Члан УКРС

Ђурђевић Милорад Мишо

Милорад  Мишо  ЂУРЂЕВИЋ, рођен је у Зеници 24.11.1957. године. Дипломирао на Правном факултету у Зеници и Сарајеву, Универзитет у Сарајеву, 1981. године. По звању је дипл. Правник (са положеним правосудним испитом). Живи у Дервенти, гдје је од 2003. године запослен као адвокат. Претходно је био запослен као Замјених Основног јавног тужиоца у Дервенти, као и Судија Основног суда такође у Дервенти.

УЧЕСТВОВАЊЕ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА, ПОЕТСКИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА,  САРАДЊА У ЧАСОПИСИМА:

             На многобројним савјетовањима и семинарима организованим од стране Адвокатске коморе Републике Српске те других надлежних органа и институција Републике Српске и Босне и Херцеговине, у Републици Српској, Босни и Херцеговини и Србији.

            У току 2015. године био је 3 и по мјесеца предсједник Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента, од 2018. године је Предсједник Управног одбора Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента.

             Члан је Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета“ Општински одбор Дервента, од 2010. годин, Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента од 1994. године, Удружења књижевника Републике Српске од 1998. године, Српског књижевног клуба “Таласи“ Прњавор од 2000. године…

            Дана 12.05.2020. године Милорад Ђурђевић је под редним бројем 138. уписан у Регистар умјетника Републике Српске као “књижевник“.

            Лично име је “Милорад Ђурђевић“ , док у стваралачкој дјелатности наступа под именом “Милорад Мишо Ђурђевић“.

 

ДЈЕЛА:  КЊИГЕ, ЗБИРКЕ…

            Објавио:  

            – самосталне збирке пјесама: 1995. год. “Молитва“, 1997. год. “Ода Постојању“, 1999. год. “Слово Писано“, 2001. год. “Почетно Велико“; 2005. год. “Љубави“; 2006. год.  “Од извора до извора“; 2008. год. “Реч Љубав Јави“; 2013. год. “Здравородна“;  2017. год. “Коловјечно“- прво и друго издање …

            – сликовнице: “Кока“ 2014., “Цуко“ 2014., “Гица“ 2014., “Жирафа“ 2016., “Рода“ 2016., “Кос“ 2017., “Медо“ 2017., “Цврчак“ 2018., “Лав“ 2018., “Лептир/Мачка/Миш“ 2019…

            – романе: “Стотину разлога зашто не/развести брак“ – Водич кроз тугу; кратки роман / новела, 2015.;  “Благостање – наша посла… …знам ја нас“; кратки роман / баснословна бајка  2017.; “Замисли да је она/он на твоме мјесту“, 2020.

            – пјесме превођене не енглески, њемачки и бугарски језик

            – заступљен у више од стотину педесет заједничких збирки и зборника пјесама…

 

E-mail:           

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

САМОСТАЛНЕ ЗБИРКЕ ПЈЕСАМА

1.
1995. год. “Молитва“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 86-81729-05-5,

2.
1997. год. “Ода Постојању“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 86-81729-07-1,

3.
1999. год. “Слово Писано“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 86-81729-14-4,

4.
2001. год. “Почетно Велико“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 86-81729-18-7,

5.
2005. год. “Љубави’‘ – Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 86-85213-06-6,

6.
2006. год.  “Од извора до извора“СРПСКА КЊИГА, Рума, ISBN 86-7564-376-4 COBISS.SR-ID 216264711,

7.
2008. год. “Реч Љубав Јави“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента и Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99938-712-9-3  COBISS-ID 690968

8.
2013. год. “ЗДРАВОРОДНА“ (CIP:  “Здравородна“) – Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99938-24-94-7,  COBISS BH-ID 3521314

9.
2017. год.КОЛОВЈЕЧНО : ДОБА ГОДИШЊА“ (CIP:  “Коловјечно : доба годишња“) – Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-40-4 COBISS.RS-ID 6741272 – прво и друго издање

РОМАНИ

1.
2015. год.
кратки роман / новела “Стотину разлога зашто не/развести брак“ – `Водич кроз тугу` – Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-11-7,  COBISS.RS-ID 5127448

