Обреновић Љ. Милад

ПОЕЗИЈА ЗА ДЈЕЦУ - ИЗБОР


         МОЈ ТАТА И МОЈА МАМА                   

                     Срце моје мора рећи
            ко је љепши, ко је већи
            одлучити морам сама
                     или тата или мама.

            Тата има снажне руке
            подигне ме без по муке
            мама поглед љупки има
            топлином ме обузима.

            Тата висок ко јелика
            мама лијепа као слика 
            и прави су муж и жена
            а ја сам им до кољена.

            Тата грли моју маму
            мама онда љуби мене
            ја одлучим сасвим сама
            најљепши су и највећи
            мој тата и моја мама.


            ПАПАГАЈ

            Из кавеза неког
            мом кревету сличног,
            видјех ја да имам
            пратиоца личног.

            Што год проговорим
            он то исто каже,
            па чак и кад плачем
            он ми припомаже.

            Видим да у соби
            нисам више сама,
            он понавља за мном
            и кад кажем мама.

            Таман ја помислих
            оде све до врага,
            кад у собу уђе
            моја мама драга.

            Па онако с врата
            рече ко у шали:
            ''Шта ми раде моји
            папагаји мали,
            да ли се свађају
            или су заспали''?


         НА МОМ РОЂЕНДАНУ

            Јуче на мом рођендану
            пита маму деда Сима:
            ''Како учи мој унучић
            и колико цура има''?
                                  
            ''Јесу ли му још увијек
            у дневнику све петице
            или му је пречи фудбал,
            изласци и дјевојчице''?

            Онда пита теча Мирко,
            што од збиље, што у шали:
            ''Како стојиш са науком?
            Имаш ли ти цуру мали''?

            ''Немој да ти неке кике
            ил чуперак неки плави
            створи хаос и промају
            у тој твојој лудој глави''.

            Стрико Душко њима рече:
            ''Шта је вама данас људи,
            шта ако и има цуру,
            није мали, шта вас чуди''.

            Умијеша се ујка Драган
            и озбиљно рече свима:
            ''Ваки момак и делија
            и треба да цуру има''.


            СТАРЕ ШКОЛЕ

            Погледајте старе школе,
            како празне зврје, зјапе,
            како плачу, стењу, моле,
            накривиле старе капе.

            Пола врата изваљено
            и прозора пола нема,
            срце им је огољено,
            лоше им се вријеме спрема.

            Нема дима из оџака,
            ни књижица ни дневника,
            нигдје више нема ђака,
            то је старих школа слика.


         ПОРУКЕ ИЗ ПРВЕ РУКЕ

           Од лаптопа и мобилног телефона
            књига је много боља                                
            јер јој не треба пуњач,
            батерија јој траје вјечно
            и љепша је и изнутра и споља.

            Ако вам стоји на узглављу
            увијек су присутне њене моћи,
            она зрачи знањем и добротом,
            нема аларм и звоно
            и не звони у по ноћи.

            Може да испадне из торбе,
            са кревета, мало теже,
            али не морате да је ажурирате,
            неће јој се поломити екран
            и не испада са мреже.

            И зато је књига за ђаке
            сигурно најбоља солуција,
            не можете случајно да обришете податке
            нема миша и нема вируса
            и увијек јој је добра резолуција.
             

             ЗАШТО СЕ МАЈКА НАЈВИШЕ ВОЛИ


                             Када те неко
                             девет мјесеци
                             под срцем носи
                             и кад ти на дар
                             дарује живот,
                             и кад се увијек
                             за тебе моли,
                             милује по коси
                             и кад си добро
                             и кад те боли
                             зато се мајка
                             највише воли.

                             Када те неко
                             у срцу носи
                             и кад си дио
                             тог великог срца
                             и кад стално
                             на тебе мисли
                             и кад си код куће
                             и кад си у школи
                             зато се мајка
                             највише воли.

                             У свакој прилици
                             она је ту
                             и кад се радујемо
                             и кад плачемо
                             штити нас и воли
                             без пардона
                             и никад нас она
                             не остави сама
                             зато се највише
                             воли мама.


