Члан УКРС

Станишић Млађо

         Млађо (Божидара) СТАНИШИЋ, рођен је 1958. године у селу Бргуле, општина Вареш. Писањем поезије почиње се бавити као средњошколац. Док је студирао на Педагошкој академији у Сарајеву, на групи за српскохрватски језик и књижевност, његову склоност према поезији примјећује проф. др Разија Лагумџија која га подстиче и даје му подршку да почне објављивати своје стихове у локалним омладинским, студентским и другим листовима.

         Млађин стваралачки пут прекида рат, али се он наставља доласком у Бијељину, у поратним годинама.

         По тематици Млађина поезија се најчешће карактерише као родољубива и социјална, док је у збирци Немој ме питатаи зашто ти пишем заступљена чисто љубавна поезија. Дио свог стваралаштва Млађо је посветио епици тако да је на његове епске стихове, у осмерцу и десетерцу, снимљено више гусларских пјесама.

         Поезију Млађе Станишића карактерише једар, набијен стих, емотивно и надражајно врло јак. Једна од карактеристика његовог стварања је снажна, убојита метафора, коју често користи. Млађино стваралаштво високо је рангирано од стране великих пјесника Љубивоја Ршумовића, Добрице Ерића, Рајка Петрова Нога, Радмиле Поповић.

         За свој стваралачки рад често је награђиван:

         ,, Соколово перо“ Соко Бања,

         ,, Плава повеља“ Палић,

         ,, Оловко не ћути“ Барајево,

         ,, Вукови листари“ Лозница,

         ,, Моравске тајне“ Ћуприја,

         ,, Меланичке вечери“ Софија, Бугарска,

         ,, Између два свијета“ ( Бранко Миљковић“ ), Ниш.

         Заступљен је у више пјесничких зборника код нас и у Европи. Превођен је на бугарски, шведски и норвешки језик.

         Године 2019. представљао је бијељинску подружницу Удружења књижевника на 4. Међунардном фестивалу поезије у Бањој Луци.

         Члан је књижевног клуба ,,Јован Дучић“ у Бијељини, Удружења књижевника Србије у дијаспори, Удружења књижевника Републике Српске.

 

Библиографија

Објављене збирке пјесама

   1. НЕШТО СЕ ОВДЈЕ СТРАШНО ЗБИЛО, Издавач Младост Бијељина, 2003. г

   2. НАДА ЈЕ НЕГДЈЕ  ИЗА НЕБА, Издавач СПКД Просвјета, Бијељина 2008.г

   3. ИЛИЈАШ ОГЊИШТЕ УЖАРЕНОГ БОЛА, Издавач Удружење умјетника, Књижевни клуб Милош Црњански, 2013. Г

   4. КАД НАЂЕМ СРЕЋУ ШТА ЋУ СА ТУГОМ, Издавач Народна библиотека Филип Вишњић 2016.г

  5. НЕМОЈ МЕ ПИТАТИ ЗАШТО ТИ ПИШЕМ, Издававач ЈУ Народна библиотека Филип Вишњић Бијељина 2017. Г

  6. НА УТАБАНОЈ СТАЗИ НЕМИРА, Издавач Свет књиге, Београд 2020.г

Пјесме објављене у антологијама

Молитва ратника – Са друге стране медаље, Београд 2019, г.  страна 23. Издавач Милан Стевановић – Трновица, Београд 2019.г.

Пјесме објављене у домаћим зборницима

  1.Умјесто сунца сија челик – Семберска лира, Бијељина 2004. г, страна 242.

   2. Деведесет друга – Семберска лира,  Бијељина  2004. г, страна 243.

   3. Орачи неба, – Семберска лира , Бијељина 2004.г. страна 244.

   4. Шта ми дадоше а шта узеше – Семберска лира, Бијељина, страна 245.

   5. Неко други за те живи – Семберска лира, Бијељина, страна 246.

   6. Посљедња станица – Семберска лира, Бијељина, страна 247.

Семберска лира, издавач ОО СПКД Просвјета, Бијељина 2004. г.

   7. Моје село некад – Поетска сванућа, Бијељина 2010.г. страна 320

   8. Ширином ме притишће равница – Поетска сванућа, Бијељина 2010.г. страна 321

   9. Балкан – Поетска сванућа, Бијељина 2010. г. страна 322.

Зборник Поетска сванућа, Издавач ДОО Знање, Бијељина 2010.г.

   10. Сан о Косову – Видовданске бесједе, Приједор 2013.г. страна 121. Издавач Библиотека Приједор

11. Међу звијездама  – Бескрајни плави круг, Бијељина 2011.г. страна 139.

12. Расути гробови –  Бесскрајни плави круг, Бијељина 2011. г. Страна 140.

13. Балкан – Бескрајни плави круг, Бијељина 2011.г. страна 141.  Издавач Књижевни клуб Милош Црњански,  Бијељина 2011.г

14. Молитва ратника – Бисери духовне поезије, Бијељина 2013. г. страна 7. Издавач СКПД Просвјета, Бијељина 2013.г.