2.
2017. год. кратки роман / баснословна бајка “БЛАГОСТАЊЕ – НАША ПОСЛА… …ЗНАМ ЈА НАС“ – Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99955-94-33-6,  COBISS.RS-ID 6102808

3.
2020. год. роман “ЗАМИСЛИ ДА ЈЕ ОНА НА ТВОМЕ МЈЕСТУ : сан засањани“Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента и Књижевна заједница “Васо Пелагић“
–  4 –

Бања Лука; “ЗАМИСЛИ ДА ЈЕ ОН НА ТВОМЕ МЈЕСТУ : сан засањани“ Наталија Луна Сањаревић; ISBN 978-99976-788-2-9  COBISS.RS-ID 8583448

СЛИКОВНИЦЕ

1.
2014. год. “Кока“,  Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978. 99938. 1. 201. 2   

2.
2014. год. “Цуко“,  Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN 978-99955-769-2-9 

3.
2014. год.  “Гица“,  Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука,  ISBN 978 99955 57 85 0 

4.

2016. год.  “Жирафа“, Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN  978-99955-94-27-5  COBISS.RS-ID 5841176

5.
2016. год.  “Рода“, Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN  978-99955-94-26-8  COBISS.RS-ID 5840920 

6.
2017. год.  “Кос“ Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN  978-99955-94-35-0  COBISS.RS-ID 6204696

7.
2017. год.  “Медо“, Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN  978-99955-94-51-0  COBISS.RS-ID 6706968

8.
2018. год.  “Цврчак“, Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, ISBN  978-99955-94-61-9  COBISS.RS-ID 7265304

9.
2018. год.  “Лав“,  Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN  978-99955-94-68-8  COBISS.RS-ID 7634456

10.
2019. год.  “Лептир/Мачка/Миш“,  Књижевна заједница ’’Васо Пелагић’’ Бања Лука, Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 978-99955-94-77-0  COBISS.RS-ID 8077336

Милорад Мишо Ђурђевић и као ПРИРЕЂИВАЧ ЗАЈЕДНИЧКИХ ЗБИРКИ ПЈЕСАМА:

1.
2004.
год. “У несну вихор“ – Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента, ISBN 99938-712-4-9/

– 5 –

2.
2009. год. “Укрински вирозбори“ – Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента и Књижевна заједница “Васо Пелагић“ Бања Лука, ISBN 978-99938-24-61-9  COBISS.BH-ID 926744

3.
2015. год. “ВихорОвих 20“ – Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента


ПОЕТСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ на којима је Милорад Мишо Ђурђевић имао лично учешће:
– “ШУШЊАР“ Оштра Лука, са првим учесницима од 1995. године и даље (три пута); 
Међународни песнички конкурс Удружења писаца “ГЛАС КОРЕНА“ Ниш (Чегарске ватре, 2004.);
            –
Међународни сабор духовне поезије“ Раковица – Београд (на првој манифестацији);
Међународни Пјеснички Илиндански сусрети “ПРЉАЧА“ Дервента, на двадесет пет манифестација;
Међународни пјеснички сусрети “ВИДОВДАНСКЕ БЕСЈЕДЕ – Своме роду од Косова до данас“, Вучијак, Прњавор, први добитник прве награде, учесник осамнаест пута;
– “ГАРАВИ СОКАК“ (десет пута) и “НОЋ БОЕМА“ (пет пута), Књижевни клуб “Мирослав Мика Антић“ Инђија, Инђија Србија;
– Књижевни клуб “Петар Стокић“ Бечеј, Србија, трећа и друга награда (пет пута);
– „ВРШАЧКО ПЕРО“, Удружење „ЛЕОНАРДО“ – Вршац, Србија, у неколико наврата, дипломе;
– “ЗМАЈЕВИ ПРОЛЕЋНИ ДАНИ“ Сремска Каменица, Србија (Дечије село, КУД  “Сремац“, мај 2018. – плакета; и мај 2019. године – захвалница)
– “Српске голготе 20. вијека“, Књижевни клуб “Јован Дучић“ Добој, трећа награда (учествовао у више наврата);
– “СУЗЕ КОЗАРЕ“ Градишка, 2018, трећа награда;
– „ЋИРИЛИЦА ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ“ Велики Поповац, Србија, прва награда; 
            – “10. ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИ ФЕСТИВАЛ НОВИ САД 2019“ на Новосадском сајму књига“ Нови Сад;
            – “ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ 2019“ Зворник;
            – Међународна књижевна манифестација “ПЕСНИКОВА ДУША“, Савез Српске дијаспоре Словеније (2019. године трећа награда у Градишкој, 2019. године прва награда у Дервенти);
            – Међународни књижевни сусрети Клуба књижевника “САВОВАЊЕ“, у Шамцу (петнаест пута);
            – Четврти међународни књижевни сусрети “Бања Лука 2019“, Крупа на Врбасу, Удружење књижевника Републике Српске;
            – Књижевна манифестација “ГОРИ ЛИЛА УОЧИ ИЛИНА“,  Пелагићево (осам пута);
            – Књижевна манифестација “ВИШЊИЋЕВИ ДАНИ“ у Шиду – Србија (три пута);
            – Књижевна манифестација “ЗМАЈЕВО ПРОЛЕЋЕ 2018.“ и “ЗМАЈЕВО ПРОЛЕЋЕ 2019.“, Сремска Каменица, Нови Сад, Србија;
            “ВИДОВДАНСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ 2020“ Борча Београд (трећа награда);
            – “ВИДОВДАНСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ О СВЕТОЈ ПЕТКИ 2020“ БОРЧА
Борча Београд (прва награда, август 2020.);
            – Традиционални сусрети Удружења Срба “КОРИЈЕНИ“ у Сомбору (осам пута);
            – “Поетски час“ са дјецом ОШ “Вук Караџић“ у Костајници општина Добој;
            “Поетски час“ са дјецом ОШ Бранко Ћопић“ у Прњавору;
            – “Поетски час“ са дјецом ОШ “19. април“ у Дервенти…
– 6 –

            Пјесме објављиване У ЧАСОПИСИМА: “ЗНАЧЕЊА“, Добој, година XX, април 2004., стр. 255. и 256. са Библиографијом чланака часописа “Значења“ (32-33/1988-47/2003) под ред. бр. 171. до 178. стр. 307-308; “Јесењин“ Нови Сад, “Сутра“ Бања Лука, “Српска вила“ Бијељина; С.П.,“Своме роду од Косова до данас“, “ФОКУС“,  29.06.2007. године, стр. 22.; новинама “Свитање“, “Видици“, “Ослобођење“, “Крајишке новине“, бр. 25., година XI, 02.08.2008. године, стр. 16. до 18., “Дервентски лист“, Лист за дјецу “НЕВЕН“, Нови Сад; двоброј 804-805, 06.04.2012. и други; рађени прикази путем радија Републике Српске и радио Београда, заступљен на првом ЦД-у пјесника у Републици Српској; Лист Удружења књижевника Српске “ЗАЛОГ“, број 1 – година 1, септембар 2004. године, стр. 53….

            Добитник награда: у Броду 1995., Градишкој (Истина о Србима 1998.); Прњавору (први добитник I награде – “Видовданске бесједе“ 2007.); Новом Саду “Сребрна Повеља“ 2007. – Удружење инвалида за културу “Културни клуб“ Војводина; Дервенти (III – Илиндански сусрети 2005., 2006., 2007., II – Илиндански сусрети 2008., 2009.), Модричи (I – “Кључ Добор Града“ 2009.), Дервенти (I – Илиндански сусрети 2010.), у Бечеју “Петар Стокић“, III 2005. и II 2007.), у Добоју “Српске голготе 20. вијека“ (III 2014.), у Градишки “Сузе Козаре“ (III, 2018), у Великом Поповцу, Србија “Ћирилица огледало српске душе“ (I, 2013); Међународна књижевна манифестација “ПЕСНИКОВА ДУША“, Савез Српске дијаспоре Словеније у Дервенти (III, 2019.), у Градишкој (I, 2019.); у Борчи, Београд Србија “Видовдански песнички сусрети 2020“ (III, 2020.); у Борчи, Београд Србија “Видовдански песнички сусрети о Светој Петки 2020“ (I, август 2020.)