          КАД ПОБЈЕГНУ СЛОВА

            Наш мали Мишо
            скорашњи првачић
            има проблем снажан,
            са новим мобилним
            правио се важан.
            И док се хвалио
            да је марка нова
            из мобилног су му
            побјегла сва слова.
            Нестанак слова
            пријавио је другарици,
            а  другарица Ана
            пријавила учитељици.
            И у разреду је
            настала гужва.
            Једни су хтјели
            полицију звати
            да Миши слова врати.
            Другима је било
            много драже
            да слова испод
            клупа траже.
            Из задње клупе
            јавио се Која
            и понудио Миши
            слова своја.
            Онда је учитељица
            узела Мишин мобилни
            нешто је пипкала,
            нешто типкала,
            мобилни на катедру
            оставила
            и рече ђачићима:

            „На крају часа
            док се заврши
            лекција нова
            Миши ће се у телефон
            вратити слова“.
            И би тако.    
                                                                                                                      

              ДЈЕЧИЈА ЛИГА

            У једном царству без брига
            организована је дјечија лига
            такмичење је између
            Мише, Пере, Даче и Јелене
            ко ће од њих први
            да одбаци пелене.

            У тој дисциплини страшној
            никоме  није било лако и
            ни један мушкић добар није био:
            Дачо је стално пишкио и плако,
            Перо је много слаткише  јео,
            а Мишо често воду пио.

            Због тог прекомјерног плача,
            због пића и силне клопе
            што их на пелене стално тјера,
            Дачу су прозвали Дачо Плачо,
            Мишу – Мишо Пишо,
            А Перу – Пера Ждера.

            За то вријеме мала се Јелена
            ослободила силних пелена,
            истрајала је на правом путу
            почела је да користи туту
            и зато је без имало бриге
            постала шампион те лиге.

            ПРВАЧИЋ САМ ЈА

            Ја сам мали првачић
            имам свој руксачић
            у руксаку букварчић
            у њему су слова сва
            првачић сам ја.

            Слова ћу научити
            за времена сва
            буквар ћу сачувати
            првачић сам ја.

            Баш се лијепо осјећам
            као мали ђачић
            ја сам татин и мамин
            мали првачић.


 МИШ ДВАДЕСЕТ ПРВОГ ВИЈЕКА

            Сад је дошло моје вријеме
            скоро ме у свакој кући има
            и по ноћи и по дану,
            мазе ме и добро пазе
            и држе ко мало воде на длану.

            Не једем ни газдин сир,
            нисам више штеточина,
            нити нека „мала маца“,
            мали, сив и препознатљив
            постао сам главна фаца.

            Омиљен и врло познат
            код одраслих и код дјеце,
            не може ми ништа мачка,
            ја сам миш двадесет првог вијека
            и тачка, и тачка и тачка.


ХУМОРИСТИЧНО - САТИРИЧНА ПОЕЗИЈА - ИЗБОР

                                       
            ЗАЈЕДНИЦА 
                     
            Ја сад имам двије заједнице
            једну брачну и једну европску
            у обје ми нешто стално фали
            обје воде политику ропску.

            Првој вјерност обећао трајно
            и што имам љубави и пара
            друга сама намеће правила
            и без кума и без матичара.

            Кад загужвам с брачном заједницом
            ја покуцам на европска врата
            кад Европа изврши притисак
            а ја жени руке око врата.

            Још са брачном сређујем рачуне
            увијек цика,галама и вика
            а сад ево и без мога знања
            с буком добих другог заштитника.

            Сад уживам међу двије ватре
            одржавам ванредне сједнице
            па ми просто око срца топло
            мене штите двије заједнице.

         КО ЈЕ КО?

             Ко су жабе,
            а ко прдибабе,
            ко су рибе
            велике и мале,
            тек се види
            кад пресуши бара
            или кад је
            развале будале.

            Једни лове
            мушице у лету,
            други једва
            још на шкрге дишу,
            трећи џаба
            крекећу и скачу,
            ал се знају
            господари бари.

            А лијепо се
            живјело од баре,
            крекетали сви
            до миле воље,
            уживали сви под
            истим кровом
            ал  мислили
            да ће сами боље.

            Свака жаба
            сад барицу има,
            и до гуше
            у глибу крекеће,
            има риба
            великих и малих,
            једну бару
            више нико неће.

