Члан УКРС

Незировић Сенахид

Сенахид НЕЗИРОВИЋ, рoђeн 21. априла/травња, 1963, Tузла (бивша СР БиХ) СФРJ.

Члан: Удружења књижевника Републике Српске, Друштва књижевника Београда, СПКД „Просвјета“ Тузла, Клуба Брчко дистрикт БиХ и Друштва новинара у БиХ. Оснивач је и Председник НВО „Др Шпиро Матијевић“, Лукавац, ТК, ФБиХ.

Похађао je Основну школу „Алекса Дундић“ Лукавац Место, ЕМХШЦ у Лукавцу, а Философски факултет на Универзитету у Сарајеву.

Радио у компанијама „ПИКОПП“ из Београда, „КРЕКА“из Тузле, „ГРАМИНГ“ из Сарајева, ПРЕС Центар Општине Лукавац (РТВ), „BDM/TRW“ и „К&БР“ из САД, „ГРАД-ВЕЛ“ из Велења, „АlienZ“ из Лукавца и „Quattro company“ из Лакташа. Тренутно ради у фирми „УНИС-ТОК“ из Калесије, ТК, ФБиХ: оператор ЦНЦ машина.

Објављивао књижевну критику, прозу и поезију у многим листовима и часописима, док данас има сарадњу и са интернет сајтовима.

Oбјавио првенац „Церемонијал“, ИГРО „Универзал“, Тузла, СР БиХ. СФРJ, 1985.

Приче „Таксират“, ИП „Босниа Арс, Тузла, БиХ, 1998. (www.knjiga.ba)

Роман „Класићи“, фондација „НаврбрдаИнститут“, краљевина Норвешка 2011. (www.blurb.com/books/2078396, „Klasići“)

Превођен је на македонски (Вера Бужаровска), русински (Јулијан Нађ), руски (др Милован Милинковић), енглески (Амра Мешић), словеначки (Барбара Погачник) и арапски језик (Алсафе Ал-Кусај и проф. Асим Окановић).

Чита, пише и говори: енглески, руски, словеначки, македонски, арапски и латински.

Добитник је значајнијих књижевних награда за есеј, поезију и прозу.

Никада се није женио, тако да нема породицу.

Никада није кажњаван или осуђиван.

(SELEKTIVNA) BIBLIOGRAFIJA NEZIROVIĆ SENAHIDA/ НЕЗИРОВИЋ СЕНАХИДА:

Knjige/Књиге:

Ceremonijal – Tuzla, SRBiH. SFRJ; „Univerzal“, 1985 – 48 str.; 21 x 14 cm (Biblioteka: PRVA KNJIGA, poezija. Urednik: Samija Rizvanović, prof.) Recenzije: akademik i književnik, dr Branko Milanović, redovni prof. Filozofskoga fakulteta – Univerziteta u Sarajevu i dr Asim Halilović, prof. PА u Tuzli. Likovni urednik: Nijaz Omerović, akad. slikar. Beleška o autoru: na klapni, str. (49).

Taksirat – Tuzla, RBiH; „Bosnia Ars“, 1998 – 104 str.; 20 x 12 cm (Edicija: BOSNIA. Priče. Direktor i Urednik: Rifet Hasković, prof.) Recenzije: Nezir Karabeg i Harun Kršo. Fotografija na naslovnoj strani: Amel Emrić. Slovo o autoru: str. (101); www.knjiga.ba ili online.ba

Klasići – Kraljevina Norveška, SAD; Fondacija „Volapuk“, 2011 – 70 str.; 13 x 20 cm (Edicija: Ratni palimpsesti.) Likovna oprema: Željko Stupar. http://www.blurb.com/books/2078396, „Klasići“, roman ratnog novinara iz redakcije PRESS Centra Opštine Lukavac: Nezirović Senahida.

Slovo o autoru: str. (69).

Наслеђе крви – Београд, Република Србија „Свет књиге“, 2020 – 70 стр; 21 х 14 цм.

13 x 20 цм (Едиција: Савремена поезија) Рецензијa: Др Миливој Родић. Насловница: Жељко Ступар Штура. (У припреми за штампу у поводу 25 година убиства у Тузли, др Шпире Матијевића 1943-1993, редовног проф. ПА – Филозофскога факултета Универзитета у Тузли!)

Слово о аутору: стр. (69)

Uredio:

Sunce iza oblaka

1, Poezija, posthumno izdanje Dijane Mahovkić iz Lukavca; bilješka; Turija kod Lukavca: Knjiž. klub „I. Andrić“, 1990; 48. str.; 21 cm – („Sazvježđa“, biblioteka savremene poezije)

Čovjekov pjev u vremenu

2, Pripovijetke Borislava Gavrića, profesora i književnika iz Banovića; bilješka o autoru

Turija kod Lukavca: Književni klub „Ivo Andrić“, 1991; 64 str, 21 cm – („Sazvježđa“, biblioteka savremene proze)

Дани пијане младости

3, Песме Савичић С. Миладина из Тузлe; биљешка; Tурија код Лукавцa: Kњиж. Клуб „Иво Андрић““, 1992. стр.78; 21 цм – (“Сазвјежђa”, библиотека савременe поезијe.)

Prevodi

8. Prodavnica čistog vazduha / Prof. dr Hristo Petreski; izbor priča, prevod sa makedonskog jezika i beleška Senahid Nezirović i Žarko Milenić.

„Arte“, Beograd, Debarska 22, Republika Srbija, 2015. (str. 53.) www.artegrupa.rs

Трећа срећа / Проф. др Христо Петрески; избор прича, превод са македонског језика и белешка: Сенахид Незировић

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко дистрикт БиХ – Година VIII, број 1 и 2; зимa 2015, (стр. 209-210.)

9. Mojih prvih 100 / Erazem B. Pintar; izbor priča – kolumni, prevod sa slovenskog jezika i beleška Senahid Nezirović.

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH. – God V, br. 1 i 2; proljeće/ljeto 2009; (str. 215, 216-217.)

10. „Тhe Roma Soul“, Jasna S. Kosanović, prevod na engleski i lektorisanje: Senahid Nezirović

Prilozi

11. Senahid Nezirović: „Mladom učeniku – Kočićeva nagrada“, dobitnik… Društva nastavnika srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika i književnosti SR BiH, SFRJ, Sarajevo, 1980, u konkurenciji učenika srednjih škola: Predsjednik: prof. dr Ljubomir Zuković i Sekretar: Čedo Radović, prof. >

U: list „Trinaesti septembar“. – God XXII, br. 1023; juni/lipanj, 1980. (str. 9.)

12. Сенахид Незировић: “Патишта“ са сх/хс у преводу Вере Бужаровске на македонски језик песме “Путеви” + интервју са новинарком Лидијом Мишевском из „Нове Македоније“ >

У: “Млад борец”, лист из Скопја, СР Македонија, СФРЈ, децембар, 1980. (стр. 11.)

13. Сенахид Незировић: „4. Maj, 1980“, песма о Титу; II награда; Kонкурс PK Књижевне омладине СР БиХ, СФРЈ; одржан у Бањалуци >

У: „Билтен“ Републ. конф. КO СРБиХ и ОК КО Бања Лука (стр. 5.); и „Одјек“; Сарајево …

14. Сенахид Незировић: Учесник – организатор III Сусрета књижевних клубова СРБиХ и СФРЈ

У: Дом културе „Ђуро Пуцар Стари“ Лукавац, седиште Клуба „Мостови“, 25. Мај, 1980;

15. Senahid Nezirović: „Grešne kaluđerice“, izbor poezije za rubriku „Mladi pjesnici“ (priredio: Urednik Tomislav Marijan Bilosnić), >

U: „OKO“ – Zagreb, SR Hrvatska, SFRJ, brој 274, od 1981. (str. 17.)

16. Senahid Nezirović: „Bekstvo iz prašine“. – poema >

U: „Putevi“ – Banja Luka, SRBiH; SFRJ – Godina XXX, brој 6 i 7, juli/srpanj i avgust/kolovoz, 1984

17. Senahid Nezirović: prikaz „Crni sine“ Miroslava Jančića, „Svjetlost“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ, >

U: „Značenja“ – Doboj, SRBiH, SFRJ – Godina V, brој 11, april, 1985. (str. 223-224.)

18. Senahid Nezirović: „Libroskop“ = „Odlična prozna najava“, o romanu Zdravka Kecmana >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XV, brој 4, 5 i 6 iz 1984. (str. 230-231.)

19. Senahid Nezirović: „Pet pjesama“, poezija, 1985. >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XXXIV brој 1 i 2, januar/februar, 1985. (str. 86-88.)

20. Rizo Džafić: „Čarobni svijet prošlosti“, o poetskom prvencu „Ceremonijal“ Senahida Nezirovića

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ- Godina XV, brој 1, 2 i 3 iz 1985. (str. 170-171.)

21. Раде Р. Лаловић: „Између сна и сумње“, приказ првенца „Церемонијал“, Незировић С. >

У: „Књижевна реч“, Београд, СР Србија, СФРJ – Година IX, број 234, октобар, 1985. (стр. 27.)

22. Сенахид Незировић: “ПАД”, прича, >

У: „Провинција“ – Шабац, СР Србија, СФРЈ; бр. 45 и 46 од априла/травња, 1985. (стр. 89-91.)

23. Senahid Nezirović: „Hronika obešenih“, priča, >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XV, brој 1, 2 i 3 iz 1985. (str. 145-147.)

24. Сенахид Незировић: „Сарајево“, поема, >

У: „Значења“, Добој, СРБиХ, СФРЈ – Година V, број 11, април 1986. (стр. 107-108.)

