У уторак, 9. фебруара 2021. године, послије краће болести, преминуо је члан Удружења књижевника Републике Српске Петар Ђаковић. Отишао је да би остао у нашем сјећању као одан пријатељ, вриједан човјек, омиљен и врло иновантан просвјетни радник и пјесник који се с подједнаком љубављу обраћао и мађим и старијим љубитељима књижевности.
Рођен у Масловарама 1946. године, гдје је завршио основну школу. Учитељску школу завршио у Бањој Луци, а педагогију и психологију дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Постдипломске студије завршио на Филозофском факултету у Бањој Луци гдје је и магистрирао.
Читав радни вијек бавио се педагошким радом: био је учитељ, наставник основне и средње школе, школски педагог-психолог, директор школе, школски савјетник (надзорник) у Републичком педагошком заводу у Бањој Луци. Обављао је и дужност помоћника министра за предшколско и основно васпитање и образовање у Министарству просвте Републике Српске.
У стручним часописима и педагошкој периодици објавио је више од тридесет стручних и научних радова. Заједно са супругом Јованком, такође просвјетним радником, урадио је оригиналан уџбенички комплет за наставу почетног читања и писања по комплексном поступку. Аутор је или коаутор неколико уџбеника за ученике млађих разреда основне школе, стручних књига и приручника за наставнике.
У књижевности је оставио дубок траг. Објавио је збирке пјесама: Плетиво воде, Давно сањан катрен, Сњежно огледало (сонетни вијенац посвећен Петру Кочићу) и Штит и мач. Најмлађим читаоцима подари је пјесничке књиге Игра је озбиљна ствар, Радио Кишобран, Простори игре (избор пјесама, заједно са Р. Павловоћем и П. Стевићем) и „Шта ко сања“ (награда „Станко Ракита“).
Бавио се и сликарством, тако да је имао четири самосталне и излагао на пет колективних изложби.
Сахрана Петра Ђаковића обавиће се у петак, 12. фебруара, у 12 часова, на Ребровачком гробљу у Бањој Луци.