ОСВРТИ, ПРИКАЗИ, РЕЦЕНЗИЈЕ које је Милорад Мишо Ђурђевић написао за књиге других аутора:
1.
И  РИЈЕЧИ  СУ  МИЛОСТИ  ЖЕЉНЕ // / Жељко Бјелић, “И за људе и за не људе“, рецензија / Дервента, 13. фебруара 2003. године
2.
РЕЦЕНЗИЈА
рукописне књиге пјесама “Дух“ аутора младог Комненовић Давида, Дервента, 24.02.2004. године
3.
“Писмо Дари Стоиљковић“,
Дервента,   08.06.2005. године
4.
… више бих о Човеку; Књигу ћете, верујем, прочитати… /
/…“Абориџини и Пасије игралиште“, аутора Петричевић Доброслава, Дервента, 04.10.2005. године
5.
ИЗВОР БИ НАМ БИО НЕПРЕСУШАН КАД БИ СМО ТО ХТЕЛИ //
/ – поводом изложбе сликара и пјесника Богдан Саше – / Дервента, 12.10.2005. године
6.
ПРЕДГОВОР /
/ Књига “Дервентске каскаде“, аутора Пећић Савка Песе, Дервента, 01.04.2006. године
7.
ЗНАМ ДА ЗНАЈУ БАЈКЕ ДА ТРАЈУ // /…и за оне не/прозване бајке су моцоњизоване/
књига Бране Моцоња МОЦОЊИЗОВАНЕ БАЈКЕ“, Дервента, 08. јун 2006. године
8.
U
 MILOSTI RIJEČ STVORENA // / Željko Bjelić, “Vjerujem/Napadači vjere“, 2007. / Дервента, 05. априла 2007. године

– 7 –
9.
“Писмо Дари Стоиљковић“, Дервента, 28.06.2007. године
10.
ОД СВАНУЋА ДО ВЕЧНОСТИ // /“Ријеч љубави“,
Бања Лука 2008., Стевка Козић Прерадовић/, Дервента, 05. август 2008. године
11.
ЗБОГ ЖЕЉЕ ДА ВЈЕЧНОСТ НЕ УГАСИ СВИЈЕЋЕ // /ПРЕДГОВОР
књизи пјесама “ПЛАВИ АНЂЕО“, аутора Симић Гордане/, Дервента, 02.04.2009. године
12.
РАСУТИ  ПОЉУПЦИ  ЗА/САЊАНИ  ПУТ  МИ  ЈЕСУ //
Дајући /сопственим/ мислима неспутану слободу да завире у сваку пјесму књиге “Док светом газим расуте пољупце“ аутора Маје Даниловића// Дервента, 01.06.2010.
13.
МОЈИ ПРАМЕНОВИ ПОСТОЈАНИ // /осврт на осјећаје изникле ишчитавањем књиге “ЉУДИ И ЖИВОТ“ аутора Пећић Савка – ПЕСЕ/
Дервента, 02.06.2010. године
14.
ИЗ  УТИСКА  ОТИСАК // /по читању књиге пјесама “Nikom neću reći tko si“ ауторке Љиљане Црнић/
Дервента, 03.07.2011. године
15.
ДА  ДАР  МОГУ  ВРАТИТИ  ДАРОМ… // /по читању књиге пјесама “S ljubavlju na usnama“ ауторке Јованке Бабић Јеловац/
Дервента, 06.07.2011. године
16.
ВРИЈЕДИ ВОЉЕТИ ОВЕ ПРИЧЕ КАО ЧАСТ КАД СЕ ЦИЈЕНИ  //Да ли се истим Сном заспи након што ишчитате приче Кљајић Ружице?
пјесникиње из Сомбора Србија// Дервента, 08.12.2011. године
17.
ДА ПОЖИВЕ СТАБЛА НАША //
Наша су кретања Богом дана и од Њега опредијељена…
Свако има своје стабло… и потомке које прозору би Маријо, Горице, Лазаре, Лука требали да дарите…03.03.2012. године
18.
У СВРХУ ПОУКЕ И ПОРУКЕ // /“Осврт“
на Прољеће које у књизи “Врбопуц“ аутора Покрајац Славка треба препознати и “правилно“ схватити као допринос остварењу свог “засањаног Сна“/, Дервента, 15. маја 2012. године
19.
МИСАО УПУЋЕНА // /осјећају припадности Књизи за вијекове…/
“Гнионица кроз вијекове“ аутора Марка Ружичића, Пред Велику Госпојину љета Господњег 2012.
20.
ДА  СЕ  СЛАВИ  КАД  ГОД   РИЈЕЧ  ЈЕ  О  ЉУБАВИ //
/“Умовање о љубави и жени“, аутора Санчанин Недељка, као одраз збивања душе из разноразних периода животних путевшевстија ауторових, Дервента, 06. марта 2013. године
21.
ГОЛУБ ТРЕБА ДА ЛЕТИ И ЈЕДИНО У ДУШУ ДА СЛЕТИ // /осврт на треперење стихова збирке пјесама “МОЈ ГОЛУБЕ“ аутора Милене Г. Веселиновић/
Дервента, уочи Велике Госпојине љета Господњег 2013.         
22.
ИЛИНДАНСКИ  ПЈЕСНИЧКИ  СУСРЕТИ  “ ПРЉАЧА  2013. “ // рецензија
зборника радова пристиглих на Међународне пјесничке сусрете, Дервента, 02.08.2013. године
23.
И КОРАК ПРВИ ЗНА ДА ЗАГРЛИ СРЕЋУ // /“Распјевана душа“ Милке Јоцић
у мисаоном виђењу токова непресушних/, Дервента, 24.02.2016. године