25. Senahid Nezirović: „Slobodarski grad“, II nagrada (Predsednik: dr Milivoj Rodić, PPZ Tuzla) >

U: Obeležavanje jubileja Skupštine opštine Banovići i Rudnika „Tito“ u Banovićima; juna, 1986.

26. Senahid Nezirović: dve pesme „Ogovaranje mrtvih“ i „Škorpion“ >

U: “Riječi”, Brčko, SRBiH, SFRJ, broj 14, juni/lipanj, 1986. (str. 56.)

27. Senahid Nezirović: „Tri priče“ Dvorkinja iz mekteba“, „Sihirbazi umiru sredom“ i „Nura“ >

U: „Značenja“, Doboj, SRBiH, SFRJ – Godina V, broj 12, jesen, 1986. (str. 124-129.)

28. Senahid Nezirović: prikaz romana „Progonjenik i bogorodica“ Isnama Taljića, novinara >

U: „Lica“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XV, broj 2, jesen, 1986. (str. 165-166.)

29. Senahid Nezirović: „Pjesnička panorama ‘Puteva’“, „Baš-čelik“ i „Zveri na pojilištu““, poezija >

U: „Putevi“, Banja Luka, SRBiH, SFRJ – Knjiga XXXII, br. 6, novembar/decembar, 1986. (str. 171.)

30. Јулијан Нађ: превод приче „Хроника обешених“ Незировић Сенахида на русински језик, >

У: „Шветлосц“, Нови Сад, САП Војводина, СР Србија, СФРЈ, брoj 2, од 1987. (стр. 44-47.)

31. Senahid Nezirović: „Trinaest mostova za berićet“, reportaža za „Razglednice iz gradova, >

U: „Oslobođenje“, Sarajevo, SRBiH; SFRJ – Godina XXXII od 1. novembra/studenog, 1987. (str. 15.)

32. Senahid Nezirović: „Jegulja“, erotska priča, >

U: „Naši dani“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ, br. (93)6 NOVA SERIJA od 14. januara/siječnja, 1988.

33. Senahid Nezirović: prikaz knjige “Sunce u procijepu”, prof. dr Špire Matijevića, >

U: “Značenja”, Doboj, SRBiH, SFRJ – Godina VII, broj 16, jesen 1988. (str. 155-159.)

34. Senahid Nezirović: DIPLOMA Festivala „Mladi graditelji“ – Brčko, SRBiH, SFRJ; 1988

U: Arhiv Republičke konferencije SSO BiH (Sarajevo) i OK SSO Brčko, >

35. Сенахид Незировић: „Улазак” и „Балада, поезија >

У: „Летопис М. српске“, Нови Сад, САП Војводина, СР Србија, СФРЈ; бр. 2 април, 1989.

36. Senahid Nezirović: „Stvaralačka opsesija ludilom“, o „Ludilu pauka“ Zdravka Kecmana >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – God. XXXVIII, br. 12, decembar/prosinac, 1989. (str. 694-696.)

37. Сенахид Незировић: „Поетика распадања“, „Песма за XX век“, „Хаста“, „Хамајлија“, „Јекин“, „Улазак“ и „Жеђ“ >

У: „Значења“, Добој, СРБиХ, СФРJ – Год. VIII, бр. 17 и 18, прољеће/јесен, 1989. (стр. 104-107.)

38. Слободан Ш. Нухић (псеудоним): „У лабиринтима времена“, о “Калфи” И. Хорозовића >

У: „Kњиж. реч“, Београд, СР Србија, СФРЈ – Година XVIII, бр. 347 и 348, јул, 1989. (стр. 21.)

39. Senahid Nezirović: „Poetika spoznaje suštine tajanstvenog“, o knjizi „Tamna graditeljka“ Radivoja Stanivuka, iz Republike Francuske >

U: „Život“; Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XXXIX, br. 7, juli/avgust, 1989. (str. 143-145.)

40. Сенко Бујаковић (псеудоним): „Синтеза хисторијског и стварносног“ о „Псалмима и проклетствима“ Миленка Стојичића из Бања Луке >

У: „Књижевна реч“, Београд, СР Србија, СФРЈ- Година XVIII, бр. 352, октобар, 1989. (стр. 19.)

41. Senahid Nezirović: „U labirintima vremena“, prikaz romana „Kalfa“, Irfana Horozovića >

U: „Putevi“, Banja Luka, SRBiH, SFRJ – Knjiga XLII, br. 3, mart/april, 1989. (str. 141-142.)

42. Senahid Nezirović: prikaz romana “Ludilo pauka”, Zdravka Kecmana, >

U: “Život”, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – Godina XXXVIII, br. 12, decembar, 1989. (str. 694-695.)

43. Senahid Nezirović: „Korenite promene“, priča – OTKUP (Predsednik: Mr Živan Lopandić) >

U: „Front slobode“ – Tuzla, SRBiH, SFRJ- Godina XXXII, broj 2763; 7. novembra/studenog, 1990.

44. Senahid Nezirović: „Moj astrološki znak“, izbor iz poezije, >

U: „Život“, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – God. XXXIX, br. 10 i 11, oktobar/listopad – novembar/studeni, 1990. (str. 376-379.),

45. Senahid Nezirović: „Mozaik bogatog životnog iskustva“, o romanu „Stid“ Miroslava Toholja >

U: „Putevi“, Banja Luka, SR BiH, SFRJ – God. XXXV, br. 5, septembar/oktobar, 1990. (str. 149-152.)

46. Senahid Nezirović: prikaz knjige “Tamna graditeljka”, Radivoja Stanivuka iz Beograda >

U: “Život”, Sarajevo, SRBiH, SFRJ – God. XXXIX, br. 7 i 8, juli/srpanj – avgust/kolovoz, 1990. (str. 143-145.)

47. Biografije Nezirović Senahida i prof. mr Matijević Špire, teza mr Pašić Nedžada (str. 44-47.) >

U: „Književno-kulturni poslenik Radovan Jovanović“, studija, „Univerzal“, Tuzla, BiH, SFRJ; 1990.

48. Senahid Nezirović: prikaz „Ogledalo sećanja“, o knjizi Franje Petrinovića >

U: „Putevi“, Banja Luka, SR BiH, SFRJ – Godina: XXXV, br. 2, mart/april, 1990. (str. 123-125.)

49. Сенахид Незировић: приказ „Од Рима до Капуе“ Јозефине Даутбеговић из Добоја >

У: „Мост“, Мостар, СР БиХ, СФРЈ – Година XVII , бр. 37, август/коловоз, 1990. (стр. 132-133.)

50. Senahid Nezirović: „Putovanje“, tekst iz filosofskog traktata – poetskog prvenca „Ceremonijal“ >

U: Zbornik Susreta pjesnika u Banovićima, oktobra/listopada, 1990. (str. 36.)

51. Senahid Nezirović: „Nišani“, priča – OTKUP (Predsednica: Mr Vojislava Vasiljević, prof. PA) >

U: „Front slobode“; Tuzla, SRBiH, SFRJ; God. XXXIII; br. 2891; 09. novembra/studenog, 1991;

52. Senahid Nezirović: „Očeva smrt“, priča iz rukopisne zbirke proze „Taksirat“ >

U: „Most“, Mostar, SRBiH, SFRJ- Godina XXII, br. 4, od 1991. (str. 49-51.)

53. Сенахид Незировић: „Црвени песник Скендер Куленовић из тзв. бошњачке левице“ >

У: „Актуелно“ – ИНФО Лукавачке телевизије, ПРЕС Центар Општине Лукавац, децембар, 1992,

54. Senahid Nezirović: Sadaka Visoke Predstavnice UNHCR-a, gospođe Sadako Ogata, za BiH >

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, januara/siječnja, 1993. godine,

55. Senahid Nezirović: Nekompatibilnost islama i demo(N)kratije, diktatora Saddama HuSSeina

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, januara/siječnja, 1993. godine,

56. Сенахид Незировић: Почетак краја неконзистентне политике у БХ рату >

У: „Актуелно“, ИНФО ЛТВ, ПРЕС Центар Општине Лукавац, фебруар/вељаче, 1993. године

57. Senahid Nezirović: Anticipiranje BH rata u poEtici Branka Miljkovića,

U: „Aktuelno“, INFO LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, 12. Februara/veljače, 1993. godine,

58. Senahid Nezirović: Interview sa Hasanhodžić Seadom i mr Bešlagić Selimom, predsjednicima

SO-e Lukavac i Tuzla; Hasanbašić Mirsadom, direktorom „Progres“ i Omerdić Zijadom, biznismenom

U: „Aktuelno“ LTV, PRESS Centar Opštine Lukavac, od sredine do kraja februara/veljače, 1993.

59. Сенахид Незировић: Против реваншизма и убијања интелектуалаца – немуслимана >

У: „Актуелно“, ИНФО ЛТВ, ПРЕС Центар Општине Лукавац, март/ожујак, 1993. (отпуштен)

60. Senahid Nezirović: „Nišani“, priča – OTKUPNA nagrada lista “Front slobode” Tuzla iz 1991, >

U: „Taksirat“, knjiga priča, “Bosnia Ars”, Tuzla, BiH, septembra/rujna, 1998. (str. 18-23.)

61. Senahid Nezirović: „Naivnost Bosanskih Muslimana“, tekst „duplerica“ + slika >

U: „Ljiljan“, Zagreb, Republika Hrvatska – Godina II, broj 5, od oktobra/listopada, 1992. (str. 21-22.)