            Све барице
            подједнако смрде,
            иста трава
            каљуга и жабе,
            и опет се
            голим оком види,
            ко су жабе
            а ко прдибабе.

            Никад више
            баре заједничке,
            младе траве
            и финих мушица,
            свака бара
            има господара,
            или  жапца
            ил  старог рибара.

          ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР

            Нисам знао да сам тако близу
            само корак до европе своје,
            док ме нису стрпали у кризу
            пребројали промашаје моје.

            Све док душу не ставих на плећа
            и искајах прађедовске гријехе,
            моје шансе нису биле веће
            примаћи се до европске стрехе.

            Кад сам очи повадио саме
            и утробу ставио на престо,
            сједох за сто остарјеле даме
            и одмах ми пронађоше мјесто.

            Сад сам партнер и у миру живим
            и нико ме попријеко не гледа 
            сновима се својим виш’ не дивим
            мене моја заједница не да.

            Неке друге сад ја сањам снове
            напуст’о ме и последњи хир
            сад задатке ја рјешавам нове 
            потписо сам партнерство за мир.


       ВЕЛИКА БАРА

                     У сеоској малој бари,
            састанак је сазван хитан,
            цијела жабља породица,
            на договор дошла битан.

            Сједи жабац на сред баре,
            избечио очи своје,
            закрекета из свег гласа,
            да им каже, звао што је.

            У барици наста тајац,
            сви питају шта је сада,
            поред старог жабца сједи
            још комплетна жабља влада.

            Звао сам вас да вам кажем,
            мисао ми на ум често,
            за велике баре ви сте,
            није вама овдје мјесто.

            Ја вам кажем одговорно,
            барица нам мала, сама,
            у великој свјетској бари,
            ту је мјесто свима нама.

            Ћуте жабе, ћуте жапци,
            свјесни свога тешког стања,
            не знајући шта их чека,
            поскакаше са локвања.

                     Већинским је крекетањем
            донесена та одлука,
            а да ником не би јасно,
            каква још их чека мука.

                     Мораће још да науче,
            проевропски да крекећу,
            да прођу и сто обука,
            да дођу у бару већу.

            Што у већој бари има,
            много рода, више муља,
            што ће други да батачи,
            жабљу владу, то не жуља.



            КВИСКО

            Кад сам био
            у петак у диско,
            имао сам два
            сусрета блиско,
            онда кад сам
            враћо се из диска,
            морао сам да
            уложим квиска.

            После журке
            код друга у стану,
            хтјеле двије
            квиска да ми ману,
            због њиховог
            жестоког притиска,
            два пута сам
            улагао квиска.

            Кад у зору
            дошао сам кући,
            на ме силна
            галама и вриска,
            да се спасим
            од жене и таште,
            опет морах
            уложити квиска.

            Док ујутро
            с женом се разјасних,
            у трамвају
            сачека ме стиска,
            тад на посо
            шефици закасним,
            па поново ја
            уложим квиска.

            И на крају
            до закључка дођох,
            гдје год пођем
            помало закасним,
            ал се увијек
            успјешно извучем,
            јер ме квиско
            чини ефикасним.

            Млада жена,
            ташта и шефица,
            све три брате,
            ударају ниско,
            па од силних
            удараца њиних,
            спашава ме,
            још једино
            квиско.


         НЕК КОМШИЈИ ЦРКНЕ КРАВА  

            Нек комшијама поцркају краве,
            моја дјеца нек немају млијека,
            нек сви умру од најгоре бољке,
            нека никад не пронађу лијека.

            Што више несреће у комшијском тору,
            болести и глади и свих других јада,
            у нашем торићу све ће бити боље,
            тако се свако у свом тору нада.

            Није нам ваљао заједнички тор,
            сад сви властите торове имамо,
            а велике јасле, биле су нам мале,
            па у туђе сепете гледамо.

            Властити торићи постали нам тијесни,
            јасле мале брзо се испразне,
            за све нам је неко други кривац,
            измишљамо приче разноразне.

                     Попели се на властито ђубре,
            па у туђе гледамо про плота,
            заглибили у властито блато,
            па ни мало није нас срамота.

