Грујо ЛЕРО, рођен је 1949. године у Високом (данас ФБиХ),
гдје је завршио гимназију. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву (Одсјек за
југословенске књижевности и српскохрватски језик). Од 1996. живи у Бијељини. Аутор је
и(ли) приређивач 20 наслова. До сада објавио: збирку пјесама Изгубљени завичај (1997),
књигу афоризама То исто, али мало друкчије („Ошишани јеж”, 2001); петнаест
зборника афоризама и хумористичко-сатиричних пјесама – Књига смијеха (2006),
И вријеме нас узело на зуб (2007), Шекспире, молим једну `виљемовку` (2008),
И посљедњи Мохиканац је испред нас (2009), Пљачка им материна (2010),
Добро јутро, колумно (2011), У необраном грожђу (2012), Већи од атома,
мањи од маковог зрна (2013), Сигурна кућа (2014), Од данас до сутра (2015),
Живот пише афоризме (2016), Живот пише афоризме 2 (2017),
Живот пише афоризме 3 (2018), Живот пише афоризме 4 (2019) и
Живот пише афоризме 5 (2020); антологију Афоризница (2020);
приредио избор афоризама Хрватска зановијетања (2016) загребачког хумористе
Томислава Супека и уредио збирку афоризама Лијепа наша, све је њихово
Абдурахмана Халиловића – Ахила (Хрватско књижевно друштво, Ријека, 2019).
Удруга хрватских афориста и хумориста из Загреба прогласила је овај наслов „Књигом године“.
Ускочио у Антологију сатиричног афоризма РС Лед је пробијен… Душка М. Петровића (2005),
у панораму Нашите пријатели (2007) В. Толевског, у Антологију афоризама БиХ
Протести мождане масе (2008) J. Николића, у Бисере балканског сатиричног афоризма (2008)
В. Толевског и др. Његови афоризми превођени су на: енглески, француски, румунски,
пољски, македонски, бугарски, њемачки и арапски језик. У Либану је 2012. добио
награду „Наџи Наман” за креативност испољену у афоризмима и уврштен у антологију,
штампану на енглеском, француском и арапском језику. Године 2013. за афоризме добио
још двије међународне награде: „Лалошки шешир” у Темишвару (Румунија) и „Албатрос”
у Франкфурту на Мајни (Њемачка). Што се тиче поезије, за најбољу лирску пјесму 2001.
добио је домаћу награду „Златно перо“ (од тада га у књижевним круговима зову „Златно перо –
Грујо Леро“. Године 2004. основао Удружење афористичара “1. април” и у Бијељини
утемељио Међународни фестивал хумора и сатире (до сада организовао 17 априлских сусрета).