62. Senahid Nezirović: „Nesporazumi s Hrvatima“, reagovanje ratnog novinara, >

U: „Hrvatski glasnik“, Tuzla, RBiH – Godina I, br. 13, od 11. avgusta/kolovoza, 1993. (str. 3.

63. Senahid Nezirović: „Student“, kratka priča, >

U: „Kratki spoj“, Tuzla, RBiH, list studenata Univerziteta u Tuzli, od januara/siječnja, 1994. (str. 9.)

64. Senahid Nezirović: „Štap“, kratka priča, >

U: „Svijet“, Sarajevo, RBiH – Godina XXXIII , br. 28, od 08. avgusta/kolovoza, 1996. (str. 47.)

65. Senahid Nezirović: „MP’s Winn Holland Award“, tekst sa mojom slikom >

U: „Soldiers“, mirnodopski magazin Vojske SAD, br. 8, od avgusta/kolovoza, 1998. (str. 26-27.)

66. Senahid Nezirović: „Generali“, svedočenje o stradanju prof. dr Špire Matijevića, u Tuzli 1993. >

U: Federalna TV, 2006. godine; www.federalna.ba

67. Erazem B. Pintar: „Mojih prvih 100“, privatno izdanje kolumni za ljubljansku „Lady“, >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina V, broj 3 i 4 , proljeće/ljeto, 1999. (str. 234-237.)

68. Senahid Nezirović: prikaz knjige: „Kradljivci vremena“, poezija, Dine Franin iz Zagreba >

U: „Marulić“, Zagreb, Republika Hrvatska, br. 6, od studenog/prosinca, 2009. (str. 1171-1175.)

69. Senahid Nezirović: „Abortus (pobačaj)“, talk-show, >

U: „Zabranjeni forum“, PINK BH TV, od 15. aprila/travnja, 2010.

70. Сенахид Незировић: приказ књиге Мирјане Ђапо, професорке из Брчко д. ц. БиХ >

У: „Eлусион“, роман; издавач „Арте“ Београд, Република Србија, 2010. (стр. 169-170.)

71. Senahid Nezirović: „Između srca i razuma“, o romanu „Dve ženi edno srce“ Vere Bužarovske >

U: „Sehara“, www.balkan-sehara.com; GLODUR: Dr Jasna Šamić – Pariz, R. Francuska.(2010)

72. Сенахид Незировић: Гост – учесник 43. Фестивала „Младих песника“ у Врбасу >

У: Народна библиотека „Данило Киш“ Врбас, Војводина, Република Србија, 25. Мај, 2011.

73. Tanja Petrović: „Provetravanje srca“, poezija, Književni krug, Beograd, Srbija, >

U: www.helly.cherry.com, 2012. (рецензија Незировић Сенахида у књизи, стр. 87-91.)

74. Сенахид Незировић: приказ књиге Бранислава Зубовића “Опште прилике”, поезија >

У: „Kњижевне новине“, Београд, Република Србија – Год. XXXI, мај/свибањ, 2012. (стр. 23.)

75. Сенахид Незировић: Спец. награда за најбољу песму из иностранства, Сечањ, Србија

У: “Ел. Зборник у издању БКЦ-a и КПЗ-е, на конкурсу “Сија књига мајке Ангелине”, 2012.

76. Сенахид Незировић: „Роман раскошне лепоте”, о роману Ч. Љубичића “Боја старог злата”,

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ, Година XIX; бр. 38, октобар 2013. (стр. 224-226.)

77. Сенахид Незировић: „Шпиро Матијевић или наслућивање смрти”, о “Изабран. делима”

U: www.afirmator.org, od 10. septembra/rujna, 2013.

78. Сенахид Незировић:„Поетски пантеон резидуума света“, Рaдмила Радовановића „Жал за Еуридиком“ >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ; Год. XIX, бр. 37, април, 2013. (стр. 209-212.)

У: „Kњижевник“, Бањалука, Република Српска, БиХ – Год. X, бр. 33 и 34; 2013. (стр. 274-278.)

79. Сенахид Незировић: „ОРАХ“, прича >

У: „Међај“, Ужице, Република Србиja – Година XXXII, број. 87 и 88; 2013. (стр. 173-181.)

80. Senahid Nezirović: „Izlet u vrt sećanja“, prikaz knjige Anamarije Šimel “Misterija brojeva” >

U: http://www.hellychery.com/2013/10/izleti-u-vrt-secanja.html

81. Сенахид Незировић: „Салома, краљица пешчара”, поезија >

У: „Бдења“, Сврљиг – Kњажевац, Р. Србија – Година XI, бр. 34, октобар/децембар, 2013.

82. Senahid Nezirović: „Popis stanovništva u BiH“, talk-show, >

U: „Zabranjeni forum“, PINK BH TV, 471 emisija od jula/srpnja, 2013.

83. Senahid Nezirović: “Izbrisani svet (Dve domovine)”, recenzija prvenca Divne Petrović iz Lux.

U: “Novi Književni Krug”, Beograd, Republika Srbija, 2013. (str. 57-59.)

84. Senahid Nezirović: prikaz „Ovjekovječivanje života“, o romanu „Vjekovo“ Pavla Stanišića >

U: „Književni pregled“, Beograd, Republika Srbija, 23. avgust, 2013.

85. Senahid Nezirović: prikaz “Potvrđena književna individualnost”, о Kokijevoj poeziji >

U: http//www.hellychery.com/2014/01/potvrdena-knjizevna-individualnost.html

86. Senahid Nezirović: “Orah”, mistična priča o slobodi i veri, Niški kulturni centar 2013 >

U: Zbornik od 146, uvršteno 37 – “Konstantinove vizije”, i www.biblioteka-uzice.org.rs

87. Senahid Nezirović: „Fatum punokrvne proze“ o „Muškarci, uglavnom, vole žene“, Lј. Tadić >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina VI, broj 3 i 4, jesen-zima, 2013 (str. 343-346.)

88. Сенахид Незировић: рецензије “Пјесмарица једног ђака” и “Love of the Holy Day”, poezija

У: Две књиге поезије, СПКД “Просвјета”, Зворник, Р. Српска, БиХ, 26. септембар, 2013

89. Senahid Nezirović: „Tumači“, priča; Književni klub Brčko d. c. BiH, >

U: „Zbornik proze Brčaka“,antologijа priređivača Milenić Žarka, 2014. (str. 48-50.)

90. Сенахид Незировић: „Након педесет”, поезија, >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ – Година XX, бр. 40, oктобар 2014. ( стр. 206-207.)

91. Senahid Nezirović: Odlomak iz neobjavljenog romana „Gnezdo“, >

U: „Izvor“, Kraljevina Norveška; www.navrbrda.net; 2014.

92. Senahid Nezirović: „Prikazi“, o novim knjigama naših autora iz regije >

U: „Književni pregled“, Beograd, Republika Srbija, www.alma.rs; 2014.

93. Сенахид Незировић: „Орах“, прича посвећена свим невиним жртвама Великог рата >

У: „Приче бола и поноса“, антологија – посвећена 100-годишњици од Првог Рата, издавачи: „Доситеј“, Горњи Милановац и „Културно наслеђе града Смедерева“, Република Србија, 2014. (стр. 28-37.)

94. Senahid Nezirović: “Ozrnica ozobanog Ozrena”, Miladina Nedića, slavuja s Ozrena >

U: http://www.hellycherry.com/2014/02/knjizevni-slavuj-sa-ozren-planine.html

95. Сенахид Незировић: „Шпиро Матијевић (рођен 1943. Хрватска – убијен 1993. Тузла, Р БиХ) или наслућивање смрти” (Прилог документаристици случаја) >

У: “Књижевник”, часопис за књижевност, умјетност и културу, Бањалука, РС, Година XI, бр. 35 и 36; 2014. (стр. 278-285.); www.komunikacija.org.rs

96. Toni Liversage: „Romansirana (auto)biografija“, prikaz – „Dragoceno svedočanstvo života“, >

U: www.helly.cherry.com, 2014.

97. Сенахид Незировић: „Смели улазак“, рецензија поетског првенца београдске ауторке >

У: „Врата детињства“, прва књига Анђеле Павловић, Београд, Р. Србија (стр. 77-80.)

98. Senahid Nezirović: „Izabrana dela“ prof. dr Špire Matijevića (1943-1993) u „Mjesecu knjige“ >

U: Svečani salon Doma kulture „Đuro Pucar Stari“ Lukavac, BiH; 11. novembra/studenog, 2014.

99. Сенахид Незировић:„Сагледавање живота“ о „Заслужнoм грађанину“ Жарка Миленића >

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко д. ц. БиХ – Година VII, број 1 и 2, пролеће-лето, 2014, (стр. 349-354.)

100. Сенахид Незировић: „Нови књижевни гениј“, о афоризмима Војина Тривуновића из БЛ >

У: „КОЛО“, лист ЗУ „Гламоч“ Бањалука, Р. Српска, бр. 18, септембар, 2014. (стр. 27.)

101. Сенахид Незировић: „Истанчан поетски сензибилитет“, o књизи Јованке Стојчиновић Николић “Тринаести степеник”, Завод за издавање Уџбеника Р. Српске – Бањалука – Добој, >

У: „Српска вила“, Бијељина, Р. Српска, БиХ – Година XXI, бр. 42, oд 2015. (стр. 186-188.)

102. Marko Matolić: „Progonstva dobrog duha“, (citat Nezirović Senka: biografija Špire Matijevića)

U: „Naslijeđe“, časopis za nepriznatu književnost u BiH – God. I, br. 1, mart/ožujak, 2015 (str.2-3.)