– 8 –
24.
ДА УЛИЦА НАША КРОЗ ВИЈЕКОВЕ СЛОВИ // /“ГОРИ ЛИЛА УОЧИ ИЛИНА“, и за вијеке вијекова, Пелагићево / Дервента, уочи Видовдана 2016. љета Господњег
25.
ЖИВОТНИ Т/ОКОВИ НЕ/ОСТВАРЕНИХ УТОКА //
//“осврт на садржај“ Књиге “РИЈЕКА ЖИВОТА“, аутора Новић Војислава// Дервента, 08. децембар 2016. године
26.
ЗВУК РИЈЕЧИ над ЗВУКОМ ТИШИНЕ // /осврт на садржајно лебдење у збирци “ЗВУК ТИШИНЕ“, ауторке Благојка Петрушић – Стојановић, из Шамца/, Дервента, 14.10.2017. године
27.
ПЕДЕСЕТ ПРАМЕНОВА ВИХОРАСНИХ // Предговор књизи
“Дервентске каскаде“ аутора Пећић Савка Песе, На Ђурђиц љета 2017. Господњег
28.
ИСКРИЧАВЕ ИСКРЕ ИСКРЕНЕ //
/осврт на хтијење уткано у књигу “Искра“, ауторке Биљане Кајганић Добриловић из Добоја/ Дервента, уочи децембра 2017. године
29.
ПОМОЗИ НАМ МИЛИ ЦВ’ЈЕТЕ ДА СХВАТИМО НАШЕ Д’ЈЕТЕ / КАД СЕ РОДИ  ПА ПОРАСТЕ ДА ПРЕПОЗНА И ЛЕТ  ЛАСТЕ //
/изњедрено из заокупације садржаја Књиге “Дијете из компјутера“ аутора Стевке Козић Прерадовић/, На дан почетка васкршњег поста 2019. Љета Господњег
30.
ДАР САЗДАН ОД ДАРА //
/изњедрено ради промоције остварења књиге “Пастирско Слово“ аутора хаџи Драгана Каиновића/, Дервента, 14. септембар 2019. љета Господњег
31.
КОРАЦИ КОЈИ ИСКУСТВО ДУШЕ ПОЗНАЈУ //
/изњедрено над збирком “Странац који паче на гробовима“, ауторке ЈЕЛЕНЕ Маслић/ Дервента, Мала Госпојина 2019. Љета Господњег
32.
КАД  ПИСАНИ  САН  ПРОЦВЈЕТА  У  СЛОВО //
…по форми неубичајен, по садржају јединствен, у бити искрен, “осврт“ на “Закашљелу младост“ аутора Грумић Зорана, човјека који ће и ЗАКАШЉЕЛУ СТАРОСТ подарити стиху… На дан светог Арханђела, 21. новембра 2019. Љета Господњег
33.
ЗА СЈЕЋАЊА ВРИЈЕДАН ЖИВОТ // //трептаји за/сањаног зрака сунца из романа “Први и/или последњи петлови“, аутора Проф. др Мирјане Миланков из Новог Сада Србија// Република Српска, Дервента, уочи Никољдана 2019. Љета Господњег