Пјесме објављене у страним зборницима

  1. Заспале хумке – Рудничка врела 2005.г. страна 63. Издавач  Културни центар Горњи Милановац

  2. Расути гробови –  О Србијо мила мати, Барајево 2006. г. Стана 71. Издавач Књижевни клуб Јован Дучић

 3. Балкан – Оловко, не ћути – Барајево 2009.г. страна 48. Издавач Књижевни клуб Јован Дучић

 4. Ширином ме притишће равница – Зборник поезије и прозе, Српско књжевно удружење Милош Црњански  у Шведској- Штокхолм,  2009. г. страна 196. Издавач Српско књижевно удружење Милош Црњански у Шведској, Штокхолм 2009. г.

 5. Кројачи свијета – оловко не ћути, Барајево 2011. г. страна 117, Издавач Књижевни клуб Јован Дучић, Барајево

Пјесме објављене у часописима

1 . Расути гробови – Српска вила бр.22 Бијељина 2005. страна 131. Издавач 

Просвјета Бијељина 2005. г.

 2. Балканска крчма – Културни билтен Црњански, Бијељина  2010. Страна 71. Здавач Књижевни клуб Милош Црњански , Бијељина 2010. г.

 3. Деведесет друга – Српска вила бр. 50. Бијељина 2019. г. страна 205.

 4. Орачи неба – Српска вила бр.50. Бијељина 2019. г.  страна 205. Издавач Градски одбор Српског и културног друштва Просвјета Бијељина 2019.г.

Дуге објављене пјесме и стихови

Тузланска цеста – Прилог књизи Тузланска колона,  Бијељина 2017. Године, стране 76-77, Издавачи БОРС Републике Српске и Музеј Семберије, Бијељина, 2017.

Јуначки понос – Епитаф на споменику  палим борцима Илијашке бригаде, у порти цркве Свете Петке, на Пет језера у Бијељини

Епитаф – споменик изгинулим у Тузланској колони 1992. године, Градско гробље Бијељина.

Епска поезија:  пет ЦД пјесама које су посвећене ратним и другим херојима српског народа, а које уз гусле пјевају реномирани српски гуслари Вукан Ђука, Драган Анђић, Лука Бошњак, Радован Рашо Вучковић , Зоран Племић,  Ђорђе Копривица и други.

Награде и признања

Трећа награда – Вукови ластари, Лозница , 8.11.2006. године.

Похвала –  Књижевни клуб Душан Матић Ћуприја на конкурсу Моравске тајне, 28.7.2006.г.

Похвала – књижевни конкурс Соколово перо,  Сокобања 5.7.2008.г.

Диплома и сребрена медаља за друго мјесто – оловко, не ћути, Барајеву у походе 26. 8. 2009.г.

Похвала – Јутро над Озреном, књижевни конкурс Сокобања, 5.7. 2008. г

Диплома- 9. Позивни конкурс, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 12.2.2010.г.

Повеља – 13 ЈУ ФЕСТ,  Палижки галеб, Суботица, Заједница књижевних клубова Србије 16.6.2007.г.

Већи број захвалница, плакета и других похвала.

Одјеци и критике

ОРАЧИ  НЕБА

Крваве бразде легле по небу,
плугови ужаса земљу ору.
Прљаве руке овдје перу,
кап смо воде у црном мору.

Сотона јаше облаке бијесне,
тама разума сунце скрива.
Боже, погледај са висине тијесне,
шта се то овдје доље збива.

Грабљиве птице из далека,
кљуцају сјеме са свих страна.
Тјера их глад и сила нека,
похлепа јаше разуздана.

Мрачних сила синова ситих,
све више има сваким даном.
тужна  ће ова земља бити,
јер рађа сјеме отровано.

БАЛКАН

Чувај се, ово је овдје Балкан,
Крвава џунгла гдје траже спас.
Сав је тамним бојама саткан,
тражили су себе, нашли су нас.

Овдје су свитале крваве зоре
и сви вјетрови нашли станишта.
Од пакла је овдје било горе,
овдје се гнијезде црна ратишта.

Смрзнута санта леда, усред љета,
Балкан је ледио на лицу боре.
Овдје црно цвијеће цвијета
и од пакла је овдје бивало горе.

Балкан је мисао на ивици,
пут без почетка и краја.
Трошна кућа на стрмој литици,
граница између пакла и раја.


РАСУТИ  ГРОБОВИ

Плачите , заспале хумке,
на пустом бријегу мртвог села.
Плачите, увеле булке,
тужне латице цвијећа свела.

Плачи , младости остављена,
уклесана у хладном камену.
Умри , прошлости заборављена,
што си корачала у невремену.

Пута нема, само бол је утрта,
магла је покрила стазе заборављене.
Боравишта ваша разасута,
спавају у грудима земље остављене.

Јаук вјетра вам молитве чита,
уморно небо пали свијеће.
Самотњак пусти што дивљином скита,
болно јауче кад нико неће.

Плачите, заспале хумке,
чежње која је у сну престала,
увеле су посљедње булке,
младост је с тугом нестала.


МОЛИТВА  РАТНИКА

Опрости Боже и ви до Бога
Свети чувари земље и неба,
што смо се хватали имена твога,
највише онда када не треба.