            Најлакше је онда преко туђег тора,
            одрећи се комшија, себе и свога,
            по сваку цијену дотјерати своје,
            до великог стада европскога.


             АФРИЧКА ШЉИВА

            Да учиним себи чак услуге двије,
            не орем, не копам на четири њиве,
            радујем се успјеху и роду што прије,
            направим плантажу афричке шљиве.

            Са свих страна села подршка стиже,
            видим ја и мени ново јутро свиће,
            цијелом селу има рејтинг да се диже,
            биће шљиве за нас, за извоза биће.

            А године лоше, да лошијих није,
            не рађају шљиве, плантажа све тања,
            стижу ме кредити, жена оптужује,
            ни пара, ни шљива, нити благостања.

            Тонем ја све дубље излаза ми нема
            и видим да ме Божија казна стиже,
            а жена неку освету ми спрема
            и што би требало више се не диже.

            Не рађа ми шљива, не рађа ни жена,
            не диже се рејтинг ни селу ни мени,
            видим да су дошла последња времена,
            мени се смрачило, бога ми и жени.

            Кад четврту годину не роди ми шљива,
            а сви се радовали да ми шљиве роде,
            мене хоће да закопају жива,
            напусти ме жена у Европу оде.

            Онда моја госпођа ко пуштена с ланца,
            шврља по Европи јер је то у моди
            и усред Европе нађе африканца
            без афричке шљиве црнчића му роди.


           ЕВРОПЕЈЦИ МОНТЕНЕГРИНИ

            Свуда Мило „пали ватру“
            и хоће да буде сила,
            како неко у Јевропи
            може бити јачи, бољи
            од нашега дичног Мила.

            Тако Мило, мој си бато,
            испрепада силни Нато,
            па због страха од нереда
            и да скрати своје муке,
            прима Мила преко реда.

            Да и Нато има чиме
            да се дичи и да хвали
            са уласком Миловијем
            и свим оним што он има
            није Нато више мали.

            Сад се Нато може носит
            с било којом свјетском силом,
            редове је преко реда
            и због страха и пропасти
            ојачао силним Милом.

            Онда Мило „ваља бомбе“
            у темеље, цркве, вјере,
            јер од њега свијет почиње
            и он мора бити први
            преко реда, преко мјере.
                                       
            Хоће да је у гро плану
            мијења писмо, језик, вјеру
            и увијек пун је лове,
            ништа црна, ништа гора,
            Монренегро нек се зове.

            Ништа Ловћен, ништа Његош,
            ништа Срби, ништа браћа,
            ништа вјера прађедовска,
            у Јевропу хрли Мило
            ништа ђед и ништа ћаћа.

            Као да је посто светац
            народ му се клања, моли,
            Црну Гору да не дијели
            а он Нато ојачава
            за народ га брига боли.

            Зато силни црногорче
            за будућност ти не брини
            ако идеш ти за Милом
            врло брзо постаћете
            еуропејци Монтенегрини.

        ФИНАНСИЈСКА ПОЛИЦИЈА У АКЦИЈИ

            Пужић Пужо јури кроза шуму,
            зној низ чело и образ му цури,
            кад наишо поред једне лије,
            она пита зашто пужић жури.

            ''Журим јер ме полиција јури,
            да утврди имал' каква грешка,
            имам кућу, жена, дјеца кућу,
            откуд свима, а времена тешка?''
 
            Чим је лија чула за разлоге,
            одмах она направила фрку,
            муж и она и обоје дјеце,
            сви четворо дали се у трку.

            У сред шуме сусретоше роду.
            ''Чему журба, смије ли се знати?''
            Пита лију дугонога рода:
            ''Је ли пожар, морам ли бјежати?''

            ''Није пожар, нешто много горе,
            финансијска полиција јури,
            имам крзно, муж и дјеца исто,
            сад извини, много нам се жури.

            Одмах рода дограби телефон,
            нимало се не свидјеше вијести,
            пружи корак кидну низа шуму,
            мужа, дјецу, одмах обавијести.

               Таман ју је породица стигла,
            два мајмуна са гране питају:
            ''Шта се збило у сред наше шуме,
            те се роде овако хитају?''