Одјеци и критике

МОЈА ДРАГА…
ЗАСАЊАЛА


Моја драга   на сред прага
                        сузе лије
            са мном није

А кад с прага   моја драга   
некад оде
Извор воде    
њој казују     
да планине   наше чују        
Да је некад       срећна била
да тад сузе   није лила

На сред прага   моја драга  
кућу сања     
Сву од грања   и колијевку 
А на платну насликане
Да уз сина   јутро сване

На сред прага           
Засањала   моја драга          
И у лету   миле птице         
тек тада је   прогледала      
    моје лице угледала
 

 

МОЈУ ДРАГУ
СЛОВО ОБУЗЕЛО


Одавно нисмо као вечерас
Обоје Књигу Читали
Ја ону о Љубави што пише
Она ону коју је Љубав написала

Заборавили телевизор и белосветске вести
И заронили у висине
Из којих планински врхови
Животну Снагу црпе
Стварајући Изворе Чисте Воде

Моју драгу Слово обузело
Па не осећа да је погледом грлим
Толико страсно да Реч ми рече 
Да осећа, да је сигурна, да је Волим

Вечерас смо и цврчка чули
И пој препелице која Песму нам дари
И на длан слеће, као некад што је

Она и ја
Након толико протека Воде
Једно уз друго као једно, Читамо
…Осећам како нас Реч и Стих милују
Како ми Извор Чисту Воду нуди

Осећам како ме Љубав Љуби

 

НИСАМ  ЗНАО
ДА  И  ДУГЕ  ПЛАЧУ


Данас ме разум водио
Птици сам збогом рекао
Извор се данас родио
А Сан ме   Сан опекао

Данас сам се   отргнуо
            Из погледа друге
Ни слутио   до тад нисам
            Да плакати   могу дуге

Чиста вода   у Извору
Не остаје   већ отиче
Мисао ми   слави Гору
Док из бола   срећа Ниче

Данас сам се   отргнуо
            Из осмеха друге
И тада сам   бит спознао
            Да плакати   знају дуге

Данас ме разум водио
У лет с птицом нисам хтео
Да ли Пут сам   погодио
Ко је Извор   мој проклео

Данас сам се   отргнуо
            Из наручја друге
Тек данас сам   бол спознао
            Како тужно   плачу дуге

У  РОДНОМ  СВИТАЊУ 
ДА  МИ  БУДЕШ  СРЕЋА


У наручју твоме  сва мокра ми коса
Док ме жар заноса  ка вулкану вуче
А у жељи ломној  да сласт ме проноса
За вјеке вјекова  к'о што би нам јуче

Док у крилу мазном  узавреле груди
Не дају облаку  да се сручи на нас
У сну засањаном  да разум излуди
Оно што би јуче  да буде и данас

И у загрљају  заносног ти т'јела
Извор вода гори  уздасима страсти
Ја да будем твој  а ти моја ц'јела
Да се јутро жељом  к'о и јуче части

У кораку сваком  који тобом зрачи
К'о икона мила  као полен меду
Да осјећај буде  од прошлога јачи
Да ти будем срећа  жељеном погледу

У буђењу њежном  да нам зоре свићу
У наручју врелом  да се роде јутра
И у жељи твојој  због љубави бићу
Што је било јуче  да буде и сутра

Зато мила ево  предајем се теби
У родном свитању  да ми будеш срећа
Сва да моја јеси  ја без тебе не би'
Све док срећом сјаји  моја славска св'јећа

ПОД  КЕСТЕНОМ
                        /иста нам постеља/


Летеле су чаше до бесвести
Рујно вино потоцима текло
У бунилу хтео сам те срести
Да си с другим... бунило ми рекло