103. Senahid Nezirović: prikaz „Bard albanske poezije“ o „Carstvo ptica“, dr Bardhyla Maliqija, >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina VIII, br. 1 i 2; zima 2015. ( str. 283-284.)

104. Senahid Nezirović: “Novi književi genij“, recenzija 15-te knjige aforizama V. Trivunovića, BL >

U: „Ako Bosna presuši gdje ćemo se utopit?“, „Partenon“, Beograd, R. Srbija, 2015. (str. 224-228.)

105. Senahid Nezirović: skupa sa dr Mehmedović Mirzom, profesorom Filozofskoga „faksa“ u Tuzli >

U: J. U. NUB „Derviš Sušić“ Tuzla, o „Izabranim delima“ prof. dr Špire Matijeviću; oktobar, 2015.

106. Др Богомир Ђукић: “Свјетлост над Стојчевином”, студијa, “Aрт Принт”, Бања Лукa, Р. Српска, 2015. Незировић Сенахид аутор приказа „Тринаестог степеника“ Јованке СН (стр. 205.)

107. Сенахид Незировић: “Лепе духовне авантуре”, приказ књиге афоризама В. Тривуновића

У: “Kњиж. новине”, Београд, Р. Србија – Год.: LXVIII, бр. 1249 и 1250, мај-јун, 2016. (стр. 23.)

108. Сенахид Незировић: “Праз(нич)на песма”, посвећено Душку Трифуновићу >

У: Зборнику фестивала “Сремскокарловачки песнички бродови”, Војводина, Р. Србија, 2016.

109. Senahid Nezirović: “Progonstva”, posvećeno prof. Dr Špiri Matijeviću >

U: Zbornik poezije „Panonski galeb“ Palić, Subotica, Vojvodina, R. Srbija, 2016. (str. 41.)

110. Senahid Nezirović: “Novi književni genij” o knjizi aforizama Vojina Trivunovića >

U: http://www.hellycherry.com/2016/08/novi-knjizevni-genij.html

111. Сенахид Незировић: Гост–рецензент–промотор „Нови књижевни гениј“ >

У: Вијећница Култ. центра Бански Двор, Бањалука, Р. Српска, постдејтонска БиХ; октобра 2016

112. Senahid Nezirović: prikaz „Poezija kao priznanje spoznaje“ Thorvalda Berthelsena iz Danske

U: “Riječ/Ријеч”, Brčko distrikt BiH, God. X, broj 1 i 2, proljeće-ljeto, 2016. (str. 65-66.)

113. Senahid Nezirović: „Sarajevo“, poema iz 1986. (časopis „Značenja“ Doboj, SRBiH, SFRJ) >

U: „Riječ/Ријеч“, Brčko d. c. BiH – Godina X, broj 1 i 2: proljeće-ljeto, 2016. (str. 243-244.)

114. Сенахид Незировић: „Мусака”, превод др Христа Петреског из Скопја, Р. Maкедонија >

У: „Ријеч/Riječ“, Брчко д. ц. БиХ – Година X, број 3 и 4, jесен-зимa, 2016. (стр. 237-238.)

115. Senahid Nezirović: govor: o “Pesni za Berto” Otona Župančiča, prof. Dr Matijević Špire >

U: “Literarna hiša”, Maribor, R. Slovenija, ob rojstnem dnu prof. Dr Špire Matijevića, 24/02. 2017.

www_locutio_si_avtorji_php_ID_1498;

116. Сенахид Незировић: “Јагода поноћи”, II награда на конкурсу, Мркоњић Град, Р. Српска

У: XVI Jавни конкурс љубавне пјесме, поводом Дана заљубљених, 14/02/2017.

117. Senahid Nezirović: “Pesnik formiranih vizija”, o prvencu “Inat jezika” mr Osmić E. iz Brčkog

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/pesnik-formiranih.html;

118. Sеnahid Nezirović: „Majčina reč kao svetinja”, o romanu “SEMA” Šefke Kalopera iz Brčkog >

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/majcina-rec-kao-svetinja.html;

119. Senahid Nezirović: “Zasecanje društvenih anomalija”, prikaz Mirjane Đapo, iz Brčko d. с. BiH

U: http://www.hellycherry.com/2017/03/zasecanje-drustvenih-anomalija.html;

120. Сенахид Незировић: „Раскошна лепота стихова“, приказ књиге поезије “Одабрани час” Јованке Стојчиновић Николић из Добоја, Република Српска, БиХ >

У: “Tраг”, часопис НБ “Данило Киш”, Врбас, Војводина, Србија, Год. XII, бр. 50 (стр. 166-168.)

121. Senahid Nezirović: prikaz “Majevički nokturno” Indire Jašarević Čandić iz Brčko d. c. BiH >

U: http://www.hellychery.com/2017/04/ravnoteza-izmedu-ravnice-i-planine.html

122. Сенахид Незировић: лекторисање и рецензија „Филмични реализам Б. Гаврића“,

У: „Учитељица“, роман, „Свет књиге“, Београд, Република Србија, 2017. (str. 123-124.)

123. Senahid Nezirović: „Predsednik Suda časti K. Kluba u Brčko distriktu BiH“, april/travanj, 2017.

U: Portal Radio Brčko distrikta BiH, novinar Suvad Alagić;

124. Senahid Nezirović: Priča o univerzalnoj „viktimologiji”, o romanu “Đeneral na bijelom konju”

U: http://www.hellycherry.com, 2017.

125. Сенахид Незировић: „Еманација искуства и (о)сећања“, приказ „Цједила“ Војина Т. >

У: „Нова пјесничка визура“, сепарат, „Тривунија лине“, Бањалука, РС, 2017. (стр. 45-50.)

126. Senahid Nezirović: “Izvrstan roman – prvenac”, o romanu “Lovac” Ognjena Tomića iz Brčkog

U: http://www.hellycherry.com, 2017.

127. Сенахид Незировић: „Искуство и зрелост у сонетима“, приказ књиге Борислава Гаврића

У: „Књиж. новине“, Београд, Р. Србија – Год. LXIX, бр. 1265 и 66, септ-окт. ‚‘17. (стр. 18-19.)

128. Сенахид Незировић: Говор на промоције књиге „Сонети у три круга“ Борислава Гаврића

У: Свечани салон Главне Железничке станице у Београду, Р. Србија – 11. октобра, 2017.

129. Сенахид Незировић: Говор критичара о књизи „Цједило“ Војина Тривуновића >

У: Вијећница К. Ц. „Бански Двор“, Бањалука, Р. Српска, постдејтонска БиХ, 18. октобрa, 2017.

130. М. Р.: „Промоција збирке пјесама Цједило Војина Тривуновића из Бања Луке“ >

У: „Независне новине“, Бања Лука, Р. Српска, БиХ, од 18. октобра, 2017.

131. Сенахид Незировић: Гост – критичар о „Цједилу“ Војина Тривуновића из Бањалуке >

U: „Alternativna televizija“ Banja Luka, R. Srpska, BiH, magazin „5 do 7“; 18/X 2017.

132. Senahid Nezirović: “Prosijavanje bisera”, o ogledima “U dubinama jezika” R. Pavlovića >

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/prosijavanje-bisera.html;

133. Senahid Nezirović: „Iskustvo i zrelost u sonetima“, o knjizi Borislava Gavrića iz Bijeljine, RS

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/iskustvo-i-zrelost-u-sonetima.html

134. Senahid Nezirović: “Poetski testament Ranka Preradovića”, o “Izabranim djelima” >

U: http://www.hellycherry.com/2017/10/poetski-testament-ranka-preradovica.html;

135. Сенахид Незировић: Гост – критичар о роману „Анкина рана“, Жељка Т. Ковачевића >

У: 62. Међунар. Сајам књиге, Београд, Р. Србија, штанд Издавача Републике Српске, 28/X 2017.

136. Сенахид Незировић: „Мртви морају за живота делима заслужити одлазак на сахрану!“ >

У: „Међу бисерима“ Тамара Лујак (афоризми), „Пресинг“ Младеновац, Србија, 2017 (стр.182)

137. Сенахид Незировић: Реч на промоцији романа „Анкина рана“ Жељка Т. Ковачевића >

У: Ј. У. Народна и универзит. библиотека „Дервиш Сушић“ Tузлa, TK, ФБиХ, 23/XI 2017.

138. Сенахид Незировић: Говор о лику и опусу проф. др Шпире Матијевића (1943-1993) >

У: СПКД „Просвјета“, Сарајево, БиХ – комеморативно вече, 30. новембра/студеног, 2017.

139. Senahid Nezirović: Prikazi knjiga čl. Književnoga kluba -Šefke Kalopera, Mirjane Đapo, Indire Jašarević Čandić, Ognjena Tomića i mr Ernada Osmića iz Brčko d. c. BiH

U: „Riječi/Ријечи“, Brčko d. c. BiH – God. I, br. 1 i 2; нoвeмбрa/студеног, 2017. (str. 473-482.)

140. Сенахид Незировић: Поетски тестамент Ранка Прерадовића, о Изабраним дјелима >

У: Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, Р. Српска, БиХ, децембар/просинац 2017.

141. Duška Rebić: „Roman može čovjeka oplemeniti“, o promociji romana „Ankina rana“ Željka K.

U: „BH Glas“, list Udruženja izdavača „Haber“ Tuzla – Godina VI, br. 177; 15/XII, 2017. (str. 20.)

142. Senahid Nezirović: Lektor magist., teza Drage Janjića i Ljubiše Savanovića iz Brčko d. c. BiH >

U: „Raskrsnice“ i „Redefinisanje zonskog sistema parkinga u gradu Brčko“; 15/XII, 2017. (str. 120.)

