Члан УКРС

Ћеранић Предраг

Предраг ЋЕРАНИЋ, рођен је 01. 01. 1964. године у Црквици, општина Зеница, Босна и Херцеговина, држављанин Босне и Херцеговине и Републике Србије, живи и ради у Бањој Луци. Основну школу похађао у Зеници у периоду од 1970. од 1978. године. Од 1975. до 1978. године као члан Литерарне секције „Рашко Димитријевић“ при Основној школи „1. мај“ заступљен у литерарном зборнику „Славуји из Црквица“. У Зеници је стекао и средњешколско образовање (Гимназија „29. новембар“, период 1978-1982) а по завршетку средње школе (1982) одлази на служење војног рока. На Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, одсјек за филозофију и социологију, дипломирао је 1987. и стекао звање професора филозофије и социологије. На Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 02. 07. 2008. одбранио магистарску тезу „Модели контроле рада обавјештајне службе“ и стекао звање магистра државно – правних наука. На Факултету безбедности Универзитета у Београду 24.06.2014. године одбранио докторску дисертацију на тему „Јавне политике Босне и Херцеговине у области безбједности и стекао звање доктора наука одбране, безбедности и заштите. Претходно је на Правном факултету Слобомир П Универзитета у Слобомиру – Бијељина 16. 09. 2011. одбранио докторску дисертацију на тему „Правно-политички аспекти цивилне контроле система безбједности у БиХ“ и стекао звање доктора правних наука.

Звање доцента из уже научне области Безбједносне науке стекао 24. 11. 2016. године на Универзитету у Бањој Луци. Од марта 2017. године обавља дужност декана Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Бави се књижевним радом, објавио је пет књига из области књижевности (поезија).  До сада је објавио и шест књига из области безбједности. Члан је Удружења књижевника Републике Српске од 1999. За личну храброст испољену у рату, 1993. године Указом предсједника Републике Српске одликован је Орденом Милиша Облића.

У издању  ЈП Глас Српски, Бања Лука, објавио књиге поезије: Небеска граматика (1996) Гравитација мртвих (1997) Метафизика ријечи (1999) Онтолошки доказ (2002). У издању Бесједе, Бања Лука, објављена му књига Феноменологија надахнућа (2011).

Заступљен је у више антологија поезије: у антологији српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине XX вијека „Антологијиа савремене српске поезије Републике Српске“, Радивоја Микића, Матица српска Републике Српске, Бања Лука, 2001.; у  антологији Милоша Окуке „Добра земљо шапни кроз згњечене влати“: српска књижевност Босне и Херцеговине од Љубавића до данас : антологија поезије и прозе, Задужбина “Петар Кочић”, Бања Лука, 2001.; „Насукани на лист лирике” Анђелка Анушића и Живка Малешевића, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006.; у антологији савремене босанскохерцеговачке поезије у избору Марка Вешовића „Да је барем деведесет трећа“, Добра књига, Сарајево, 2010.

Библиографија:

Књиге поезије:

 

  • „Небеска граматика“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1996.
  • „Гравитација мртвих“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1997.
  • „Метафизика ријечи“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 1999.
  • „Онтолошки доказ“, ЈП Глас Српски, Бања Лука, 2002.
  • „Феноменологија надахнућа“, Бесједа, Бања Лука, 2011.

 

Монографије, уџбеници, публикације:

  • Ко контролише обавјештајне службе: модели контроле обавјештајне службе, Бесједа, Бања Лука, 2008.
  • Ко чува чуваре – Контрола система безбједности у БиХ, BLC-Бесједа, Бања Лука, 2011.
  • „Изнад тајних служби“, Филип Вишњић, Београд,
  • „Коме сметају мали Руси“, Филип Вишњић, Београд,
  • „У дворишту малих Руса“, Филип Вишњић, Београд,
  • „Безбједносна политика – Прилике у Босни и Херцеговини“ (монографија), Факултет безбједносних наука Универзитета у бањој Луци, Бања Лука, 2020.

Одјеци и критике

АВАНТУРА

Нисам могао
а да у пјесму
не закорачим
Хтио сам да пробам
кошуље које самогласници
облаче пред одлазак на литургију
Додирнем рими плетенице
да планинарим по стиховима
Кроз димњак кришом
запети дођем до подножја
Палим и гасим метафоре
увјерен да је пјесма живо биће
а запис на хартији
само њена фотографија.