И последњи кад је отишао
Из биртије тужан сличан мени
Испод стола и ја сам сишао
Пред свитање у ореол снени

Кренуо сам као својој кући
Ка северу истоку ил' југу
Где празнина као кестен врући
Верно чека узаврелу тугу

Ходао сам док су ноге могле
Мирис траве осећао јаки
И руке су каткад ми помогле
Да избегнем баш каменчић сваки

На свом путу ваљда ка западу
Негде успут као да сам стао
У бесвести чемеру и јаду
Као да сам на том путу пао

У бунилу којим моја ниси
Које пору сваку моју јежи
Тад угледах и помислих ти си
Сиво клупко да крај мене лежи

Своју главу поприлично тешку
Тад прислоних на тело ти вруће
Да исправим ја сам хтео грешку
Да поново будемо код куће

Загрлих те као некад мило
И пољубац хтедох теби дати
Као некад дођох ти у крило
Док бунило одједном не схвати

Тужан поглед у ком патња гори
Клупко сиво као да ми дари
А дах врео као да ми збори
Нас смо двоје туге господари

Под кестеном столећнијех грана
Први зраци сјајног сунца чуше
Тихи шапат отворених рана
Па ја лежим… лежим крај керуше

К'о два знанца к'о два пријатеља
К'о два снопа које судба веже
Под кестеном иста нам постеља
Док нас теше капи росе свеже

У мени су пар кротких зеница
Изгубљено штенце препознале
Па узглавље озарена лица
Пружиле ми препуне захвале

А у њој су сви дрхтаји моји
Тад спознали грчевите слике
Које могу само неспокоји
Баш уткани у животне крике

И тако смо под нашим кестеном
К'о две душе у једну спојене
Дуго бдели истинским бременом
Свако своје тражећи корене

.   .   .

И сад често... прошле су године...
Ја се сетим туге патних зена
Јер керуша путем до истине
Сачува ме од надошлих сена

И никада не видех је више
Да упитам тужне очи њене
Моју драгу однеле су кише
Дал' пронађе она своје штене

 

НА  СЛАВИ  НАМ
         БИЛА  КАЋА


Слава ми је крсна била
У Икони нашој мила
Свети Ђорђе уз плам св'јеће
Наша кућа пуна среће

Син нам стиг'о из далека
Да га виде к'о човјека
Како душу оцу своме
Даје ц'јелу кад хљеб ломе

Кћерка пришла к'о у своје
И довела срећних двоје
Свог супруга уз њу да је
Уз кћеркицу сав да стаје

Први пут су из далека
Гдје хљеб славски њих дочека
Дошле прике домаћину
У част слави крсном вину

Св'јећа пламти тамјан мири
Из наручја чедо вири
Сво у колце мрси прсте
Да уз свеца њу прекрсте

И ручице своје пружа
Као да је мајска ружа
Крсно вино да дохвати
Сваки покрет мајке прати
            Прати покрет свога тате
Да присутни редом схвате
            Кол'ко она њега воли
            Кад се Богу уз њу моли
Прати поглед свога дједа
Што Икону у њој гледа
Први пут му унучица
На Слави је   мила птица
            Прати осм'јех баке своје
            Која воли сад њих троје
            Од супруга свога више
            Склон' се деда  причај тише

У љепоти постојања
Ђурђевдан се дивни сања
Па поносан славим славу
Да сан воли нашу јаву
            Ув'јек л'јепа ув'јек мила
            До сада нам Слава била
            А од сада љепша биће
            Уз дан нови који свиће
А уз нашу Катарину
Родитељи да се брину
Да јој даре секу брата
Босиоке око врата
До новога Ђурђевдана
            Да запјева у сред стана
            У сред куће   још милина
            И од кћерке и од сина
Славско славље да процвјета
У весељу славског лета
Да преузме син ми славу
Да замјени с'једу главу

 

НА  СВЕТО  ЈЕ
МЈЕСТО  СТАЛА


Раширила птица крила
Радосна јој душа била
Молила се она Богу
Василију на Острогу

Сјенима се поклонила
У Молитви њена крила
Захвалила светом свецу
Што он воли малу дјецу