            ''Не питајте другови са гране,
            ми живимо на високој нози,
            за нама је полиција силна,
            треба бјежат, Боже ти помози!''

            Кад мајмуни саслушали причу,
            цијело племе нашло се у тузи,
            кад некога полиција јури,
            настадају они гологузи.


             ИМА ЛИ МЕНЕ ТАМО

            Хоћу ја да промијеним боју дреса,
            хоћу да искористим своју прилику,
            дао би брате и црно иза нокта,
            само да се увалим у политику.

            А имао сам и чврсто обећање,
            од једног врло значајног друга,
            кад платиш ИМТ, рече ми у шали,
            домоћи ћеш се и високог круга.

            И продам ја воћњак и ливаду
            и разријешим ИМТ скраћеницу,
            само да се дограбим политике
            и скочим на прву степеницу.

            И морао сам да радим и да слушам,
            да будем гњида и нико и ништа,
            да глумим будалу, пајаца, потрчка,
            само да се попнем уз степеништа.

            И таман кад сам требао да скочим
            на следећу политичку степеницу,
            опет неко одозго гласно повика:
            Знаш ли ти за ИМТ скраћеницу?!

            Продам ја најбољу њиву ораницу
            и ИМТ платим као од шале,
            али су ми се ствари у животу
            увијек нешто компликовале.

            И скочим ја тако на високо мјесто,
            нема говора, видим, помого ми он,
            кад не лези враже сљедећег јутра,
            поче непрекидно да звони телефон.

            Сад цијело друштво навалило на ме,
            само, као, питају хоћемо да знамо,
            нисмо те ваљда постављали џаба,
            има ли мене или нема тамо?!

            И било је добро и њима и мени,
            почех ја да дијелим и капом и шаком,
            државна је фирма ко те за шта пита
            све док бјеше пара у буџаку сваком.

            А онда радници дошли пред кабинет,
            и питају у глас има ли ме тамо,
            снађем се, изађем на споредни излаз,
            живу главу, живот да сачувам само.

            И таман кад сам да уживам требао,
            присједе ми политика и столица,
            нестаде пара, нестаде и другара,
            сачека ме полиција и марица.

            Док сам чамио у затворској ћелији,
            другови се праве ко да се не знамо,
            и нико не дође нити да ме види,
            нити да пита: Има ли мене тамо?!
                                                 


ХАИКУ ПОЕЗИЈА - ИЗБОР



           1.       Пахуља лебди.
                     Смирује се на длану.
                     Капљица воде.

           2.       Црвић под кором.
                     Неко куца на врата.
                     На послу дјетлић.

           3.       Одшкринут прозор.
                     Помјера се завјеса.
                     Гост ми је вјетар.

           4.       Пјенуша пиво.
                     Толи се голема жеђ.
                     Звук чаша.

           5.       Паде звијезда.
                     Златни траг за њом оста.       
                     Жеља у срцу.

           6.       Пијачни је дан.
                     Испала лубеница.
                     Просуто сјеме.

           7.       Зарастао пут.
                     Зарђала капија.
                     Цвјета заборав.

           8.       Голица трава
                     босоноге кораке.
                     Жал за младошћу.

           9.       Сјенке на зиду
                     шетају кроз завјесу.
                     Јавља се мјесец.

         10.       Ћилим од цвијећа
                     изаткало прољеће
                     у младој трави.

         11.        Кријепи душу
                     небо, сунце и грожђе.
                     Кувано вино.

         12.       У класју жита
                     што злати се ко дукат,
                     црвени се мак.

         13.       Зрно у клипу зри.
                     Кукуруз пушта браду.
                     Свилени јесен.  
                                                            
         14.       Напуштена кућа.
                     Коначиште паука.
                     Туга предака.

         15.       Пали свијећу
                     на гробу сина јединца
                     дрхтава рука.

         16.       Дјечији вртић.
                     Радост, пјесма и боја.
                     Фабрика снова.

         17.       Шапат таласа
                     са криком галебова
                     прави оркестар.

         18.       Сваке године
                     видим другог човјека
                     у огледалу.

         19.       Вино се точи.
                     Пјесма не престаје.
                     Родио се син.