Наш пут бјеше пун искушења,
тријезнили смо се на слатком пићу,
изгубише се наша хтијења,
а зоре тамне, свићу ли свићу.

Помози Боже и ви до Бога,
да пастир стадо своје нађе,
да дође до раја свога,
без пушке, ножа и без свађе.

О драги Боже пут покажи,
у мрачној шуми наших мисли,
дуго нас воде тешке лажи,
На пусто острво гдје смо се стисли.


КРОЈАЧИ  СВИЈЕТА

Кројачи свијета, маказе вам тупе,
нисмо ми штоф за ваше  балове.
Небески народ неће снове скупе,
да им око врата плетете шалове.

Хаљину црну натопљену крви,
понудисте младој  невјести.
Није важно ко јој  бјеше први,
ал’ ви за кума не можете сјести.

Нерођену дјецу бацате у јаме,
око врата свата свилени гајтани.
Барутом посуте постеље од сламе,
с бакљама у руци чувају шејтани.

Нисмо ми штоф за бал вампира,
јефтини рачуни крчме без крчмара.
не летимо лако ко змај од папира,
Ваша нас љубав убија, замара.


ВЕЛИКО  ПОЗОРИШТЕ

Завјеса је пала, представа још траје,
публика иста, а глумци стари.
Исти се комад већ дуго даје,
ал’ зато нико не мари.

Свијетла су се већ давно погасила,
актери су још на тамној сцени.
Савјест још плута, да ли се спасила,
аплауз је пао у понор студени.

Велика сцена све је већа,
Драма се не скида са репертоара,
заплета више, чија је срећа,
ко ли кога заправо вара.

Дантеов пакао ил’ Божији рај
Ко је писао чудни сценарио
када ће драми доћи  крај,
ко ли је кога преварио.


ШИРИНОМ  МЕ ПРИТИШЋЕ РАВНИЦА

Изгубих се негдје у равници.
Запљусну ме хладни талас  Дрине.
Немам куда кући да се вратим.
Ријеку гледам жеља да ме мине.

Заклањам се иза голе равни,
у даљини тражим уточиште.
Гдје су сада ти брежуљци травни
Гдје је сада моје боравиште.

Поглед преко хоризонта оде,
прати мис’о  која ме прогања.
Гдје сте бистре ви планинске воде
Још је срцу остало да сања.

Ширином ме притишће равница.
Планине ме висинама зову.
Невидљива близу је ивица.
Тло измиче тражећ ’ мис’о нову.


ЧЕМУ  СВЕ ТО  ДАНАС

И чему све то данас
Испране ријечи, препуне  великих фраза,
а шта је остало иза нас,
коров и пепео безимени стаза.

Коме велике ријечи малих људи,
оних што су скривени гледали клање
лако те издао, а сад ти суди.
Свечано на груди ордење, признање.

Заоране клетве ничу родне груде.
Разлијежу се јауци изгубљених душа.
И Бог се пита шта ће да буде
Кад нас ђаво сваким даном куша.

Продадосмо,што не бјеше наше,
част предака, историју славну,
што се чојство и јунаштво зваше.
Продадосмо  жилу  срца главну.

Све хероје зване и незване
Продадосмо покољења клицу
и гробове, знане  и незнане
И дођосмо на саму ивицу.

И чему, све то данас
Када смо остали без јуче
Прашина и дим иза нас
Ни савјест да зајауче.

Бјесомучно, прашину у очи.
Сеобе су наше битисање
Имал’ ишта да Србину значи,
кад сам себи наручује клање.

Завјеса се не диже са сцене,
глумци комад играју у тами
На публици све је теже бреме.
Понор мрачни чека, вреба, мами.

Ни улога за коцкарским столом.
Нема више...Све је игубљено.
Играју се још са нашим болон.
Дуг ће плаћат’ девето кољено.

И чему све то данас.


ЗАШТО  ТИ  ПИШЕМ

Због нечега је и сам  Бог хтио,
да те памтим, име ти не бришем.
Не тражим ништа сем  хартије дио,
да те сањам и пјесме ти пишем.

Немој ме питати  зашто ти пишем,
дубина срца нема границе.
К’о да ме питаш зашто дишем
и зашто књига има странице.

Немој, не треба...буди оно што јеси,
ја ћу те тражити тамо гдје те нема.
Ту сам увијек на истој адреси,
на звјезданој  стази гдје љубав дријема.


НАТОЧИ  СЕСТРО

Наточи, сестро, нешто жестоко,
душа ми је узорана болом.
Од горчине нек засузи око,
хоћу ноћас да умрем за столом.

Нешто оштро к’о сјеверац ледни,
што дах мрзне и обара с ногу.
Нешто што ће к’о пољубац чедни,
загријат душу, а платит не могу.

Наточи, сестро, једну али пуну,
к’о моја душа што од бола плаче.
Циган стари нек’ гитаре струну,
удари снажно, да се чује јаче.

Наточи, сестро и сједи крај мене,
многе си прије мене служила пијане.
Нек’ ми отров проструји кроз вене,
нек’ ме нема и нека нестанем.
   



Писмо