Крај моштију прошла мала
У тренутку је застала
И Крст Часни пољубила
Око Њега крила свила

У тај трен је сва баш стала
Катарина птица мала
Да је свети Василије
У окриље своје свије

Осм'јех слатки послала је
Док у жељу сва стала је
Своме таји своме Роду
Птица мала у свом Году

На свето је мјесто стала
Свецу рекла Теби Хвала
Да јој срећа здрава прија
Уз светога Василија

 

У  МАНАСТИР  ДОШЛО  ДИЈЕТЕ


У манастир  дошло д'јете
Да се Богу  чедно моли
Да иконе  љуби свете
Као Оца  што се воли

Пред кандилом  мирно стоји
Сво предано  своме Слову
И Молитву  тиху боји
У Мајчином  што је плову

И осјећа  Светог Духа
У Истини  да га гледа
Да не буде  чаша суха
Да Крсном се  вину преда

Док на зиду  дивна фреска
Поруку нам  благу даје
Наша жеља  сва небеска
У Мир Божји  да пристаје

А кад дође    на Праг Родни
Свом ће дједу   срећно рећи
Манастирски врт је плодни
У њем' ћемо    Живот стећи

 

ИЗВОР ЧИСТИ   БОГОМДАНИ


Мени дани   Извор чисти   Богомдани
Да у фресци   благо сјаје   Сопоћани
Урошева   задужбина   за све веке
Над Извором   свих жубора   Рашке реке

Пред Косовску   подигнут је   свету битку
Да нам чува   Лазареву   реч му бритку
Са основом   Крста Часног   часног лица
Да за веке   с нама дише   Раваница

Три је века   к'о Анђео   Бели спав'о  
Уз Господње   Вазнесење   свети Саво
А за веке   о духовном   да нам пева
Подари нам   и сам помен   Милешева

Од Постања   рад' Потомка   да се слави
Света кула   и купола   на Ресави
У Молитви   када Тројство   души прија
Грађевина   у нама је   Манасија

Да у миру   небескоме   почивају
Краљ Кнегиња   и Патријарх   где снивају
Родољубље   Српског Года   сво без бола
Манастирска   даре Врата   Крушедола

На падини   фрушкогорској   а до Неба
Мошти свете   сјаје као   кора Хлеба
У доласку   узвишеност   ода Слову
Кад год реч ми   види Њега   у Хопову

К'о Колевка   сва Мајчина   к'о Постеља
Која Роди   Јована нам   Крститеља
Где Николај   баш упали   светло дање
Нашим Родом   за све веке   и Јовање

Света Гора   Грачаница   к'о лет птица
На Косову   вечан Извор   Лазарица
Као мени   у Буђењу   што је Жича
Да му буде   мом Потомку   вечна прича

 

ПРИЧА

ЗАСАЊАНА СРЕЋА…

…просто не могу да верујем својим чулима…
буди ме нежан пољубац, толиком топлином прислоњен на образ ми узаврео да ми се чини просто невероватним да поново, после толико и толико година, осећам младост…
у једној руци драги држи росом окупан букет ружа, оних жутих мени најмилијих…
у другој руци, на длану светлуца, светли, блешти прстен…
на столићу одмах до узглавља тек припремљен мирисни доручак…
каква ли је то мене срећа загрлила, шта ли се то десило да после толико година и ја доживим да мени неко, не неко већ мој једини мили драги, у само буђење дана, овако лепо приђе…
сва у заносу пружила сам своје усне уснама мог драгог, руке сам хтела даровати његовом загрљају… хтела…
али нисам успела јер моје ненадано отворене очи погледом пуним туге не видеше ништа од малопре доживљене среће… рука ми осети јастук, онај до мога, хладан и празан, напуштен због неког мени непознатог пута у неку мени непознату срећу…
схватих, сањала сам… и била бар на тренутак поново срећна…
и у Молитви захвалих Богу на новом буђењу…



Издања

''Стотину разлога зашто не/развести брак'' - Водич кроз тугу; кратки роман / новела, 2015. год.

''Благостање - наша посла... ...знам ја нас''; кратки роман / баснословна бајка,  2017. год.

''Здравородна'';  год. сонетни вијенац, 2017. год.


Писмо