         20.       Пун штрик пелена.
                     Звуци музике плача.
                     Младост у кући.



ЕПИГРАМИ - ИЗБОР


        ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА

                Историју нам пишу појединци,
        то су увијек велика браћа,
        зато што није скројена по мјери
        увијек нам се понавља и враћа.

                  
       УЛАЗАК У ЕВРОПУ 

        Коме закон
        лежи у топу,
        прво мора у Нато
        па тек у Европу.  


        НATO

        Ко зна шта се
        ту све ради,
        како год да се окренеш,
        Нaтo ти је позади.


        ДЈЕДОВИНА

        Да смо се учили слагати
        а не само тући,
        многи би сад живјели
        у дједовој кући.  


        ВОЈСКА БИХ

        Јединствена војска БиХ
        само је про форме,
        и даље су три војске
        само исте униформе.


        ЈЕЗИК ИЛИ САБЉА

        Да би се добила
        било која битка,
        или језик или сабља
        мора бити бритка.


       ЗАШТИТА ЧОВЈЕКОВЕ ОКОЛИНЕ

        Чувајте ближњег свога
        од срџбе и силине,
        то је највећи допринос
        заштити човјекове околине.


       СЕДЛО-САМАР

        Ко каже да Европа
        не зна српски дамар,
        скинули су нам седло,
        а ставили самар.


       БЛАГО НАМА

        НАТО нас више неће гађати
        немојте нимало то да вас чуди,
        јер ускоро ће код нас бити
        више њихових него наших људи.


        НАВАЛА

        На проблеме многе окрећемо леђа
        и то се нама чини сасвим о кеј,
        што нас онда много чуди
        што је на нас навалио све до геја геј.


                КРОЈАЧИ

                Градимо путеве и коридоре
                да бисмо дошли на европску мапу,
                али све прво мора под концесију,
                други нам одавно кроји капу.


              ТРАНЗИЦИЈA

       Празне нам старе фабрике,
        странци нам праве нове,
        народ се чудом чуди,
                то се транзицијом зове.


        ЧАСТИ

        Од познатог нашег тројства;
        од поштења, образа и части,
        остало је само једно,
        добар је ко више части.


       ПИТАЛИЦА

        Нови одјевни предмет је ИМТ.
        Откријте његово значење.
        Њега користе ови из власти,
        а служи за пресвлачење.
                      
                                                 
       ИЗВОР

        Корупција, мито и криминал
        потичу из једног извора само,
        а извор се једноставно зове:
        Има ли мене тамо?!

                ИСТА ПРИЧА

                Сви кукају на понеког
                од три велика брата,
                а они ко јаје јајету личе
                и као да им је исти тата
                и као да су из исте приче.


              ИГРА

                Ако мало зафали нафте, руде или воде,
                некоме од три свјетска велика брата,
                одмах се на туђој територији почну
                играти рулета, покера, шаха и рата.

          МОЖДА ЋЕМО ДО ИСТИНЕ ДОЋИ

        Прије него што поглед бацимо у небо
        да погледамо добро једни друге,
        можда ћемо до тешке истине доћи
        да смо барабе, лопови и лјенчуге.


       СПУСТИМО ПОГЛЕД

       Немојмо поглед дизати у небо,
       спустимо поглед себи у душу,
       биће нам јасно као на длану
       одакле и какви вјетрови пушу.

 
      ХОЋЕ ДА МЕ СЛОМЕ

       Док ја дижем главу поглед ми се мути,
       леђа су ми гола а кичма ми крива,
       зајахали и Курта и Мурта,
       хоће да ме сломе и да сатру жива.