143. Сенахид Незировић: Гост критичар на промоцији „Сонета у три круга“ Боре Гаврића >

У: Умјетничка галерија Бијељина, Република Српска, БиХ, 26. децембра/просинца, 2017.

144. Сенахид Незировић: приказ „Друге земље“ Шона О’ Брајена из Велике Британије >

У: „Књижевник“, Бања Лука, Р. Српска – Год. XV, бр. 43 и 44; септембар, 2018. (стр. 263 – 271)

145. Сенахид Незировић: Гост промоције романа “Анкина рана” Жељка Т. Ковачевића >

У: СПКД “Просвјета” Брчко д. ц. БиХ, 17. јануара, 2018.

146. Сенахид Незировић: Гост – критичар на промоцији „Сонета у три круга“ Б. Гаврића >

У: ИК „Прометеј“ Нови Сад, Војводина, Република Србија, на Дан заљубљених 2018.

147. Сенахид Незировић: Гост промоције „Међу Бисерима“ Тамаре Лујак,

У: Дом омладине Београд, Република Србија, 12. фебруар/вељаче, 2018. године

148. Сенахид Незировић: 25 година од страдања проф. др Шпире Матијевића, 1943 – 1993

У: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 27. марта, 2018.

149. Senahid Nezirović: Gost književne večeri 25 godina od ubistva prof. Dr Špire Matijevića

U: Narodna i Univerzitetska biblioteka „Derviš Sušić“ Tuzla, 30. mart/ožujak, 2018.

150: Senahid Nezirović: Magnetizam pripovedanja, o romanu „Ankina rana“ Željka T. Kovačevića

U: Internet magazin http://www.hellycherry.com/2018/04/senahid-nezirovic-magnetizam.html

151. Сенахид Незировић: Гост промоције романа „Анкина рана“ Жељка Т. Ковачевића,

У: Организацији СПКД „Просвјета“ Лопаре, Република Српска, 20. Априла, 2018.

152. Senahid Nezirović: prikaz „Svakidašnjih priča“, prof. dr Ristanović Cvijetina iz Bijeljine >

U: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-majstorski (prozni) prvenac.html

153. Сенахид Незировић: приказ „Магичност (а)фор(изм)а“, проф. Станислава Томића >

У: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-magicnost-aforizma, html

154. Сенахид Незировић: почетак поеме „Сарајево“, стр. 20;

У: „Београдске балканске вертикале“, број 6, јануар – април, Република Србија, 2018.

155. Сенахид Незировић: приказ „Зарубљеност прича(ња), проф. др Јелине Ђурковић >

У: http://www.hellycherry.com/2018/05/senahid-nezirovic-zarubljenost.html

156. Сенахид Незировић: слика са 62. Међународног сајма књига у Београду, Србија, 2017. >

У: „Гласник“, часопис СХУ „Добротвор“ Сарајево, ФБиХ, стр. 62 (трећи ред с Аном Никвул)

157. Senahid Nezirović: recenzija poetskog prvenca „Pogledi s mosta“ Vojislava Durmanovića iz Bn,

U: Izdav., delatnost SPKD „Prosvjeta“, Tuzla, Tuzlanski kanton, Federacija BiH, 2018; str. 76 – 77.

158. Сенахид Незировић: гост рецензент промоције “Погледи с моста“ Војислава Дурмановића

У. 23. октобра, 2018. Штанд Р. Српске – 63. Међународни сајам књиге у Београду, Р. Србија

159. Сенахид Незировић Безумна жртва, 25 година страдања проф. др Шпире Матијевића >

У: „Књижевне новине“, двоброј 1275-76, јул-август, 2018. God. LXX,Београд, Р. Србија, стр. 23

160. Сенахид Незировић: прикази „Со на језик“ М. Кравоса“ и „Мушкарац у соби“ З. Певеца >

У: Књижевни преглед, бр. 16. jануар-фебруар-март, 2018, (стр. 35-39), Београд, Р. Србијa

161. Сенахид Незировић: прикази „Просејавање бисера“ и „Искуство и зрелост сонета“ >

У: Књижевни преглед, бр. 17, април-мај-јуни, 2018 (стр. 25-27 и 60-62), Београд, Р. Србија

162. Сенахид Незировић: одломак из поеме „Р(иј)ечи моје“, и гостовање на промоцији!

У: „Београдски балкански троугао“, бр. 7, мај – август 2018 (стр. 21), Република Србија

163: Сенахид Незировић: лектор и рецензент романа „Марија Вишња“ Нешковић Бране

У: „Нова ПОЕТИКА“, Београд, Република Србија, 2019, стр. 271 – COBISS.SR-ID 278518540

164. Сенахид Незировић… “САЊИН МЛАДИЋ – САЊИН“, стр. 110, о аутору, стр. 195.

У: “АЛМА“, XVII конкурс за најкраћу кратку причу, “Дивка“ – књига 285, приређивач – др Ђорђе Оташевић, Београд, Република Србија, 2018.

165. Senahid Nezirović … moderator večeri – 25 godina stradanja prof. dr Špire Matijevića

U: J. U. Cеntar za kulturu i obrazovanje Lukavac, SVEČANI SALON, 16. новембар, 2018.

166. Сенахид Незировић… гост промоције првенца “Погледи с моста“ Воје Дурмановића,

У: Дом књижевности Тузла, Тузлански кантон, Ф БиХ, 17. новембар, 2018.

167. Senahid Nezirović… “Komemoracija povodom 25 god. ubistva prof. Špire Matijevića u Tuzli“

U: www.opcija.net

168. Сенахид Незировић… Похвала – 3. за поему “’Србија“ са конкурса Удружења потомака ратника 1912-1920, градске организације Пожаревац и Народне библиотеке “Илија М. Петровић“ из Пожаревца, Република Србија… www.bibliotekapo.org

У: Концертна сала Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, 15. децембра, 2018.

169. Senahid Nezirović: gost promocije “Suze Srebrenice“, čitao “Mrak u pravom svjetlu“ Nedžada Tufekčića, bivšeg učenika svome profesoru Špiri Matijeviću iz EMHŠC Lukavac, SRBiH, SFRJ.

U: Bošnjačka zajednica kulture “Ihlas“ u Islahijjetu Brčko d. c. BiH, 01. decembar, 2018…

170: Сенахид Незировић: „Зрцало је и српско“, песма за антологију, стр. 12

У: „ЊЕГОШЕВ ВИЈЕНАЦ“, приређивач: Саша Мићковић, Крагујевац, Р. Србија, 2018,

171: Сенахид Незировић: “Мандељштам“, Песник – безумна жртва диктатора

У: „Руска зима у Тузли“, просторије СПКД “Просвјета“ Тузла, ТК, ФБиХ, 21. 12. 2018

172. Сенахид Незировић: гост промоције ИЗАБРАНИХ Д(Ј)ЕЛА Борислава Гаврића

У: Народна библиотека „Филип Вишњић“, Бијељина, Република Српска, 25. 12. 2018.

173. Сенахид Незировић: гост промоције бр. 8 часописа „Београдски балкански троугао“,

У: „Еко бенефити“, Bиблиoтека „Ђ. Јовановић“, Београд, стр. 24, www.dkbg.tk, 28/ХI 2018.

174. Сенахид Незировић: „Петар Кочић“, песма за конкурс „Дринских књижевних сусрета“

У: „Зборник кратких прича и пјесама“, стр. 64, „АсОглас“, Зворник, РС, 2018

175. Senahid Nezirović: gost – recenzent promocije „Pogledi s mosta“ Vojislava Durmanovića

U: Narodna biblioteka „Filip Višnjić“ Bijeljina, Republika Srpska, 22. januara/siječnja, 2019.

176. Сенахид Незировић: Промовисана збирка поезије 16-годишњег Војислава Дурмановића

У: https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id*323898 i NTV „Arena“, Bijeljina, www.ntvarena.com

177. Сенахид Незировић: 85 година од рођења Бранка Миљковића (29.01.1934 – 12.02.1961)

У: Библиотека „Вук Караџић“, огранак „Бранко Миљковић“, Београд, Р. Србија 29. 01. 2019

178. Сенахид Незировић: Похвала за песму на конкурсу „КРВАВИ ФЕБРУАР“,

У: Дом културе Бојник, Република Србија; 17. фебруар, 2019. године

179. Сенахид Незировић: рецензија и гостовање у НУБ РС-е, 15. март, 2019; стр. 201 – 204.

У: „Поет Оне Бањалучанке“, зборник, „Друштво књижевних стваралаца, Бања Лука, РС

180. Сенахид Незировић: поема Сарајево, репринт објављен I пут 1986., у „Значењима“

У: „СРЕТАЊА“, бр. 24 – 25, http://www.udruzenje-pisaca-cegar-nis.com/bilten, php?id=4

181. Сенахид Незировић: Поезија, избор уредника; стр. 21 – 23

У: „СТВАРАЊЕ“, часопис Удружења књижевника Црне Горе; јануар-фебруар, 2019;

182. Сенахид Незировић: Певање о прадавном греху, приказ књиге Војина Тривуновића

У: „Књижевни преглед“, бр. 20; јануар-фебруар-март 2019; www.alma.co.rs

183: Сенахид Незировић: „Смели цветови српске слободе“, песма за први број часописа

У: „САЗВОРЈА“, први број покренутог часописа у Зворнику, Република Српска; стр. 29

184. Сенахид Незировић: Скупштина Удружења књижевника Републике Српске, чланство

У: Вијећница Културног центра Бански двор у Бања Луци; Одлука о пријему, 06. април, 2019

185. Сенахид Незировић: Диплома за освојено друго место у категорији ауторске песме

У: Дом културе „Влада Марјановић“ и удружење песника „Србољуб Митић“, рецитал „СТИХОЗБОРЈЕ 2019“, Старо село, Велика Плана, Република Србија; 09. aприл, 2019

186. Сенахид Незировић: Гост промоције у библиотеци „Ђорђе Јовановић“, Београд, Србија, У: бр. 9. часописа „Београдски балкански троугао“, стр. 12, „Сеоски господин“, хумореска,

16. април, 2019.