 


ОСТРОГ

Све ће се осим ријечи распасти
Оне су прве и настале
Њихови тупи кораци одзвањали су дуго
ходницима кроз које је неуморно
вијугала празнина

Једна кључна ријеч
која је у свецу била непрестано
очувала се и отјелотворена
под Острогом стоји и казује

Нераспаднута ријеч
на којој се одмара свијет
у нас ће да продре онолико
колико јој врата одшкринемо.

 


ПУПЧАНА ВРПЦА

Пупчана врпца
између мене и ријечи
Ријечи су слијепе
и спавају

Одшкринем врата
оне под јорганом
Прозорско стакло
замагљено од даха

И смрт зазире
од ријечи
Зато их ослушкује
и уходи

Ријечи неће
да се изују
Узалуд их грди
празнина
Витла за њима

Обично се крећу
у јату

Туширам се ријечима
прије но што усним.

 


ДЈЕТИЊСТВО

У мени се простире
стрпљиво грађени зид
голем утег који претеже
Дјетињство
на њему се одмјерава
наше пристизање
и смрт сувише лака
да би је осјетила казаљка
Постепеним губитком
поплочано је дјетињство
под којим још спавам
и под којим смо вјечито
ја и моја смртоносна глава
Често ме буди
неуморна жеђ нека
молећива тужна и далека.


ПРОЗОРИ

Дубоко у нас утиснути
кроз њих дишемо
До изнемоглости
објашњавају нам прозори
зашто умиремо
Радујемо се
њиховој ведрој нарави
Завјесе навучене на њих
неизоставне кошуље
Бљеском отпоздрављају
Слично и ми чинимо
малом сликом у дну ока.

 


ПТИЦА


Док зора стрпљиво отвара
очне капке спавача
Упаљена птица ноћи
извукла се из постеље
и отишла далеко
Остао је разасут по соби
само мирис њен
престрављен.

 


ГРАВИТАЦИЈА МРТВИХ

Вјерујемо искључиво мртвима
Њихово свјетлуцање
из витрине пуне књига
чини да снажно
поимамо страшан ауторитет
док ништавило немарно
ниче из наших сљепочница
Често им се и не знајући обраћамо
Нема бољих саговорника/
Мртви су вјечита мастионица
Умачемо у њих своја питања
Мртви имају гравитацију
Батргамо у том вртлогу
Гравитација - то је та озбиљна
повлаштена мана мртвих
Да привлаче
Да се нас чврсто држе
док звецкамо костима
Гравитација - то је оно што нам не да
да се распарчамо
да се расплинемо у тишину
Гравитација - свему даје смисао и тежину
Гравитација оштра као кровови кућа
притишће и сијече
Најјаче је осјетим у глави
Свијест о њој увијек ме порази
Знам да је привид све
ал не разумијем
и не разликујем.

 


ЈУТРЕЊЕ


Више анђела
него свештеника
више молитве
него ваздуха
Јутро кад улази у цркве
чини то на прстима

Јутрење је благослов
без којег не могу
да се пробуде пупољци
нити из сна птице да доведу

Сањиви оци поју
Низ њихове гласове
трче серафими

Цика буди светитеље
Враћају се
у иконе

Једино свети Георгије
у аждају и даље
забада копље.

 


БИЈЕГ АНЂЕЛА

Док анђео
са фреске у језик
претрчава
звоно окреће главу
зидови журе
игуману бјекство
да пријаве
А он се већ пролама
кроз сугласнике
и странице.

 


МАТИ

Мати је отворила кишобран
Хтјела је снове
да ми сачува

Напиољу је сијала празнина
Мати је раширила ноћ
и покрила ме

Ујутро се умивам
молитвом
с њених усана

Излазим из куће
За мном умјесто сјене
иде њен благослов.   


Издања

Гравитација мртвих (1997), књига поезије, ЈП Глас Српски, Бања Лука

Онтолошки доказ (2002), књига поезије, ЈП Глас Српски, Бања Лука

Феноменологија надахнућа (2011), књига поезије, Бесједа, Бања Лука


Писмо