АФОРИЗМИ - ИЗБОР


1.  Ко каже да смо сиромашни. Са оволико сиротиње не може се
     похвалити много држава.
2.  Што је „Гугл“ за богате, контејнер је за сиромашне. Не зна се ко има
     више претраживача.
3.  Да су знали да ће се изродити у овакве људе већина мајмуна не би
     ни силазила са дрвета.
4.  Да би изашли из кризе морамо засукати рукаве и пљунути и у
     десницу и у љевицу.
5.   У Републици Српској се више не свира Марш на Дрину – сад важи
      марш преко Дрине.
6.   Мафија је као телевизија. Има више канала.
7.   Наше Предсједништво је чвршће од брачне заједнице. 
      У брачној заједници је једна душа а два тијела, а у Предсједиштву
      једно тијело а три без душе.
8.   Свако прасе не дочека да постане свиња. Тај мањак  надокнађују 
      неки људи.
9.   Што је више ових ошишаних до главе, времена су све чупавија.
10. Ко каже да су Американци први изабрали црног предсједника.
      Срби су давно имали Црног Ђорђа, а и ове данас што бирамо све
      црњи од црњега.
11. Наше земље нема нигдје на свијету, али је и све мање свијета у њој.
12. Док смо дизали два прста јели смо три пута.
     Од када смо почели дизати три прста, једемо једва једном.
13. Док је био социјализам и предсједникова жена ми је била другарица.
      Сад и моја постала госпођа.
14. Чудо смо од народа. Увијек прије подигнемо ратну него радну
      температуру.
15. Не можемо још у Европу. Није нам свима зинула стражњица.
16. Смањује нам се број становника, али ни смањење државе не заостаје.
17. Срби се одричу шубаре и шајкаче. Све више их је са шеширом –
      испред себе.
18. За улазак у Европску Унију Европа нам је послала списак.
      Сад јој морамо све по списку.
19. Данас сам дао хуманитарну помоћ. Нисам ишао да ровим контејнере.
20. Европа нам је послала ЛГБТ да избуши карте за улазак у
      Европску Унију.                                                                     
21. Потковица је симбол среће за све осим за Србе.
      Или нам је пукла или нисмо добро потковани.
22. Остајте овдје. Никад није касно „запуцати“ у Европу.
23. Ко је прикључен на државни апарат њему друга инфузија не треба.
24. Примјена европских стандарда код нас је све видљивија.
      Расту нам стомаци а смањује мозак.
25. Имамо праву народну власт. Први мисли ко задњи.
26. Изводите дјецу у природу. Боља су кад су на трави.
27. Син ми је генетски модификован производ. Исти комшија.
28. Живот наш насушни креирају:
      бијела кућа, црни предсједник, сива економија, зелени политичари,
      плави шљемови, црвене беретке, жути трговци и „Пинк“ телевизија.
29. Савремене дјевојке не бирају момке по IQ него по Q.
30. Разлика између бермудског и брачног троугла је у томе:
                        - ко уђе у бермудски троугао - нема га,
                        - ко уђе у брачни троугао      - има га.
31. Наше политичаре треба прогласити иноваторима.
      Што они измисле то нигдје нема.
32. Ови са купљеним дипломама дипломски рад су радили у боји – дреса.
33. Не би ми дизали три прста него камуфлирамо средњи.
34. Држава нам је као фризерски салон.
      Народ шишају а резултате фризирају.
35. Омладину смо дали под концесију страним инвеститорима.
      Вратиће нам је кроз погребна друштва.
36. Европа је уситнила Југославију јер тако крупан залогај
      није могла прогутати.
37. У ЕУ идемо као на пикник. Припремили су нам линч пакете.
38. Револуција тече. Дјеца су јој отекла.
39. Ако нећеш брата за брата, хоћеш брата мигранта.
40. Ако већ играте на карту брака, не уздајте се у херц него у каро.
41. Кад човјек види ко нам све кроји капу најбоље је ићи гологлав.
42. Нека све странке изађу на Теразије, па да видимо шта каже вага.
43. Ако нас навуку на танак лед, мора пући.
44. За улазак у ЕУ прво морамо да прођемо квалификације у лиги ЛГБТ.
45. За улазак у ЕУ само су два услова. Или да дријешимо кесу или учкур.
46. Ништа се не види док се народу не смркне.
47. Ако хоћеш да ти дјеца буду нико и ништа, дај им све и свашта.