187. Сенахид Незировић: Непревазиђено пулсирање завичајног, о Изабраним дјелима проф. и књижевника Борислава Гаврића

У: Књижевни преглед“, бр. 21; април – мај, 2019; www.alma.co.rs

188. Сенахид Незировић: гост постхумне књижевне вечери посвећене Гаврић Бориславу,

У: Музеј Семберије – Бијељина, Република Српска, 15. мај/свибањ, 2019

189: Senahid Nezirović: Gost književne večeri sa Draganom Vilićem, književnikom iz SAD-a

U: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka, 21. maja/svibnja, 2019.

190. Сенахид Незировић: добитник I награде у конкурeнцији „аутор из иностранства“ – јубиларног фестивала „Панонски Галеб 30“, за песму: „Цветови српске слободе“, стр. 36

У: Градска библиотека Суботица, Војводина, Република Србија… 15. jуна/липња, 2019

191. Senahid Nezirović: Senahid Nezirović: Svete suze srpske slobode, pesma,

U: http://www.novihorizont.org.rs/author/senahid; Web sajt Udruženja građana s invaliditetom Srbije

192. Senahid Nezirović: Učesnik „Sarajevskih jutara poezije“, 13. jula/srpnja, 2019.

U: Galerija – kafić „SMOJE“, Sarajevo, Federacija BiH (govorio poemu „Sarajevo“ – I puta)

193. Senahid Nezirović: Gost „ARSOVIJA NA VISINAMA“, „Vršačke Аfirmacije umetnika“,

U: Vršac, Vojvodina, Republika Srbija,. 27 i 28. juli/srpanj, 2019.

194. Senahid Nezirović: Poeme „Sarajevo“ i „Lipanjska noć u šeher Banja Luci“,

U: Književni Radio Kordun, https://www.krk.rs./post/senahid-nezirovic.pesme, avgust, 2019.

195. Сенахид Незировић: „Липањска ноћ у шехер Бања Луци“ (32) и „Сарајево“ (40-42),

У: ГРУМЕН ЗЕМЉЕ“, Зборник Међународног фестивала завичајне поезије. 07. 09. 2019, Војводина, Република Србија (Издавач: Савез српских удружења севернобачког округа)

196. Senahid Nezirović: Promocija Zbornika, u znak sećanja na profesora filosofije i slikara Stanivuk Slobodana, iz Beograda, Kulturni centar Čukarica, Turgenjevljeva 5, Republika Srbija.

U: „Poezofija“, Zbornik – od preko 300 pesnika uvršteno samo 185 autora, 311 pesama na 430 str. Gost u Beogradu, 14. septembra, 2019.

197. Сенахид Незировић: Гост представљања песника из Србије, Српске, ЦГ и расејања

У: Штанд Владе Републике Српске – представништва Републике Српске у Србији на 64. Међународном сајму књиге у Београду, 24. октобра, 2019.

198. Сенахид Незировић: Промотор романа „На крају поворке сахрањивач“, Жељка Т. К.

У: Народна библиотека у Теслићу, 28. новембра, 2019 и Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац, Република Српска, 10. децембра, 2019…

199. Сенахид Незировић: Гост промоције књиге песама „Недодир“ Тање Петровић, проф.

У: Трибина Младих Културног центра Нови Сад, Војводина, Република Србија, 03. 12. 2019.

200. Сенахид Незировић: Гост промоције романа тузланског писца Жељка Т. Ковачевића

У: Дом књижевости Центра за културу Тузла, Тузлански кантон, Ф БИХ, 12. 12, 2019.

201. Сенахид Незировић: Гост промоције романа писца из Тузле Жељка Т. Ковачевића

У: Народна библиотека Зворник, Република Српска, петак, 13. децембра/просинца, 2019.

202. Сенахид Незировић: Гост промоције романа Жељка Т. Ковачевића, писца из Тузле

У: Народна библиотека Шековићи, Република Српска… 16. jануар, 2020.

203. Сенахид Незировић: гостовање на скупштини ДКБ-а и вечери „Мислим, дакле, постојим“

У: ГБ „Ђорђе Јовановић“, Београд, Република Србија, 11. фебруара, 2020.

204. Сенахид Незировић: Похвала за песму „Слава невиним жртвама“ на трећем књижевном конкурсу под насловом: „Крвави фебруар“…

У: Ј. У. Дом културе Бојник, Република Србија, 17. фебруара, 2020.

205. Senahid Nezirović: Predsednik NVO „Dr Špiro Matijević“, Lukavac,TK, FBiH organizovao dodelu književnih nagrada na I međunarodnom konkursu koji nosi ime prof. i književnika Borislava Gavrića (r. 21. X 1936, s Orahovica na Ozrenu, opština Lukavac – u. 23. II 2019, Bijeljina, RS.)

U: J. U. Centar za kulturu Dom kulture „Đuro Pucar Stari“ Lukavac (Grad), TK, FBiH; 23. II 2020.

206. Сенахид Незировић: „Преплет тема и мотива“, приказ књиге поезије „ОПШТЕ ПРИЛИКЕ“ професора и књижевника Зубовић Бране из Новог Сада, Војводина, Србија;

У: „ТРЕМОР“, Зубовић Бранислав, Удружење књижевника Србије, Београд, 2020, СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА: 72. Незировић Сенахид, текст у „Књижевним новинама“, Београд, Република Србија, Година LXIV, бр. 1105 (септембар, 2012) стр. 16.

207. Senahid Nezirović: „Razasuto biserje u stihove“, antologija 14 pesnikinja iz BL i RS-e, 2019

U: https://srpcasopis.org/…/senahid-nezirovic-biserje-rasuto-…/

208. Сенахид Незировић: рецензија антологије „ПоетОне БањаЛУЧке“ Војина Тривуновића

У: https://srpcasopis.org/…/senahid-nezirovic-biserje-rasuto-u-stihove

209. Сенахид Незировић: Српским језиком о Босни, годишњице; 4 деценије од објављивања књиге „Људима и птицама“ Бегић Јусуфа – www.prosvjeta-bijeljina.org

У: СРПСКА ВИЛА, часопис СПКД „Просвјета“ Бијељина; бр. 51, стр. 241-243, о аутору 301

Одјеци и критике

МОЈА ПРВА ЉУБАВ

Лихнида, то име стоји написано у крштеници касабе Битола, у провинцији бивше држав(етин)е краљевине Југославије. Рођењем сам најстарија од, укупно, петеро деце у фамилији. После мене, заплакаше: Цветанка, Богданка, па Ђурђица и најмлађи брат, јединац, Димитар. Татко наш Владо надеваше имена, не питајући мајку Елену. Владао је чврсторукашки, доследно у српско - православно - хришћанској традицији...

Боже, терет је падао на моју кичму! Помагала сам у кући, мајци. Са оцем ринтала око пољопривреде и чувала свиње, пазећи остали сибијан. Па шта остане времена за мене. Лета беху топла, са ретким кишама, док су зиме биле оштре. Пролећа не беше и оно се неумитно, крунило попут бехара. Јесени доносише пуне сепете воћa са дрвећа: слатке нимете: јабуке, шљиве, крушке, дуње, мушмуле, кестена, грожђа, нара и кивија. Урод пртих на пространи таван амбара, направљеног од ораховине. Жито сам спремала у кош, а дотицало је до идућег лета. Хефтено смо јели парче меса, па су коске жртвоване стоке пристизале псу. Таворисмо честито, изнад сиромашних сељана, иако се не могу похвалити да поседовах доста одеће и обуће. Татко Владо куповаше само један пар ципела, за школу. Чизме сам обувала за рад у њиви, због заштите од уједа змија. Имала сам и хаљиницу. Од жерсеја, љубичасте боје и неструкирану. Лептир – машница је, несташно лепршала, налик девојчици мог узраста, у предивном одрастању...

За празнике и славе, дочекивасмо госте, који су стизали у кућу, нуткајући их богатим софрама. Отац беседише, намигујући да донесем хармонику и увесељавам пријатеље, музиком и песмом „Лихнида, мома убава“. Како смо били весела и срећна породица!

Моја прва љубав се десила изненада и неочекивано. Баш као што прве љубави стижу, ненајављене, затичући нас неспремне. Он беше мужеван, развијен, широких рамена, висок младић, пореклом Грк. Гарава коса, натопљена бриљантином, на сунцу се пресијавала. Омађијао ме погледом и очима. Запазих ручерде којима је млатарао у ваздуху и могао ударцем убити најснажнијег вола. Пружих рукицу, а он је пригњечи својим „шафстоком“. Представио се и кроз бисерне зубе рекао име: Одисеј. Због њега молила сам оца да упишем средњу школу, смер - сточарство. Хвалио ми се богатим рођаком у Канади, где ће обитавати на његовом ранчу и бавити се узгајањем стоке... Показа ми фотографије, док „газела“- хеликоптером надлеташе стада. Толико земље је имао да коњем или „моторизацијом“ није успевао доћи кући до касно. Заљубих се до ушију и у срце уденух Одисеја. Ја ученица у Битоли, а моја симпатија бујне косе беше похађала студиј сточарства на Ветеринарском факултету у Скопју. То га не спречи да обилази родитеље, викендом. Раздаљину је преваљивао аутом, моделом спортскога кабриолета што се мени свиђало и беше „шик“...

