvezli su me u šumu, duboko,

Još nekoliko šamara osjetit na licu,

Narediše da krenem niz padinu,

Znao sam da će svakog časa zapucati,

Ali moji koraci kroz šuškavo lišće bjehu mirni,

Bilo me je strah,

Nisam ga pokazivao,

Nisam htio biti kukavica,

Pred herojima!

 

DA SAM JA NEKO

Da sam ja neko,

Svaka rijeka od izvora do mora,

Ledena i bistra bi tekla,

A mora se nikad prepunila ne bi,

Da sam ja neko,

Zlatno sunce, svojim žicama,

Grijalo bi svakog, ali nikog ne bi peklo,

Eh, da sam ja neko,

Zar bih dopustio da bude gladi,

Kad imamo talasasta, mirisna polja,

Gdje svako može da sije i sadi,

Vuk i jagnje prijatelji bi bili,

I od lavova nejaki ne bi se krili,

Eh, da sam samo ja neko..

Ma, da sam ja neko,

Ljubavi moja,

Sa noćnog neba, zjezdicu sjajnu,

Za tebe bih donio,

Nježno je spustio u tvoje krilo,

Da vidiš koliko te volim,

Najdraža, moja vilo.

 

ZVIJEZDE

Svake vedre noći,

Daleki dragulji,

Tajanstveni fenjeri,

Šapuću nam,

Svoja sjećanja.

 

LJUBAV MOJA

Vratih se sa duga puta,

Bila je kasna noć, gluho doba,

Ona me čekala,

U krevetu, ušuškana u ćebence,

Sa otvorenom knjigom i rukom na njoj,

Tako je i usnula,

Priđoh tiho, na prstima,

Oči mi je bijehu gladne,

A ona predivna,

Sa kosom prosutom po jastuku,

Poželih talase svile da poljubim,

Ali, ne bih da je budim,

Velike, jedre grudi ocrtavaju se na majici,

Napinju se u ritmu njenog toplog daha,

Htjedoh da ih ljubim,

Ali, kasno je i ne bih da je budim,

Vratić joj med medeni,

Ušice mali su slatkiši,

A, smaragdi iza kapaka snivaju,

Želih silno sve da ljubim,

Ali, zaista je kasno i zašto da je budim,

Onda osjetih njenu ruku na mom vratu,

Nježnim zagrljajem privukla me sebi,

Usne šećerne spojiše se sa mojim,

I neka je kasno,

Al' sve do zore ću da je ljubim...

 

АФОРИЗМИ

У почетку су владали мир и хармонија, онда се десио Велики прасак!

Шестог дана Бог је створио човјека. Свакоме се деси лош дан!

Своје родитеље поштујемо као Бога, сјетимо их се само кад нам је тешко.

Пронашли смо гробницу Адама и Еве. Писало је: споменик подижу незахвална дјеца!

Бог је створио човјека када је са Ријечи прешао на дјела.

Бог је створио човјека, а човјек се прави мајмуном.

Екскомуницирали су ме из свих цркава и вјерских заједница. Сад се уздам само у Бога!

Живот је најбоља и најскупља школа. Диплома се клеше у мермеру.

Многи су вјеровали у рај, али сада их на гробљу изједа црв сумње.

Гадна срчана мана хара свијетом, хладно и тврдо срце!

Некултурно је пљувати по улици, зато пљујемо једни по другима.

Ми смо илузионисти. Ту смо, а нигдје нас нема.

И најтеже проблеме рјешава лака земља.

Од свих крађа најгоре је када ти украду будућност.

На крају еволуционог процеса, политичари су нас направили мајмунима.

Људи су много већи од дјеце, али дјеца су много већи људи.

Ма, каква смртна казна, дајте му пензију, па нек живи.

Људи једите, пијте, дрогирајте се! Од пензије и онако нећете моћи да живите.

Моја плата је попут купаћих гаћа, таман толико ме покрива. Опет добро, пензионери су

већ одавно нудисти.

И проститутке су у штрајку, незадовољне су због малих примања!

Паре људе не кваре, новац је само лакмус папир.

Инфлација је кад си пун пара као брод, а тонеш као Титаник!

Горак живот ствара шећер.

Некада сам мислио да смо људи. Онда су ми објаснили да нисмо, већ да смо Срби, Хрвати и Бошњаци!

Сатиричар је увијек на ивици да се нађе у марици.

Млади су наше златне резерве, депоновали смо их у иностранство!

Код нас је живот јефтин, иако је све скупо.

И сунце се роди на истоку, али онда емигрира на запад.

Кад стекнемо имунитет крда, бићемо мирни до клања.

Археолози прекопавају земљу, покушавају открити гдје смо затурили мудрост са искона.

Сваки човјек има свој рок трајања, али многи се покваре много прије истека рока.

Надао се да ће бити боље, све док није схватио да је битно да не буде горе.

Вотка је руска, шансона је француска, шпагети су италијански, али пољски WC је наш!

Трутовима је тешко објаснити да пчелице не могу да серу мед ако не једу.

Ја сам желио да водимо љубав, али она рече да јој се је*е.

У рату, држава ће од тебе направити серијског убицу. Можда чак и вансеријског!

Ни један рат није почео из чиста мира.

Погледајте дневник у пола осам и биће вам јасно да је пет до дванаест.

Све више вапимо Боже правде, јер смо отишли у лијепу нашу.

Сви књижевни путеви воде до рима.

Гуске су једном спасиле Рим. Или је то само патка?

Није тачно да незналице не могу да успију. Ето, Колумбо је открио Америку.

Неко је бијел, неко је црн, неко је жут... Људи су углавном намазани разним бојама.

Одавно би свијет отишао у пи*ду материну, али му родна равноправност то забрањује.

Нисмо ми толико свадљиви, само поштујемо традицију.

Политичка укрштеница: политичар са слике један, усправно, волио би да види политичара

са слике два, водоравно.

Будимо истински неимари, градимо мир и толеранцију.



Писмо