48. И животни стандард треба послати на нудистичку плажу
      – да сви виде колики нам је.
49. Кад уђемо у Европску унију лакше ће нас поунијатити.
50. Како можемо бити голи и боси поред оволико страних униформи
      и чизама.
51. Брак је основна ћелија друштва.
      Зато је, ваљда, у већини бракова као у ћелији.
52. Неће Срби под европску капу – жуља их шљем.
53. Ко се нашим маслом намазао, ушло му је глатко.
54. Да смо јебали јежа види се по фризурама наше дјеце.
55. Знам што је крива Дрина. Зато што је била мутна.
56. Афоризам је лијек за више болести, али га не може свако
      прописати.
57. Ахилу је била слаба тачка пета. Србима глава.
58. Кад нам је за своја дјела испоставио рачуне тек смо видјели
      да смо неурачунљиви.
59. Чим почнемо да јој аплаудирамо историја нам се врати на „бис“.
60. Коме је држава узела мјеру, свуда му је кратко.
61. Лако се Србима борити кад су им сви окренули леђа.
62. Тјерају нас у Европу, а ми чучимо пред америчком амбасадом.
63. Чудан смо ми свијет. Ми би да уђемо у Европу а да нам не уђе.
64. Док једни пуне конта, други празне контејнере.
65. Штап смо испробали. Остао нам је само – канап.
66. Најбрже се ослобађамо радних навика.
67. И на породичном стаблу све нам је мање грана.
68. Потрошачка корпа није никакво мјерило стандарда.
     Наша је мјера казан.
69. И сировина и сиротиња почињу са исто. Исто и заврше. Прераде их.
70. Дизање стиснуте песнице је застарио начин изражавања протеста.
     Сад се дижу прсти. Неко два, неко три, а неко само средњи.
71. Статистика је код нас егзактна наука. Моћ мјери коњским снагама,
     а сиромаштво по глави становника.
72. Ко поштено мисли и поштено ради, поштено и надрља.
73. Ко каже да нам странци кроје капу. Они су само код нас
      преселили фабрике.
74. Власт нам је непоновљива, предсједник недодирљив,
      резултати немјерљиви, а народ – невидљив.
75. Шта вриједи што смо као телевизија кад нам је даљински у туђим
      рукама.
76. Ми имамо толико гладних да је просто дошло до презасићености.
77. Еволуирао са. Кад сам се оженио био сам у магарећим годинама,
     сад одржавам брак захваљујући коњским живцима.
78. Контејнери су наши трговински ланци и наш бренд.
      Ту се снабдијева добар дио нашег становништа.
79. Имамо све више изрода. То не значи да нам се поправља наталитет.
80. О томе колики су лопови они прошли, сазнајемо од садашњих.
81. Жена је као држава. За све што згријеши горе, наплаћује се доље.
82. Имам жену, кћерку и љубавницу. Очигледно немам „три чисте“.
83. Ако би мјерили по прљавом вешу ни једна нам странка није еколошка.
84. Европска Унија ће нас објеручке прихватити. Око врата.
85. Радни стаж ми је неповезана прича.
86. Ако ћемо право код нас је најбоље ићи криво.
87. Раније су се наши резултати мјерили по глави становника,
      а сад по поглављима.
88. Жене нам не остају у другом стању јер нам није у реду прво стање.
89. За испирање мозга користили су лош детерџент.
     Онда су га морали просути.
90. Само у браку су побркана времена.
      Прво је будуће, па садашње, па прошло.
91.  Кад сам у недељу био на утакмици сви су навијали за мога
       тату. Говорили су „Судија лопове, судија лопове“!!!
92.  Мама каже да је мој брат исти тата. Више воли флашицу од сисе.
93.  Сакрио сам бакину протезу да не може да ми поједе чоколаду.
94.  Хоћу да будем лош ђак. Скоро сви лоши ђаци су добри фудбалери.
95.  Од када је тата мог друга Марка био жирант учитељици, Марко има
      све петице.
96. Тата каже да сам прије времена ушао у пубертет. Па шта ако јесам.
      Није пубертет као Европска Унија па да нам не дају да уђемо.
97.  Нисам знао да је граница тако близу. Тата прешао код комшинице,
      а мама каже да је прешао све границе.
98.  Бака често заспи а да не скине наочаре. Сигурно хоће да боље види
      шта сања.
99.  Кад сам схватио да треба љубити ближњег свога,
      школска другарица из комшилука се већ одселила.
100.Прије су дјеца ишла на спавање уз цртане филмове.
      Сада уз јутарњи програм.