Једанпут „ухвати“ мргаву, чуварицу свиња. Близу наше куће налазило се језерце где су се квасиле. Преуморна, заспала сам у хладовини, а животиње утекле у кукурузиште. Врућина пустињска. Сунце у зениту. Када се тргох из сна, претрнух од страха. Свиња нигде на видику. Вода се мирно љескала. Запомагах! Потрчах... После сна, сину мисао да животиње ждеру кукурузе. Џепним ножићем одсекох прутић. Затекла сам – хаос! Ноге ми се „одсекле“, како ћу изаћи оцу пред очи? Свиње су стењале. Клекнух да их дигнем, умазавши се блатом. Мргава, терала сам их прутићем низ путић. Надомак тог језерца, где су животиње роктале у блату, растерећујући се од цркавања, појави се мој Анђео. Покушах скренути са путића. Видео ме и препознао, али сам се претварала да ја њега не приметих. У оној брзини, заборавих на изглед! У пробушеним чизмама, старој сукњи и мргава од блата, дошло ми је да пропаднем у земљу од стида. Поцрвенех у лицу. Он је разумео, и не застаде. Сусретох га, још једном, пре него што је одселио.

Могло се поклопити с одласком Одисеја, или раније. Усних како се страсно љубимо... Мајка чула и упитала чије мушко име спомињем? Покушах слагати. Мати подиже обрве и, опасним тоном у гласу, рече:

- Лихнида, не играј се главом на раменима! Родиш ли копиле, не доноси га оцу и мајци на очи. Боље ти је скачи у 'ладан Вардар, да спасиш образ овој млађој чељади, ћеркама и брату, сину мом вољеном! Опомињем те и претим, девојко, ниси дете, памет у главу. Првенче си, најстарија, мораш им бити пример! „Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу“...

Након мајчиних речи, више није било шале. Одлучих да се не виђамо, јер је због мене умео 130 км, превалити за викед из Скопја у Битолу, да би ме видео и му'абетио. Једно вече повери ми татко вест од које сам се обезнанила. Позвао је у госте мога будућег мужа? Тај човек беше син његовог пријатеља са којим татко Владо тад службоваше у војсци Краљевског Величанства. Не питаше хоћу ли пристати – морала сам! У нашој кући појави се човек за кога је отац тврдио како има посао у влади, да је инжењер са редовном платом и пристојно живи у вилетини у Скопју. Била сам у својој соби на спрату. Сестра Цветанка ми је доскакутала у собу и пренела захтев да изађем пред госта – заручника. Сузе ми обливаше лице... Памет се мутила... Одисеј дошао из Скопја и овај викенд, чекајући, а ја морам сићи и служити странца кога моје срце није хтело. Превагну страх пред татком. „Сабрала“ сам се и умила лице, носећи петролејку. Али, одмакнуту тако да ми нису могли видети натечене очи од исплаканих суза. Када сам се обрела у соби, између мог оца и његовог пријатеља видех човека који је морао бити мој муж. Осветљен лампом, окаченом изнад њега, запазих да беше, још, проћелав и са дубоким залисцима. Кад устаде да ми преда поклон, разочарах се колико беше низак. Кратке руке, као у ћате, али зато студеније од змије. Длан руке му знојав, можда од нервозе. Носио је вансеријско, демоде одело, голубије боје! Попут канте ледене воде, бачене на мене такав шок и стрес доживех. Часовник судбине је откуцавао. Погледах у себе, у бунар својих жеља, питајући се хоће ли Одисеј стрпљиво чекати? Надала сам се да ће напаст од овога кловна отићи чим се наједе. Али, авај... Након вечере, госту се ћефну да покажем и музичке квалитете. Татко Владо похвалио се просцу да виртуозно свирам хармонику. Надмено рече: певај „Македонско девојче“. За инат, ја му отпевах „Битола, мој роден крај“, мислећи да ћу га отерати каприциозним, понашањем. Када се насмејао, од ува до ува, ухватих погледом да беше, поврх свега, и крезав!

– Господе, Боже, шта сам ти згрешила?, питала сам се тада! Тај мени туђ и ситан човек, крштени Јованче, у коме се зрцалио од главе до пете, крену према мени. Охоло, пренео је оцу Влади како жели изаћи вани са мном; прошетати после вечере и прому'абетити. Не преостаде ми боље, него трпети, надајући се како ће испарити што пре. – Знате, Лихнида, мени је неопходна жена. Здрава, млада и снажна. Са „миразом“... Погађате... Невина! Девица!!! Желим од Вас направити жену и мајку моје будуће деце. Можете ли ми родити петоро, онолико колико Вас има у фамилији, на окупу, код тате? Морате знати да Вам нећу дати радити, иако сте образовани са средњом школом... Из разлога, што хоћу да ме сваки дан испрати на посао моја жена са осмехом на лицу и дочека са топлим кувањем. Сит сам конзерви из студентских дана и проје. Молим Вас, обећајте, чим се венчамо, да ли ми можете родити петоро деце, Лихнида?! Знам, немате избора, Ваш татко Владо потврди ми да немате момка; уверио сам се да сте и музички надарени. Али, када стигнемо у моју вилу у Скопје нећете смети свирати. Понесите слободно хармонику, али Вам забрањујем да свирате. Прво, због суседа, па тек онда ради мене који сам што видите, озбиљан, послован човек. Ја сам Ваша судбина, па кажем благодарите Господу на мени, јер ћу све учинити да Вас усрећим! Шта сам имао на уму то је сад и на друму, и убеђен сам како немате ништа да ме питате даље, па ћу завршити, са надом у датум заказивање венчања. И путовањем на медени месец...

Док ме татков изабраник Јованче, смарао и гњавио, једним сам увом слушала. Но прича није продирала у моје срце. Не освајаше изгледом и погледом, као што је умео милооки Одисеј, али... шта је – ту је!

Шетајући корзоом, очекивала сам сусрет. Укрштање погледа, и да ће напокон схватити зашто нисам успела доћи на љубавни састанак. Убедила сам се да је сестрица Цветанка однела писамце њему, на вакат, и да се вратио у хотел. Срце девојачко је горело у ватри ашка према Одисеју, који је обећавао лепши, узбудљивији, богатији живот од гњаваже и смарача Јованча, што ми се надвио над главом као пчроклетство! И кога је могао сам намантати на мене проклети Сотона, далеко му кућа на куку-леле била...

Ко је тада питао женско за мишљење? Кога је занимало шта се налази у заљубљеном женском срцу које се надало? Беше ли коме потребно језеро суза и речи што их је ветар развејавао као пшеницу коју сеје сељак на њиви? Како је слаба жена могла одупрети се својој, окрутној судбини и одлуци мушкарца? Какве сам шансе имала да победи моја прва љубав и срце не буде рањено? Никакве шансе нисам имала да победи моја прва љубав, а срце моје су ранили. Нисам се могла одупрети гвозденој вољи мушкарца, јер сам била слаба и економски зависна од породице. Није им требало језеро мојих суза и речи које су, ветром, расејаване, а да рода нису давале. Никога није интересовало шта се налази у заћореном срцу Лихниде. Не упиташе за сагласност мене, Лихниду, и све прође без мог мишљења и пристанка.Туго, непреболна! Поред свега, у глави тутњи да направим компромис са срцем, у посве патријархалној средини. Огледајући се у зрцалу и, утешно жвачући „гјумелезе“, рекох двојници: - Па, добро, ако је тако, Лихнида, шта ти преостаје? Не пружају ти шансу да узмеш или оставиш, јер мораш и присиљена си – узети наметнуто. Љубав нека зри, промениће се околности. Пођахкад волиш нешто, а то испадне лоше за тебе, а са друге стране, опет, нешто мрзиш, а то може испасти добро за тебе. Човек не зна шта га чека у будућности. Намерих дозволити срцу да ме води у пролазном животу, али је испало како се нисам ни у најгорем сну надала. Без искуства, морам на сабурли начин превладат искушења.

Удадох се за налета кога ми, унапред, одредише. И, уместо да будем женица, претвори ме у строј за: рађање, кување, пеглање, прање, усисавање и трпљење. Прва година је некако и прошла. Покушавала сам да се свикнем на тај живот. А онда је стигла радост у мој брак и те године... Када је убијен, у савезној америчкој држави Тексас, граду Далас, 35-ти председник Сједињених Америчких Држава Џон Кенеди! У години туге за један део света, код мене се славило рођење првенца – сина Владе. Прво, па мушко! 'Алал вера, Лихнида! Јованче донео одлуку да, у знак захвалности, према мом оцу Влади, који га је усрећио кћерком, надене исто име своме првенцу! Када га упитах: може ли боље и лепше, призна да никада није имао хајра у коцкању, али у љубави – да! Јованча напада поседничка психологија; сматрајући да сам његова „ствар“ слично кошуљи коју испрља или поцепа када хтедне! Ћутке сам подносила, верујући се да ће и мени сванути једног дана. Отада, све пусте године, почех - писати. Прво у себи, а онда и тајно, на папиру. Избацивала сам из себе огорчење и отрове згађености над животом, скривајући свеску на тајном месту, тако да је моја казна - Јованче не пронађе, ни посумња у моју верност.

Преокрет се десио у доба економске кризе. Јованче, одједном, више није имао исти број муштерија на послу. И промет је значајно умањен. А он, ушао у пројекат изградње викендице изнад прелепог Охридског језера. Није могао изаћи на крај са плаћањем рачуна за вилу, школовање двоје деце (у међувремену, пристиже нам други син Лаза!) и градње „Карингтонке“ на предивној локацији мало изнад бисера - града Охрида. Једно вече дође скрхан, и скљока се за сто, позивајући ме да му се придружим, иако сам увек морала стајати на ногама док он није завршио са предјелом: супом, главним јелом: шницлом и порцијом „гравче на тавче“ зачињеним наном са планине Галичица, те десертом: гурабијама, са козјим млеком и пекмезом од јабука. Једва сам дочекала да седнем, не чекајући да понови двапут, и претворила се у уво. Његов дијалог, у ствари, беше монолог. Прво, на дневни ред стиже наш „љубимац“- ауто. Хитна продаја како би отплатио дугове! Друга мера беше да син – првенац Владо, сматран солидним ђаком у школи, не студира. Оклеваше даље, шта ће рећи... дохвати дрхтавом руком чашу воде, тако да сам већ помислила како му није добро. Ексирао је, до дна! Одхукнуо, скидајући тешко бреме сопствене одговорности, а потом јекнуо, попут рањеника... – Лихнида, жено вољена, одлучих да те запослим у лист „Млади борац“, у Скопју, на месту пословне секретарице. Конкурс је расписан: најбрже куцаш на писаћој машини, а одлично познајеш граматику и правопис. У предности си; добићеш највише бодова на фамилију; приправник си. Суштина је у поштењу! Директор новина Гмитар, од Прилепа, је мој пријатељ и неће дроље, које би га шпијунирале, и, отерале у „бајбок“. Нејсе, одсад ћеш своје радно место и главу на раменима чувати, држањем језика за зубима! Посумња ли мој пријатељ у тебе, знај, Лихнида, крви ћу ти се напити, кунем се... а, знаш да пиштољ аустријске производње и марке „Гезер“, чувам за не дај Боже. Тим речима заврши што га је тиштало цео дан или недељу. Појмих, крајње озбиљно, претњу изговорену у хуји, а онда прогутах кнедлу. Ама, беше ми стало да почнем зарађивати своју пензијицу и, коначно, прхнем на слободу као 'тичица из златнога кавеза, у који ме заточио мој супружник Јованче. Између зидова кућа, мужеви су претварали жене у роботе због – работе!

Седела сам, притајена да мирно слушам, а, хтедох ђипити од среће и задовољства. Јер, небо је услишило моје тихе молитве које сам, малим језиком на срцу, изговарала. Увек се надајући промени судбине, у бољем и лепшем правцу који ће донети женском срцу жуђену радост и слободу... Хвала и Слава Господу!

Први радни дан је протекао без проблема. Имала сам пуне руке посла и једва стигла доручковати. Касније, указала ми се прилика да „густирам“ кафицу. Без могућности да пијем у канцеларији, осмелила сам се и отишла до кухиње где ме је дочекала љубазна куварица. Док се окренух, пљеснувши дланом о длан, пауза пролете. Договорисмо се да нас две изађемо у лагану шетњу корзоом. Моја нова другарица Лезета је хтела да ме што боље упозна. Прихватих позив. И виђасмо се, шетајући као докон свет за време пауза... Но, убрзо, куварица - распуштеница, сконта да јој, ипак, не одговара друштво (не)срећно удате мајке и родитеља, па ме се отараси. Разлог беше у „цурењу“ трача да се шеф, усудио, дрско, ставити руку на моје раме док сам нешто хитно прекуцавала у његовој канцеларији. Погледах га, љутито, а он, задрхта, слично мишу. Извинуо се и замолио да халалим такву неспретност, с обзиром да се никада неће смети поновити. Како бих се смирила, донесох одлуку да изађем... дан беше сунчан, идеалан за шетњу. На улици, продавци нудише тулипане различитих боја. И онда, одједном, угледах – њега... испочетка нисам веровала очима, сматрајући да је утвара, послат знак и поклон са неба или утеха... Срце ми заигра, у грудима, од усхићења. Разум надвлада срце и деценије чекања. Заклоних се иза широког дрвета прве тополе, дозивајући га именом: Одисеј! Окренуо се, али не разабра одакле позив допире. Не одустајући, опет, понових позив, а он се нагло окрену, иако ме није уочио. Игром са њим, одсутним у Канади, све ове деценије желела сам га слатко мучити и осветити се. Извирујући иза тополе, са намером да га зовем и трећи пута, он застаде и пажљиво проучаваше место одакле је глас отпослат. Угледао ме и морадох открити свој „заклон“, те му прићи. Корачах ка њему као према Творцу, а прожимало ме осећање тоњења у асфалт. Чекала сам да ме спаси његова снажна рука. Поздравих га. Руковасмо се попут знанаца. Моја рукица заврши у његовој сурли. Чинило се као да је океан појео бродић... Осмотрих га, из близине. Остарео, поседео, са дубоким залисцима избораног лица, али елегантан, Одисеј ме не препозна!? Чизме, „каубојке“, украшене мамузама су звецкале, а беше још виши од мене онако ситне и рахат животињарењем попуњене женице... Не знам зашто, тада ми се поглед „прилепио“ за његов шешир, широког обода, беж боје...

-Господин Одисеј?

- Да, госпођо! Могу ли сазнати одакле се познајемо и како знате моје име?

- Дуга је то прича, без срећног завршетка, драги пријатељу...

- Знате, моје време је новац! Уколико није баш дугачка та прича, могу ли Вас, понизно, замолити да ми је испричате док будемо цедили „фицука“, са крофнама?

Отишли смо у кафану, близу каменог моста над Вардаром, угнежденој на једној од најелитнијих локација у Скопју. Разговор ми је мелем, а дуго затомљивана осећања ме преплавише. Нисам била жедна, а „гутала“ сам његове речи. Свака мисао је излетала из уста попут драгуља које сам скупљала да их никада више не загубим. Поверио ми се да, тамо далеко, живи са странкињом, у другом браку. Посведочи ми да се обогатио да не зна колико има новца у банци, додајући како га то не усрећи у животу. (Стално се питао који сам ја „каменчић“ у мозаику његовог живота и где ме упознао?!) Уверих се како ми је постао још даљи и туђи, па се не усудих одмах разоткрити све детаље мог живота и приватности, јер ме код куће чекала аждаја - муж Јованче! Боже, опрости што слагах Одисеју, првој, племенитој љубави и храни мојих снова...

Живот пролазише споровозно. Губитак се повећавао. Схрван бригама и послом без нафаке, у општој кризи, Јованче испусти душу. Постадох удовица, са двоје „деце“ пред женидбом. Тепам овако, а не синови, људи, јер свакој мајци су њена деца увек би(ва)ла и остаће мала. Живот ми се свео на повремене одласке у госте код њих, сестара или брата јединца. Шесто лето, након смрти мужа Јованча, Бог узе моју, најмлађу сестру Ђурђицу. Одлазећи на гробље, погледах слику (не)спокојног и бесмртног покојника.

На једном споменику, исклесаном од гранита, уочих познато име и презиме, исписано златним словима, са сликом у облику медаљона. Ноге клецнуше, као кад угледах авет први пут, прву љубав мог живота, мог Одисеја... горко заридах над својом судбином... која ме кажњавала чемерно тако да сам морала пити пелин, уместо меда! Несигурно, приђох споменику. Не беше ме страх смрти. Додирнух руком слику и пређох прстима по његовом имену и презимену. Поново, не осетих топлину. Жрвањ судбине не врати у живот моју прву љубав. Чудо се деси: васкрсну време из пешчаника, и живот настави. Кише су сапрале текст. Читала сам га избледелог, на једвите јаде. То ме докусурило... Нисам имала у себи, ни зрнце снаге да кренем даље. На клупи, опет, заплаках... Ово беше урота судбине. Господе Боже, све што заволех морала сам сахрањивати, пре себе! Зашто? Изгубих прву љубав у животу, наликујући детету које искида огрлицу са лепим бисерима, извађених са дна Охридског језера, и не уме спојити. Платих највећу цену, а нисам била награђена, да ме буде пољупци човека мојих снова, да ме обасја сунце, да се огрејем и загрлим осећај среће... Чинило ми се да сам у дивљој реци, али ме вртлог живота не повуче у смрт. Да се прекине рањавање болног срца које је имало право на љубав. Али неправедни живот, без милости, зада ми ударце у срце, не по лицу и глави...

Tаворим. Помажем се у ходу, штаповима. Ретко ми дођу Цветанка и Богданка, те брат Димитар – Диме. Немају времена... Док је дан, могу читати. А затим, одмарам поглед на површини воденог огледала, које се пресијава као бриљантин у коси моје прве љубави – Одисеја. Човека мог живота који није умро, него заспао у мом срцу. Верујем да ће ми наставити слати осмехе на рачун моје умрганости, у младости када сам чувала свиње, правећи штету породици! Заваравам се да је одјурио кабриолетом... али не, Одисеј не остави иза себе облак прашине. Пресели у облак попут мог, најлепшег, анђела чувара... само, не знам да ли ми опрости што издадох Љубав и нисам дошла на заказани састанак који је могао променити нашу судбину?! Моју прву љубав, тужно, „сахраних“ у чистом светлу, у срцу и шкољкама Охридског језера, препуног бисера, где ће вечно живети, налазећи убав дворац и Божији благослов.